Форум - Порекло

Вјера и култура Срба => Културно наслеђе => Ствараоци => Тему започео: Ojler Јул 24, 2018, 12:51:10 пре подне

Наслов: Зоран Петровић - Па извол'те у Сакуле
Порука од: Ojler Јул 24, 2018, 12:51:10 пре подне
Да ли можда неко поседује текст Зорана Петровића "Па извол'те у Сакуле"? Ради се о збирки различитих текстова који приказују живот и обичаје Банаћана на веома оригиналан и занимљив начин. На основу овог дела више војвођанских позоришта је поставило истоимену представу која се успешно приказује годинама. Некада давно имао сам одштампан цео текст али сам га негде загубио. Остао ми је сачуван само један потресан монолог под називом "Клетва":


Ди си нашо од толике земље наше, а банацке,
баш ту стопу а на јексер босом ногом да нагазиш,
крваву му јексерову мајку.

Ди је рђо тако поган,
да те ома затровао!...
Чији ли је, бог га његов.
Све ми дође да натруле лотре псујем,
и коваче да прокунем, и трговца,
што је јексер тај проклети у Сакуле наше доно.

Шта да радим?
Ди тај јексер да закујем, крваву му мајку оштру.
Да га метем код иконе
ди се чуву они новци из чеснице
да нас тако док ручамо
на чеснице и детињство твоје сећа?…
Ди да чувам зарђало парче гвождја…

Шта да јавим вереници Биси твојој,
ко ће о том у Јарковац сад да пише,
да сватова неће бити?...
Шта да јавим тамо горе
у команду твоју војну,
да јој регрут ево страдо
од јексера, бем му рђу.

Ди те нашо од толико
пролазника и радника у атару,
божје му оштро око!
Шта је могло небом пустим
да прелети кад ти поглед млађан скрено...
Ил си гледо у девојке
што су биле с мотикама поред пута!

Што ти коње нисам дао виловите,
нег си пешке с воза кући крено сине,
боси ногу?...
 
Да сам мого око моје да извадим
и на твоју пету метнем,
дао би га па да јексер мојим оком мимоиђеш,
да се путем не сретнете,
али ето,
судбина је да те тужан с оба ока
за вечито оплакујем…