Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Документарни филмови => Православље => Тему започео: Nebo Април 07, 2019, 12:06:11 пре подне
-
Данас наша Црква прославља 40 година представљења оца Јустина Ћелијског.
Рођен је на Благовести 1894. године у Врању у свештеничкој породици Поповића. Они су староседеоци у Врању, а по породичном предању даљим су пореклом „од Тетова“. Славе Никољдан.
На крштењу добио је име Благоје. Завршио је београдску Богословију. Учесник је Првог светског рата и повлачења преко Албаније. У Скадру га је замонашио патриарх Димитрије. 1916. године, упућен је са групом богослова у Лондон код владике Николаја Велимировића. У Оксфорду је студирао теологију, а после рата и у Атини, где је докторирао. У Сремским Карловцима је потом примио јеромонашки чин. За време покрета у Чешкој који је тежио повратку Чеха у православље (о чему је писано на теми о Светом Горазду Чешком), Црква је предложила оцу Јустину да буде постављен за епископа у Прикарпатју. Отац Јустин је ово одбио уз образложење да је недостојан владичанског чина...
(https://prepodobnijustincelijski.files.wordpress.com/2011/05/d0b0d0b2d0b8d0bdd0b8-d180d0bed0b4d0b8d182d0b5d0bbd198d0b8.jpg)
Млади отац Јустин са родитељима (Спиридон и Анастасија), сестром и њеном породицом
(са: https://prepodobnijustincelijski)
-
Због истинољубивости, отац Јустин је прогоњен још у време Краљевине Југославије. Избачен је са карловачке Богословије, био прогањан због противљења Конкордату 1936. године.
Отац Јустин је био велики пријатељ и сабрат још двојици светитеља – владики Николају Велимировићу и Јовану Шангајском (о обојици постоје посебне теме на овом форуму). Био је поборник Богомољачког покрета 1930-их година.
(http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/4697_ava-justin.jpg&size=500&size=900)
Млади отац Јустин
(са: http://www.manastir-lepavina.org)
Током Другог светског рата борави у овчарско-кабларским манастирима, а 1948. године долази у Манастир Ћелије у кањону реке Градац, близу Ваљева. Као ватрени антикомуниста, прогоњен од стране комунистичке власти, преосталих 30 година живота провео је у заточеништву у Ћелијама. Највећи део његових радова је уништен од стране комуниста. Остала је упамћена прича како су једном припадници УДБ-е упали у Ћелије са задатком да приведу оца Јустина у Београд. У том тренутку, отац Јустин је служио Литургију. Кад је УДБ-аш ушао у олтар и наредио оцу Јустину да пође с њим, држећи уперен пиштољ, отац Јустин је одговорио да он служи Свету Литургију и да је неће прекинути ни по цену живота. УДБ-аш, немајући другог избора, изишао је из цркве и сачекао да се Литургија заврши...
Међутим, постао је својеврсни живи светац, духовник многим свештеним лицима и мирјанима. Његови ученици су значајни владике наше Цркве: патриарх Павле, владике Артемије Радосављевић, Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић, отац Јован Радосављевић, итд.
Помињући ову тројицу владика са иницијалом А, сетих се оне анегдоте, где је једном отац Јустин с њима тројицом седео у порти Манастира Ћелије, у време док су они били млади богослови. Тада је „пророковао“ како ће један од њих тројице бити патриарх једног дана. Артемија су елиминисали, Атанасије се повукао, Амфилохије...?
-
Отац Јустин је иза себе оставио велики број богословских и философских радова. Његово капитално дело су „Житија светих“ у 12 књига.
(https://patriot.rs/wp-content/uploads/2016/12/ava-justin-790x445.jpg)
Отац Јустин у Манастиру Ћелије
(са: https://patriot.rs)
Упокојио се на данашњи дан, на Благовести 1979. године у Ћелијама.
Према сведочењима сестринства Ћелија, којима је био духовник, његова молитва је била чудотворна. Зато су га, још за живота, многи верни сматрали светитељем, а нарочито након упокојења. Слично као и у случају Светог владике Николаја, култ светости оца Јустина био је врло јак у народу и без званичне канонизације. Коначно, 2. маја 2010. године, извршена је канонизација у храму Светог Саве у Београду, а отац Јустин је уврштен у календар светих као Свети Јустин Нови Ћелијски. Гроб оца Јустина у Манастиру Ћелије био је место ходочашћа и много година пре канонизације (био сам тамо више пута), а 2014. године, мошти оца Јустина су пренете у манастирску цркву Светих архангела.
(https://i.postimg.cc/BZgyFV2c/image.jpg)
Свети Јустин Нови Ћелијски
(са: http://www.pravoslavie.ru)
-
Документарни филм о Светом Јустину:
https://www.youtube.com/v/WWZ_fqGqsM4
(на 1:45:00 надаље - о упокојењу оца Јустина и необичним дешавањима те вечери)
-
Наш велики духовник, отац Јустин, имао је тројицу добрих и вредних ученика. Сви су постали епископи. То је прича о Јустиновој "тројици А".
За кратко време, сви су нас напустили: Амфилохије, Артемије, а данас и Атанасије.
Упокојио се данас у Требињу владика умировљени, некада захумско-херцеговачки и приморски, Атанасије Јевтић (1938-2021).
-
Богослови и верници су га, од милоште, звали Таса...
Један предиван говор Тасин, приликом преноса моштију Светога Василијa Острошког, из Острога у Требиње, Попово и Никшић, и назад у Острог, маја месеца 1996. године:
https://www.youtube.com/v/Nb8q-n7y8FY
(од 13:25)
-
Владика је рођен у селу Брдарица код Коцељеве:
„Јевтићи (10 к., Никољдан). Из Врагочанице пре 100 година дошли; зову се и Врагочани“.
https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-brdarica-koceljeva/
У Врагочаници код Ваљева не нађох Јевтиће:
https://www.poreklo.rs/2013/01/26/poreklo-prezimena-selo-vrago%c4%8danica-valjevo/
У Врагочаници суседном селу Станина (Станијина) Река има Јевтића, али славе Ђурђиц:
„Клобучани (чији су потомци Васиљевићи-Живановићи, Анђелићи, Пантелићи, Јевтићи и Ранковићи): Најраније досељена породица овог села је Клобучанска. Клобучанима се зову све породице, чији су се преци доселили од града Клобука у Херцеговини. место на коме су се населили назива се Клобучине. Клобучани су досељени пред крај 17. столећа, нагнати неправдом клобучких Турака. Родоначелник ове породице био је бератски кнез, те се и данас један део ове породице, насељен у Бобови, зове Кнежевићи. Кобучани су у Станиној Реци насељени око Влајковића и изнад њих, има их 32 куће и славе Ђурђиц“.
https://www.poreklo.rs/2013/07/13/poreklo-prezimena-selo-stanina-reka-valjevo/
Презиме Јевтић је често у овим крајевима. Слава упокојеног владике Атанасија јесте био Никољдан. Према многим његовим наводима, његови стари су у овај крај дошли из Херцеговине.
-
http://svpetkastubal.org/kutak_za_monahe__trashed/justinovci/
-
Двојица "Јустиноваца" на слици, као млади студенти:
(https://i.postimg.cc/kX16GTTY/IMG-3340b0abd05685bb26aa40a441cc96ae-V.jpg)
Стоје: у средини Зоран Јевтић (Атанасије), сасвим десно Ристо Радовић (Амфилохије).