Аутор Тема: Угреновићи  (Прочитано 41928 пута)

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #180 послато: Август 20, 2021, 05:34:30 поподне »
Црква светих Јоакима и Ане у Видровану, зидана је када и Манастир Морача 1252. године. Порушена је 1880. године. Црква се везује уз чувено племе Угреновића, који су владали Оногоштом прије Косовског боја. Сматрају се најстаријим становницима Никшића, а насељавали су Кочане, Горње Поље и Студенца.


Црква Светих Јоакима и Ане у Видровану је једна од ријетких парохијских цркава  у Никшићу у којој се литургијски живот није прекидао од њене изградње. Нова Црква је саграђена 1906. године, на темељима старе Цркве. Сазидана је од тесаног камена. Звоник цркве је на преслици која је рађена од камена за три звона. При обнови 1991. године прекривена је бакром. На олтарској апсиди налази се простор, а на јужном и сјеверном зиду налазе се по два прозора. Унутрашњост цркве није живописана, већ је омалтерисана кречним малтером и окречена. Изнад улазних врата налази се балкон (вјероватно рађен за потребе хора). Иконостас је рађен од дрвета , иконе су рађене 1909. године, на металу и рад су иконописца Вујовића са Цетиња. Под цркве урађен је од обрађеног камена.
« Последња измена: Август 20, 2021, 06:15:21 поподне Небојша »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Угреновићи
« Одговор #181 послато: Август 20, 2021, 06:02:22 поподне »
Молио бих вас Срђане да појасните ово навођење брастава типа Лаловићи,Лековићи,Властелиновићи,Мумовићи... Да ли се ви сад враћате на предања или ви набрајате браства која су тестирана па ово све добија смисао...мало сам збуњен а то ми стање баш не прија...

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #182 послато: Август 20, 2021, 06:42:17 поподне »
Мени није јасно шта теби није јасно  :)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Угреновићи
« Одговор #183 послато: Август 20, 2021, 07:02:24 поподне »
Мени није јасно шта теби није јасно  :)
Све ми  је јасно...

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #184 послато: Август 21, 2021, 12:20:28 поподне »
Мијановићи, су огранак стабла Угреновића, по сродству су им најближи одсељени Пејовићи и Јушковићи, као и Пантовићи у Растовцу. Мијановићи су директни потомци Пејовића, не много старијег братства, а њихов родоначелник, по коме су добили презиме звао се Мијан, син Магуна Пејова- Пејовића. Из овог братства било је и кнезова у доба Турака као и кметова послије ослобођења. Заједно са другим Угреновићима долазили су повремено у сукобе са Турцима. Посебно је запамћена разура Угреновића 1782 године када су се одселиле многе породице из Горњег Поља.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #185 послато: Август 21, 2021, 03:15:11 поподне »
Док ме прође ова еуфорија  ;D, а и слава да се прослави,  па да одрадимо тест на грану Y22063, да и то утврдимо, а онда фешта може да почне  8)

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #186 послато: Август 27, 2021, 07:54:25 поподне »
26. августа 1846. године контеса Катарина је поклонила имање на Превлаци Петру II Петровићу Његошу.
Катарина Властелиновић, удовица которског грофа Илије Властелиновића, тестаментом је оставила у наследство имовину на острву Превлака црногорском владици Петру II Петровићу Његошу. У опоруци коју је записао нотар Јован Абрамовић грофица је саопштила да ће владика ” моћи располагати посједом на Превлаци као властитом апсолутном својином, изузев цркву, слике, кандила, књиге и друге црквене ствари, као и дотацију цркве, што мој наследник неће моћи ни продати ни заложити већ само држати и уживати вјечно”. Посјед који се простирао на једној трећини површине острвца, контеса је купила 1827. године и на њему саградила мању цркву. Црногорски владика био је само једном у посјети контеси и острву, јула 1845. године.
Иако нема поузданих података о датуму њеног рођења, вјерује се да је рођена на дан освештавања темеља велике цркве манастира Савине, 1777. године. Потиче из шибенске породице Сундечић, отац Филип и мајка Јована рођена Јовић. За рисанског грофа Илију Властелиновића удала се 1807. године. Илија, са којим није имала дјеце, умро је послије пет година брака. Дио свог иметка оставио је цркви, а други Катарини за издржавање. Преко бокељског пароха Ника Косатића заинтересовала се за Превлаку, која се налазила у његовој парохији. Острво се тада налазило у посједу породице Друшко. Од последњег потомка те породице купила је западну трећину острва за 400 дуката. Сређивању острва приступила је сама, извјесну помоћ имала је само од пароха Филипа Косатића. Дјелимична обнова манастирских конака, гдје је смјестила и свој нови дом, завршена је 1830. Године. Намјеравала је да обнови велику цркву Св. Архангела Михаила, али како за то није имала новца, одлучила је да сагради нову, мању богомољу. На дан Св. Тројице 1832. године Епископ Јосиф Рајачић освештао је темеље нове цркве. За градњу је коришћен камен срушене цркве Св. Архангела Михаила и завршена црква освештана је на исти празник следеће године. Тада је зачета традиција великог народног славља на Превлаци о Тројичиндану одржала се до почетка Другог свјетског рата.
На Превлаци су је посјећивали многи значајни људи, између осталих Вук Караџић и Његош, са којим се више пута састајала у Котору, на Цетињу, у манастиру Савини, а можда и у Трсту. У разбојничком препаду на острво тешко је претучена и од задобијених повреда никад се није у потпуности опоравила. Предосјећајући крај, саставила је тестамент из којег је искључила родбину, а сву имовину, изузев цркве и црквених предмета, оставила је Његошу. Умрла је под неразјашњеним околностима. Званичне власти наредиле су сахрану у року од 24 часа, без присуства иједног лица изузев пароха Филипа Косатића, иако је у свом тестаменту тражила супротно. Обдукција није обављена и никоме није дозвољено да присуствује увиђају. По званичној верзији умрла је од упале плућа. Сахрањена је у 10 сати увече уз јужни спољни зид цркве као што је тражила у опоруци. Гроб јој је био необељежен до 1892. године. Приликом откопавања гробнице ради поправке напукле надгробне плоче 1987. године установљено је да је гроб био опљачкан непосредно након сахране. У предјелу стомака скелета нађеног у гробници пронађено је оловно зрно великог калибра. У предањима народа у Боки которској остала је упамћена као монахиња без мантије, а народ ју је прозвао Блистава звијезда превлачка

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Угреновићи
« Одговор #187 послато: Септембар 08, 2021, 11:03:13 пре подне »
Есад Куртовић је сакупио све дубровачке изворе о Оногошту на једном мјесту и овај његов рад садржи најбитније информације о историји раних Никшића, Угреновића, влаха и других становника Оногошта (нпр. спомиње се род Кусидића, по којима је названо насеље Кусиде. Кусидићи су се касније преселили у Боку.):

https://www.academia.edu/38777577/Esad_Kurtović_Dubrovačka_građa_o_Onogoštu_u_srednjem_vijeku_Radovi_Filozofskog_fakulteta_u_Sarajevu_6_Historija_Historija_umjetnosti_Arheologija_Sarajevo_2019_129_152

Што се тиче Угреновића, види се да Угрин Радиновић није старосједилац у Оногошту, зато што се не спомиње тамо прије 1401. године, ни он, нити његови преци.

По свему судећи, био је властеличић из жупе Фатнице. Михаило Динић доноси податак из 1381: 'supra Vgrin Radinouich cum suis conplicibus et gente sua... in Votnica'.

Ту је отворено питање Угринових 'влашких послова', зато што се бави караванским превозом заједно са власима браћом Милатовић и њиховим потомцима, али и због везе коју има са Малешевцима, јер Угрин назива Хребељана Перутинића – nepos (нешто касније исто тако назива и сина једног Милатовића).

Такође, године 1446. спомиње се катун Угриновог сина, Радивоја Угриновића у мјесту Опратине (Oprechiaua, Opretine), код  Јасеновог Поља.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Угреновићи
« Одговор #188 послато: Септембар 08, 2021, 11:42:44 пре подне »
Есад Куртовић је сакупио све дубровачке изворе о Оногошту на једном мјесту и овај његов рад садржи најбитније информације о историји раних Никшића, Угреновића, влаха и других становника Оногошта (нпр. спомиње се род Кусидића, по којима је названо насеље Кусиде. Кусидићи су се касније преселили у Боку.):

https://www.academia.edu/38777577/Esad_Kurtović_Dubrovačka_građa_o_Onogoštu_u_srednjem_vijeku_Radovi_Filozofskog_fakulteta_u_Sarajevu_6_Historija_Historija_umjetnosti_Arheologija_Sarajevo_2019_129_152

Што се тиче Угреновића, види се да Угрин Радиновић није старосједилац у Оногошту, зато што се не спомиње тамо прије 1401. године, ни он, нити његови преци.

По свему судећи, био је властеличић из жупе Фатнице. Михаило Динић доноси податак из 1381: 'supra Vgrin Radinouich cum suis conplicibus et gente sua... in Votnica'.

Ту је отворено питање Угринових 'влашких послова', зато што се бави караванским превозом заједно са власима браћом Милатовић и њиховим потомцима, али и због везе коју има са Малешевцима, јер Угрин назива Хребељана Перутинића – nepos (нешто касније исто тако назива и сина једног Милатовића).

Такође, године 1446. спомиње се катун Угриновог сина, Радивоја Угриновића у мјесту Опратине (Oprechiaua, Opretine), код  Јасеновог Поља.

Да ли је Угрин био статусни влах? Шта се може закључити на основу извора?

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Угреновићи
« Одговор #189 послато: Септембар 08, 2021, 11:52:37 пре подне »
По изворима не би требао да буде (не постоји изричита одредница), али по ономе шта је и с ким радио можда је и био статусни влах. Ту је и његов син Радивој за кога стоји да је катунар.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Угреновићи
« Одговор #190 послато: Септембар 08, 2021, 05:08:09 поподне »
По свему судећи, био је властеличић из жупе Фатнице. Михаило Динић доноси податак из 1381: 'supra Vgrin Radinouich cum suis conplicibus et gente sua... in Votnica'.

Питање је да ли је исти човек у питању, али свакако је занимљив податак јер су у Бачевици поред Фатнице живеле Чампаре. Ево шта је Дедијер записао:
У Бачевици је живио некакав Чампара. Имао је два сина и кад их је једном спремио да чувају козе, удари вук у козе и .свијех их покоље, а дјеца побјегу. Један од њих некако дође у Стамбол (Цариград), постане паша, дође у Столац, па нађе оца и мајку живе у Фатници и начини им цркву. Звао се Панџа-Паша. Од њега нико жив не остане, те послије његове смрти, имање му купи Шарић из Стоца.

Црква у Фатничком пољу је посвећена Св. Јоакиму и Ани, и доста је стара (наводно чак из 12. века, што је пар векова пре доласка Турака): https://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=14663

У Биограду код Невесиња има Чампара, који славе Аћимовдан, па би могли бити пореклом из Фатнице. Припадају истом генетичком роду као и братства из Љубомира (E-Z16988) која имају предање о пореклу од Угреновића.

Можда је у питању чиста случајност, али Фатница би могла бити најстарија матица свих херцеговачких братстава која славе Аћимовдан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #191 послато: Септембар 08, 2021, 06:51:14 поподне »
Можда је у питању чиста случајност, али Фатница би могла бити најстарија матица свих херцеговачких братстава која славе Аћимовдан.

Изгледа да је у питању случајност. Биће да ни тај Угрин Радиновић из Фатнице нема везе са Угреновићима. Историчари се хватају за његов помен у контексту Угреновића, пошто је то једино слично име у том периоду, а тако близу Никшића. Још се помиње да је тај Радиновић имао неке везе са Оногоштом (што је више него довољно). Ово што је Посо окачио, вероватно представља оригинални извор и открива порекло тог Угрина Радиновића (Фатница).

Мало буни онај податак код Шобајића (Никшић, 1938), где се помиње да неки Угрин држи царину у Оногошту, цитирам:

"...Неколико година доцније у дубровачком архиву помиње се један Ugrin вероватно овај исти, у вези са царином на Оногошту. Та је белешка од 22. фебруара 1411. године и у њој се каже, да је оногошка царина, која раније није постојала, а коју држи Угрин, гора од свих осталих, јер да се у Оногошту узима у име царине десет од сто купљене робе, а да толико ни трговци на роби не добијају (...Et quella (gabella) de Anagast, 1а guale sla Ugrin. е pizor de tuli...“)."

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #192 послато: Септембар 08, 2021, 07:00:59 поподне »


БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО И ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЗЕМЉЕ- Јован Цвијић
« Последња измена: Септембар 08, 2021, 07:07:51 поподне Срђан Вукадин »

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #193 послато: Септембар 08, 2021, 07:20:32 поподне »
СТАНОЈЕ СТАНОЈЕВИЋ, историчар,
                                            први српски енициклопедиста,
                                            члан Српске краљевске академије

Угреновићи су некад били велико и јако племе код никшића у Црној Гори. У никшићском пољу одржали су се досад само незнатни остаци Угреновића, а већина се раселила на разне стране. Прича се да је старом Жупом Оногоштом управљао још прије Косова, бан Угрен, по коме су Угреновићи и име добили. Двори банови били су у мјесту Стуби, у селу Кочанима. Угреновиће сматрају за најстарије становнике Никшића. Не зна се одакле су се дослеили, нагађају да им је старина некуд из Босне. У Никшичком Пољу заузимали су Угреновићи раније: Кочане, Горње Поље и Студенца. Сви Угреновићи у Никшићу, као и њихови исељеници по Херцеговини, Босни, Србији и Боци славе Светог Јоакима и Ану, славу коју у Никшићу, Боци и Херцеговини само они имају. У кочанима код Никшића је стари храм , посвећен Св. Јоакиму и Ани, зидан, како предање каже, кад и манастир у Морачи. На бана Угрена је војштио Баша Зећанин. Гроб банов се налази у Никшићкој жупи, зову га Угренов Мрамор. Прича се, да су бана Угрена убили синови Никше, претка племена Никшића, који су после банове погибије добили превласт у Оногошту (Никшићу). Угреновићи су били јаки и доцније. У Кочанима се држи кула Лековића, најстарија и највећа у околини Никшића. Зидали су је, веле, кад је Сибинањин Јанко ударио на Косово. Помињу се у народним пјесмама и пјевају се многе њихове војводе и харамбаше, као Лека од Кочана, Вук Јушковић, коме приписују да је у Дуги заробио пашу Џиналију (1690), Јово и Крсто Лековићи са почетка 18. вјека и други. Од њих је био и Матија Јушковић, један од најчувенијих људи и јунака свога времена у Херцеговини. Он је учествовао са четом при Карађорђевом нападају на Сјеницу, а ишао је у Србију као изасланик побуњених племена са Гаврилом Шибалијом и Арсенијем Гавриловићем код грофа Ивелића. Угреновићи су учествовали у свим великим покретима против Турака, као и друга племена. Највише су их разјурили никшићки Турци. Угреновићи су се исељавали и насељавали су се свуда по нашим земљама, највише у Боку, Херцеговину и Гласинац у Босну, одакле су прелазили у Србију. Њихово је село Врпоље у Љубомиру, гдје има неколико породица, чији су претци дошли из Никшића прије више од тристо година.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #194 послато: Септембар 08, 2021, 07:31:46 поподне »
                                                                                         1 дио
У овој народној пјесми опјевани бан Угрен живио је у Оногошту, као старјешина једне простране области, он се презивао Угреновић а по некима и Јеринић на уже потомак је како се прича неког Војводе Оногоше, који је основао град Оногошт. Његово братство доселило се у Оногошт (Никшић) у вријеме досељавања Срба у те крајеве, то јест у седмом вијеку.. Да су Угреновићи врло стари, види се по томе, што за њихове огранке Јушковиће и Пејовиће кажу у Русију одсељени (1804) Требјешани, да су Јушковићи и Пејовићи од „Древних Угреновића“. А уопштено народно предање тврди, да је Стеван Вуканов Немањић , пошто је завршио Манастир Морачу (1252) послао мајсторе са манастира , те су Угреновићима подигли цркву у селу Кочанима код Оногошта. Та црква била је узгор до по 1880, па је оборена из незнања, да би направила мјеста новој и пространијој. Била је посвећена крсном имену Угреновића- Аћиму и Ани.
Народна пјесма и традиција каже, да је Грбаљски војвода Никша Илијанов, родоначелник племена Никшића, ускочио из Грбља бану Угрену у Оногошт. Он је био дошао у сукоб са Балшом Зећанином и у томе сукобу изгубио је цио крај,којим је управљао.Са њиме је,веле,било више његових присталица из Грбља и Паштровића.Угрен их лијепо прими и насели по својој бановини.Балша Зећанин бојећи се Никше и његових присталица затражи од бана Угрена,да му их изда.А кад овај то одбије, Балша дигне војску и дође на границу према Оногошту.
Тада Никша предложи Угрену, да он оде Балши и привидно му се покори, па да му онда савјетује, да освоји Оногошт, и њему даде на управу као вазалу за изгубљену земљу у Боки. А тада да он заведе Балшину војску иза језера Крупца до Стубе. Ту да не нападне Угрен и потисне крупачке баруштине,чиме ће себи осигурати потпуну побједу. Угрен на то пристане.
Никша оде Балши на Планиницу и успије да га обман. Поведе Балшину војску прего оногошког поља поред града Оногошта, који је био Угрен напустио, и заведе је иза Здомира преко Заврха у Стубу, гдје су били двори Угренови. Ту ологоре и заноће. Угрен прикупи своју војску и заузме висове изнад Балшине војске. Тако се Балшина војска нађе на врло уском простору између крупачких баруштина и Угренове војске, која је држала у својим рукама све околне доминирајуће положаје. Поред тога Угренова војска поноћи положи многобројне ватре по околним брдима, што изазове велики плашак у Балшиној војсци. Ову забуну вјешто искористи Никша, и према утврђеном плану с Угреном предложи изјутра Балши, да преведу војску преко крупачких баруштина у Капино поље и ту приме борбу. На то Балша пристане. Никша тада поведе војску преко баруштина и како је познавао „лази“ (пролазе)“ увјешти“, како веле, за Никшом пређе на другу страну Крупца. Тада на преплашену и обезглављену Балшину војску нападне Угрен и један дио уништи,  а други нагна у Крупачке баруштине, гдје се подави.  Нико се, веле, од те војске не спаси.
Никша и Балша избјегу на Палниницу гдје је била Балшина и Угренова граница. Одатле се врати Никша Угрену, а Балша продужи путем за Зету. Како је био уморан сврати на један извор под Острогом и почине. Ту га стигне бан Угрен и убије копљем.
Овај догађај десио се, вјероватно, 1360 године. И у Зети постоји предање, да је Балша погинуо на једном извору под планинон Острогом и да се тај извор по њему прозвао „Балшина вода“. То предање објавио је Милорад Медановић овако: „У народној причи задржало се то, да Балша није приспјео у бој на Косово, него да је сам себе дошавши с војском у Повију, више Зете, на

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #195 послато: Септембар 08, 2021, 07:32:42 поподне »
                                                                                       2 дио
чувен глас да су Срби пропали на Косову, од жалости убио при једном малом извору, који се и данас зове „Балшина вода“.
Да су догађаји по Марковићевој редакцији испретурани и намјештени, да се лако утврдити, кад знамо о томе, оно што смо већ пренјели. Поред тога знамо из Историје, да је у вријеме Косовске битке у Зети владао Ђурађ Страшимиров Балшић, који није извршио самоубиство Косовске године, него умро природном смрћу 1403 године.
Према народној традицији, која је имала подршке у неким старим рукописима, неки Турски војсковођа са пет хиљада Турака изненадно упане у Оногошт. Приповједа се да су Турци избили на Мораково у Жупи. Дошли су планинама по беспућу од Скадра преко Медуна или Подгорице. Па војска попали цијелу жупу и Оногошно поље с околином. Поруши Цркве и Мансатире и пороби много народа. Угрен и Никша прикупе своје људе кланцу Дуги и ту дочекају Турке, који су били пошли Гацку, и сузбију их задавши им велике губитке. Тада Турци окрену преко Моштанице да би избили на Бањску висораван. Али их код Кусида дочека Угрен с Никшоми заустави, па пошто добију помоћ од оклних племена, , сложно навале на Турке, теих, прича се,потпуно униште. Само се, веле, спасао вођа ове војске, који је на коњусамо сам утекао истим путем, којим је и дошао,
Према предању овај се бој догодио на три године пред Косово,т.ј. 1386 године.
И К.Јуречек пише да су у јесен 1386 године Турци продрли до Неретве у Босну и да се из страха од њих  склањао народ из Хума у Стон.
Даље се прича да је исти овај Турчин уочи Косова са 12000 људи поновно упао изненадно у преко Моракова у Жупу.Тада Турци очас попале Жупу и Оногошко поље уколико је било пограђено од раније паљевине . Допру до кланца Дуге и пођу ка Гацку. Ту их задржи Урен са Никшом. Турци тада окрену на Кусиде и продру на Бањску висораван, а одтле се спусте у  Билећу.
Тамо Турке задрже и избију натраг. Угрен и Никша, како се приповједа, са прилично великом војском дочекају одступајућу Турску војску на Никшићким Рудинама и сасвим је униште. Прича се још да се на мјесту Турске погибије задуго осјећао велики смрад, зато се то мјесто и прозвало Смрдуша. Предање каже, да је заповједник ове Турске војске и овог пута само сам на коњу утекао путем, којим је и дошао.
Турски историк Нешри, који је писао за вријеме султана Бајазита II (1481-1512), пише о овом боју, према Левенклав,ово:“на босанским међама беше у граду Скендерији један кнез,који је Мурату данак плаћао.Договоривши се с кнезом Лазаром и краљем Твртком,он отиде цару,извести га шта се у Босни ради и заиште војску,да је оплени цар се превари и пошаље на Босну свога војводу са 20 000 коњаника, од којих , у повратку 15000изгибе. За овај пораз једини је кривац био скендеријски кнез. А К.Јуречекпише о истом боју на основу Нишрија ово:“Да је трибутарни али издајнички кнез Скадра (дакле Ђура Страцимирович) навео Турке да крену против Босанаца, тада је, вели он Шахина изненада напала у Крушевачкој долини велика војкса хришћанских оклопника.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #196 послато: Септембар 08, 2021, 07:33:36 поподне »
                                                                                3 дио
Челебије (Турски принцеви)тражили су упорно да се заметне бој, који се изметну у страховит пораз, тако да се Шахин спасао само са неколики људи.
Ово Ђурађ Балшић, који је тада управљао Зетом, није учинио у патриотској намјери и по договору са кнезом Лазаром и краљем Твртком, него је то учинио из освете према Оногоштанима и држави у којој су они били. Па не само што је два пута навео Турке на Оногоштане и провео преко своје државе, него је домах чим је сазнао за пораз Срба на Косову и велике губитке Оногоштана тамо, напао на без одбране остављену Оногошку област и цијелу је поробио и попалио.Све је ово урадио, да би осветио погибију свога деда Балше и његов пораз код Крупца у Оногошту. А по Троношцу тада је (1389) опљачкао и попалио и Пећку и Призренску околину.
У народу се приповједа, да је Турке више прошла воља, да с те стране иду на Никшић и Херцеговину уопште. И заиста 1482 Никшић је освојила Турска војска , која је дошла од Босне, т.ј. са запада.
Између бана Угрена и Никше дошло је до сукоба око власти у Оногошту, како се прича одмах иза побједе над Балшом, али до одлучне борбе није одмах дошло из страха од Балшиних синова, који су гледали да освете очеву смрт. Напослијетку, Никша се одлучи, да смакне бана Угрена, и његов син Гојак убије Угрена, кад је овај пролазио испод села Ливеровићау Жупи. По једнима то је било овако:“ Бан Угрен скупи војску и пође на Косово (1389). На поменутом мјесту уби га мучки ГојакНикшин, тада Никша узме команду над војском и пође даље. Лека, син Угренов, побуни војску у путу на плананину Требјешу, убије Никшу и узме команду над војском, па оде на Косово. Ту се, велењегов одред јуначки борио.
По другим, бан Угрен био је пошао у госте бану Петру Виљаји, који је становао на Мијољу пољу у Жупи. Пролазећи испод Ливоровића буде мучки нападнут од Гојака сина Никшина и убијен.
На мјесту гдје је погинуо бан Угрен побјена је једна велика лијепа отесана плоча, која се зове Угренов мрамор.
Бан Угрен имао је два сина Леку и Уроша, Урош се мало народио, од њега су Урошевићи у Кочанима код Никшића и њихов огранак Мијатовићи на Гласинцу.
Лека је био Војвода. Он се јако народио. Од њега су у Никшићу: Пантовићи, Мијановићи, Мумовићи, Лаловићи и Ђапићи, Јушковићи у Жупи Никшићкој, Лековићи у Бијелој (Дробњак), ишчезли Властелиновићи, Мучалице у Горњој Морачи, Угриновићи у Рисну, Поробићи у Новоме, Ћоровићи у Мостару и Љубињу, Мијановићи, Борковићи, Петковићи, Иванковићи и Крунићи на Косову, и многе друге  породице по разним нашим крајевима, а нарочито по Босни.
Властелиновићи су играли врло видну улогу у историји Херцеговине. У вријеме Кандијског рата (1645- 1669), Војвода Стево Властелиновић био је један између четири Херцеговачке вође, који су у том рату ослободили четири петине Херцеговине и ставили под савезничку Млетачку заштиту. А 1659 обрео се у Москви. Изгледа да је ишао у Русију, да тражи братске помоћи за Српски народ, јер је био дошао у оштар сукоб са Млечићима, који су са побуњеним и њима подложним Херцеговцима поступали горе него Турци. У исто вријеме Ћетко Властелиновић био је

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #197 послато: Септембар 08, 2021, 07:35:35 поподне »
                                                                                         4 дио
хајдучки харамбаша. По млетачким документима био је 1684 г. У одреду Баја Пивљанина. А у Морејском рату (1684- 1699) Раде Властелиновић је са својим рођаком, харамбашом Вуком Јушковићем, заробио 1690 у Дуги код Никшића Али Пашу Џина, најбољег Турског јунака тога доба, и предао га Млечићима у Нови.
Лековићи други огранак Угреновића, дали су више знаменитих кнежева и харамбаша. У Марејском рату нарочито се истакао Јово Лековић, кога народна пјесма и предање титулише војводом.
Године 1792 Угреновићи, који су становали у Горњем пољу код Никшића, побију се с Турцима и разјуре. Једни побјегну у Босну и Србију, а Јушковићи, Пантовићи и Пејовићи ускоче у горњу Морачу . Драго, Јоксим, Јоко и Башо, браћа, Пејовићи постану славне харамбаше и оставе спомен у народним пјесмама. Матија Јушковић такође је био чувен харамбаша. Он је Карађорђа 1809 године добио барјак на Сјеници. Опјеван је у многимнародним пјесмама.
Потомци Угренови далли су знатан број великих јунака и знаменитих људи.  Увијек су били храбри и дубоко национални. Као такви много су гинули у вјековној борби с Турцима, и расељавали се. Много су трпјели и од сусједних Црногораца, с којима су били у непрекидној свађи од погибије Балшине (око 1360) до 1852, када је кнез Данило прекинуо све оружане сукобе између Црногораца и Херцеговаца.
Славе врло ријетку славу, св. Јоакима и Ану. Ту славу славе колико је мени познато, још само Тољићи у Никшићу и њихови огранци. У цијелом Биограду нема сада више од десет кућа, да славе ову славу. 


рукопис Историчара Андрије Лубурића

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Угреновићи
« Одговор #198 послато: Септембар 08, 2021, 08:16:03 поподне »
Према народној традицији, која је имала подршке у неким старим рукописима, неки Турски војсковођа са пет хиљада Турака изненадно упане у Оногошт. Приповједа се да су Турци избили на Мораково у Жупи. Дошли су планинама по беспућу од Скадра преко Медуна или Подгорице. Па војска попали цијелу жупу и Оногошно поље с околином. Поруши Цркве и Мансатире и пороби много народа. Угрен и Никша прикупе своје људе кланцу Дуги и ту дочекају Турке, који су били пошли Гацку, и сузбију их задавши им велике губитке. Тада Турци окрену преко Моштанице да би избили на Бањску висораван. Али их код Кусида дочека Угрен с Никшоми заустави, па пошто добију помоћ од оклних племена, , сложно навале на Турке, теих, прича се,потпуно униште. Само се, веле, спасао вођа ове војске, који је на коњусамо сам утекао истим путем, којим је и дошао,
Према предању овај се бој догодио на три године пред Косово,т.ј. 1386 године.
И К.Јуречек пише да су у јесен 1386 године Турци продрли до Неретве у Босну и да се из страха од њих  склањао народ из Хума у Стон.
Даље се прича да је исти овај Турчин уочи Косова са 12000 људи поновно упао изненадно у преко Моракова у Жупу.Тада Турци очас попале Жупу и Оногошко поље уколико је било пограђено од раније паљевине . Допру до кланца Дуге и пођу ка Гацку. Ту их задржи Урен са Никшом. Турци тада окрену на Кусиде и продру на Бањску висораван, а одтле се спусте у  Билећу.
Тамо Турке задрже и избију натраг. Угрен и Никша, како се приповједа, са прилично великом војском дочекају одступајућу Турску војску на Никшићким Рудинама и сасвим је униште. Прича се још да се на мјесту Турске погибије задуго осјећао велики смрад, зато се то мјесто и прозвало Смрдуша. Предање каже, да је заповједник ове Турске војске и овог пута само сам на коњу утекао путем, којим је и дошао.
Сад капирам зашто нисмо победили Турке на Косову, јер у боју нису учествовала два највећа јунака оног времена, Угрен и Никша.  ::)

Верујем да Вас дељење ових Лубурићевих записа чини одушевљеним и поносним, али замолићу Вас нешто Срђане: поштедите нас тога.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Угреновићи
« Одговор #199 послато: Септембар 08, 2021, 08:28:40 поподне »
Сад капирам зашто нисмо победили Турке на Косову, јер у боју нису учествовала два највећа јунака оног времена, Угрен и Никша.  ::)

Верујем да Вас дељење ових Лубурићевих записа чини одушевљеним и поносним, али замолићу Вас нешто Срђане: поштедите нас тога.
Аферим Бојановићу🥲