Форум - Порекло

Траг - корисне књиге, сајтови => Карте => Тему започео: Муњени Ћелић Октобар 12, 2013, 07:52:34 поподне

Наслов: Старе карте наших простора
Порука од: Муњени Ћелић Октобар 12, 2013, 07:52:34 поподне
1) SCLAVONIA, CROATIA, BOSNIA CUM DALMATIAE PARTE
http://unitproj.library.ucla.edu/cris/blaeu/sclavonia.jpg

2) WALLACHIA, SERVIA, BULGARIA, ROMANIA
http://unitproj.library.ucla.edu/cris/blaeu/walachia.jpg
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Муњени Ћелић Октобар 22, 2013, 08:49:08 поподне
http://bdigital.sib.uc.pt/bg1/UCBG-R-55-15/UCBG-R-55-15_item1/P1.html

Птоломејева ''Географија'' у слици и речи (на латинском).
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Муњени Ћелић Октобар 25, 2013, 07:54:18 поподне
http://www.scribd.com/doc/179003574/Ptolomej-TABVLA-EVROPAE-QVINTA

Птоломејева карта Балкана и околине.
Карту у већој резолуцији могу послати приватном поруком јер је превелика да се постави на Форуму.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Муњени Ћелић Јануар 20, 2014, 11:33:12 поподне
http://www.archiviodistatovenezia.it/divenire/collezione.htm?idColl=191&&inTab=list&numPage=1
http://www.archiviodistatovenezia.it/divenire/collezione.htm?idColl=24121

Пројекат дигитализације је тек започео па нема много материјала, али има неких карата Книна и сев. Далмације.
Наши крајеви су на 38. и 39. страници збирке Disegni (secc. XVI-XVIII), колико сам успео приметити.
Други линк, Miscellanea documenti turchi, се односи на разне турске документе (карте ?), али је празан.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Radonić II Децембар 16, 2015, 06:44:06 поподне
Stare karte iz francuskih arhiva.
 http://gallica.bnf.fr/services/engine/search/sru?operation=searchRetrieve&version=1.2&query=%28gallica%20all%20%22carte%20croatie%22%29%20and%20dc.type%20all%20%22carte%22#resultat-id-5
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Јун 22, 2016, 08:08:15 поподне
Нађох занимљиву карту, те рекох да поделим, Земљопис од Сербије из 1822. године.

(http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/coverpage/3294) (http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=3294&m=2#page/1/mode/2up)

Карта је објављена на страницама Дигиталне библиотеке Матице Српске (http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/index/page:1/collection:24).
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Август 18, 2016, 10:39:19 поподне
Приметих да нисмо постављали ваљда никако на форум везицу ка једној од најзначајнијих картографских збирки на мрежи, а реч је о чувеној Моловој картографској збирци (http://mapy.mzk.cz/mollova-sbirka/uhry/), названој по њеном власнику Бернарду Павелу Молу (1697-1780).

Карте које се односе на наше просторе подведене су под Угарску, која се даље дели на додатне четири категорије, од којих у свакој има немало мапа занимљивих баш за наша подручја. Нарочито су интересантне оне интерактивне карте, које досносе обиље података, али неретко и грешака аутора. :)

Ако је коме ова збирка до сада била непозната, моје препоруке за посету, јер тако нешто не треба пропустити.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Август 29, 2016, 02:25:56 поподне
Помињасмо својевремено Коронелијеве карте, те реших да поставим још једну које не беше раније постављане, а реч је о карти Corso del Danubio da Vienna Sin' à Nicopoli, e Paési Adiacenti (http://mapy.mzk.cz/de/mzk03/001/052/200/2619316459/), са мноштвом микротопонима.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Синиша Јерковић Август 29, 2016, 02:37:34 поподне
Помињасмо својевремено Коронелијеве карте, те реших да поставим још једну које не беше раније постављане, а реч је о карти Corso del Danubio da Vienna Sin' à Nicopoli, e Paési Adiacenti (http://mapy.mzk.cz/de/mzk03/001/052/200/2619316459/), са мноштвом микротопонима.

Амикус, и раније хтједох да напишем како је ова збирка карата коју си поставио одлична. Баш сам прегледао већину карата које се тичу наших простора и стекао неку слику о насељима. На примјер на овим картама је редовно уписан град Обровац између Крупе и Бихаћа, гдје је у средњем вијеку живјело племе обровачко (хрватско-словинско?). Међутим топоним и град су након тога нестали. Има још неких насеља која су се изгубила у периоду око сеоба Бечког рата.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Август 29, 2016, 04:40:35 поподне
Амикус, и раније хтједох да напишем како је ова збирка карата коју си поставио одлична. Баш сам прегледао већину карата које се тичу наших простора и стекао неку слику о насељима. На примјер на овим картама је редовно уписан град Обровац између Крупе и Бихаћа, гдје је у средњем вијеку живјело племе обровачко (хрватско-словинско?). Међутим топоним и град су након тога нестали. Има још неких насеља која су се изгубила у периоду око сеоба Бечког рата.

Збирка сасвим репрезентативна за истраживања на разним пољима која покривају период XVII и XVIII века, а тичу се помоћних историјских наука, и при том врло прегледна како за претраживање тако и за истраживање самог садржаја извора. Наравно, занимљивије су старије карте, јер су оне касније у већини случајева резултат су преписивања и прештампавања, неретко само додекорисаних различитим картушама или другим орнаментима. Свакако најинтересантније су оне које су настале као плод теренског истраживања, а то су све оне које имају у свом наслову одреднице попут нова и проширена или допуњена.

Елем, још једна адреса која садржи пар позавидних збирака картографске грађе, јесте мапс.хунгарицана.ху (http://maps.hungaricana.hu/en/), само што је све на мађарском, па је мало теже ући у траг, шта је где, али углавном је све смештено под категоријом Hadtörténeti Intézet és Múzeum (http://maps.hungaricana.hu/en/search/results/?query=FORR%3D%28%22hti%22%29).
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Октобар 23, 2016, 09:21:36 поподне
Није стара мапа, али јесте извор за мапу, карта Срема по дефтеру 1569-1579. године.

(https://s32.postimg.org/jj20iuxhf/Sremski_sandzak.jpg)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Бакс Октобар 23, 2016, 11:51:00 поподне
Није стара мапа, али јесте извор за мапу, карта Срема по дефтеру 1569-1579. године.

(https://s32.postimg.org/jj20iuxhf/Sremski_sandzak.jpg)

У суштини, ово одговара и данашњој граници између Србије и Хрватске, то јест, данашњој подели Срема. А прошло скоро 500 година.  :o
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Октобар 24, 2016, 12:08:07 пре подне
У суштини, ово одговара и данашњој граници између Србије и Хрватске, то јест, данашњој подели Срема. А прошло скоро 500 година.  :o

Илок је на референдуму маја '45. изволео припасти Хрватској, а неки други су зарад очувања братства и јединства тог истог маја одустали од референдума, да се партија не распадне и неотпочне нови грађански рат. :)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Новембар 30, 2016, 08:08:16 поподне
Карта Балкана из 1911. године. ;)

http://anamnesis.info/resources/Balkanite_1911.jpg
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Јануар 04, 2017, 11:07:35 поподне
Украјински Срби на карти Хајнриха Бергхауса из 1846. године

(https://s28.postimg.org/n0n1lb2vx/Screen_Shot_01_04_17_at_11_04_PM.jpg) (http://www.davidrumsey.com/luna/servlet/detail/RUMSEY~8~1~1555~160087:Ethnographische-Karte-von-Europa-)

Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Март 11, 2017, 05:15:12 поподне
Две карте наших простора.

Karte von dem Konigreich Servien, 1800

(https://s19.postimg.org/4vu890de7/fsdsdg.jpg) (https://postimg.org/image/4vu890de7/)

Charte von Servien, Bosnien und dem grossten Theile von Illyrien, 1810

(https://s19.postimg.org/ph900wuz3/gsdgsdg.jpg) (https://postimg.org/image/ph900wuz3/)
(https://s19.postimg.org/rw0vlcb7z/fdf.jpg) (https://postimg.org/image/rw0vlcb7z/)
(https://s19.postimg.org/pdf6knphr/image.jpg) (https://postimg.org/image/pdf6knphr/)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Март 11, 2017, 05:27:38 поподне
Makedonien, Altserbien und Albanien, 1903

(http://www.internetculturale.it/jmms/objdownload?id=oai%3Ateca.liguria.it%3A16%3AIC0005%3AMAZZMXS040009&teca=Biblioteca%20Digitale%20Ligure&resource=img&mode=raw&start=1&offset=1)

Карта је доста детаљна и на простору Црне Горе уписана су племена.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Тимар Март 24, 2017, 08:39:31 пре подне
Карта Србије 1804-1813

http://dic.academic.ru/dic.nsf/sie/13283/%D0%9F%D0%95%D0%A0%D0%92%D0%9E%D0%95
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Nebo Март 24, 2017, 10:49:21 пре подне
Карта Србије 1804-1813
http://dic.academic.ru/dic.nsf/sie/13283/%D0%9F%D0%95%D0%A0%D0%92%D0%9E%D0%95

Мало је чудно што на карти пише "Кралево", јер је Карановац преименован у Краљево тек 1882. године.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: gillle Март 24, 2017, 11:31:44 пре подне
Мало је чудно што на карти пише "Кралево", јер је Карановац преименован у Краљево тек 1882. године.


Велики број мапа се може наћи у CATENA MUNDI, међутим, мало ми је компликовано да све то пресликам и објавим ...

На једној таквој мапи из 1873. године пише Карановац. Лепо је то Небо приметио :)

 
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Март 25, 2017, 02:06:30 поподне
Велики број мапа се може наћи у CATENA MUNDI, међутим, мало ми је компликовано да све то пресликам и објавим ...

На једној таквој мапи из 1873. године пише Карановац. Лепо је то Небо приметио :)

У Catena Mundi сам искрено, очекивао неке оригиналније карте. Према ономе што сам ја видео, то све постоји на интернету, и то у више него задовољавајуће квалитету. Тако да, ако нешто и желиш поставити, само изгуглај у сликама назив карте и годину, и 99% шансе су да ће наћи ту карту из Catena Mundi.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: gillle Март 25, 2017, 02:21:54 поподне
У Catena Mundi сам искрено, очекивао неке оригиналније карте. Према ономе што сам ја видео, то све постоји на интернету, и то у више него задовољавајуће квалитету. Тако да, ако нешто и желиш поставити, само изгуглај у сликама назив карте и годину, и 99% шансе су да ће наћи ту карту из Catena Mundi.


ОК, хвала! :)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Be like Bill Март 25, 2017, 09:06:53 поподне
Na Academia.edu može se pronaći knjiga "Unsko- Sansko područje na starim geografskim kartama" Mithada Kozličića. Na njegovom profilu ima više drugih knjiga koje se bave geografijom naših prostora, pre svega Dalmacije

http://www.academia.edu/5786443/UNSKO-SANSKO_PODRU%C4%8CJE_NA_STARIM_GEOGRAFSKIM_KARTAMA_1._DIO_1ST_PART_Sarajevo_-_Biha%C4%87_2003
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Бакс Март 25, 2017, 09:26:01 поподне
Makedonien, Altserbien und Albanien, 1903

(http://www.internetculturale.it/jmms/objdownload?id=oai%3Ateca.liguria.it%3A16%3AIC0005%3AMAZZMXS040009&teca=Biblioteca%20Digitale%20Ligure&resource=img&mode=raw&start=1&offset=1)

Карта је доста детаљна и на простору Црне Горе уписана су племена.

Вала, требало је да узмемо само ово што је обележено као "Стара Србија" и крај приче.
Ал добро, лако је после битке бити ђенерал...
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Јул 09, 2017, 05:11:21 поподне
Неколико карата које је израдио Захарије Орфелин:

1. Сарматија: европска и азијска (https://edit.elte.hu/xmlui/bitstream/handle/10831/8173/b2_kep06994.jpg?sequence=1&isAllowed=y)
2. Панонија, Мезија, Дакија, Илирик (https://edit.elte.hu/xmlui/bitstream/handle/10831/8174/b2_kep06995.jpg?sequence=1&isAllowed=y)
3. Руско царство (први део (https://edit.elte.hu/xmlui/bitstream/handle/10831/8170/b2_kep06990.jpg?sequence=1&isAllowed=y), други део (https://edit.elte.hu/xmlui/bitstream/handle/10831/8170/b2_kep06991.jpg?sequence=2&isAllowed=y))
4. царски град Санктпетербург (https://edit.elte.hu/xmlui/bitstream/handle/10831/8936/b2_kep06997.jpg?sequence=1&isAllowed=y)
5. Мала Татарија (https://edit.elte.hu/xmlui/bitstream/handle/10831/8175/b2_kep06996.jpg?sequence=1&isAllowed=y) (+ Нова Србија)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: роквић Октобар 12, 2017, 05:18:17 поподне
(https://s1.postimg.org/8x5g4ipb9b/1683.jpg) (https://postimages.org/)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: роквић Новембар 15, 2017, 12:56:14 поподне
Претходна порука: стара карта Славоније, Барање, Срема, Бачке и Баната са народима који насељавају ту територију.

Карта Личко-Крбавске области из ХIX вјека:

(https://s8.postimg.org/3k7f8l02t/Lika-_Krbava_County_Map.jpg) (https://postimg.org/image/49q7ky0m9/)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: роквић Новембар 18, 2017, 09:07:43 пре подне
(https://s18.postimg.org/mkzcxvj21/Bosna.jpg) (https://postimg.org/image/7c9fk3pdh/)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: роквић Новембар 18, 2017, 02:16:28 поподне
Босна крајем XIV вијека.

(https://s18.postimg.org/ynqwg9fp5/Bosna_u_vrijeme_Tvrtka_I_Kotromanica.jpg) (https://postimg.org/image/jf0z2hm0l/)

(https://s18.postimg.org/jrsd8qwll/Copy_2_of_Bosna.jpg) (https://postimg.org/image/6nmsw24jp/)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Свевлад Новембар 18, 2017, 04:45:31 поподне
Краљевина Далмација 1815-1918  https://sr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Dalmacija (https://sr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Dalmacija)

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c7/Map_of_the_Kingdom_of_Croatia_%281848%29.png)
(https://vignette.wikia.nocookie.net/historyatlas/images/b/bf/Kingdom_of_Dalmatia-1868.png/revision/latest?cb=20110317214521)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: роквић Новембар 18, 2017, 06:09:47 поподне
Карта Карловачког владичанства из 1893, Срби су на територијама бојеним плаво

(https://s8.postimg.org/nb2ga0305/vladicanstvo1893.jpg) (https://postimg.org/image/k47wqdik1/)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Новембар 19, 2017, 03:50:41 поподне
(https://d3disygs3x84e2.cloudfront.net/tile/thumb/v5/maps/hti/bix/bixa/bixa_0938/b_ix_a_938.ecw/?h=400) (https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerkeptar/654/view/?bbox=3319%2C-2276%2C5072%2C-1422)
Karte der Herzegowina [B IX a 938] (1861)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Свевлад Новембар 19, 2017, 04:05:35 поподне
Босански пашалук крајем XVI и почетком XVII века, за многе Бошњаке ово су праве границе Босне!  ;D

(http://srbiubih.com/wp-content/uploads/2015/12/Bosanskipasaluk.gif)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Nebo Новембар 19, 2017, 06:38:54 поподне
Па, јес', ако може - и до Владивостока  ;)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: роквић Новембар 20, 2017, 12:33:24 поподне
(https://d3disygs3x84e2.cloudfront.net/tile/thumb/v5/maps/hti/bix/bixa/bixa_0938/b_ix_a_938.ecw/?h=400) (https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerkeptar/654/view/?bbox=3319%2C-2276%2C5072%2C-1422)
Karte der Herzegowina [B IX a 938] (1861)

Одлична мапа, интересантно да аутор у Херцеговину није ставио област Раме са Прозором ни Јабланицу, а наравно ни Дувно, наведено је да само јужни дио Дувањског поља спада у Херцеговину, без града и околине, о Ливну, Купресу и Гламочу као дјеловима Херцеговине нема ни говора, међутим данас хрвати сва ова мјеста са околином броје у Херцеговину.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: симо Новембар 20, 2017, 01:33:14 поподне
(https://d3disygs3x84e2.cloudfront.net/tile/thumb/v5/maps/hti/bix/bixa/bixa_0938/b_ix_a_938.ecw/?h=400) (https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerkeptar/654/view/?bbox=3319%2C-2276%2C5072%2C-1422)
Karte der Herzegowina [B IX a 938] (1861)

Један занимљив детаљ ми је запао за око на овој карти, а то је да је недалеко од Горице у западној Херцеговини означена локација цркве која је посвећена св. Аби. На моменат сам помислио да је ријеч о  некој грешци у писању, међутим послије сам видио да св. Або заиста постоји и да је грузијски светитељ још из периода од прије раскола.

Да ствар буде интересантнија локација на карти одговара једино данашњој цркви св. Стјепана у Горици, која је у 19. вијеку саграђена на темељима можда и најстарије цркве у западној Херцеговини. Празник св. Абе се слави 8. јануара,а св. Стефана 9. јануара. Уз сва помјерања по календарима чини се као да ово није случајност. Такође, ко је картографу у 19. вијеку могао рећи да убиљежи за тај локалитет St Abo, када се данас о томе не зна ништа.

За остатке раније цркве се претпоставља да је саграђена још у 9. вијеку. У сљедећем тексту је називају " старохрватском" мада је то подручје било ван хрватске зоне, у Захумљу, у жупи Горимота(Гора Имота) која се јавља још код Дукљанина.
http://www.gorica-online.com/povijest_staracrkva.html

Није ништа необично да се источњачки свеци, уобичајени за православну цркву појављују као свеци заштитници на јадранској обали, довољно је поменути св. Влаху (Власија) заштитника Дубровника,св. Григорија Назијанзина заштитника Котроманића, св. тривуна заштитника Котора. Не знам да ли је постојала могућност да се и св. Або грузијски појави као поштован светитељ на нашим просторима.

У сваком случају, интересантан детаљ.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Свевлад Децембар 01, 2017, 02:37:49 пре подне
Европа 814. године, то су била стара добра времена кад су на Балкану постојале само 4 државе (Србија, Источно Римско Царство, Бугарска и Франачка).  Данас на Балкану постоји око 15 држава а тај број се непрестално повећава, сваких пар година настане нека нова држава.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/Europe_814.svg/1200px-Europe_814.svg.png)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Sergius Децембар 01, 2017, 08:00:24 пре подне
Јесу ли оно горе у Саксонији они Фредегарови Срби, гдје имамо онај кластер Нијемаца I-Z16983?
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: симо Децембар 01, 2017, 08:41:44 пре подне
Јесу ли оно горе у Саксонији они Фредегарови Срби, гдје имамо онај кластер Нијемаца I-Z16983?

Мислим да се у овом случају ипак ради о нашим гастарбајтерима.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Гргур Децембар 01, 2017, 09:13:13 пре подне
Поморјани (Pomore) R1a Z280 L365,испод њих моји Венди L366,лево наши ?,изнад њих Велићи ?Ови Велићи које знам су доминантно плави са коврџавом косом,требало би их тестирати !
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Децембар 02, 2017, 06:47:13 поподне
Карта СФРЈ (ћирилица)

(https://i2.wp.com/historyofyugoslavia.com/wp-content/uploads/2017/03/Mapa_boja_03.jpg)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Децембар 02, 2017, 06:53:05 поподне
Карта Аустријског царства из 1849. године

(http://franzjoseph.staatsarchiv.at/fileadmin/user_upload/module/FRANZJOSEPH/Portraits_und_Karten/1849/AT-OeStA-KA-KPS-KS-B-IX-c_-120_karte_oesterreichischer-kaiserstaat.jpg)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Душан Јануар 07, 2018, 04:09:29 поподне
Врбаска бановина са суседним срезовима, попис 1931.

(https://s17.postimg.org/oqz9w24wv/Vrbaska_Banovina1931.png)

Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Селаковић Јануар 19, 2018, 09:30:50 пре подне
Не знам да ли је већ неко качио ову везу, може бити корисна за оне са простора бивше Аустрије/Аустро-Угарске:

http://mapire.eu/en/map/firstsurvey/?layers=osm%2C1%2C73&bbox=2201466.124973009%2C5651381.231564133%2C2232040.9362870795%2C5664987.022598895
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: симо Јануар 19, 2018, 10:49:37 пре подне
Не знам да ли је већ неко качио ову везу, може бити корисна за оне са простора бивше Аустрије/Аустро-Угарске:

http://mapire.eu/en/map/firstsurvey/?layers=osm%2C1%2C73&bbox=2201466.124973009%2C5651381.231564133%2C2232040.9362870795%2C5664987.022598895

Карта је веома корисна, недавно сам је гледао и ако се детаљно прегледа могу да се нађу и неки корисни, чак и генеаолошки, подаци, јер су имена појединих топонима давана по презименима. Такође од користи је за историју насеља. Нпр. на овој карти сам видио да село Катиновац на међи банијско-кордунско-босанској није постојало прије рата 1789-1791 ( на карти су уцртане шуме), и да је насељавање становништва у том дијелу наступило касније што опет може бити користан податак за историју породица тог краја.

Треба имати у виду да је карта комплетирана из више сегмената из различитих периода,а за подручје Крајине је важно да је на њој уцртано и подручје које је Аустрија добила 1791. године тзв. Нова стечевина у подручју Срба, Лапца, Цетинграда.

Рецимо вриједан податак из карте који сам примјетио јесте везан за мајчину породицу Мајсторовиће из Дољана недалеко од манастира Рмња. Мајсторовићи су били позната свештеничка породица у том крају и живјели су на турској територији до 1791. године. Подручје око Дољана је 1791. године припало Аустрији, а Мајсторовићи су остали на аустријској страни. Манојло Грбић је у списку свештенства које је 1791. године прешло у Аустрију уписао и двојицу дољанских Мајсторовића:

(https://s10.postimg.org/s06tdrxk9/majstorovic.png)

Управо сам на горе постављеној карти нашао уцртано "попа Мајсторовића кућиште" у Дољанима, што се види на овом исјечку:

(https://s10.postimg.org/u6147ut6h/mejstrovica_kuciste.png)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Душан Фебруар 11, 2018, 04:01:16 поподне
Лика, Кордун и Банија - попис 1910.

(https://s17.postimg.org/47faybbct/Lika_Kordun_Banija1910.png)

Срем, Банат, Бачка и Барања - попис 1910.

(https://s17.postimg.org/wx26v1ut9/Srem_Banat_Backa_Baranja1910.png)


Сваки кружић означава хиљаду становника.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Грк Фебруар 21, 2018, 02:17:30 поподне
Мапа Црне Горе из 1690. године
(https://s9.postimg.org/k326x2zqj/Crna-_Gora-1690.jpg) (https://postimg.org/image/k326x2zqj/)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: marigold Април 23, 2018, 11:23:46 поподне
Не знам да ли је неко постављао линк ка овој карти The Daily Telegraph map no. 25 - RACES OF EASTERN EUROPE, by Alexander Gross :

https://collections.leventhalmap.org/search/commonwealth:4m90fn659

Title: The Daily Telegraph map no. 25 : races of Eastern Europe
Title (alt.): Races of Eastern Europe
Title (uniform): Daily telegraph (London, England)
Creator: Geographia Ltd
Creator: Gross, Alexander, 1879-1958
Cartographer: Gross, Alexander, 1879-1958
Name on Item: by Alexander Gross, F.R.G.S.
Date: [1918?]
Format: Maps/Atlases
Location: Boston Public Library
Norman B. Leventhal Map Center Collection (local): Norman B. Leventhal Map Center Collection
Subjects: Ethnology--Europe, Eastern--Maps
              Ethnology--Europe, Central--Maps
              Ethnology--Balkan Peninsula--Maps
              Europe, Eastern--Maps
              Europe, Central--Maps
Places: Central Europe (area)
Balkan Peninsula (area) Publisher: London : "Geographia" Ltd.
Notes: Relief shown by spot heights.
Extent: 1 map : color ; 130 x 83 cm.
Scale: Scale approximately 1:2,250,000
Language: English
Identifier: 06_01_012266
Call #: G5701.S65 1915 .G76
Barcode: 39999065696013
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Април 23, 2018, 11:50:27 поподне
Не знам да ли је неко постављао линк ка овој карти The Daily Telegraph map no. 25 - RACES OF EASTERN EUROPE, by Alexander Gross

Не сећам се да сам је раније видео.
Везица је корисна и због других карата. ;)

Занимљива карта првих штампарија у Европи. :)

https://collections.leventhalmap.org/search/commonwealth:0r96fn38c
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Нина Јакшић Април 24, 2018, 12:30:15 пре подне
Нађох занимљиву карту, те рекох да поделим, Земљопис од Сербије из 1822. године.

(http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/coverpage/3294) (http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=3294&m=2#page/1/mode/2up)

Карта је објављена на страницама Дигиталне библиотеке Матице Српске (http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/index/page:1/collection:24).

Изузетно је занимљива- погледала сам  део између Црне реке и Параћина/Смедерева и називи планина су данас заборављени или промењени, напр:
Голубињан планина-Ајдучка планина- Церагум планина
Ам планина
Печка (Пецка)планина
Омоље планина
Црни вр планина
Николан планина


Било би лепо знати данашње називе. У одломку Сабраних дела В.Караџића једначе планину Ам са данашњом Беласицом, Церагум са Великим Кршем, а Пецку (печку)планину са Лишковцем.

Четврт века касније, на мапи Х.Киперта уписане су Голубиње пл., Ам планина, Николан, Омоље, Црни врх
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=3301&m=2#page/1/mode/2up
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/3301

На нету ни слова о Голубињан планини.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Април 24, 2018, 01:17:40 пре подне
Изузетно је занимљива- погледала сам  део између Црне реке и Параћина/Смедерева и називи планина су данас заборављени или промењени, напр:
Голубињан планина-Ајдучка планина- Церагум планина
Ам планина
Печка (Пецка)планина
Омоље планина
Црни вр планина
Николан планина

Било би лепо знати данашње називе. У одломку Сабраних дела В.Караџића једначе планину Ам са данашњом Беласицом, Церагум са Великим Кршем, а Пецку (печку)планину са Лишковцем.

Четврт века касније, на мапи Х.Киперта уписане су Голубиње пл., Ам планина, Николан, Омоље, Црни врх
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=3301&m=2#page/1/mode/2up
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/3301

На нету ни слова о Голубињан планини.

Ево ипак пар слова. :)

(https://s7.postimg.cc/5tlhcbgh7/Screen_Shot_04-24-18_at_01.13_AM.jpg)

Извор: Звездана Павловић - Ороними Србије, ОП, 19-20, 2009, стр. 214
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Гргур Април 25, 2018, 11:34:54 пре подне
(https://html1-f.scribdassets.com/9349qs8vy828mefy/images/26-ad05025dd2.png)

Стара карта Шведске и Готланда на којој се види и један занимљив топоним - Моравиа.Можда су овај назив Готи : copy - paste на садашњу Моравску и реку Мораву ?
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Зрно Април 25, 2018, 11:43:21 пре подне
(https://html1-f.scribdassets.com/9349qs8vy828mefy/images/26-ad05025dd2.png)

Стара карта Шведске и Готланда на којој се види и један занимљив топоним - Моравиа.Можда су овај назив Готи : copy - paste на садашњу Моравску и реку Мораву ?

То је врло чудно. Морава је, колико знам, стари словенски назив за реку. Познате су Мораве у Чешкој и Србији.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Селаковић Мај 18, 2018, 03:18:49 поподне
Немачка карта Краљевине Југославије из 1940. (етничка расподела):

http://geographie.ipt.univ-paris8.fr/rubriks/carto/cartorub/cartes/cartesnum/34957.jpg
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Грк Јун 30, 2018, 11:21:19 поподне
Не знам да ли је неко ову мапу из 1773-1775г  раније поставио?

https://mapire.eu/en/map/europe-18century-firstsurvey/?layers=osm%2C163%2C165&bbox=1490847.8620670899%2C5470789.2382274065%2C2263167.595862088%2C5715387.72874495
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Nikola М Јул 26, 2018, 04:40:07 поподне
Неки корисни линкови са мапама.

http://www.oldmapsonline.org/

http://maps.nypl.org/warper/

https://sok.riksarkivet.se/bildvisning/K0019292_00001?c=0&m=0&s=0&cv=0#?cv=0&z=-3264.9001%2C-304.8333%2C10601.8002%2C6096.6667

https://sok.riksarkivet.se/bildvisning/K0020577_00001?c=0&m=0&s=0&cv=0#?cv=0&z=960.804%2C-1143.9954%2C12102.3408%2C6788.4174&c=0&m=0&s=0
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Андрић Март 01, 2019, 07:03:39 поподне
Neću da povezujem Srbe sa Tribalima itd., ali u knjizi "Die Politischen Verhältnisse der Balkan-Halbinsel im 14.Jahrhundert" piše na jednoj karti "Serbisches (Triballisches Reich) Regnum Raciae".
Ovo sam mogo pročitati iz Wikipedije o Tribalima: Dimitrios Halkokondilis (1423-1511) pišući o hrišćanskom plemiću koji je primio Islam, kaže: "..., Taj Mahmud, sin Mihajla, je Tribal, što znači Srbin, po svojoj majci i Grk po svom ocu."
 Šta vi mislite o tome?
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Милош Март 01, 2019, 07:23:39 поподне
Neću da povezujem Srbe sa Tribalima itd., ali u knjizi "Die Politischen Verhältnisse der Balkan-Halbinsel im 14.Jahrhundert" piše na jednoj karti "Serbisches (Triballisches Reich) Regnum Raciae".
Ovo sam mogo pročitati iz Wikipedije o Tribalima: Dimitrios Halkokondilis (1423-1511) pišući o hrišćanskom plemiću koji je primio Islam, kaže: "..., Taj Mahmud, sin Mihajla, je Tribal, što znači Srbin, po svojoj majci i Grk po svom ocu."
 Šta vi mislite o tome?

Халкокондил, као и остали византијски писци, од Скилице, Ане Комнине, па до њега, користе тзв. архаизме за народе. То је изгледа била мода. Тиме су показивали знање о прошлости. Исти тај Халкокондил је један од првих који за Арбанасе користи назив Илири.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Андрић Март 01, 2019, 07:31:35 поподне
Piše čak bugarsko mezijsko carstvo. Slažem se sa tvojim mišljenjem. Ima i Helm/Hlm ako se nevaram koji je stariji naziv za Balkan.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: jana.mirjana Април 23, 2019, 11:53:17 пре подне
Veliki broj karti od XV veka naovamo

oldmapsonline.org
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Мај 30, 2019, 03:27:45 поподне
Нисам успео да нађем која је ово тачно карта, тј. ко јој је аутор и кад је настала, али мислим да је једна од познатијих, и да је и код нас објављена и описана.

(https://i.postimg.cc/FNw9ZGyR/Screen-Shot-05-30-19-at-03-02-PM.png)
Manuscript - Borg.Carte.naut.V (https://digi.vatlib.it/view/MSS_Borg.Carte.naut.V)

Мислим да је у питању 15-16. век.

Овако на прву, препознају се Ново Брдо, Приштина, Смедерево, Београд... занимљиво је видети означену и реку Мораву.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Јун 23, 2019, 01:12:35 поподне
Карта Паноније, Мезије, Далмације и Илирика из Историје разних словенских народа (књ. 2) Јована Рајића (1823).

(http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/publications/4634/000031.jpg)
Извор: digital.bms.rs (http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5114&m=2#page/85/mode/thumb)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Милан Петровић Јун 25, 2019, 12:05:47 пре подне
(https://scontent.fbeg9-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/fr/cp0/e15/q65/65391791_605212533221600_924823496687616000_o.jpg?_nc_cat=111&efg=eyJpIjoidCJ9&_nc_ht=scontent.fbeg9-1.fna&oh=be04a396d5fe3851102ee08b278494d9&oe=5DBBB2C2)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Јосиф из Трбушнице Јун 25, 2019, 12:17:03 пре подне
Занимљиво: од свих европских градова само три су именована на мапи: Париз, Константинопољ и - Београд.  :D
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: ДушанВучко Јун 25, 2019, 12:24:48 пре подне
Занимљиво: од свих европских градова само три су именована на мапи: Париз, Константинопољ и - Београд.  :D
И Бохемија као "срце Европе" (та одредница код  њих важи и дан данас)
Česká republika - srdce Evropy
http://revue.theofil.cz/revue-clanek.php?clanek=754
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Милан Петровић Јун 25, 2019, 12:26:30 пре подне
И наше територије се зову Sclavonia, занимљиво.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Фебруар 22, 2020, 02:18:47 поподне
Занимљива карта препуна топонима. :)

Мени је за око запао топоним S. Saba/Saba на подручју североисточне Босне.

(https://i.postimg.cc/fTtJKTcs/Screen-Shot-02-22-20-at-01-48-PM.png)
Abbildung des Königreich Ungarn durch Türkey bis nach Constantinopel (1665) (https://maps.hungaricana.hu/en/MOLTerkeptar/7985/view/?pg=0&bbox=-367%2C-5909%2C11904%2C493)

(https://i.postimg.cc/SxZZ6dkj/Screen-Shot-02-22-20-at-01-56-PM.png)
Nova et accurata tabula regnorum et provinciarum Dalmatiae, Croatiae, Sclavoniae... (1740) (https://maps.hungaricana.hu/en/MOLTerkeptar/10391/?list=eyJmaWx0ZXJzIjogeyJEQVRBQkFTRSI6IFsiTUFQUyJdfSwgInF1ZXJ5IjogImJvc3puaWEifQ)

Да ли је у питању грешка и пренос топонима S. Saba с простора Херцеговине на север или је на овом простору постојало неко насеље таквог назива?

Треба имати на уму и Тузлу, односно област Соли, која се у изворима помиње и као Salæa/Salæa Sup.

Ево још пар таквих примера:

1. Regnum Hungariae cum Partim subiectis... (1686) (https://maps.hungaricana.hu/en/MOLTerkeptar/7986/?list=eyJmaWx0ZXJzIjogeyJEQVRBQkFTRSI6IFsiTUFQUyJdfSwgInF1ZXJ5IjogImJvc3puaWEifQ)
2. Nova et accurata Tabula sedis belli in Regno Hungariae (1717) (https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerkeptar/699/)
3. Theatrum belli inter imperat. Carol VI. et sult. Achmet IV. in partibus regnorum Serviae et Bosniae ... (1738) (https://maps.hungaricana.hu/en/MOLTerkeptar/10590/)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Грк Фебруар 22, 2020, 03:01:58 поподне
Мени територија Далмације, гдје сјеверније пише Херцеговина, а јужније Војводство Св, називи одвојени једни од других, као да се ради о двије регије. Саве. Не знам зашто су оба назива још тада активна?
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Фебруар 22, 2020, 03:18:31 поподне
Мени територија Далмације, гдје сјеверније пише Херцеговина, а јужније Војводство Св, називи одвојени једни од других, као да се ради о двије регије. Саве. Не знам зашто су оба назива још тада активна?

Картограф је из ставио две верзије назива за исту област. Често се то дешавало несвесно, јер аутор карте није био ближе упознат с историјом топографије неког подручја, а користи више извора при изради карте.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Иван Вукићевић Април 24, 2020, 01:42:34 пре подне
Бока Которска 1701. године:
https://www.loc.gov/resource/g6857k.ct002180/

За Љешевиће је познато да су некада припадали Кртолима, а на овој карти су приказани као засебна општина.

Све општине у којима су католици били већина су приказане црвеном бојом. Кртоли су изгледа припадали Котору, док за Луштицу није јасно због чега је приказана истом бојом када су у њој и у то време православци били већина. Занимљиво је да се верски састав становништва у околини Рисна и Пераста готово уопште није променио наредних 250 година. Католичке енклаве у том делу залива су Дражин Врт, Пераст, Стрп, Липци, Костањица и Ђурићи. У већини ових насеља су католици били већина до 60-их година 20. века.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Ojler Април 24, 2020, 01:52:45 пре подне
Бока Которска 1701. године:
https://www.loc.gov/resource/g6857k.ct002180/

За Љешевиће је познато да су некада припадали Кртолима, а на овој карти су приказани као засебна општина.

Све општине у којима су католици били већина су приказане црвеном бојом. Кртоли су изгледа припадали Котору, док за Луштицу није јасно због чега је приказана истом бојом када су у њој и у то време православци били већина. Занимљиво је да се верски састав становништва у околини Рисна и Пераста готово уопште није променио наредних 250 година. Католичке енклаве у том делу залива су Дражин Врт, Пераст, Стрп, Липци, Костањица и Ђурићи. У већини ових насеља су католици били већина до 60-их година 20. века.

На мапи се види уцртана рисанска Габела, коју смо помињали једном другом приликом  ;)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Bokez Април 24, 2020, 10:02:14 пре подне
Бока Которска 1701. године:
https://www.loc.gov/resource/g6857k.ct002180/

За Љешевиће је познато да су некада припадали Кртолима, а на овој карти су приказани као засебна општина.

Све општине у којима су католици били већина су приказане црвеном бојом. Кртоли су изгледа припадали Котору, док за Луштицу није јасно због чега је приказана истом бојом када су у њој и у то време православци били већина. Занимљиво је да се верски састав становништва у околини Рисна и Пераста готово уопште није променио наредних 250 година. Католичке енклаве у том делу залива су Дражин Врт, Пераст, Стрп, Липци, Костањица и Ђурићи. У већини ових насеља су католици били већина до 60-их година 20. века.

Карта је урађена послије Морејксог рата (1684-1689)
Црвеном бојом су  приказане терироије Млетачке републике прије Морејског рата. Оне су углавном покалапају са католичким већинским становништвом сем у случају Луштице и Кртола.
Сивом бојом су приказане територије освојене од Османског царства у Морјексом рату.
Жутом бојом су приказане остале територије као нпр Горње Кривошије и Грбаљ који су ушли у Млетачку републику послије следећег рата (1714-1718) тако да је тек 1718 Бока Которска потпуно заокружена у оквиру Млетачке републике.
Можда је  некоме чудно да је усред залива било исјепкане територије између Османског царсртва и Млетачке републике али стварно је било тако




Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Иван Вукићевић Април 24, 2020, 07:07:29 поподне
На мапи се види уцртана рисанска Габела, коју смо помињали једном другом приликом  ;)

Баш сам чекао да видим да ли ће неко од вас двојице приметити  :)

Карта је урађена послије Морејксог рата (1684-1689)
Црвеном бојом су  приказане терироије Млетачке републике прије Морејског рата. Оне су углавном покалапају са католичким већинским становништвом сем у случају Луштице и Кртола.
Сивом бојом су приказане територије освојене од Османског царства у Морјексом рату.
Жутом бојом су приказане остале територије као нпр Горње Кривошије и Грбаљ који су ушли у Млетачку републику послије следећег рата (1714-1718) тако да је тек 1718 Бока Которска потпуно заокружена у оквиру Млетачке републике.
Можда је  некоме чудно да је усред залива било исјепкане територије између Османског царсртва и Млетачке републике али стварно је било тако

Хвала на појашњењу. У легенди се говори о територијама три државе (Венеције, Турске и Дубровника), али на карти постоје четири боје (две нијансе жуте, розе и сива), па ми није било најјасније шта тачно представља розе боја, а шта сива. Постојање ових енклава је заиста занимљиво, посебно то што је Турској припадао ненасељени појас ни по чему битног земљишта између Пераста и Дражиног Врта.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Bokez Април 24, 2020, 07:35:48 поподне
Баш сам чекао да видим да ли ће неко од вас двојице приметити  :)

Хвала на појашњењу. У легенди се говори о територијама три државе (Венеције, Турске и Дубровника), али на карти постоје четири боје (две нијансе жуте, розе и сива), па ми није било најјасније шта тачно представља розе боја, а шта сива. Постојање ових енклава је заиста занимљиво, посебно то што је Турској припадао ненасељени појас ни по чему битног земљишта између Пераста и Дражиног Врта.

Двије нијансе жуте се најбоље види разлика код Превлаке 1.Витаљина која је под Дубровником, 2. Нијанса жуте ( у легедни је зову зеленом :) ) Суторина (под Османским царством)

Оно што се не види на карти да у тјеснацу Вериге једну контролну страну је држала Турска . У питању је рт између Костањице и Ђурића. Због тога се дан данас тај рт зове Турски рт.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Иван Вукићевић Април 24, 2020, 07:44:24 поподне
Двије нијансе жуте се најбоље види разлика код Превлаке 1.Витаљина која је под Дубровником, 2. Нијанса жуте ( у легедни је зову зеленом :) ) Суторина (под Османским царством)

Оно што се не види на карти да у тјеснацу Вериге једну контролну страну је држала Турска . У питању је рт између Костањице и Ђурића. Због тога се дан данас тај рт зове Турски рт.

Да ли можда знаш од које тачно године енклаве Костањица-Ђурићи и Стрп-Липци припадају Млетачкој Републици?
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Bokez Април 24, 2020, 08:13:23 поподне
Да ли можда знаш од које тачно године енклаве Костањица-Ђурићи и Стрп-Липци припадају Млетачкој Републици?

1503. године Послије млетачко-турског рата (1499-1502). Договор Херцеговачког санџакбега Мехмеда и Которског провидура као доказ да желе да живе у "добром пријатељству". Те територије су припале Општини Пераст и то су били посједи Перашких племића. Дискутабилно је да ли је у тренутку примопредаје било људи који су живјели на том простору (конкретним енклавама), већа је вјероватноћа да је насељавање кренуло након тога ради обрађивања посједа перашких племића и контроле границе.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Иван Вукићевић Април 24, 2020, 08:46:47 поподне
1503. године Послије млетачко-турског рата (1499-1502). Договор Херцеговачког санџакбега Мехмеда и Которског провидура као доказ да желе да живе у "добром пријатељству". Те територије су припале Општини Пераст и то су били посједи Перашких племића. Дискутабилно је да ли је у тренутку примопредаје било људи који су живјели на том простору (конкретним енклавама), већа је вјероватноћа да је насељавање кренуло након тога ради обрађивања посједа перашких племића и контроле границе.

Хвала ти, ово је врло користан податак. У прилог овоме што си написао иде Накићеновићево истраживање порекла становништва Боке у коме наводи да су садашња брастсва Костањице и Ђурића почела да се насељавају у 17. веку.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Bokez Април 24, 2020, 11:51:41 поподне
Хвала ти, ово је врло користан податак. У прилог овоме што си написао иде Накићеновићево истраживање порекла становништва Боке у коме наводи да су садашња брастсва Костањице и Ђурића почела да се насељавају у 17. веку.

Ништа. Зато смо ту на форуму :)...Могуће да је у питању вијек раније јер колико ми је познато постоје некакви угрубо пописи становништва Млетачког дијела Боке  гдје током 16. вијека већ биљеже насељеност. А и логика намеће да кад су добили те посједе 1503. да су га хтјели што прије населити :)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Ojler Април 25, 2020, 02:05:25 пре подне
Да ли је неком можда познато постоји ли нека мапа регије са уцртаним средњовековним трговачким путевима које су користили каравани?
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Април 25, 2020, 09:52:24 пре подне
Да ли је неком можда познато постоји ли нека мапа регије са уцртаним средњовековним трговачким путевима које су користили каравани?

Требало би да се такве карте могу наћи у Историјским атласима Југославије, као и у неким боље илустрованим историјама средњег века.

Мислим да сам недавно видео баш карту средњовековних путева за простор Југославије.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: НиколаВук Април 25, 2020, 11:09:13 пре подне
Мислим да би се нешто од тога могло пронаћи и у књизи Гавра Шкриванића "Путеви у средњовековној Србији":

http://biblioteka.poreklo.rs:8080/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=432b00cd-cee5-4ef4-b518-70bf60f91c41/00000001/00000001/00004289
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Ojler Април 25, 2020, 11:44:11 пре подне
Мислим да би се нешто од тога могло пронаћи и у књизи Гавра Шкриванића "Путеви у средњовековној Србији":

http://biblioteka.poreklo.rs:8080/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=432b00cd-cee5-4ef4-b518-70bf60f91c41/00000001/00000001/00004289

Да, знам за ту књигу, баш сам је јуче гледао. На жалост, у њој се путеви само препричавају, нема мапе. Можда би се могла искористити да се помоћу ње на Гугл Мапсу или Гугл Ерту уцрта мрежа старих путева.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Број 1 Април 25, 2020, 12:06:29 поподне
Постоје мапе са уцртаним путевима у првој или другој књизи Историје српског народа.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Април 25, 2020, 12:07:11 поподне
Да, знам за ту књигу, баш сам је јуче гледао. На жалост, у њој се путеви само препричавају, нема мапе. Можда би се могла искористити да се помоћу ње на Гугл Мапсу или Гугл Ерту уцрта мрежа старих путева.

Тебе занимају заправо (приближно) тачне трасе путева. :)

Гледао сам малопре Историју српског народа, тамо има карта караванских путева за период 16-17. век, али исто као и ова Шкриванићева.

(https://i.postimg.cc/GmYqTZmh/Screen-Shot-04-25-20-at-12-05-PM.png)
Извор: Група аутора, Историја српског народа, књ. III, том I, Београд, 1993, стр. 601

Постоје мапе са уцртаним путевима у првој или другој књизи Историје српског народа.

Управо то постављам. :)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Ojler Април 25, 2020, 12:12:20 поподне
Постоје мапе са уцртаним путевима у првој или другој књизи Историје српског народа.

У праву си Јовице, хвала! Књига 1, страна 367.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Број 1 Април 25, 2020, 12:22:02 поподне
У праву си Јовице, хвала! Књига 1, страна 367.
Нема на чему. Да и ја будем од неке вајде :)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Ojler Април 25, 2020, 12:38:01 поподне
Тебе занимају заправо (приближно) тачне трасе путева. :)

Гледао сам малопре Историју српског народа, тамо има карта караванских путева за период 16-17. век, али исто као и ова Шкриванићева.

Управо то постављам. :)

То је то Амикусе. Ево и мапе за 13-15. век:

(https://imgur.com/rx0oUEN.png)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Април 25, 2020, 12:45:11 поподне
Супер. Гледао сам и ту књигу, али ми је промакла. Мало нам је сучеље за приказ свих страна непрегледно. Оно би у новој верзији требало бити много боље за бржи преглед свих страница књиге. Ми сад видимо 3-7 страница, зависно од величине монитора, а онако бисмо одједном видели више од педесет страница.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Грк Април 25, 2020, 01:35:35 поподне
Да ли је неком можда познато постоји ли нека мапа регије са уцртаним средњовековним трговачким путевима које су користили каравани?

https://mapire.eu/en/map/thirdsurvey75000/?bbox=2011419.1868600207%2C5277511.534851347%2C2023486.6827005427%2C5281333.386265607&layers=43

Мени је ова Аустроугарска мапа добра јер прилично добро прати трасе караванских путева.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Be like Bill Април 25, 2020, 06:15:16 поподне
Ne znam da li knjiga "Hanovi i karavansaraji u Bosni i Hercegovini" Hamdije Kreševljakovića može biti od kakve pomoći. Na kraju knjige postoji karta ali nije otvorena pa se vidi samo deo BiH. Način na koji je Kreševljaković napisao delo je dosta književan, pa se može čitati kao putopis.

https://vdocuments.mx/hanovi-i-karavansaraji-u-bih-hamdija-kresevljakovic.html
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: crni Мај 25, 2020, 04:17:00 поподне
Према одличној препоруци (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5264.msg135976#msg135976) г. Amicusa на страницу дигиталне Аустријске националне библиотеке, издвојио бих овдје двије, до сада непримјећене?, карте млетачке Далмације из периода прве Аустријске владавине тога подручја (1797.-1805.), двојице аутора-картографа, Traux, Ludwig (1773-1855) и Marziani, D. (D Marziani Major vom General - Staab).

Carta della Dalmazia (https://digital.onb.ac.at/RepViewer/viewer.faces?doc=DTL_7027949&order=1&view=SINGLE) (s.l.: 1804. - 129 x 49 cm. - 1 Kt., zerschn. und auf Ln. aufgez.)

Carta topografica della Dalmatia e le sue Isole (https://digital.onb.ac.at/RepViewer/viewer.faces?doc=DTL_7176219&order=1&view=SINGLE) (s.l.: 1800. - je Bl. 107 x 69 cm. - 1 Kt. auf 2 Bl.)

Марцијанијева карта из 1800. године, чини се, представља детаљну војну карту тога доба? Забиљежено је и најмање насеље овог подручја, путеви, мостови, топографске карактеристике терена (брда, шуме, мочваре, ријеке ..) тврђаве и замкови, као и сва мјеста са сједиштем коњице или војних коњушница (Quartier di Cavallerie)?
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Број 1 Мај 25, 2020, 05:37:08 поподне
Према одличној препоруци (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5264.msg135976#msg135976) г. Amicusa на страницу дигиталне Аустријске националне библиотеке, издвојио бих овдје двије, до сада непримјећене?, карте млетачке Далмације из периода прве Аустријске владавине тога подручја (1797.-1805.), двојице аутора-картографа, Traux, Ludwig (1773-1855) и Marziani, D. (D Marziani Major vom General - Staab).

Carta della Dalmazia (https://digital.onb.ac.at/RepViewer/viewer.faces?doc=DTL_7027949&order=1&view=SINGLE) (s.l.: 1804. - 129 x 49 cm. - 1 Kt., zerschn. und auf Ln. aufgez.)

Carta topografica della Dalmatia e le sue Isole (https://digital.onb.ac.at/RepViewer/viewer.faces?doc=DTL_7176219&order=1&view=SINGLE) (s.l.: 1800. - je Bl. 107 x 69 cm. - 1 Kt. auf 2 Bl.)

Марцијанијева карта из 1800. године, чини се, представља детаљну војну карту тога доба? Забиљежено је и најмање насеље овог подручја, путеви, мостови, топографске карактеристике терена (брда, шуме, мочваре, ријеке ..) тврђаве и замкови, као и сва мјеста са сједиштем коњице или војних коњушница (Quartier di Cavallerie)?
Одличне мапе. Нашем Ојлеру препорујем ову прву - истакнута је Мириловићка заједница испод Дрниша.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Ojler Мај 25, 2020, 07:10:54 поподне
Одличне мапе. Нашем Ојлеру препорујем ову прву - истакнута је Мириловићка заједница испод Дрниша.

Да, стварно су добре мапе. Мириловића има и на другој мапи и то оба села (Загора и Поље).
Граница Далмације иде по Мочениговој линији из 1721. године, која је граница БиХ и Хрватске и данас.

Пошто се мапе мало теже скидају са овог сајта, ево их овде у оригиналној резолуцији, ако су неком потребне за приватну колекцију. Другу, Марцијанијеву мапу, која је из два дела, достављам и састављену у једну.

(https://www5.zippyshare.com/d/2oSYN4c5/34121/Carta%20topografica%20della%20Dalmatia%20e%20le%20sue%20Isole%20-%20Marziani%2c%20D.%20-%201800%20-%201.jpg) (https://www5.zippyshare.com/d/cv7rp1wV/33288/Carta%20topografica%20della%20Dalmatia%20e%20le%20sue%20Isole%20-%20Marziani%2c%20D.%20-%201800%20-%202.jpg)
(https://www5.zippyshare.com/d/JnJzWHS4/17550/Carta%20topografica%20della%20Dalmatia%20e%20le%20sue%20Isole%20-%20Marziani%2c%20D.%20-%201800.jpg) (https://www5.zippyshare.com/d/OxVMyuCx/47952/Carta%20della%20Dalmazia%201.jpg)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Ojler Мај 27, 2020, 08:39:41 поподне
Аустроугарска карта Босне и Херцеговине из 1878. године:

(https://imgur.com/PKPK0li.png)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Иван Вукићевић Мај 28, 2020, 01:22:38 пре подне
Аустроугарска карта Босне и Херцеговине из 1878. године:

Нова граница између Босне и Херцеговине коју је убрзо након Берлинског конгреса успоставила Аустоугарска је позната, али се дотадашња граница између Босанског санџака и Херцеговачког санџака (која је и овде приказана) разликује од карте до карте.

Рецимо, на следећој карти, која је из истог периода, Чајниче припада Босни, а не Херцеговини.

(https://i.imgur.com/CDNIyjC.jpg)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Никин Октобар 22, 2020, 11:31:58 поподне
можда некоме буде значило. ово је линк једне асоцијацеје картографа. они скенирају и публикују дигитално карте са свих страна свијета, посебно историјске.ту су и градови са детаљним урбанистичким скицама, све углавном. једна од најбогатијих база података кажу.
ево сајт, https://www.davidrumsey.com/

а овај линк је рецимо србија, има чак и остроготско краљевство мапу одмах прије србије, имају исте границе.
https://www.davidrumsey.com/luna/servlet/detail/RUMSEY~8~1~34817~1180430:L-Empire-Romain-d-Orient,-Royaume-d?sort=Pub_List_No_InitialSort%2CPub_Date%2CPub_List_No%2CSeries_No&qvq=q:byzantine;sort:Pub_List_No_InitialSort%2CPub_Date%2CPub_List_No%2CSeries_No;lc:RUMSEY~8~1&mi=1&trs=13

постави осам линк, јер су формати огромни, резолуције супер... ова конкретно је примјер србије од 553 до 774 године, ради се о француској карти из 1844 године. ту је србија приказана скоро као југославија. са тиме да је пола албаније у србији, није дио савремене хрватске али јесте истра и корушка чак. притом ако обратите пажњу, истом бојом су границе србије и тосканије у италији ограничене, што не мора да значи да је иста држава у питању, али можда је било тада и срба у италији по французима :P. положај хрватске је постављен тако да одговара моровлашкој на једној карти балкана из 1785 године.
ево линк и те карте моровлашке, само да упоредим локацију, мсм. уклапају се 100 посто. https://en.wikipedia.org/wiki/Morlachs#/media/File:Morlachia.jpg
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Октобар 23, 2020, 09:07:34 пре подне
То је одлична колекција карата. Наравно, нису све карте релевантне и нису све прецизне као данашње. То увек треба имати на уму. ;)

Занимљиво, на овој приложеној карти, ако се не варам, изнад Сарајева пише "Servia?"?

(https://i.postimg.cc/wjJr2RLx/image-2020-10-23-090720.png)

То је вероватно био натпис на једној од изворних карата која је послужила за израду ове карте. Аутор нове није био сигуран да ли се тај натпис односи на град или на неку област па је ставио знак питања.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: crni Октобар 31, 2020, 09:03:11 поподне
Stare karte iz francuskih arhiva.
 http://gallica.bnf.fr/services/engine/search/sru?operation=searchRetrieve&version=1.2&query=%28gallica%20all%20%22carte%20croatie%22%29%20and%20dc.type%20all%20%22carte%22#resultat-id-5

Према доступном приказу карте (Il Regno della Bossina (https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b53011672x/f1.item.zoom), 1689., Cantelli, Giacomo (1643-1695), cartographe) ове одличне француске дигиталне архиве, историчарка др. Гордана Томовић сажела је значај овог картографског дјела у свом истраживачком раду Карта Босне Ђакомо Кантелија из 1689. године (https://doisrpska.nub.rs/index.php/ZRCADKK/article/view/2385/2293), настале у међувремену након опсаде и турског пораза под Бечом 12. септембра 1683. године и завршетка Великог турског рата (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82), миром у Сремским Карловцима 26. јануара 1699. године. Према ријечима др. Томовић карта "је прва регионална карта Босне која садржи велики број топонима. Овом приликом обрађени су они које је аутор нарочито истакао. То су били стратешки важни подаци, турска војна и управна седишта, затим речна мрежа и мостови преко река.", а израде засноване, према Кантелијевим ријечима које нам ауторка такође доноси, "на најновијим извештајима и по узору на најбоље карте".

Истим извором, међу осталим изворима и дјелима, користила се и Рамиза Смајић у свом докторском раду Migracijski tokovi, društveno-političke prilike u Bosanskom ejaletu (1683.-1718.) (http://darhiv.ffzg.unizg.hr/id/eprint/11026/1/Smajic_Ramiza.pdf), 2019., (Свеучилиште у Загребу, Филозофски фак., ментор проф. др. сц. Н. Моачанин), гдје нам открива изворе Кантелијевих најновијих извјештаја, "94 Karta Kraljevstva Bosne Giacoma Cantellija (1643-1695) smatra se prvom regionalnom kartom Bosne. Štampana je u Rimu 1689. godine. U naslovu stoji „Kraljevstvo Bosne, podijeljeno na svoje glavne pokrajine“, što govori o anakroničnom pristupu autora. U to doba Bosna nije kraljevstvo, ali po onim detaljima koji su točno predstavljeni, razvidno je da su za osnovu karte korištena i pouzdanija svjedočenja i opisi onovremenih putopisaca, franjevaca, uhoda, trgovaca."

Уколико успоредимо ову Кантелијеву карту насталу 1689. године са доцнијим стањем разграничења између Млетачке републике и Турског царства (Linea Grimmani 1699-1701, Linea Mocenigo 1721-1723) на подручју сјеверне Далмације, можемо, готово са сигурношћу примјетити, да су млетачки циљеви тзв. Морејског рата на овом подручју у потпуности достигнути? Кантелијева граница 1689. године и Моћенигова гранична линија 1723. године (и данашњи дио границе БиХ-Хрватске) протежу се сличном трасом планинских висова Динаре, Пролога и Камешнице на онај карактеристични "полукруг" око Имотског, а чини се да је једино град Ливно (сједиште Клишког санџака) успјело измаћи "шапи млетачког лава"?

(https://u.cubeupload.com/magazin/1732.jpg?fbclid=IwAR3uDhIKMMDHFNXgXuuFL3FcGiKbg-W6I8KNaGXNq_NKyTDsWSXQ59BJxHo)

Приложена карта је допринос тексту "Evo jedna dobra mapa iz Hrvatskog državnog arhiva (dop. precrt Alberghettijeve karte, 1732.) kako su se granice pomjerale u korist Mletačke Republike tih godina" члана фб групе Magazin sjeverne Dalmacije, госп. G. Sisojevića (https://www.facebook.com/groups/523310481053644/permalink/1692191834165497/?comment_id=1692677424116938).
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Јануар 16, 2021, 08:19:31 поподне
После дуго времена нађох овај литвански сајт са занимљивим картама. :)

http://www.lithuanianmaps.com/MapsEthnographic.html

Ево једне из Историјског атласа Пољске (Atlas do dziejów Polski, 1920).

Земље које су насељавала словенска племена у време Карла Великог

(http://www.lithuanianmaps.com/images/800_E_Niewiadomski_Atlas_do_Dziejow_Polski_mapywig_DETAIL.jpg)
Детаљ карте Ziemie zajęte przez plemiona słowiańskie w epoce monarchii Karola Wielkiego (1920)

Пошто су слике велике резолуције, препоручујем друге да погледате на линку.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: wiola Јануар 16, 2021, 10:02:02 поподне
Ево једне из Историјског атласа Пољске (Atlas do dziejów Polski, 1920).

Земље које су насељавала словенска племена у време Карла Великог


Зашто смо ми "SERBOWIE" , а горе, вероватно Лужички Срби, "SERBY" ?
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Malesevic Јануар 19, 2021, 02:10:50 поподне
Зашто смо ми "SERBOWIE" , а горе, вероватно Лужички Срби, "SERBY" ?

Претпостављам да је већ тада дошло до те племенске поделе на Лужичке Србе (Сорбен) и Србе (Сербен)? Мада имам нешто у сећању да су постојале неке хипотезе да Лужички Срби и Срби никад нису ни били једна заједница, него само имају само заједничко име. Вероватно има неко ко боље познаје ту тематику да напише нешто о томе.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Malesevic Јануар 22, 2021, 11:28:08 пре подне
https://mapire.eu/en/map/thirdsurvey75000/?bbox=2011419.1868600207%2C5277511.534851347%2C2023486.6827005427%2C5281333.386265607&layers=43

Мени је ова Аустроугарска мапа добра јер прилично добро прати трасе караванских путева.

Импресиониран сам колико је ова карта прецизно урађена. Гледам сад регион из којег сам пореклом, ту се наводе неки географски положаји који су буквлано познати само нама који смо одрасли ту. Заиста фантастично. Ова карта је настала вероватно негде око 1880. Имате ли сазнања да ли су у неким каснијим периодима рађене сличне карте Босне и Херцеговине?
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Грк Јануар 22, 2021, 12:28:46 поподне
Импресиониран сам колико је ова карта прецизно урађена. Гледам сад регион из којег сам пореклом, ту се наводе неки географски положаји који су буквлано познати само нама који смо одрасли ту. Заиста фантастично. Ова карта је настала вероватно негде око 1880. Имате ли сазнања да ли су у неким каснијим периодима рађене сличне карте Босне и Херцеговине?
Слажем се.

Можда нешто овако?
http://legacy.lib.utexas.edu/maps/topo/former_yugoslavia/
https://legacy.lib.utexas.edu/maps/yugoslav.html
https://legacy.lib.utexas.edu/maps/bosnia.html
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Јануар 22, 2021, 12:37:39 поподне
Слажем се.

Можда нешто овако?
https://legacy.lib.utexas.edu/maps/yugoslav.html
https://legacy.lib.utexas.edu/maps/bosnia.html

Има и понешто од ове размере 1:25000 на сајту topografskakarta.com (https://www.topografskakarta.com/). Али нема више за Хрватску, Словенију и Македонију. Вероватно недостају и поједини листови за друге републике (сва ова жута поља).

Али карте су у врхунској резолуцији и могуће их је преузети.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Грк Јануар 22, 2021, 12:57:23 поподне
И овдје има детаљних карти:
http://legacy.lib.utexas.edu/maps/ams/western_europe/
http://legacy.lib.utexas.edu/maps/ams/western_europe/txu-oclc-6472044-nk34-1.jpg
http://legacy.lib.utexas.edu/maps/ams/western_europe/txu-oclc-6472044-nl33-12.jpg
http://legacy.lib.utexas.edu/maps/ams/western_europe/txu-oclc-6472044-nk34-4.jpg
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Platin Јануар 22, 2021, 07:57:12 поподне
И овдје има детаљних карти:
http://legacy.lib.utexas.edu/maps/ams/western_europe/
http://legacy.lib.utexas.edu/maps/ams/western_europe/txu-oclc-6472044-nk34-1.jpg
http://legacy.lib.utexas.edu/maps/ams/western_europe/txu-oclc-6472044-nl33-12.jpg
http://legacy.lib.utexas.edu/maps/ams/western_europe/txu-oclc-6472044-nk34-4.jpg

Врло занимљиво. Детаљна а старија карта.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Amicus Мај 02, 2021, 11:07:29 поподне
Приштина и Ново Брдо на једној вреоватно средњовековној поморској карти.

(https://i.postimg.cc/28CQ8NnH/image-2021-05-02-225744.png)

https://digi.vatlib.it/view/MSS_Borg.Carte.naut.V
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Malesevic Јул 07, 2021, 02:25:51 поподне
Ручно исцртана карта (или можда боље написати скица) Дуборовачког приморја или оног дела Далмације који је под Турцима.

https://ibb.co/hyyKMYZ

Карту се налази у Аустријском државном архиву (архивска збирка Croatica) и направљена је негде око 1650. У позадини су означени град Требиње, Попово поље и река Требишњица.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: drajver Октобар 06, 2021, 11:26:41 пре подне
Старе карте у неким случајевима могу бити генеалошки извор првог реда. Ријетко су презимена уписивана на карте у чистом облику, али су на неким картама уписивана у виду топонима. Иако су биле мале шансе да ћу први писани помен властитог презимена пронаћи у неком извору старијем од 18.вијека, управо сам га нашао уписаног као топоним на карти картографа Марсиљија из 1699. године. Слично је и са породицом моје мајке, чији је рани писани помен такође остављен на карти, из 1788. године.

На Хунгарикани постоји у прилично доброј резолуцији велика колекција карата картографа Марсиљија, који је на терену маркирао границу између Аустрије и Турака установљену Карловачким миром 1699.године. С обзиром да се ради о теренском раду, подаци које доноси Марсиљи на својим мапама су веома драгоцјени. Карте су поприлично прецизне за оно вријеме, а понекад ми се чини да је Толкин цртајући своју мапу Средње земље "украо" стил од Марсиљија.

Luigi Ferdinando Marsigli
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b3/Luigi_Ferdinando_Marsigli.jpg)

Подручја која је Марсиљи заједно са сарадником Јоханом Милером детаљно обрадио обухватају Банат, Срем, Мачву, посавске дијелове Славоније и сјеверне Босне, Банију, Кордун, Лику, Далмацију, Босанску крајину.

24 детаљних карата читаве границу од Сланкамена до Книна може да се погледа на сљедећем линку
https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerkeptar/2609/view/?pg=42&bbox=88%2C-8671%2C17307%2C312

а остале Марсиљијеве карте на сљедећем линку:
https://maps.hungaricana.hu/en/search/results/?list=eyJxdWVyeSI6ICJtYXJzaWdsaSJ9

Најдетаљније су обрађене области око којих је било спорова, попут околине Новог на Уни, Баније, Кордуна. За подручје Кордуна и Баније, па и Крајине у цјелини, на картама оног доба користи се сљедећи опис: Terra deserta olim nunc Valachis habitata (Опустошена земља коју сада Власи настањују). Такав опис користи и Марсиљи на једној од својих карата из 1700. године. Мисли се прије свега на област коју су Аустријанци заузели од Турака и која је потврђена Карловачким миром.

(https://static-cdn.hungaricana.hu/tile/thumb/maps/hti/BIX/BIXc/BIXc_1430/BIXc_1430.ecw/)



Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: drajver Октобар 06, 2021, 11:44:39 пре подне
Занимљиво је да на Марсиљијевим картама могу да се нађу и споменици из античког периода. Тако је цртајући границу између Турака и Аустријанаца код Сланкамена уцртао и римску фортификацију Acumincum (Стари Сланкамен) са напоменом Circumvallatio antiguo romana. Дат је и обрис зидова саме фортификације. Ово наводим да бих показао како је у неким случајевима био детаљан.

(https://i.postimg.cc/5Ndp9R7S/acumincum.png)
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: НиколаВук Октобар 06, 2021, 01:43:40 поподне
Занимљиво је да на Марсиљијевим картама могу да се нађу и споменици из античког периода. Тако је цртајући границу између Турака и Аустријанаца код Сланкамена уцртао и римску фортификацију Acumincum (Стари Сланкамен) са напоменом Circumvallatio antiguo romana. Дат је и обрис зидова саме фортификације. Ово наводим да бих показао како је у неким случајевима био детаљан.

(https://i.postimg.cc/5Ndp9R7S/acumincum.png)

Да, његове мапе се и даље користе од стране археолога приликом рекогносцирања археолошких налазишта на подручју Србије, а вероватно и шире.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Filip Padrinoo Децембар 24, 2021, 07:16:23 поподне
Поздрав људи.

Да ли неко зна да их скине на хард диску ове старе карте у високој резолуцији - ради се о Македонији, део Скопља и Куманово и да их прикачи овде као jpg слику ? 

Ево линкова:
http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00121?func=results-jump-full&set_entry=000001&set_number=005491&base=GEN01

http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00123?func=results-jump-full&set_entry=000002&set_number=005491&base=GEN01

http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00125?func=results-jump-full&set_entry=000003&set_number=005491&base=GEN01

http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00127?func=results-jump-full&set_entry=000004&set_number=005491&base=GEN01

http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00129?func=results-jump-full&set_entry=000005&set_number=005491&base=GEN01

http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00131?func=results-jump-full&set_entry=000006&set_number=005491&base=GEN01

Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Ojler Децембар 25, 2021, 12:18:51 пре подне
Поздрав људи.

Да ли неко зна да их скине на хард диску ове старе карте у високој резолуцији - ради се о Македонији, део Скопља и Куманово и да их прикачи овде као jpg слику ? 

Ево линкова:
http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00121?func=results-jump-full&set_entry=000001&set_number=005491&base=GEN01

http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00123?func=results-jump-full&set_entry=000002&set_number=005491&base=GEN01

http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00125?func=results-jump-full&set_entry=000003&set_number=005491&base=GEN01

http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00127?func=results-jump-full&set_entry=000004&set_number=005491&base=GEN01

http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00129?func=results-jump-full&set_entry=000005&set_number=005491&base=GEN01

http://digitool.is.cuni.cz/R/NSXES2776QQVJQS8KHGYEQIF8X2Q2KTK6R4FIV5MRSUI1I9UA6-00131?func=results-jump-full&set_entry=000006&set_number=005491&base=GEN01

Не може ово да се отвори, у питању су привремени линкови.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Filip Padrinoo Децембар 25, 2021, 09:39:26 поподне
Не може ово да се отвори, у питању су привремени линкови.

Може ли да га отворите овај линк
http://digitool.is.cuni.cz/R/SVUISC7HN1YRI33YRI5FN7LPUBQX47194CF9FYB4A16P95SEUP-00360?RN=516467434&pds_handle=GUEST

и у поље за претраживање са леве стране да укуцатe ,,Skopje'', и у резултате искочиће вам шест карата о Скопљу, са десне стране пише ,,vojenská topografie'', и да покушате да их скинете ?

https://ibb.co/HC203nS (https://ibb.co/HC203nS)

Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: drajver Мај 03, 2022, 01:04:23 поподне
Гледајући карте на hungaricana наишао сам на једну занимљиву колекцију од 14 мапа истог аутора које покривају простор од Тимока до Уне. Карта је датирана у 1760. годину. Прилично је детаљна и приказан је велики број насеља. Посебност ове карте је што се ради о простору у унутрашњости Османског царства, конкретно Србија и Босна. Колико сам видио покривен је добар дио Рашке, западне Србије, долина Западне Мораве, преко Ужица, до Сарајева, крајеви око Лознице, Ђердапа, као и солидан дио Босне.

Назив карте је Ideal Karte eines Theils deren Königreichen Servien und Bosnien von Timok Fluss bis an den Flus Unna

Ово је линк:
https://maps.hungaricana.hu/en/OSZKTerkeptar/307/view/?pg=0&bbox=-489%2C-4108%2C6749%2C-61
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Ojler Мај 03, 2022, 02:42:10 поподне
Може ли да га отворите овај линк
http://digitool.is.cuni.cz/R/SVUISC7HN1YRI33YRI5FN7LPUBQX47194CF9FYB4A16P95SEUP-00360?RN=516467434&pds_handle=GUEST

и у поље за претраживање са леве стране да укуцатe ,,Skopje'', и у резултате искочиће вам шест карата о Скопљу, са десне стране пише ,,vojenská topografie'', и да покушате да их скинете ?

https://ibb.co/HC203nS (https://ibb.co/HC203nS)

Сад сам тек видео ову поруку. Ево их овде:

https://www8.zippyshare.com/v/OBeat2u9/file.html
https://www8.zippyshare.com/v/gFGBSNLU/file.html
https://www8.zippyshare.com/v/N3Xv3QjE/file.html
https://www8.zippyshare.com/v/jPlUAWMf/file.html
https://www8.zippyshare.com/v/hY0tTDNK/file.html
https://www8.zippyshare.com/v/qr2NT2wo/file.html
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Malesevic Мај 03, 2022, 02:51:13 поподне
Гледајући карте на hungaricana наишао сам на једну занимљиву колекцију од 14 мапа истог аутора које покривају простор од Тимока до Уне. Карта је датирана у 1760. годину. Прилично је детаљна и приказан је велики број насеља. Посебност ове карте је што се ради о простору у унутрашњости Османског царства, конкретно Србија и Босна. Колико сам видио покривен је добар дио Рашке, западне Србије, долина Западне Мораве, преко Ужица, до Сарајева, крајеви око Лознице, Ђердапа, као и солидан дио Босне.

Назив карте је Ideal Karte eines Theils deren Königreichen Servien und Bosnien von Timok Fluss bis an den Flus Unna

Ово је линк:
https://maps.hungaricana.hu/en/OSZKTerkeptar/307/view/?pg=0&bbox=-489%2C-4108%2C6749%2C-61

Ово је сјајно. Не баш најпрецизнија карта али заиста занимљиво и добро урађено.
Наслов: Одг: Старе карте наших простора
Порука од: Atlantische Мај 03, 2022, 11:39:38 поподне
Гледајући карте на hungaricana наишао сам на једну занимљиву колекцију од 14 мапа истог аутора које покривају простор од Тимока до Уне. Карта је датирана у 1760. годину. Прилично је детаљна и приказан је велики број насеља. Посебност ове карте је што се ради о простору у унутрашњости Османског царства, конкретно Србија и Босна. Колико сам видио покривен је добар дио Рашке, западне Србије, долина Западне Мораве, преко Ужица, до Сарајева, крајеви око Лознице, Ђердапа, као и солидан дио Босне.

Назив карте је Ideal Karte eines Theils deren Königreichen Servien und Bosnien von Timok Fluss bis an den Flus Unna

Ово је линк:
https://maps.hungaricana.hu/en/OSZKTerkeptar/307/view/?pg=0&bbox=-489%2C-4108%2C6749%2C-61
Баш има одличних и детаљних карата. Занимљиво да је трећа посвећена једном релативно малом подручју какво је Доње Полимље.

Размишљам ''гласно'', па сам помислио да би Schiterecz могао имати везе са данашњим Штрпцима (нацртани су на њиховој локацији, иако карта генерално није баш најпрецизнија), који су доцније били познати ''центар'' преко којег су пролазиле сеобе и трговачки каравани ка Вардишту, златиборској Јабланици, Кокином Броду и даље ка Србији. Ово сам навео јер до сада нигде нисам налазио на било какав извор о постојању сличног топонима на ушћу Увца у Лим (у средњем веку га није било), а око којег се дискутовало приликом разматрања нахије Бања као потенцијалне матице појединих крајишких N2-P189.2 родова. (https://i.imgur.com/wrgglMs.jpg)