Форум - Порекло
Порекло становништва => Опште => Тему започео: Јовица Кртинић Јануар 11, 2013, 10:36:04 пре подне
-
Презимена са наставком -ац и -ак углавном указују на порекло, односно на претходна пребивалишта одакле је родоначелник дошао пре него што ће се настанити у то место (нпр. Граховац, Покрајац, Црногорац, итд.).
-
Шта мислите о пореклу презимена Узелац?
-
Шта мислите о пореклу презимена Узелац?
Типично крајишко презиме. О миграцијама и кретањима тог презимена би се могло доста писати, али мени је много интересантнија етимологија.
Наиме, ја мислим да је је презиме Узелац настало од старословенске ријечи "узел" што значи чвор. Та ријеч је остала сачувана у руском, чешком и другим словенским језицима. Вјероватно је раније била присутна и у српском. Презиме Узелац би се према томе могло превести као Чворовић.
http://ru.wikipedia.org/wiki/Узел
Има још неких крајишких презимена која имају везе са старословенским изразима. Такво је, на пример, презиме Орељ, које се јавља и као Арељ баш онако како би га Руси данас читали, што је у ствари старословенски облик за Орла, па би Орељ заправо био Орловић.
http://ru.wikipedia.org/wiki/Орлы
Узгред, постоји и руско презиме Орел.
-
Хвала!
До сада су они које сам питао за моје презиме (Узелац) говорили да има везе са глаголом узети, што је мени било свакако чудно. Ово горе има смисла.
-
MjeskoI
Синиша само даје претпоставке, што не мора да значи да је то заиста тако. Ти који су ти говорили, такође нису имали никаква конкретна сазнања већ су се водили логиком и дали одговор који им је најлепше звучао.
Реч узао постоји и у савременом хрватском језику: http://www.scribd.com/doc/118554042/Uzlovi . Та реч је дефинитивно словенског порекла, док за реч чвор нисам успео да нађем неко етимолошко објашњење.
Хтео сам да ти кажем да све мораш узети са резервом пошто ми за сада не можемо знати како је твоје презиме настало.
-
Хвала. Разумем шта хоћеш да кажеш. Јесте претпоставка али ми је логична. Више него да је моје презиме настало од глагола ''узети''.
-
Да ли знате нешто о пореклу презимена Куновац?
-
Презиме Бабац, има их православних и католика у северној Далмацији. Зна ли неко рећи о пореклу презимена и да ли их још има на овим просторима?
-
Поштовани поздрав од мене,
имам једно необично презиме којем се губи траг па бих Вас замолио за помоћ , у питању је презиме Иловац.
Хвала унапред на одговору
-
Презиме Иловац постоји у Суботици, међу припадницима католичке вероисповести. Јован Ердељановић их не наводи у буњевачким презименима (''О пореклу Буњеваца'') што највероватније значи да Иловци нису наведени у старим документима или нису били сврстани у Буњевце. Ако сте из Суботице, погледајте у Историјском архиву града...део података из црквених књига је дигитализован па је потрага донекле олакшана. Потребно је само знати у којој цркви су Иловци крштени / венчавани.
Од суботичких Иловаца је и фудбалер Винко Иловац. :)
-
Поздрав, Филипе.
Иловци у Суботици су буњевачког поријекла (претпостављам, пошто је Миливој Иловац писао о Буњевцима), свакако католици.
Ја посједујем двије књиге о Буњевцима, али се ни у једној не помињу Иловци.
На интернету је доступан и попис Суботице из 1720. године. Ни у њему се не помињу Иловци.
Ја вам препоручујем да одете у библиотеку у Суботици и да тражите сљедеће наслове (вјерујем да у њима има нешто о Иловцима):
1) Анте Секулић, Бачки Буњевци и Шокци, Загреб, 1990.
2) Анте Секулић, Бачки Хрвати: народни живот и обичаји, Загреб, 1991.
3) Анте Секулић, Особна имена, презимена и надимци бачких Хрвата, Суботица, 2006.
4) Анте Секулић, Расправа о језику бачких Хрвата, Загреб, 1997.
Ови наслови су доступни у суботичкој библиотеци, нисам сигуран само за трећи.
Чак је и један Иловац, Миливој писао о Буњевцима.
у питању је књига "О правопису и језику у Буњеваца".
-
Ови наслови су доступни у суботичкој библиотеци, нисам сигуран само за трећи
Можда у ''Сувенирници'' у Градској кући :)
Премда мислим да су Иловци новији досељеници у Суботицу (и околину).
-
Прије два дана писао сам вам на маил [email protected], али ми нико није одговорио, а како сам нестрпљив, одлучио сам да поставим текст маил-а и овдје. Па ако неко може да помогне, има некакве корисне информације, добро су дошле.
Прочитао сам ваш текст везан за поријекло презимена Шарац (http://www.poreklo.rs/2012/03/26/%C5%A1arac/), па имам пар питања и констатација. Моји Шарци су поријеклом из села Читлук, општина Козарска Дубица. Славе Светог Јована. По предању доселили су се из Лике. Колико сам успио сазнати, Шарци у Лици углавном славе Св. Николу, али Шарци у Далмацији славе Св Јована, па је сасвим изгледно да је миграциона струја водила преко Лике у Босанску крајину. Прегледао сам Шематизам Дабро-Босанске митрополије из 1882, и они се тад не спомињу у селу Читлук. Међутим у књизи Ђорђа Јањетовића, којем је шематизам главни извор при писању рада, Шарци се спомињу у Читлуку( али како је књига слабо скенирана тј. оцерована па се слова мјешају пише ШАРАР). Е сад би ми требала помоћ, ако неко има оригинал ова два дјела (а не скенирана са нета), да ми провјери обје књиге. У случају да се не спомиње у Шематизму 1882. године, онда досељавање Шараца на простор дубичког среза пада између 1882 и 1888. године, јер је тада рођен мој пранђед Васо и поуздано се зна да је ту рођен. Ово се уклапа и у општу историјску слику, пошто се након Аустро-угарске окупације 1878. године знатан број Личана доселио на територију дубичког среза, те је и данас веома често презиме Личанин. Ако било шта имате додати, или знате можда више података о томе одакле су се доселили, или да ме упутите, био бих вам захвалан. Срдачан поздрав. Марко Јанковић
-
Марко, интереује ме је ли ти се ослањаш само на своје презимењаке из Читлука и јовањштаке или на презиме Шарац и славе које славе?
То питам, јер, у ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину као и књизи Ђорђа Јањатовића ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ, у дубичком крају презиме Шарац славе три различите славе: Јовањдан у парохији Читлук, Ђурђевдан у парохији Дубица и Часне Вериге у парохији Сводна, која касније припада Новом. Иначе, овдје се може видјети да је ово презиме доста распрострањено око Сарајева, Рогатице,Тешња, Герзова, Дервенте, Прњавора, Бихаћа, Крупе, Петровца, Дрвара и који славе Јовањдан, Миољдан, Ђурђевдан, Никољдан, Симеона Богопримца и Часне Вериге.
У Карловачком владичанству презиме Шарац спомиње се као слављеници Јовањдана и Никољдана, а у Далмацији Александар Бачко у књизи ПОРОДИЦЕ ДАЛМАТИНСКИХ СРБА, не наводи слављенике јовањштаке, једино ако се не односи на Мирловић Поље, гдје је најбројнији огранак православног далматинског рода Шараца (стр. 469/70).
Јевто Дедијер у својој ХЕРЦЕГОВИНИ на срт 262 и 296 спомиње презиме Шарац који су поч. 19 вијека дошли у Радишиће у љубушки котар из Броћанске области , стр. 68, 75, 86....
У Црној Гори, Пљевљу и Полимљу, у књизи БЈЕЛОПАВЛОВИЋИ-ПЈЕШИВЦИ аутора Петра Шобајића; КУЧИ, ПЛЕМЕ У ЦРНОЈ ГОРИ од Јована Ердељановића и ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ аутора Милета Вујновића, спомиње се презиме Шарановић и Шаринци, а презиме Шарац нисам пронашао.
Толико од Милорада Богдановића из Поткозарја.
-
Прије два дана писао сам вам на маил [email protected], али ми нико није одговорио, а како сам нестрпљив, одлучио сам да поставим текст маил-а и овдје. Па ако неко може да помогне, има некакве корисне информације, добро су дошле.
Прочитао сам ваш текст везан за поријекло презимена Шарац (http://www.poreklo.rs/2012/03/26/%C5%A1arac/), па имам пар питања и констатација. Моји Шарци су поријеклом из села Читлук, општина Козарска Дубица. Славе Светог Јована. По предању доселили су се из Лике. Колико сам успио сазнати, Шарци у Лици углавном славе Св. Николу, али Шарци у Далмацији славе Св Јована, па је сасвим изгледно да је миграциона струја водила преко Лике у Босанску крајину. Прегледао сам Шематизам Дабро-Босанске митрополије из 1882, и они се тад не спомињу у селу Читлук. Међутим у књизи Ђорђа Јањетовића, којем је шематизам главни извор при писању рада, Шарци се спомињу у Читлуку( али како је књига слабо скенирана тј. оцерована па се слова мјешају пише ШАРАР). Е сад би ми требала помоћ, ако неко има оригинал ова два дјела (а не скенирана са нета), да ми провјери обје књиге. У случају да се не спомиње у Шематизму 1882. године, онда досељавање Шараца на простор дубичког среза пада између 1882 и 1888. године, јер је тада рођен мој пранђед Васо и поуздано се зна да је ту рођен. Ово се уклапа и у општу историјску слику, пошто се након Аустро-угарске окупације 1878. године знатан број Личана доселио на територију дубичког среза, те је и данас веома често презиме Личанин. Ако било шта имате додати, или знате можда више података о томе одакле су се доселили, или да ме упутите, био бих вам захвалан. Срдачан поздрав. Марко Јанковић
Марко, о презимену Шарац сам доста писао и кад сам писао о поријеклу властите породице у тексту http://www.poreklo.rs/2012/07/22/u-potrazi-za-starim-krasojevićima/
Шарци у крајини припадају истој племенској групи као и Јерковићи. И Јерковићи славе и Јовањдан и Петровдан (што је исто што и Часне Вериге) баш као и Шарци. Шарци су по свему судећи из врличког краја у Далмацији. Из Врлике су дошли у Босанску крајину, једна грана је свакако прошла и кроз Лику. За Шарце већина ствари пише у поменутом тексту , али погледај и коментаре испод јер су се јављали и неки Шарци из Црне Горе.
-
Хвала пуно земљаку Милораду и Синиши. Једно питање још за Синишу: да ли по његовом мишљењу Шарци који славе Јовањдан, Часне вериге и Петровдан, сви потичу из истог племена, тј. да ли су у сродству?
Ево један сајт да препоручим.(http://digital.nub.rs/greenstone/cgi-bin/library.cgi?e=p-00000-00---off-0--00-----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--10-srZz-bhZz-cyr-50---20-home---0--1-00-0--4----0-0-01-10-0utfZz-8-00&a=d&c=period&a=d&cl=CL1)
дигитална библиотека Републике Српске, посебно је интересантан часопис Развитак. Има доста текстова о Змијању, поријеклу становништва Крајине и сл.
-
Марко, о презимену Шарац сам доста писао и кад сам писао о поријеклу властите породице у тексту http://www.poreklo.rs/2012/07/22/u-potrazi-za-starim-krasojevićima/
Шарци у крајини припадају истој племенској групи као и Јерковићи. И Јерковићи славе и Јовањдан и Петровдан (што је исто што и Часне Вериге) баш као и Шарци. Шарци су по свему судећи из врличког краја у Далмацији. Из Врлике су дошли у Босанску крајину, једна грана је свакако прошла и кроз Лику. За Шарце већина ствари пише у поменутом тексту , али погледај и коментаре испод јер су се јављали и неки Шарци из Црне Горе.
Синиша, земљаче, мислим да се нећеш наљутити као ПИБ, кога као и вас изузетно цијеним, због мени неколико нејасноћа у овом вашем тексти.
Интересује ме гдје си пронашао да Шарци у Врликама славе исту славу као и у Читлуку, и отуда дошли у Б.Крајину. На сајту http://www.otisic.rs/home и http://www.benkovac.rs/last_names.php?letter=%C5%A0 то се не подудара. Мада, ни ја нисам велики поборник чврстог везања славе и презимена, јер много случајева има гдје је долазило до измјена.
-
Синиша, земљаче, мислим да се нећеш наљутити као ПИБ, кога као и вас изузетно цијеним, због мени неколико нејасноћа у овом вашем тексти.
Интересује ме гдје си пронашао да Шарци у Врликама славе исту славу као и у Читлуку, и отуда дошли у Б.Крајину. На сајту http://www.otisic.rs/home и http://www.benkovac.rs/last_names.php?letter=%C5%A0 то се не подудара. Мада, ни ја нисам велики поборник чврстог везања славе и презимена, јер много случајева има гдје је долазило до измјена.
Милораде, знам да Шарци у Врлици славе сада св. Николу, а у сусједним Кричкама и Јовањдан. Међутим, Шарци који су у Бјелајско Поље доселили баш из Врлике славе Часне Вериге. Сем тога, Милан Карановић у свом дјелу Поуње у Бос. Крајини, Шарце групише заједно са родовима који славе Петровдан или Часне Вериге, у које сем Шараца спадају још и Јерковићи, Влаисављевићи, Ловрићи, Балабани.
Чини се да промјена славе и није била тако ријетка у Далмацији. Има још примјера промјене славе. Тако и Јерковићи за које поуздано знам да су повезани, једни славе Јовањдан, а други Петровдан. Понекад се узимала слава цркве, понекад слава племена уз које се прибијало неко мање племе или породица. Има таквих случајева.
-
Хвала пуно земљаку Милораду и Синиши. Једно питање још за Синишу: да ли по његовом мишљењу Шарци који славе Јовањдан, Часне вериге и Петровдан, сви потичу из истог племена, тј. да ли су у сродству?
Ево један сајт да препоручим.(http://digital.nub.rs/greenstone/cgi-bin/library.cgi?e=p-00000-00---off-0--00-----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--10-srZz-bhZz-cyr-50---20-home---0--1-00-0--4----0-0-01-10-0utfZz-8-00&a=d&c=period&a=d&cl=CL1)
дигитална библиотека Републике Српске, посебно је интересантан часопис Развитак. Има доста текстова о Змијању, поријеклу становништва Крајине и сл.
Ја вјерујем да су сви повезани, јер иста комбинација слава постоји и за Јерковиће који су међусобно повезани. Чак је остаало и предање о разлогу промјене славе са Јовањдана на Петровдан, да су једни остали затрпани у снијегу идући на славу и погинули и да се зато почео славити Петровдан. Часне Вериге су само зимска варијанта Петровдана.
Како год, мислим да је Петровдан најстарија слава ових родова, баш зато што пада у сред љета, у сред пољских радова, и није згодна за слављење. Зато су неки по причи тражили од свештеника да им одобре слављење Часних Верига апостола Петра које падају 29. јануара по новом. Можда су неки то исто учинили са Јовањданом, па се због неке несреће опет вратили на Петровдан.
-
Хвала на објашњењу
Ево још један линк, завичајна дигитална библиотека Бијељина (http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/greenstone/cgi-bin/library.cgi?e=d-01000-00---off-0ugljevik--00-1----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--11-srZz-bhZz-cyr-50---20-home---00-3-1-00-0--4--0--0-0-11-10-0utfZz-8-00&a=d&c=zavicaj&a=d&cl=CL1), вриједи погледати.
-
Милораде, знам да Шарци у Врлици славе сада св. Николу, а у сусједним Кричкама и Јовањдан. Међутим, Шарци који су у Бјелајско Поље доселили баш из Врлике славе Часне Вериге. Сем тога, Милан Карановић у свом дјелу Поуње у Бос. Крајини, Шарце групише заједно са родовима који славе Петровдан или Часне Вериге, у које сем Шараца спадају још и Јерковићи, Влаисављевићи, Ловрићи, Балабани.
Чини се да промјена славе и није била тако ријетка у Далмацији. Има још примјера промјене славе. Тако и Јерковићи за које поуздано знам да су повезани, једни славе Јовањдан, а други Петровдан. Понекад се узимала слава цркве, понекад слава племена уз које се прибијало неко мање племе или породица. Има таквих случајева.
У праву си Синиша, и сад вјероватно сте ми помогли да ријешим још један ребус.
У Јелићкој (гдје сам рођен) презиме ШВРАКА воде се у ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину као слављеници ПЕТРОВДАНА и ЧАСНИ ВЕРИГА. Данас нико се не сјећа да је ико од њих славио Петровдан. Вјероватно крајем 19-тог вијека Швраке су се опредјелиле само за Часне Вериге.
-
Презиме Бајац
Писац и издавач Владислав Бајац (рођен у Београду 1954)
(http://www.politika.rs/old/uploads/rubrike/169886/i/1/Vladislav-Bajac-foto-FONET.jpg)
-
Презиме Бајац
Писац и издавач Владислав Бајац (рођен у Београду 1954)
(http://www.politika.rs/old/uploads/rubrike/169886/i/1/Vladislav-Bajac-foto-FONET.jpg)
Да нису из Баје? ???
-
Да нису из Баје? ???
На неком хрватском сајту се наводи да овог презимена има у Карловцу, Дугој Реси и Вуковару
-
Презиме ДРАГОСАВАЦ
Код нас на Пореклу помињу се на следећој адреси:
http://www.poreklo.rs/2012/02/16/dragosavac/
Хаплогрупа: J2b M205
..."Како се наводи, основа презимена је у личном имену Драгосав..."
Ово је само делимично тачно, приказаћемо модел:
1. тачно да је постојао неки "историјски" Драгосав,
2. тај Драгосав је имао мушко потомство,
3. мушки потомци су живели на једном месту/селу/засеоку,
4. то место су по њима прозвали Драгосава,
5. у то место су се, можда, досељавали и други - несродници Драгосавовим потомцима,
6. када су се из овог села Драгосаве исељавали житељи, због болести, ратова, лоших економских услова,
као успомену на то селу одакле потичу, учели су презиме Драгосавац.
7. исељени Драгосавци нису, по аутоматизму, потомци Драгосава, али потичу из места потомака нашег историјског Драгосава;
8. закључак: сва презимена која се завршавају на АЦ настају по називу места порекла (Трнавац, Дреновац итд.),
поента је у томе наћи изворно место где се налази, јер су често у питању насеља/засеоци који су утопљени у већа села или насеља која су расељена и нису обнављана, дешава се да се не помињу ни у топонимима.
Када смо већ код Драгосаваца, једни од њих су ми рођаци, славе Св. Јована, колонисти у Накову код Кикинде после Др.св.рата, иначе потичу из околине Босанског Петровца из неког места чији топоним гласи "Големашко брдо" (иначе су високи преко 2 м.).
Додатак о селу Драгосава:
http://www.montenet.org/2001/defteri3.html
-
8. закључак: сва презимена која се завршавају на АЦ настају по називу места порекла (Трнавац, Дреновац итд.),
поента је у томе наћи изворно место где се налази, јер су често у питању насеља/засеоци који су утопљени у већа села или насеља која су расељена и нису обнављана, дешава се да се не помињу ни у топонимима.
Nisu baš sva prezimena na -ac toponimska. Vrabac, Štimac, Grbac, Balavac, itd.
-
Nisu baš sva prezimena na -ac toponimska. Vrabac, Štimac, Grbac, Balavac, itd.
Мислим да се овим не оспорава горе презентовани модел. Можемо основано претпоставити да се у основи тих презимена ипак крије "надимак" одређеног претка, а онда, по тачкама оног модела, опет ћете доћи до закључка да је презиме топонимско.
-
Презиме ДРАГОСАВАЦ
Код нас на Пореклу помињу се на следећој адреси:
http://www.poreklo.rs/2012/02/16/dragosavac/
Хаплогрупа: J2b M205
..."Како се наводи, основа презимена је у личном имену Драгосав..."
Ово је само делимично тачно, приказаћемо модел:
1. тачно да је постојао неки "историјски" Драгосав,
2. тај Драгосав је имао мушко потомство,
3. мушки потомци су живели на једном месту/селу/засеоку,
4. то место су по њима прозвали Драгосава,
5. у то место су се, можда, досељавали и други - несродници Драгосавовим потомцима,
6. када су се из овог села Драгосаве исељавали житељи, због болести, ратова, лоших економских услова,
као успомену на то селу одакле потичу, учели су презиме Драгосавац.
7. исељени Драгосавци нису, по аутоматизму, потомци Драгосава, али потичу из места потомака нашег историјског Драгосава;
8. закључак: сва презимена која се завршавају на АЦ настају по називу места порекла (Трнавац, Дреновац итд.),
поента је у томе наћи изворно место где се налази, јер су често у питању насеља/засеоци који су утопљени у већа села или насеља која су расељена и нису обнављана, дешава се да се не помињу ни у топонимима.
Када смо већ код Драгосаваца, једни од њих су ми рођаци, славе Св. Јована, колонисти у Накову код Кикинде после Др.св.рата, иначе потичу из околине Босанског Петровца из неког места чији топоним гласи "Големашко брдо" (иначе су високи преко 2 м.).
Додатак о селу Драгосава:
http://www.montenet.org/2001/defteri3.html
Ристићу, имаш ли неких поткрепљујућих доказа за овај описани модел или си само замислио да би тако могло бити?
-
Мислим да се овим не оспорава горе презентовани модел. Можемо основано претпоставити да се у основи тих презимена ипак крије "надимак" одређеног претка, а онда, по тачкама оног модела, опет ћете доћи до закључка да је презиме топонимско.
U osnovi prezimena Vrabac se valjda krije ptica vrabac. Nema potrebe tragati za toponimima kod nečeg tako očitog. Kao i bezbroj prezimena kao Uzelac, Glumac, Slijepac, i ostala koja sam naveo.
-
U osnovi prezimena Vrabac se valjda krije ptica vrabac. Nema potrebe tragati za toponimima kod nečeg tako očitog. Kao i bezbroj prezimena kao Uzelac, Glumac, Slijepac, i ostala koja sam naveo.
Или је био неки Врабо, па основао место Врабе, а онда становници тог места постали Врабци. После се они раселили а место Врабе пало у заборав.
Иначе, гајили су једну врсту птичица које су по њима назване... :)
-
АЛГОРИТАМ ЗА ТОПОНИМСКО ПРЕЗИМЕ
ReadLine: ПРЕЗИМЕ
If ПРЕЗИМЕ СЕ НЕ ЗАВРШАВА НА АЦ
WriteLine „ПРЕЗИМЕ НИЈЕ ТОПОНИМСКО“
else if ПРЕЗИМЕ СЕ ЗАВРШАВА НА АЦ
else if ПРЕЗИМЕ У ОСНОВИ ИМА ЛИЧНО ИМЕ
WriteLine „ПРЕЗИМЕ ЈЕ ТОПОНИМСКО“
// Example:
//1. тачно да је постојао неки "историјски" Драгосав,
//2. тај Драгосав је имао мушко потомство,
//3. мушки потомци су живели на једном месту/селу/засеоку,
//4. то место су по њима прозвали Драгосава,
//5. у то место су се, можда, досељавали и други - несродници Драгосавовим потомцима,
//6. када су се из овог села Драгосаве исељавали житељи, због болести, ратова, лоших економских
//услова, као успомену на то селу одакле потичу, учели су презиме Драгосавац.
//7. исељени Драгосавци нису, по аутоматизму, потомци Драгосава, али потичу из места потомака
//нашег историјског Драгосава;
else if ПРЕЗИМЕ У ОСНОВИ ИМА НАДИМАК
WriteLine „ПРЕЗИМЕ ЈЕ ТОПОНИМСКО“
// Example:
//1. тачно да је постојао неки "историјски" Милутин звани Луте или Луто
//2. тај Луто је имао мушко потомство,
//3. мушки потомци су живели на једном месту/селу/засеоку,
//4. то место су по њима прозвали Лутово,
//5. у то место су се, можда, досељавали и други - несродници Лутовим потомцима,
//6. када су се из овог села Лутова исељавали житељи, због болести, ратова, лоших економских //услова, као успомену на то селу одакле потичу, учели су презиме Лутовац.
//7. исељени Лутовци нису, по аутоматизму, потомци Милутина Лута, али потичу из места //потомака нашег историјског војводе Милутина;
//8. Генетском анализом може бити потврђено да су сви Лутовци потомци Милутина/Лута
//9. Организовати тестирање Лутоваца
else if ПРЕЗИМЕ ИМА ЗООНИМСКУ ОСНОВУ, ОСНОВУ ПО ФИЗИЧКИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА, СОЦИЈАЛНОМ СТАТУСУ ИЛИ ПО ЗАНИМАЊУ
WriteLine „ПРЕЗИМЕ ЈЕ НИЈЕ ТОПОНИМСКО“
// Example:
//1. ВРАБАЦ
//2. СЛЕПАЦ
//3. ГЛУМАЦ, СВИРАЦ
//презиме је настало по личном опредељу првоуписаног/првопрозваног претка, или
//презиме је настало мимо воље претка:
//причала ми једна старима пореклом из БиХ да је његово старо презиме МАРКОВИЋ,
//али су их против њихове воље аустријски пописивачи уписали под презименом ГЛИШТРА;
//то може бити стратегија аутријске власти за понижавање обесправљених
//(отуда ГУЗИНА, НЕПЕРГАЋА, ДРОЊАК итд.)
//или стратегија за разрођивање српског ентитета ради лакшег унијаћења
//(истражити да ли такав документ постоји, ко је реализовао стратегију, колико је процентуално
//српског становништва било тиме обухваћено итд.)
-
Ја сам се запрепастио кад сам видео на неком турском попису са подручја Скадра лична имена Загорац и Покрајац. Дакле, понављам, лична имена а не презимена.
-
//1. тачно да је постојао неки "историјски" Милутин звани Луте или Луто
Биће пре да је био Лут, коме је то било пуно име.
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%BB%D1%83%D1%82
Иначе, топоним Лутово постоји и у другим словенским земљама и није изведен од имена. Писали смо о томе:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.msg26750#msg26750
-
Биће пре да је био Лут, коме је то било пуно име...
Example је само Example написан у коментару, није у алгоритму ;), модел се може тестирати на неком другом примеру.
-
Example је само Example написан у коментару, није у алгоритму ;), модел се може тестирати на неком другом примеру.
Чини ми се да и кад би смо нашли неки пример који побија ову твоју теорију, ти би га сврстао под последњи "else if" услов као изузетак. Можемо тако терати док не исцрпимо сва презимена на "ац" и не погурамо све што не одговара теорији коју си замислио под изузетак. Зар није довољно рећи да има доста презимена која у основи имају лично име а топонимска су? Што тако децидно тврдиш да баш сва морају бити таква кад је то очито недоказиво?
-
Чини ми се да и кад би смо нашли неки пример који побија ову твоју теорију, ти би га сврстао под последњи "else if" услов као изузетак. Можемо тако терати док не исцрпимо сва презимена на "ац" и не погурамо све што не одговара теорији коју си замислио под изузетак. Зар није довољно рећи да има доста презимена која у основи имају лично име а топонимска су? Што тако децидно тврдиш да баш сва морају бити таква кад је то очито недоказиво?
Velibore, овај твој коментар је OK, што се тиче прве три реченице, уз допуну: "моја теорија" је неупотребљива ако је само моја и ако не издржи тест реалности. Може бити један од примера како се нешто може урадити, мислим да је и то довољно.
Веруј ми, "децидно" ништа не тврдим, нити "трђење" за мене има емотивну конотацију, нити је у томе душа моја. ;) :-X
-
Velibore, овај твој коментар је OK, што се тиче прве три реченице, уз допуну: "моја теорија" је неупотребљива ако је само моја и ако не издржи тест реалности. Може бити један од примера како се нешто може урадити, мислим да је и то довољно.
Веруј ми, "децидно" ништа не тврдим, нити "трђење" за мене има емотивну конотацију, нити је у томе душа моја. ;) :-X
Шта знам, тако ми је звучало. Написао си "8. закључак: сва презимена која се завршавају на АЦ настају по називу места порекла" па још болдовао да појачаш исказ. А и приложени алгоритам је прилично недвосмислен. Мени је све то звучало прилично децидно.
Како би на пример протумачио презиме Трифунац? Пошто има у основи лично име Трифун требало би по алгоритму да је топонимик.
Шта би онда рекао о следећој причи: променили су славу и почели да славе Светог Трифуна, па су их у селу прозвали Трифунци. Може ли и таква прича бити тачна?
-
...променили су славу и почели да славе Светог Трифуна, па су их у селу прозвали Трифунци. Може ли и таква прича бити тачна?
Може. Као што рече, подведи је под "изузетак". :D
-
Шта знам, тако ми је звучало...
... И изгледало! Морам признати да и мене нервира овај мој аватар (Боб Рок са прстом и при томе каже да је боље живети стотину година као милионер, него бити седам дана клошар). Људи у првом утиску имају одбрамбену реакцију и добро се ментално наоружају када ми изађу на форумашку црту. На крају се покаже да нисам толико страшан, а при томе од вас много тога научим! :D
-
Може. Као што рече, подведи је под "изузетак". :D
Па о томе ти причам. Где је ту онда законитост ако ћемо свако одударање подводити под нови изузетак. При том, за велики број презимена која се завршавају на "ац" и имају у основи лично име, нити се може доказати да су топонимици нити да нису. То ми личи на оно кад продавац лутрије виче "свака срећка сигурно добија" па кад извучеш ону која не добија онда каже "где баш ту нађе од толиких". При том наравно све преостале, неотворне, сигурно добијају :).
Ја бих закључио да ту никаквог правила ни нема, већ само да нека презимена тог типа јесу топонимици док друга нису.
-
Може. Као што рече, подведи је под "изузетак". :D
Ово је била шала, не нови круг дискусије...
Слажем се са тобом да постоји парцијално, а не универзално, правило за патронимска презимена на "ац". :)
-
Ово је била шала, не нови круг дискусије...
Слажем се са тобом да постоји парцијално, а не универзално, правило за патронимска презимена на "ац". :)
Ма није ни мени била намера да се нешто жестоко расправљамо. Само износим контрааргументе.
Мада, сад кад гледам, можда и јесте деловало са моје стране мало нападно ;D
-
Ма није ни мени била намера да се нешто жестоко расправљамо. Само износим контрааргументе.
Мада, сад кад гледам, можда и јесте деловало са моје стране мало нападно ;D
А ја нинђ/џа 8)
-
Ево још неколико добрих примера како се све може одгонетати порекло речи ;) :
http://www.dailymotion.com/video/x62xbh1 (http://www.dailymotion.com/video/x62xbh1)
-
преселио се на енглески језик
Gary.b
-
Богавац- Црна Гора, Беране. Слава Лучиндан. По предању Ровчани. У Далмацији Боговац.
www.poreklo.rs/2012/02/12/bogovac/
-
Презиме Богавац од имена Богавац?
Постоје и презимена на ин, нпр. Пођанин- Драгосава, Полица код Берана. Поријеклом Ровчани. Слава Лучиндан. Живјели у селу Пода - Доњи Бихор. Сродници поисламљеним Еровићима.
-
Ја сам се запрепастио кад сам видео на неком турском попису са подручја Скадра лична имена Загорац и Покрајац. Дакле, понављам, лична имена а не презимена.
Презиме Богавац од имена Богавац?
У дефтеру за Црну Гору из 1521. године, постоји и један поп Покрај и два пута име Покрајица.
Затим име Загорица.
Као и осам пута Богавац, два пута Богавче и један Богавица.
-
Сетих се нешто Павла Јулинца (1731/2-1785), и његово презиме завршава на -ац. :)
Иако ми је на први поглед деловало да је могло настати по женском имену/надимку Јула, донекле ме у томе поколебала друга верзија презимена, где се помиње и као Ђулинац, па је могуће настало и по некој Ђули.
У сваком случају, не бих рекао да је топонимистичког порекла?
Павле Јулинац је иначе био Сегединац пореклом, али видех да је Јулинаца било и даље по Банату, као и да се јавља и у Будиму током 18. века.
Реч је о класичном српско-крајишком официрском роду, у нашој дигиталној видех најмање четири имена, и сви су поменути као официри.
-
Сетих се нешто Павла Јулинца (1731/2-1785), и његово презиме завршава на -ац. :)
Иако ми је на први поглед деловало да је могло настати по женском имену/надимку Јула, донекле ме у томе поколебала друга верзија презимена, где се помиње и као Ђулинац, па је могуће настало и по некој Ђули.
У сваком случају, не бих рекао да је топонимистичког порекла?
Павле Јулинац је иначе био Сегединац пореклом, али видех да је Јулинаца било и даље по Банату, као и да се јавља и у Будиму током 18. века.
Реч је о класичном српско-крајишком официрском роду, у нашој дигиталној видех најмање четири имена, и сви су поменути као официри.
https://en.wikipedia.org/wiki/Gyula,_Hungary
-
Брашанац (бивши фудбалер Партизана Дарко Брашанац је рођен у Чајетини)
-
Ево и пар српских презимена са Баније која се завршавају на -ац: Бањац, Буњац, Глумац, Глушац, Јазавац, Лађевац, Пјевац, Подунавац, Полимац, Прусац, Репац, Турпољац, Узелац, Шупљикац...
-
Полојац, Кукањац...
-
https://en.wikipedia.org/wiki/Gyula,_Hungary
За Ђулу, искрено, нисам знао. А био ми је на уму Ђер, тј. Ђур: https://en.wikipedia.org/wiki/Győr
-
Кутањац, Васиљевдан, Волари, Шипово.
-
Сомборски Ђулинци
Презиме Ђулинац у Сомбору појављује се у другој половини 18. века.Крсна слава је зимски Никољдан.Породично предање говори о миграционој рути Косово‒ Банат‒ Сомбор.
Књига крштених (1719.‒1940.):
СПЦ: 1762.‒1940.,
РКЦ :1883.‒1891.
-
Сомборски Ђулинци
Презиме Ђулинац у Сомбору појављује се у другој половини 18. века.Крсна слава је зимски Никољдан.Породично предање говори о миграционој рути Косово‒ Банат‒ Сомбор.
Књига крштених (1719.‒1940.):
СПЦ: 1762.‒1940.,
РКЦ :1883.‒1891.
Хвала Црни на овој инфо! ;)
-
Да ли неко зна нешто о презимену Жабаљац?
Мој отац је из Пивница код Бачке Паланке. Њихова слава је Свети Георгије. Сазнао сам да су се неки Жабаљци преселили из Жабља у Пивнице у раном 18ом. веку.
Унапред сам захвалан на било којој информацији.
Поѕдрав из Калифорније!
-
Да ли неко зна нешто о презимену Жабаљац?
Мој отац је из Пивница код Бачке Паланке. Њихова слава је Свети Георгије. Сазнао сам да су се неки Жабаљци преселили из Жабља у Пивнице у раном 18ом. веку.
Унапред сам захвалан на било којој информацији.
Поѕдрав из Калифорније!
У књизи Презимена су чувари нашег језика Загорке Вавић Грос наводи се да је презиме настало по Жабљу у Војводини. Дакле, судећи по вашем презимену, пореклом сте из Жабља. То је можда порекло још из 17. века.
-
Хвала на брзом одговору!
Имам још једно питање ѕа вас.
Да ли је могуће да су Жабаљци са Косова,то јест могућност да су мигрирали на север после битке на Косову и наравно имали друго име?
Знам да превише питам али боље да питам него да прећутим...
-
Хвала на брзом одговору!
Имам још једно питање ѕа вас.
Да ли је могуће да су Жабаљци са Косова,то јест могућност да су мигрирали на север после битке на Косову и наравно имали друго име?
Знам да превише питам али боље да питам него да прећутим...
За сва додатна питања немамо одговр док се не тестирате (генетски) по мушкој линији.
-
Хвала на брзом одговору!
Имам још једно питање ѕа вас.
Да ли је могуће да су Жабаљци са Косова,то јест могућност да су мигрирали на север после битке на Косову и наравно имали друго име?
Знам да превише питам али боље да питам него да прећутим...
Није немогуће. Претпостављам да се тако нешто помиње у вашем породичом предању? Предања, поготово таква која се везују за неко давније време, увек треба узети са резервом. Можда је вероватније да сте дошли са тог простора, али некад касније.
-
Хвала вам на помоћи! Сазнао сам и више него што сам мислио да ћу сазнати!
Где могу да са тестирам генетски?
Тренутно сам ван земље,али кад се будем вратио хтео бих да одем и да урадим то.
Још једном,хвала на помоћи!
-
Хвала вам на помоћи! Сазнао сам и више него што сам мислио да ћу сазнати!
Где могу да са тестирам генетски?
Тренутно сам ван земље,али кад се будем вратио хтео бих да одем и да урадим то.
Још једном,хвала на помоћи!
Наше Друштво сарађује са ДНК центром за генетику у Београду, док током године у два наврата организује у сарадњи са Биолошким факултетом групна тестирања. Чланови Друштва (https://www.poreklo.rs/registracija/) имају право на 50% попуста приликом тестирања код ДНК центра за генетику (http://www.dnk.rs/), па уместо редовних 13.000, тестирање плаћају 6.500 динара. Исто важи и за акције поводом Српског (14. септембар) и Светског ДНК дана (25. април). Постоји опција и тестирања у иностранству. Код нас су у том смислу најпопуларније лабораторије у Хјустону (FamilyTreeDNA.com (http://FamilyTreeDNA.com)) и Берлину (yseq.net (http://yseq.net)).
-
Poreklo prezimena Bučevac
-
Poreklo prezimena Bučevac
Неке исељенике из пљеваљског села Бучја (прибојско после 1912) мештани су називали Бучевцима, па су и сами, или по савету парохијског свештеника, узимали такво презиме. И данас житељи и особе пореклом из Бучја себе називају Бучевцима, као нпр. на друштвеним мрежама. Према неким ауторима, тако их зову и у прибојским селима (Рача, Бања, Кратово). Зоран Малешић, приређујући електронско издање "Писанија манастира Милешеве", Станишу Бучака из Косатице (1864. година) назива Станиша Бучевац, пошто су исељенике из Бучја Пријепољци звали Бучацима.
Иначе, само име села - Бучје настало је због букове шуме у том пределу.