Форум - Порекло

Вјера и култура Срба => Православље => Крсне славе => Тему започео: mladjo Септембар 02, 2013, 09:40:59 поподне

Наслов: О крсном имену
Порука од: mladjo Септембар 02, 2013, 09:40:59 поподне
Иван Ковачевић - Зборник радова - О крсном имену
(http://www.pravoslavlje.net/images/c/c7/Slavski.motivi.jpg)
Линк:
http://www.scribd.com/doc/82482593
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Тимар Новембар 11, 2013, 11:29:12 поподне
Данас, 11.новембра 2013 године НОВОСТИ су објавиле специјални додатак СЛАВЕ, гдје је на врло поучан и користан начин описан почетак заживљавања славских обичаја код Срба, избор крсног имена, правилности у сласком бонтону, славски поклони, распоред слава од новембра до јануара, припреме за славу као заштитницу породица што славу славе.
Нажалост, нисам могао пронаћи у електронској форми овај додатак, како би и осталим наши посјетиоцима који нису купили данашње НОВОСТИ , могли да се боље упознају.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Тимар Новембар 12, 2013, 03:16:25 поподне
КРСНА СЛАВА је молитвени чин захвалбости Богу, али и најјача спона међу генерацијама

ПЕЧАТ ТРАЈАЊА СРПСКОГ НАРОДА

     Нико није тако нежно  украсио хришћанске празнике као српски народ, који их је, попут лепо изатканог ћилима, окитио дирљивим и лепим обичајима. Срби као нико воле и поштују светитеље, нарочито своје крсне славе. Заиста као нико други на свијету".
    У овим речима Светог владике Николаја (Велимировића) крије се сва лепота и значај  прослављања празника посвећених хришћанским светитељима, нарочито крсне славе. Овај обичај својеврсне благодарности Богу и кућном свецу заштитнику, вековима љубоморно чуван и негован у српским народима, молитвени је чин исповедања вере и захвалности. Међутим, крсна слава је постала и чувар идентитета, заштитни знак и печат трајања српског народа.... Слава је инспирација живота, гарант трајања и равнотеже духовне и материјалне сфере живота.
         "Свака хришћанска породица је мала црква", речи су апостола Павла на којима се темељи обичај прослављања крсне славе у српском народу. Као што се и сваки хришћански храм посвећује неком светитељу или догађају који се сматра његовим заштитником, свака српска породица ставља се  под окриље једнога свеца коме се као свом молитвеном заштитнику обраћа, поштује га и слави га. Крсна слава је црква православног дома, спомен светога кроз чја се дела Бог појавио. То је празник сваке фамилије, дан кад се њени чланови окупљају, мире и опраштају старе несугласице.
     Светитељ заштитник дома, имена и породице, призиван је у помоћ кад год је било тешко, њему се захваљивало када  је било добро. Крсни светац  зван је када се давала реч, рађало кумство, заоравала прва бразда, сведочило на суду или полазило у рат. Када се певало или плакало. Слава је била и остала најјача спона међу српским генерацијама, духовна веза оца и сина, нит која повезује покољења породице са живим Богом и светитељима.
Крсно име веза је свакога од нас с треном дубоке прошлости када се наш предак први пут прекрстио и тако примио благослов за ход путем којим и данас путујемо.
     "Хришћански свеци нису никакви измишљени богови него стварне личности, који су као људи на земљи живели богоугодним животом, посветили се и у рај ушли", писао је о славама Свети Николај Велимировић. "Они се моле Богу за нас на земљи, и Бог из љубави према њима - зато што су они показали своју љубав према Богу - испуњава им молитве за људе."
     Свети владика нас је поучио да свећа представља светлост истине којом је Христос обасјао свет. Хлеб, жито и вино  су духовна радост и храна, све од Христа и кроз Христа. Крсна слава са овим знамењима постала је најјача котва православља у нашем наросу.
     Зато се славила увек, без обзира на околности - за богатом трпезом у миру и берићету, у немаштини уз пар зрна пшенице, у војничком рову, весело у радости, тихо у жалости, скривено када је била забрањена. Страх од "угашене свеће" најдубљи је страх сваког српског домаћина, а "увек ти свећа горела" најрадоснији благослов који може бити изречен српском домаћину.
     "Слава је за нас Србе рођендан и имендан", мисао је патријарха српског Павла која најбоље говори о смислу и значају славе. Она је израз захвалности Богу за благодат постојања и молитвени чин божје снаге и љубави коју сваки верник носи у себи. Она је највидљивији знак припадности хришћанском православљу и српском народу  који смо наследили од предака о који ћемо и сам предати покољењима која долазе.

(НОВОСТИ -  СЛАВЕ - Специјални додатак, понедељак 11. новембар 2013., срт 18)


Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Тимар Новембар 12, 2013, 07:33:53 поподне
Још неки исјечци из чланака:

     Према неким историјским изворима, прва слава датира из времена покрштавања Јужних Словена у време владавине кнеза Мутимира, крајем 8. века. Првобитно је успостављена као храмовна слава у част светитеља којем је подигнута црква. Век касније, хришћански мисионари Ћирило и Методије и први словенски архијепископ Климент, који су у хришћанство преводили словенска племена, понашали су се прагматично. У замену за кућне богове - кумире , нудили су хришћанске светитеље као заштитнике лозе или бртства. Слава као појам први пут се помње 1018. године у Охриду.

     Крсна слава је догађај којим се обиљежава најзначајнији датум у породици. Слави се дан када је породица у далекој прошлости примила хришћанство и крштена у хришћанској вери  и када је као "домаћа црква" постала део "васељенске цркве".  Назива се и "крштено име", јер се у светој тајни крштења добија лично име  и назив "хришћанин", као опште име и верска одредница.

     Прва крштена Европљанка Лидија из Тијатире , примивши крштење, позвала је у свој дом апостола Павла да га радосно угости.

     Погрешно је мишљење да је крсна слава паганско наслеђе и да је заменила слављење домаћих божанстава из словенске митологије... Може се рећи да је крсна слава икона ранохришћанске вечере љубави - агапе.

     У традицији и наслеђу хришћанског света Истока и запада нема крсне славе... Српски народ је по феномену крсне славе познат у хришћанском свету.




Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Жика Септембар 07, 2016, 09:32:45 поподне
Да ли постоје у ЦГ (и шире) племенска предања, да два наводна брата као нпр. Руђо и Бранило (Пива) од самог почетка имају две славе? Или је у питању класично саплеменивање?
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Селаковић Септембар 07, 2016, 09:51:20 поподне
Да ли постоје у ЦГ (и шире) племенска предања, да два наводна брата као нпр. Руђо и Бранило (Пива) од самог почетка имају две славе? Или је у питању класично саплеменивање?

Постоји, али је са овим о Руђу и Бранилу испреплетано. Наиме, постоји предање код Гаговића из Пиве како су они од једног брата и славе Никољдан, а Петровићи-Бањани од другог и славе Јовањдан (а трећи брат Ђуро прешао у ислам и од њега су Звиздићи-Гацко). Међутим, видели смо да неколицина породица "од Бранила и Руђа" заиста јесу од истог претка (Н1а), док за ово предање Гаговића (које је само једно од неколико предања која имају) не знамо има ли генетског основа - Гаговићу су Н1а, док Петровићи-Бањани нису тестирани (бар не да сам ја успео да сазнам), али ускоро ћемо и то видети.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Wolf Sagash Септембар 08, 2016, 11:43:25 пре подне
Постоји, али је са овим о Руђу и Бранилу испреплетано. Наиме, постоји предање код Гаговића из Пиве како су они од једног брата и славе Никољдан, а Петровићи-Бањани од другог и славе Јовањдан (а трећи брат Ђуро прешао у ислам и од њега су Звиздићи-Гацко). Међутим, видели смо да неколицина породица "од Бранила и Руђа" заиста јесу од истог претка (Н1а), док за ово предање Гаговића (које је само једно од неколико предања која имају) не знамо има ли генетског основа - Гаговићу су Н1а, док Петровићи-Бањани нису тестирани (бар не да сам ја успео да сазнам), али ускоро ћемо и то видети.
Постоји и једна средњевјековна повеља из које можемо закључити да Радич и Бељак Санковић прослављају различите светитеље. Један Светог Ђорђа а други Светог Арханђела Михајла.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: vojislav.ananic Децембар 19, 2016, 06:00:31 пре подне
Текст о преносу моштију Св. Николе у град Бари у Италији, преузет из јучерашњих "В. новости"  - 18. 12. 2016.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:640465-Svetog-Nikolu-cuva-kovceg-od-srpskog-srebra-i-zlata

Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Ojler Јануар 19, 2017, 11:12:27 пре подне
Да ли је неко упознат постоје ли нека ограничења код избора Крсне славе? Википедија наводи да постоји 78 крсних слава, али претпостављам да се ту мисли на број регистрованих слава а не на неко ограничење. Може ли се дакле било који светитељ славити као Крсна слава? Може ли неко изабрати Светог Николаја Жичког за славу или на пример Свету Пелагију Тарсијску?
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Јануар 19, 2017, 12:33:18 поподне
Да ли је неко упознат постоје ли нека ограничења код избора Крсне славе?

Не постоје.

Може ли неко изабрати Светог Николаја Жичког за славу или на пример Свету Пелагију Тарсијску?

Наравно да може.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Јануар 19, 2017, 12:40:23 поподне
Знам више људи који су у савремено доба узели да славе неку другу славу, а стару породичну задржали као прислужбу.
Више њих је узело да слави као славу Светога Василија Острошког, који до овога времена није био баш честа слава међу Србима (у ствари, изузетно ретка), и поред великог поштовања које народ гаји према овом Светитељу.
Знам и неке који су за крсну славу узели дан спомена на неке код нас не тако познате светитеље, нпр. Свету преподобномученицу Параскеву. Има и других примера.
Тако да ни Света Пелагија Тарсијска не би била нешто необично, а нарочито не Свети владика Николај, који према поштовању међу верним народом није далеко од Светога Василија.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Ojler Јануар 19, 2017, 12:42:55 поподне
Не постоје.

Наравно да може.

Зашто ово питам: Имам пријатеља чији је отац егејски Македонац који је дошао у Југославију након грађанског рата у Грчкој. Иако православци, у Грчкој су припадали Грчкој православној цркви те нису имали славу. Пошто човек сада живи у Македонији решио је да узме Славу. Како није имао никаквих посебних "преференција", гледао је више по томе да Слава буде у неко доба када није хладно, није пост, може да окупи фамилију и пријатеље, итд.
Знате ли која му је слава? Васкршњи Понедељак...  ??? :o Одговарало му тако јер је нерадан дан. Отишао у цркву код локалног пароха да пита јел' то може и добио благослов. Ја и даље не могу да верујем да је то могуће и коректно...
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Јануар 19, 2017, 01:12:36 поподне
Знате ли која му је слава? Васкршњи Понедељак...  ??? :o Одговарало му тако јер је нерадан дан. Отишао у цркву код локалног пароха да пита јел' то може и добио благослов. Ја и даље не могу да верујем да је то могуће и коректно...

Уопште није немогуће.
Ја једино не знам да ли сам дан Васкрса може да се слави као крсна слава.
Мислим да може, али нисам сасвим начисто.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Ojler Јануар 19, 2017, 01:55:05 поподне
Уопште није немогуће.
Ја једино не знам да ли сам дан Васкрса може да се слави као крсна слава.
Мислим да може, али нисам сасвим начисто.

Ето, свашта ћу још научити... ;D
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Небојша Јануар 27, 2017, 08:41:20 пре подне
Нека је свима срећан овај лепи дан. Слава и част нашем просветитељу! Посебан поздрав за наше Дробњаке-Косовчиће, срећна слава!
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Ojler Фебруар 13, 2017, 09:46:10 пре подне
Читајући предање о братству Пековића наишао сам на податак да су некада славили Вјетрени Дан или Вјетрену Петку. Нигде нисам нашао податке о слави под тим именом, зна ли неко о којој се слави ради?
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Ojler Фебруар 13, 2017, 05:54:40 поподне
Читајући предање о братству Пековића наишао сам на податак да су некада славили Вјетрени Дан или Вјетрену Петку. Нигде нисам нашао податке о слави под тим именом, зна ли неко о којој се слави ради?

Нађох да је у питању Трнова Петка која се прославља 8. августа по новом календару.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Иван Вукићевић Март 02, 2017, 06:50:02 поподне
Сава Накићеновић у свом раду o Боки за неколико братстава спомиње да славе "Mијолице". Да ли неко зна о којој слави се заправо ради?
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Селаковић Март 02, 2017, 07:14:20 поподне
По звучности можда "Мијољдни" - Михољдан?
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Иван Вукићевић Март 02, 2017, 07:21:15 поподне
По звучности можда "Мијољдни" - Михољдан?
То је и мени прво пало на памет, али завршетак ице се никако не уклапа.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Селаковић Март 02, 2017, 07:40:02 поподне
То је и мени прво пало на памет, али завршетак ице се никако не уклапа.

Мироносице (Недеља Мироносница)?
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Синиша Јерковић Март 02, 2017, 09:13:36 поподне
Тај празник се помиње код католика мада изгледа да ни тамо под тим називом није опстао. Падао је 08. маја, на Марковдан код православних, а код католика је то био празник Marija Posrednica milosti, што је у ставри католичка варијанта празника Спомен чуда Пресвете Богородице који пада 13 дана касније по новом календару 21. маја.

Сад је питање да ли су те православне породице у Боки славиле Марковдан или Спомен чуда Пресвете Богородице (тај дан је и св. Јован Богослов).

Нађох да је једна шокачка породица у Славонији славила такође ову славу, постоји фуснота за објашњење, али нисам успио наћи тај документ.

https://books.google.ba/books?id=gwwWAQAAMAAJ&q=slava+mioljice&dq=slava+mioljice&hl=bs&sa=X&ved=0ahUKEwjZ04bIwrjSAhWFtBQKHYzzC_YQ6AEIGTAA
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Април 27, 2017, 03:35:23 поподне
Није баш да су славе у питању, али да не отварам нову тему за један пост:

Данас православна и католичка црква обележавају успомену на двоје људи који су свој живот потпуно посветили вери.

Православна црква данас слави Светог Мартина Исповедника, епископа римског. Овај свети владика је живео у 7. веку, у време јеретичких византијских царева (монотелита) од којих је био прогањан, и на крају је скончао у изгнанству на Криму. Римљанин по пореклу и римски папа (додуше, тада је Црква још увек била јединствена), скончао је бранећи и исповедајући православну веру и не пристајући од ње да одступи.

С друге стране, католици данас славе Озану Которанку (1493 - 1565). Била је велика испосница, затворница (припадница реда девица које су се добровољно затварале у ћелије). Озана је рођена као Катарина Косић, од православних родитеља у Релези у Горњој Зети (данас Љешанска нахија). Због немаштине и немирних времена, родитељи су је склонили у Котор, где је дата да ради као служавка код Александра Буће (тада као 14-годишња девојчица). Кад је одрасла (23), решила је да се зареди. У међувремену је, свакако, прешла у католичку веру, да ли добровољно или на наговор Бућа, не зна се. Остатак живота, наредних 50 година провела је у строгом редовништву.

Тако имамо занимљив случај: с једне стране папе Римљанина, ревнитеља за изворну православну веру, с друге - Србкињу из православног миљеа, која је живот провела као католичка редовница у латинском Котору. 
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: НиколаВук Април 27, 2017, 08:30:05 поподне
Није баш да су славе у питању, али да не отварам нову тему за један пост:

Данас православна и католичка црква обележавају успомену на двоје људи који су свој живот потпуно посветили вери.

Православна црква данас слави Светог Мартина Исповедника, епископа римског. Овај свети владика је живео у 7. веку, у време јеретичких византијских царева (монотелита) од којих је био прогањан, и на крају је скончао у изгнанству на Криму. Римљанин по пореклу и римски папа (додуше, тада је Црква још увек била јединствена), скончао је бранећи и исповедајући православну веру и не пристајући од ње да одступи.

С друге стране, католици данас славе Озану Которанку (1493 - 1565). Била је велика испосница, затворница (припадница реда девица које су се добровољно затварале у ћелије). Озана је рођена као Катарина Косић, од православних родитеља у Релези у Горњој Зети (данас Љешанска нахија). Због немаштине и немирних времена, родитељи су је склонили у Котор, где је дата да ради као служавка код Александра Буће (тада као 14-годишња девојчица). Кад је одрасла (23), решила је да се зареди. У међувремену је, свакако, прешла у католичку веру, да ли добровољно или на наговор Бућа, не зна се. Остатак живота, наредних 50 година провела је у строгом редовништву.

Тако имамо занимљив случај: с једне стране папе Римљанина, ревнитеља за изворну православну веру, с друге - Србкињу из православног миљеа, која је живот провела као католичка редовница у латинском Котору.

Причао ми је о Озани један мештанин када сам био у Котору пре 2 године. Сећам се да сам се баш зачудио њеној занимљивој животној причи, и да сам тада први пут чуо за тај случај, да православка пређе у католицизам и зареди се у католичком монашком реду.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Април 27, 2017, 10:16:17 поподне
Причао ми је о Озани један мештанин када сам био у Котору пре 2 године. Сећам се да сам се баш зачудио њеној занимљивој животној причи, и да сам тада први пут чуо за тај случај, да православка пређе у католицизам и зареди се у католичком монашком реду.

Читајући Ковијанића (Помени Црногораца у которским документима), закључио сам да је оваквих случајева било подоста у 15. и 16. веку.
Црногорци су се досељавали у Боку под млетачком влашћу, давали су синове и кћери тамо на службу, а притисак католичке цркве је био стално присутан.
Имамо случај Николе Маињанина из 15. века, који је рођен у православној породици, а касније је постао католички бискуп.
Имамо и случај Руђера Бошковића...
Откуд толики католици у Перасту, Тивту, Котору? Данас се, на срамоту, називају Хрватима...
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: НиколаВук Април 27, 2017, 10:50:14 поподне
Читајући Ковијанића (Помени Црногораца у которским документима), закључио сам да је оваквих случајева било подоста у 15. и 16. веку.
Црногорци су се досељавали у Боку под млетачком влашћу, давали су синове и кћери тамо на службу, а притисак католичке цркве је био стално присутан.
Имамо случај Николе Маињанина из 15. века, који је рођен у православној породици, а касније је постао католички бискуп.
Имамо и случај Руђера Бошковића...
Откуд толики католици у Перасту, Тивту, Котору? Данас се, на срамоту, називају Хрватима...

Ако се добро сећам, тај мештанин је био светао пример што се тога тиче, за себе није рекао да је Хрват већ Бокељ.  :) Опет та чувена регионална одредница, али боље ишта него ништа...
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Април 27, 2017, 10:58:33 поподне
Ако се добро сећам, тај мештанин је био светао пример што се тога тиче, за себе није рекао да је Хрват већ Бокељ.  :) Опет та чувена регионална одредница, али боље ишта него ништа...

Има, хвала Богу, таквих. Они и јесу Бокељи, као што је неко Шумадинац или Личанин.
Али, шта рећи о онима данас у Боки, који имају јасно порекло из Црне Горе, а сматрају се Хрватима због вероисповести... А знам много таквих.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: barbarylion Мај 24, 2017, 08:42:57 поподне
Католички и Православни штокавци су се раздвојили 1054 године кад је била "Велика Шизма", а добар део католичких штокаваца је преведен из Православља у католичку веру од 16-ог до 19-ог века.
Хрватско име међу католичким штокавцима се јавља тек од 17-ог века, а коначно преовладава тек у 19-ом веку.
Tacno ! Vecini se moze ući u trag I slavi koju su slavili. Dakle zasto bi rimokatolici slavili slavu u istom izvornom smislu I formi kao pravoslavci? Logicno zato sto su do "skora " I sami bili pravoslavni
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Свевлад Мај 24, 2017, 08:53:02 поподне
Tacno ! Vecini se moze ući u trag I slavi koju su slavili. Dakle zasto bi rimokatolici slavili slavu u istom izvornom smislu I formi kao pravoslavci? Logicno zato sto su do "skora " I sami bili pravoslavni
Ево један пример слављења славе код Католика.
Католици из већински католичког села Врпоља код Книна су славили славу https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#21._.D0.92.D0.A0.D0.9F.D0.9E.D0.89.D0.95 (https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#21._.D0.92.D0.A0.D0.9F.D0.9E.D0.89.D0.95)

Нема никакве сумље да су Католици из Врпоља некад били Православни Срби, зато што обичај слављења славе не само да не постоји код Католика, него не постоје ни код других Православаца осим код Срба.
Пола Католика у Врпољу је славило Стјепан-дан, а пола Ивањдан.  Променили су веру, али су задржали обичај слављења славе, само су православне свеце заменили са католичким.
Католика који славе или су некад славили славу има или је било по Далмацији, Херцеговини и Славонији.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Одисеј Мај 24, 2017, 09:17:47 поподне
Ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло. Али то опет не мијења чињеницу су основу тог западноштокавског становништва одувијек чинили католици у вјерском смислу, без обзира на њихово национално изјашњавање. Код данашњих Евроамериканаца, њемачки преци су процентуално можда заступљени колико и англосаксонски, али то не мијења чињеницу да је основа тог становништва у континуитету англосаксонска, па се за Американце ипак не може рећи да су англизицирани Њемци, барем не као цјелина.
Лингвистика доказује да су јако ријетко велике масе Срба прелазиле на католичанство. У огромној већини случајева, католичење Срба западно од Дрине ишло је дифузно, тј. на нивоу појединаца и породица. Изузеци су Бела Крајина и Жумберак, те засигурно Крашовани, пошто код свих тих група преовлађују дијалекти карактеристични за православне Србе (намјерно овдје не помињем Дубровник, јер је то становништво већином католичко од искона, иако по сопственом изјашњавању српског поријекла). За Јањевце не знам, сами Хрвати их већином одбацују и тврде да су за себе измислили да су поријеклом из Дубровника и Босне. Прије ће бити да су то већином римокатолички Албанци који су прихватили српски језик него Срби који су се покатоличили. Не видим који би разлог имали Срби да на сред доминантно исламског Косова приме католичанство, а знамо и да католика на Косову има само међу Албанцима.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Свевлад Мај 24, 2017, 09:32:47 поподне
Ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло. Али то опет не мијења чињеницу су основу тог западноштокавског становништва одувијек чинили католици у вјерском смислу, без обзира на њихово национално изјашњавање. Код данашњих Евроамериканаца, њемачки преци су процентуално можда заступљени колико и англосаксонски, али то не мијења чињеницу да је основа тог становништва у континуитету англосаксонска, па се за Американце ипак не може рећи да су англизицирани Њемци, барем не као цјелина.
Лингвистика доказује да су јако ријетко велике масе Срба прелазиле на католичанство. У огромној већини случајева, католичење Срба западно од Дрине ишло је дифузно, тј. на нивоу појединаца и породица. Изузеци су Бела Крајина и Жумберак, те засигурно Крашовани, пошто код свих тих група преовлађују дијалекти карактеристични за православне Србе (намјерно овдје не помињем Дубровник, јер је то становништво већином католичко од искона, иако по сопственом изјашњавању српског поријекла). За Јањевце не знам, сами Хрвати их већином одбацују и тврде да су за себе измислили да су поријеклом из Дубровника и Босне. Прије ће бити да су то већином римокатолички Албанци који су прихватили српски језик него Срби који су се покатоличили. Не видим који би разлог имали Срби да на сред доминантно исламског Косова приме католичанство, а знамо и да католика на Косову има само међу Албанцима.
Људи немачког порекла у Америци има више него оних англосаксонског порекла.
Американаца немачког порекла има око 46 милиона https://en.wikipedia.org/wiki/German_Americans (https://en.wikipedia.org/wiki/German_Americans)
Американаца англо-саксонског порекла има око 26 милиона https://en.wikipedia.org/wiki/English_Americans (https://en.wikipedia.org/wiki/English_Americans)

Немци су појединачно најбројнији народ у Америци, и за длаку да немачки не постане званични језик у Америци, кад се гласало у вези тога у 19-ом веку, енглески је победио за само 1 глас.
Енглеза нема више од Немаца у Америци, једино ако се Енглезима придодају Шкоти, Ирци и Велшани онда оних чији је матерњи језик енглески има више.  Познато је да су Ирци, Шкоти и Велшани изгубили свој језик још у средњем веку и да од тад говоре енглески.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Бакс Мај 24, 2017, 09:45:45 поподне
Немци су појединачно најбројнији народ у Америци, и за длаку да немачки не постане званични језик у Америци, кад се гласало у вези тога у 19-ом веку, енглески је победио за само 1 глас.
Енглеза нема више од Немаца у Америци, једино ако се Енглезима придодају Шкоти, Ирци и Велшани онда оних чији је матерњи језик енглески има више.  Познато је да су Ирци, Шкоти и Велшани изгубили свој језик још у средњем веку и да од тад говоре енглески.

Сједињене Америчке државе немају званични језик. Не знам о каквом гласању говориш.
Неке савезне државе имају, али не све.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: barbarylion Мај 25, 2017, 10:51:34 пре подне
Ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло. Али то опет не мијења чињеницу су основу тог западноштокавског становништва одувијек чинили католици у вјерском смислу, без обзира на њихово национално изјашњавање. Код данашњих Евроамериканаца, њемачки преци су процентуално можда заступљени колико и англосаксонски, али то не мијења чињеницу да је основа тог становништва у континуитету англосаксонска, па се за Американце ипак не може рећи да су англизицирани Њемци, барем не као цјелина.
Лингвистика доказује да су јако ријетко велике масе Срба прелазиле на католичанство. У огромној већини случајева, католичење Срба западно од Дрине ишло је дифузно, тј. на нивоу појединаца и породица. Изузеци су Бела Крајина и Жумберак, те засигурно Крашовани, пошто код свих тих група преовлађују дијалекти карактеристични за православне Србе (намјерно овдје не помињем Дубровник, јер је то становништво већином католичко од искона, иако по сопственом изјашњавању српског поријекла). За Јањевце не знам, сами Хрвати их већином одбацују и тврде да су за себе измислили да су поријеклом из Дубровника и Босне. Прије ће бити да су то већином римокатолички Албанци који су прихватили српски језик него Срби који су се покатоличили. Не видим који би разлог имали Срби да на сред доминантно исламског Косова приме католичанство, а знамо и да католика на Косову има само међу Албанцима.
A kako gledas na to da je ozbiljan broj Srbi pokrsten I u vreme 2 svetskog rata. Danas je u zapadnoj hercegovini teze naci Hrvata koji nije imao slavu nego onoga koji je nikada nije praktikovao tj imao u svojoj familijarnoj tradiciji.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Мај 25, 2017, 11:23:12 пре подне
Ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло.

Можда си хтео нешто друго рећи, али ово што си написао - дефинитивно не стоји.

Има много Цигана који славе славу, а има и посрбљених припадника других (околних) народа, који се данас осећају Србима и славе славу, али се за њих не може рећи да су српског порекла, и то не у тако далекој прошлости (да не идемо у средњи век и питања ко су тада били Срби, а ко касније када су формиране нације).

Примера ради, знам једну породицу из Београда која има изразито немачко презиме, и знају да су пореклом Немци (18. век), али данас имају крсну славу и сматрају се Србима, и прилично су осетљиви ако неко постави питање о томе.
Знам исте случајеве за људе хрватског, словеначког, мађарског, словачког, грчког, албанског порекла.

Можда се твоја констатација односи само на гранична подручја Срба и Хрвата на крајњем западу Балкана, а и за то подручје је дискутабилна.

Крсна слава је особеност србског православног народа, али се не може везивати и за србско порекло, јер је било случајева да православна већина упије у себе неког иноверног и иноплеменог, посрби га и преведе у православну веру, па по неком аутоматизму тај узме себи крсно име и почне га славити.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Небојша Мај 25, 2017, 11:31:03 пре подне
Крсна слава је особеност србског православног народа, али се не може везивати и за србско порекло, јер је било случајева да православна већина упије у себе неког иноверног и иноплеменог, посрби га и преведе у православну веру, па по неком аутоматизму тај узме себи крсно име и почне га славити.

Ау Небо, где ти оде. Па значи и по овој реченици Одисеј је погодио поенту, везује се за Србе (илити особеност је србског православног народа) :)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Wolf Sagash Мај 25, 2017, 12:22:17 поподне
A kako gledas na to da je ozbiljan broj Srbi pokrsten I u vreme 2 svetskog rata. Danas je u zapadnoj hercegovini teze naci Hrvata koji nije imao slavu nego onoga koji je nikada nije praktikovao tj imao u svojoj familijarnoj tradiciji.
Хрвати у Херцеговини нису покрштени за вријеме Другог свјетског рата. Већ, много, много раније! И ја нисам баш сигуран да је слава везана искључиво за православну традицију!
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Мај 25, 2017, 06:20:50 поподне
Ау Небо, где ти оде. Па значи и по овој реченици Одисеј је погодио поенту, везује се за Србе (илити особеност је србског православног народа) :)

Неће баш бити.
Одисеј је рекао да "ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло".
Ја сам рекао да је крсна слава особеност православних Срба (вероватно од времена покрштавања), што не значи да свако ко данас слави славу има изворно србско порекло (дакле, ипак сам морао да се вратим у рани средњи век), већ има и оних иноплемених који су посрбљени и узели да славе славу као и Срби.
Мислим да то нису исте ствари.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Небојша Мај 25, 2017, 06:43:57 поподне
Неће баш бити.
Одисеј је рекао да "ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло".
Ја сам рекао да је крсна слава особеност православних Срба (вероватно од времена покрштавања), што не значи да свако ко данас слави славу има изворно србско порекло (дакле, ипак сам морао да се вратим у рани средњи век), већ има и оних иноплемених који су посрбљени и узели да славе славу као и Срби.
Мислим да то нису исте ствари.

Реч је о граничним српско-хрватским областима. Колико ту има оних "иноплемених", међу Србима, односно Хрватима (говоримо о недавној историји)? Ако мислиш на народе који су се као такви формирали још у средњем веку, то је већ далеко. Можемо отићи још пар стотина година назад и онда ћемо видети да ни изворни Срби немају никакве везе са хришћанством, односно касније православљем, већ и да су то наследили од неког, итд., итд.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Свевлад Мај 25, 2017, 06:48:08 поподне
Обичај слављења славе је искључиво српска трдиција (не чак ни православна традиција), славу немају Руси, Бугари, Грци и остали Православци.
То што су неки који су посрбљени почели да славе славу уопште није аргумент да слава није српски обичај, они су управо и почели да славе славу да би се идентификовали са Србима.  Например посрбљени Власи из источне Србије славе славу, а управо су је и узели да би се идентификовали са Србима, као што су узели и српска имена и презимена.  Власи сигурно нису донели славу из Олтеније и Влашке одакле су дошли у 18-ом веку у источну Србију, њихови рођаци Румуни не славе славу.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Небојша Мај 25, 2017, 06:50:56 поподне
Обичај слављења славе је искључиво српска трдиција (не чак ни православна традиција), славу немају Руси, Бугари, Грци и остали Православци.
То што су неки који су посрбљени почели да славе славу уопште није аргумент да слава није српски обичај, они су управо и почели да славе славу да би се идентификовали са Србима.  Например посрбљени Власи из источне Србије славе славу, а управо су је и узели да би се идентификовали са Србима, као што су узели и српска имена и презимена.  Власи сигурно нису донели славу из Олтеније и Влашке одакле су дошли у 18-ом веку у источну Србију, њихови рођаци Румуни не славе славу.

И ја сам тако схватио Одисејев пост.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: aleksandar I Мај 25, 2017, 06:52:39 поподне
Обичај слављења славе је искључиво српска трдиција (не чак ни православна традиција), славу немају Руси, Бугари, Грци и остали Православци.
То што су неки који су посрбљени почели да славе славу уопште није аргумент да слава није српски обичај, они су управо и почели да славе славу да би се идентификовали са Србима.  Например посрбљени Власи из источне Србије славе славу, а управо су је и узели да би се идентификовали са Србима, као што су узели и српска имена и презимена.  Власи сигурно нису донели славу из Олтеније и Влашке одакле су дошли у 18-ом веку у источну Србију, њихови рођаци Румуни не славе славу.

100% тачно!
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Свевлад Мај 25, 2017, 07:23:54 поподне
И ја сам тако схватио Одисејев пост.
О околини Книна постоје 2 презимена која потичу од Наполеонових војника који су заостали после повлачења Француза из Далмације 1814 године и оженили се са српкињама, те прешли у Православље и почели да славе славу.
То су:
Дондури са Жагровића https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#22._.D0.96.D0.90.D0.93.D0.A0.D0.9E.D0.92.D0.98.D0.8B (https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#22._.D0.96.D0.90.D0.93.D0.A0.D0.9E.D0.92.D0.98.D0.8B)

Гамбироже из Мокрог Поља https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#6._.D0.9C.D0.9E.D0.9A.D0.A0.D0.9E_.D0.9F.D0.9E.D0.89.D0.95 (https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#6._.D0.9C.D0.9E.D0.9A.D0.A0.D0.9E_.D0.9F.D0.9E.D0.89.D0.95)

За Тркуље из Звјеринца код Накићеновића такође пише да су остаци Наполеонове војске, али мислим да је за њих грешка https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#23._.D0.97.D0.92.D0.88.D0.95.D0.A0.D0.98.D0.9D.D0.90.D0.A6 (https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#23._.D0.97.D0.92.D0.88.D0.95.D0.A0.D0.98.D0.9D.D0.90.D0.A6)

Преци по мушкој линији од Дондура и Гамбирожа, а можда и од Тркуља су били Французи који су пре 200 година заостали у српској средини и оженили се српкињама.    Дондури и Тркуље славе Јовањдан, а Гамбироже Никољдан.
То што  директни преци по мушкој линији од ових родова нису били Срби а ти родови славе славу, не значи да слава није српски обичај.

Било би занимљиво да се тестира неко од Дондура, Гамбирожа и Тркуља.   
Дондури и Гамбирожа сигурно имају неку атипичну ХГ за ове просторе, вероватно неку западну R1b, а Тркуље ми некако не делују да имају француско порекло.

Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Небојша Мај 25, 2017, 07:27:36 поподне


Било занимљиво да се тестира неко од Дондура, Гамбирожа и Тркуља.   
Дондури и Гамбирожа сигурно имају неку атипичну ХГ за ове просторе, вероватно неку западну R1b, а Тркуље ми некако не делују да имају француско порекло.

Има таквих предања по Лици и Далмацији, али питање колико ту има истине. И за личке Блануше се каже да су "Французи".

Конкретно за род Тркуља вероватно знамо хаплогрупу, зато што су тестирани Петковићи из Дрвара (I2-PH908), а они су огранак Тркуља, даље Чегара.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Свевлад Мај 25, 2017, 07:34:48 поподне
Има таквих предања по Лици и Далмацији, али питање колико ту има истине. И за личке Блануше се каже да су "Французи".

Конкретно за род Тркуља вероватно знамо хаплогрупу, зато што су тестирани Петковићи из Дрвара (I2-PH908), а они су огранак Тркуља, даље Чегара.
Накићеновић сматра да су Гамбироже, Дондури, Конфорте и Тркуље остаци Наполеонове војске.

Гамбироже, Дондури и Конфорте би могли да буде зато што им презимена звуче француски (поготово Гамбирожа и Конфорта), а за Тркуље не верујем.

Дондури су Православци односно Срби, Конфорте су Католици односно Хрвати, Гамбирожа има и Срба и Хрвата.  Гамбироже у Мокром Пољу су Срби, а они у Поткоњу су Хрвати.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Одисеј Мај 25, 2017, 07:52:29 поподне
Људи, ја сам говорио о већим скупинама стационираним на једном подручју, не о појединцима. Погрешно сам формулисао све то. И мислио сам на подручје западног Балкана, првенствено на католике који славе породичног свеца. Која хрватска католичка породица слави крсну славу или ју је славила, дефинитивно мора бити српског поријекла, јер код Хрвата тог обичаја нема. Мада сумњам да је данас могуће срести такве случајеве, сигурно су ти обичаји под утицајем РКЦ нестали.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Свевлад Мај 25, 2017, 08:07:59 поподне
Људи, ја сам говорио о већим скупинама стационираним на једном подручју, не о појединцима. Погрешно сам формулисао све то. И мислио сам на подручје западног Балкана, првенствено на католике који славе породичног свеца. Која хрватска католичка породица слави крсну славу или ју је славила, дефинитивно мора бити српског поријекла, јер код Хрвата тог обичаја нема. Мада сумњам да је данас могуће срести такве случајеве, сигурно су ти обичаји под утицајем РКЦ нестали.
Ево ти списак покатоличених српских породица из Херцеговине, тачно се зна одакле су дошли (ако су од некуд некад дошли) и коју славу су славили док су били Православци.  www.poreklo.rs/2012/06/04/pokatoličene-srpske-porodice-u-hercegovini/ (http://www.poreklo.rs/2012/06/04/pokatoličene-srpske-porodice-u-hercegovini/)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Делија Мај 25, 2017, 08:19:27 поподне
Да ли се неке славе могу повезати са одређеним географским подручјем у смислу да се јављају чешће на некој територији у односу на другу и да се те области могу сматрати  извориштем?
Негде сам прочитао да се св.Никола,иако једна од најчешћих ако не и најчешћа слава ,јавља највише у приморским крајевима јер је св.Никола заштитник помораца и рибара. :)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: ДушанВучко Мај 25, 2017, 09:57:18 поподне
Да ли се неке славе могу повезати са одређеним географским подручјем у смислу да се јављају чешће на некој територији у односу на другу и да се те области могу сматрати  извориштем?
Негде сам прочитао да се св.Никола,иако једна од најчешћих ако не и најчешћа слава ,јавља највише у приморским крајевима јер је св.Никола заштитник помораца и рибара. :)
За Св. Николу је јако тешко одредити извориште, јер је најчешћа слава код Срба...А нисам сигуран да ли је баш на приморју она процентуално највише заступљена, ја бих пре рекао у јужној Србији, нисам упознао неког из тог дела Србије а да не слави Св. Николу...Врање, Лесковац...И у списима Шумадијских села, већина родова који за које се наводи место порекла Врање, Пирот, Бугарска (Видин) већина слави Св. Николу...Мислим да је то подручје испред приморја по проценту оних који славе ту славу...Али има слава где може да се повеже евентуално неко извориште, а то је слава Св. Лука...Најстарија православна црква која је у континуитету посвећена једном свецу, на нашим просторима, је црква  Св. Луке , на полуострву Луштица, у месту Кртоли, из времена цара Јустинијана...А с обзиром на предање о пореклу племена Никшићи, да су са Грбља, конкретно Луштице и да славе ту славу, могуће је повезати ту племенску славу са тим местом, где је и та најстарија црква...Црква светог Луке се налази и у Котору, који је на 10 км од старе цркве на Луштици, као и манастир Св. Луке у Жупи Никшићкој, из подручја одакле су се касније расељавали родови племена Никшићи...Али верујем да има још слава које имају неко извориште негде, можда они приморски родови који славе Св. Николу вероватно из неких разлога које си навео су прихватили ту славу, али они из југоисточне Србије вероватно не из тог разлога :)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Делија Мај 26, 2017, 02:16:59 пре подне
За Св. Николу је јако тешко одредити извориште, јер је најчешћа слава код Срба...А нисам сигуран да ли је баш на приморју она процентуално највише заступљена, ја бих пре рекао у јужној Србији, нисам упознао неког из тог дела Србије а да не слави Св. Николу...Врање, Лесковац...И у списима Шумадијских села, већина родова који за које се наводи место порекла Врање, Пирот, Бугарска (Видин) већина слави Св. Николу...Мислим да је то подручје испред приморја по проценту оних који славе ту славу...Али има слава где може да се повеже евентуално неко извориште, а то је слава Св. Лука...Најстарија православна црква која је у континуитету посвећена једном свецу, на нашим просторима, је црква  Св. Луке , на полуострву Луштица, у месту Кртоли, из времена цара Јустинијана...А с обзиром на предање о пореклу племена Никшићи, да су са Грбља, конкретно Луштице и да славе ту славу, могуће је повезати ту племенску славу са тим местом, где је и та најстарија црква...Црква светог Луке се налази и у Котору, који је на 10 км од старе цркве на Луштици, као и манастир Св. Луке у Жупи Никшићкој, из подручја одакле су се касније расељавали родови племена Никшићи...Али верујем да има још слава које имају неко извориште негде, можда они приморски родови који славе Св. Николу вероватно из неких разлога које си навео су прихватили ту славу, али они из југоисточне Србије вероватно не из тог разлога :)

Свестан сам да је питање незгодно ,што због славе која је најчешћа ,што и због тога што се дешавало да породице из ко зна ког разлога промене славу.Јако пуно породица које важе за староседелачке у Банату такође славе св.Николу а за неке постоје предања да су из тих јужних крајева Старе Србије,Космета,па и територије у данашњој Бугарској или уз Бугарску,а некима се и по пореклу презимена то може закључити-презиме Бугарин нпр.
Извињавам се ако сам злоупотребио тему,али поменуше се славе код Срба ,а како није отворена посебна тема о славама овде сам поставио питање. :)
ДушанВучко,хвала на одговору . :)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Небојша Мај 26, 2017, 07:55:30 пре подне
Негде сам прочитао да се св.Никола,иако једна од најчешћих ако не и најчешћа слава ,јавља највише у приморским крајевима јер је св.Никола заштитник помораца и рибара. :)

Неде сам прочитао још раније, не знам колико је то тачно, да се Св. Никола најчешће слави зато што пада у време великог поста. Наводно је Србима под Турцима било тешко да праве велике мрсне славе, зато што је то захтевало доста новца (а вазда је била мука овде), док је за Св. Николу било довољно да се изнесе колач, жито, риба, чега је било у изобиљу.

Постоји и она прича да је то једна од тзв. сточарских слава, па је, с обзиром на вишевековни начин привређивања већине Срба, можда и то један од одговора.

Занимљиво је и само порекло славе код Срба. Ту је она дефиниција да је то заправо христијанизовани облик неког старословенског обичаја, а опет је интересантно што се јавља малтене само код Срба.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: ljubai Мај 26, 2017, 10:46:28 пре подне
Још неки исјечци из чланака:

     Према неким историјским изворима, прва слава датира из времена покрштавања Јужних Словена у време владавине кнеза Мутимира, крајем 8. века. Првобитно је успостављена као храмовна слава у част светитеља којем је подигнута црква. Век касније, хришћански мисионари Ћирило и Методије и први словенски архијепископ Климент, који су у хришћанство преводили словенска племена, понашали су се прагматично. У замену за кућне богове - кумире , нудили су хришћанске светитеље као заштитнике лозе или бртства. Слава као појам први пут се помње 1018. године у Охриду.

     Крсна слава је догађај којим се обиљежава најзначајнији датум у породици. Слави се дан када је породица у далекој прошлости примила хришћанство и крштена у хришћанској вери  и када је као "домаћа црква" постала део "васељенске цркве".  Назива се и "крштено име", јер се у светој тајни крштења добија лично име  и назив "хришћанин", као опште име и верска одредница.

     Прва крштена Европљанка Лидија из Тијатире , примивши крштење, позвала је у свој дом апостола Павла да га радосно угости.

     Погрешно је мишљење да је крсна слава паганско наслеђе и да је заменила слављење домаћих божанстава из словенске митологије... Може се рећи да је крсна слава икона ранохришћанске вечере љубави - агапе.

     У традицији и наслеђу хришћанског света Истока и запада нема крсне славе... Српски народ је по феномену крсне славе познат у хришћанском свету.

Академик професор др Веселин Чајкановић, легенда српске етнологије, је читав свој век посветио етнологији српског народа. Оставио је и импозантан опус чији је значајан део посвећен управо слави, обичајима приликом Божића и Васкрса. Научник Чајкановић је доказао да ови српски обичаји јесу паганског порекла. Сматрам да сваки озбиљан учесник у дискусији треба прво да прочита научне публикације овог великана.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: aleksandar I Мај 26, 2017, 11:23:25 пре подне
Академик професор др Веселин Чајкановић, легенда српске етнологије, је читав свој век посветио етнологији српског народа. Оставио је и импозантан опус чији је значајан део посвећен управо слави, обичајима приликом Божића и Васкрса. Научник Чајкановић је доказао да ови српски обичаји јесу паганског порекла. Сматрам да сваки озбиљан учесник у дискусији треба прво да прочита научне публикације овог великана.

У овом Зборнику радова  ћете наћи и Веселина Чајкановића. Ту су још Владислав Скарић, Милоје Васић, Милан Будимир Ћиро Трухелка и др.
Препоручујем да се прочита рад Ђурђице Петровић  Одредба дубровачке владе о „празницима светих" из 1498. године

Линк:
https://www.scribd.com/document/82482593/Ivan-Kova%C4%8Devi%C4%87-Zbornik-radova-O-krsnom-imenu


Ту се дјелимично "крије одговор" на ову Небојшину констатацију.

Цитат
Занимљиво је и само порекло славе код Срба. Ту је она дефиниција да је то заправо христијанизовани облик неког старословенског обичаја, а опет је интересантно што се јавља малтене само код Срба.

Заправо ствар је у томе да је Српска православна црква прихватила овај обичај који првобитно није био везан искључиво за српски етнос и православље. Да би се направла разлика, а то је основ тезе о религији као вододелнице народа (на Балкану али има такав примјер нпр. код Низоземаца и Фламанаца у Белгији), Католичка црква је, а најитензивније у 19. вијеку, овај обичај искорјењивала код католичког живља у Босни и посебно у Херцеговини.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Wolf Sagash Мај 26, 2017, 01:02:46 поподне
Неде сам прочитао још раније, не знам колико је то тачно, да се Св. Никола најчешће слави зато што пада у време великог поста. Наводно је Србима под Турцима било тешко да праве велике мрсне славе, зато што је то захтевало доста новца (а вазда је била мука овде), док је за Св. Николу било довољно да се изнесе колач, жито, риба, чега је било у изобиљу.

Постоји и она прича да је то једна од тзв. сточарских слава, па је, с обзиром на вишевековни начин привређивања већине Срба, можда и то један од одговора.

Занимљиво је и само порекло славе код Срба. Ту је она дефиниција да је то заправо христијанизовани облик неког старословенског обичаја, а опет је интересантно што се јавља малтене само код Срба.
Источна Херцеговина већином није имала рибе, па се опет славио Никољдан! Нешто је ту друго посреди.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Милош Мај 26, 2017, 01:52:50 поподне
Источна Херцеговина већином није имала рибе, па се опет славио Никољдан! Нешто је ту друго посреди.

Нajпpocтиjи oдгoвop би мoгao бити дa je кpcнa cлaвa зaпpaвo биo дaн кaдa je кpштeн poдoнaчeлник нeкoг poдa и увeo cвoj poд у xpишћaнcтвo. Cтapи култ пpeдaкa je зaмeњeн кpcнoм cлaвoм, кoja ce кoд мнoгиx пopoдицa мeњaлa, aли je кoд мнoгиx ocтaлa нeпpoмeњeнa oд иcкoнa. To нaм дaнac пoмaжe oкo pacвeтљaвaњa пopeклa мнoгиx poдoвa.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: ДушанВучко Мај 26, 2017, 02:36:14 поподне
И досељеници из Тимока исто тако Никољдан доминантно...Значи, источна, југоисточна и јужна Србија и расељене породице из тих крајева су уствари "натегли" ону статистику за изреку "пола Србије слави Св. Николу, а пола иде на славу" (наравно ту су и Кучи и остали из западнијих крајева, али више бројчано су ови крајеви)...Кренуо сам да копирам родове вароши и села Лапово, али сам се уморио после негде тридесетог рода :) Убедљиво натполовична већина... У суштини, каснији досељеници што славе Св. Николу махом су Трн, Видин, Велики Извор, Ресава, Тимок...Чисто сумњам да у селу Лапово може један свештеник да обиђе и освешта сва домаћинства, једино да крене негде после Митровдана :)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Делија Мај 26, 2017, 06:58:13 поподне
Кад погледам у својој породици са мајчине стране су углавном сви из Крајине и готово да  нико и не слави св.Николу већ углавном св.Архангела Михаила,св.Лазара,док су са очеве стране сви лале староседеоци и скоро свака породица слави Никољдан.Рецимо Стојков-Ненадови из Долова,Бугарин-Ћирићеви из Црепаје и ми Панчевачки из Панчева славимо Никољдан,а нико од поменутих породица нема забележено предање одакле су пореклом пре доласка у Банат.Интересантно па имам у стаблу Стојанов(ић)-Качарове који славе св.Луку ,колико сам разумео у питању је ретка слава ,па не знам колико се може очекивати да староседелачка фамилија тог свеца слави. :)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Amicus Мај 26, 2017, 07:28:58 поподне
Кад погледам у својој породици са мајчине стране су углавном сви из Крајине и готово да  нико и не слави св.Николу већ углавном св.Архангела Михаила,св.Лазара,док су са очеве стране сви лале староседеоци и скоро свака породица слави Никољдан.Рецимо Стојков-Ненадови из Долова,Бугарин-Ћирићеви из Црепаје и ми Панчевачки из Панчева славимо Никољдан,а нико од поменутих породица нема забележено предање одакле су пореклом пре доласка у Банат.Интересантно па имам у стаблу Стојанов(ић)-Качарове који славе св.Луку ,колико сам разумео у питању је ретка слава ,па не знам колико се може очекивати да староседелачка фамилија тог свеца слави. :)

Прексиноћ на ТВ Храму, ваљда реприза емисије Агапе, и гост отац Војо Билбија. Говорећи о искуствима служења српским сужњима у Хагу, помену да је крсна слава Хашког казамата Аранђеловдан. Ко није знао, ето сада зна. ;D
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: nikolic Мај 26, 2017, 11:33:47 поподне
Јесте у Југоисточној Србији прилично заступљена слава Никољдан, али сигурно не заостаје много Аранђеловдан. У Пиротском крају су то две најзаступљеније славе, прати их Митровдан, а од неких које су нешто мање уобичајне поменуо бих тзв. Пејчиндан, Богородицу крајем августа итд.

Ја бих као један од сигурних разлога јаке заступљености ових слава навео то да оне падају у зимски период, јер је летњи углавном резервисан за сеоске славе, које су наравно (некада биле) масовно посећене и јако добро просторно распоређене међу селима у једној општини.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Дробњак Јун 25, 2017, 12:11:35 поподне
Зна ли се нешто више о родовима који славе славу Св. Срђ-Свети Сергије и Вакхо? Знам да је култ био раширен у Зети, тј. у Приморју на потезу од Скадра до Дубровника. Где је највећа концентрација родова који славе ову славу?
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Јун 26, 2017, 12:29:03 пре подне
Зна ли се нешто више о родовима који славе славу Св. Срђ-Свети Сергије и Вакхо?

Ево једне странице која се баш тиме бави:

http://www.srdjevdan.org/cir/index.html
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Дробњак Јун 26, 2017, 12:53:51 пре подне
Ево једне странице која се баш тиме бави:

http://www.srdjevdan.org/cir/index.html
Хвала Небо. Доста је ретка слава. У мојој општини само две породице славе ту славу, а једна је наведена на овом списку. Породица Маринковић из Кончарева, која је наведена на списку, је досељена из околине Пирота, по ономе што је Станоје Мијатовић записао али није забележио да славе Срђевдан. Питаћу их јер познајем неколико њих. Ових других нема на списку, они су сасвим из другог краја општине и имају предање да су дошли из Зете преко Метохије на планину Црни Врх, између Јагодине и Крагујевца.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: vojislav.ananic Јул 09, 2017, 11:18:20 пре подне
КРСНО  ИМЕ  и  ЗАВЈЕШТИНА  на ЗМИЈАЊУ
                                                     
                                                                     Крсно име и Завјештина у Змијању -
                                                                                                                          Милан Карановић
У ово 100 г. одкад се и код нас прикупља фолклорна грађа, има много оииса слављења Крсног имена из разних наших крајева. Нажалост, нема ни једног потпуног описа до најситнијих обредних детаља и са описом кретњи о Слави. Има и много расправа о томе проблему за који вели професор Београдског универзитета др. Веселин Чајкановић у својој критици једне расправе »да је, доиста, један од најкомпликованијих које познаје историја наше религије«.
Има породица у разним крајевима које два пута у години постављају славну софру, дижу у Славу Божју и ломе колач. Једно зову Слава, Крсно име, а друго Преслава, Прислужба. У чему је разлика између тих породичних светковина, није могао да објасни ни сами Вук у свом »Речнику«. За решавање тога проблема потребни су из свих крајева славског подручја описи до најситнијих детаља.
Из Змијања — области Босанске Крајине између реке Врбаса и реке Сане и вароши Бања Луке, Јајца и Кључа — има два описа слављења у Колима и у Герзову, али оба непотпуна. Сваки од ових описивача донео је важних детаља. Петар С. Иванчевић осврнуо се на »Завјет« и забележио две славне молитве које је усменим предањем предавао нараштај нараштају. Као свој прилог слављењу у Змијању, доносим овај опис за који сам сабрао грађу кад сам се бавио дуже времена у Змијању ради антропогеографског проучавања. Покрај најбоље воље, нисам могао да дођем до најситнијих детаља јер су славе касно у јесен и преко зиме, а ја сам био у лету и за сво време бављења само на једном слављењу. Најпре ћу изложити опис слављења, иза тога белешке о »Завјештини«, а на завршетку ћу се осврнути на раније описе са неколико својих критичних напомена.


Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: vojislav.ananic Јул 09, 2017, 11:21:53 пре подне
II
Начин слављења Крсног имена у селу Шеховцима код Мркоњића Града. —
Године 1925, о Илиндану, био сам на Слави код Пере Вучена у селу Горњим Шеховцима, област Змијање, а Срез мркоњићски. Долибаша је био Алекса Бошкић из истога села. Због извесних особености у самом начину слављења Крсног именa и здравцама, доипсимо опис тига слављења по бележсњу и памћењу на Слави и како ми је сутрадан казивао у перо сам Алекса Бошкцћ. Софра је била постављена на дворишту (изван куће) због тога што је соба малена а велика врућина илиндаљска. Само су народне крсне обреде извршили у соби пред иконом. Начин слављења, славске здравице, молитве и народне обреде запамгио је Бошкић од Николе Гузијана, а овај примио од Симе Павловића из села Добраца. Овако описује Бошкић цео ток слављења Крсног имена.
Прави поштен човјек неће доћи незван на Славу него мора бити позван. Понајчешће то позивање буде кад се »треве« где у чаршији: о пазару, у збору где, или на путу пред само Крсно име. Рекне му: »Дођи (о томе и томе свецу) да нешто попијемо«. Или га у разговору пита: »Били ти знао кад је тај и тај празник?« При првом сусрету, гост овако вели домаћину: »Добро јутро, чесгитам ти Крсну Славу«. Чим сједне, домаћин га послужи ракијом. Уз прву чашу овако наздравља: »Хвала ти, домаћине, хвала ти слуго Светог Илије (или који већ био празник), који ти њега славиш. Славом, оном он тебе веселио на престолу своме веселим здрављем и душевним спасењем«.
Око подне, а негде и на сат два пре, постављају најглавнију славску софру. Три »крува« мећу на софру: на једном је сирац, на другом кољиво, а на трећем крсна свијећа. Овај трећи хљеб зову »славни крух«. Свијећу зову »славна свијећа« а чашу наточену вином зову »славна чаша«. Негде је обичај да изнесу са хљебовима и три чаше и њима служе.
Сви се три пута прекрсте говорећи: »Поклонимо се Богу и Слави Божијој и Крсном имену Благочасним Веригама које служимо« (или који је већ празник). Стојећи отпочну здравице овако:
Прва здравица. — »Хвала Ти браге домаћине! Жив и здрав био! Помогао те Бог и свето Крсно име (поименице светитеља) које служиш; који си се потрудио па си вином послужио, било ти вино кићено а срце весело; веселио Бог и твој дом и у дому домаћина, свакога твога кума и пријагеља и брата доброжелитеља; који си крсну свијећу уналио, крсна ти свијећа свијетлила овога свијета као онога сунце и мјесец. Ову ћемо попити за Славе Бога живога неумрлога која не умре ни на небу ни на земљи«.
Друга здравица. — Први део прве здравице понавља, а онда завршује овако: »Прву писмо за Славе Бога живога, а другу ћемо за Риста и Часног крста и за оне сјајне свијеће која ће нам сјати оног свијета као што овога сунце и мјесец«.
Трећа здравица. — Почетак је ове здравице као и првих двеју а завршује: »Прву писмо за Славе Бога живога, другу за Риста и Часног крста, а ову ћемо трећу, браћо, за боље среће, Свете Тројице и мајке Богородице« Прва чаша иде редом, другом се прекрсти (у Бочцу првом крсте) а трећа по реду. Иза тога »Славник« говори »Славу« овако, забележену са погрешним изговором имена:
1. »Ва славу и чест иже и ва Тројицу славимо тебе Господа Бога и Спаса нашего преко молби и молитве славне Владике приснодјеве Марије, Василију часнаго и небеснаго, с крстом часним и небесним,
Ва славу и чест« (ово сви вишим гласом понове крстећи се са дубоким поклоном).I
Ва Славу и чест: Михајла и Гаирила, iipoчeдестојних, часно име пророка и претеча Јована Крститеља, проче древннх нрирок Mојсију, Илиjv, Јелисију, Давида, Наума, Исајију, Авакума, Зечила,
Ва славу и чест!
Ва славу и чест светих славних јако се вали првог великог апостола Петра и Павла,
Ва славу и чест!
Ва славу и чест: четири еванђелиста Матију, Марка, Луку и Јована подржувшију небо и земљу,
Ва славу и чест!
Ва славу и чест: свети оци наших и учигеља Василија Великаго, Глигорије Богослова и Јована Златоустаго, Јована Милостиваго, иже оци иашјем Шпиридона чудотворца, иже оца нашего Николаја помоћника и сретнаго заступника,
Ва славу и чест!
Ва славу и чест: Првог апостола великог мученика Георгију преподоношца, Димитрија Миротворца, Теодора Тирона, Теодора Стратилата, Прокопија Мученика, светог
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: vojislav.ananic Јул 09, 2017, 11:22:46 пре подне
III
великог Чудотворца,
Ва славу и чест!
Ва славу и чест: пресребреног Кузма и Дамјана, Ћирију, Јована постомаха Романа, Самосију, Диомида Телеју Тривуна, светих триста и осамнајест Богоносних отаца иже Ниче оца сабраше во благочестивом граду Костадину, Тројицу приповјеђати и вјеру утврдити и нам закон предадоше и закон вјеровасмо, а безбожног Арију саложише,
Ва славу и чест!
Ва Славу и чест: четрдесет преподобних мученика кроз сваки огањ и воду прођоше и безсребрене просветитеље поволенију Господа,
Ва славу и чест!
Ва Славу и чест: Вина, Виктора, Вићенте и Цара Стевана во Дичански први одпочиваше,
Ва славу и чест!
Ва Славу и чест: преподобног и богоносног оцу имже постивше Атанасију, Евтенију, Саву свјештенију, Андрију антонскаго, Антонија, Симеона србкаго, Павла тирскаго, Челерију, Еврптију редовника чудотворца,
Ва славу и чест!
Ва Славу и чест: Светог великог чудотворца Аверција Лепирскаго, Глигорија Неогрмскаго, Глигорија Кесерскаго,
Ва славу и чест!
Ва Славу и чест свете четири звијезде сјајне просијавше последња времена покрилшије Вручку Гору, навојављеније светогорскаго владику Максима, Јована Деспота, цара Лазара и Младога цара Уроша,
Ва славу и чест!
Ва Славу и чест: Све србске земље просветитеља Саву и Арсенија, ва се свети угодише Богу умолише ћир дому домаћину и свој браћи унаоколо, на здравље и на опроштење овоме дому и у дому домаћину и свакоме његовом куму, пријатељу и доброжелитељу. Поклањамо се Богу и Слави Божијој (три пута)! понављајући сви у глас. Иза тога пољуби се са домаћином и са свима званицама и домаћин служи кољивом.
»Кољево« се служи и почиње и свршава са: »Ва Славу и чест!«. Кад се свршава сви у глас вонављају крстећи се дубоким поклоном до земље.
Долибаша узимље »крсни хљеб« са столице и, држећи га са домаћином преломљена, ово говори:
»Да Бог да драги и анђеле благи и Свети (који је већ Светитељ): која га рука мијесила и квасила, та се познавала међу другима, к'о Даница звијезда, међу звијездама. Да Бог да драги и анђеле благи: ђе се овај хљеб пекао, ту домаћин свако благо текао; колико га гонила ријека, толико овом брату домаћину ишло млијека; колики га млин млио, толики се у кући сирац сирио. Да Бог да драги и анђеле благи: колико се самљело зрнаца, толико му дао Бог честитих новаца, овнова вилаша, јарцева рогаша, волова правих, тежака младих; изоро плаве воке орући дуге луке; родлла му бјелица пшеница, у класу класата, у бусу бусата, испод класа модра, унутра родна; био јој клас колик' мушки пас, била јој стрњика колик’ подрашничка врљика, био јој сноп колик’ Чулића поп. Да Бог да драги и анђеле благи: продавао овнове вилаше и јарцеве рогаше за талијере крсташе, па их трошио ходајући по кумалима и пријатељима, куме и кумчад даривао; трошио талире крсташе од намастира до намастира, даривајући их и на ново покривајући«.
Иза тога преломе хљеб говорећи:
»Двије поле, четири четврти, осам осмица, триста осамнајест богоносних отаца«.
Завршава вишим гласом:
»На многаја љета родило нам жито,
И у вас, и у нас, и све браће око нас;
Ми пијемо и славимо у Слави Божијој,
Помог’о нам Бог и Слава Божија!«
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: vojislav.ananic Јул 09, 2017, 11:24:51 пре подне
IV
Завјештина. — На другом месту изложено је како је наследна кнежевска породица у Змијању узела за »Завјештину« Св. Николу летњег. Као додатак томе доносим ову белешку из Медне.
Тоде Милетић у селу Медној, под планином Димитором, служи Ђурђевдан, а »прислужује« неких 10 »годова« у години. Ђурђевдан му је »уречено« Крсно име а поред тога »затекли« се, нешто његови стари, нешто и он сам, да ће: »свеће палити, кољиво и крсни колач имати, »Славу« читати и подигнути у Славу бар са једним званицом«. Стари се »затекли«, још кад је куга морила, служити Покров Св. Богородице и Св. Арханђела, а још пре тога Никољдан; Петровдан, отац Тодин, затекао се због времена; Он, Тоде, Јовањдањ Илиндаи и Мали Никољдан због тога што га је на те дане забољело; Малу Госпојину и Марковдан због блажног »завјета«, Поред тога »затекла« се и његова чељад у кући и Св. Илији те је у тај дан све у двоје: свеће, крсни хљебови, две Славе читају и два пута се редају здравице.
Ранији описи слављења. Имамо два описа слављења са подручја Змијања: један је из села Кола од Иве Шајновића, а други из Герзова. Оба су непотпуна али са важним податцима из велике старине. »Крсно име у Колима« наелов јс Шајновићевог описа. Пун јс нових података и нма неколнке важне приче о постанку слављења. Сам је унео те обичаје и здравице са свадби. Тако је здравица код дизања у Славу Божју са свадбе, а петао печен на ражњу који пружа дечаку пријатељу говорећи му:
Ги си га пријатељу, потклипио, ево ти га сада печена«, свакако је обичај на свадби или приликом »похођана« или »доласка у првине«. Важан је овај податак за читање славне молитве:
— А тревио саин се једном на крсном имену, па ће бити ту и покојни прото (Михајловић из Бање Луке). Ми сви скочисмо, да он чита, и вјере ми, не хтједе, вели: »Како ја читати! Прече су тежачке но мојијех триста, јер зашто ти радиш о круху и премећеш бразду«.
Под насловом »Крсна слава у Босанској Крајини« од некаква С. Л. Б., изашао је опис слављења у Герзову, али и он непотпун. Важно је ово о долибаши: »Дужност је »долибаше« да се цијело вријеме овога славља брине, да буде софра постављена у реду, да у цијелој кући буде мир и ред, да се софра диже и поставља по његовој заповиједи. — Једном ријечи »долибаша« је одговоран за све, а и сви се њему покоравати морају«. Прото Шпиро Бубњевић из Герзова обелоданио је као старину »Славу која се чита при крсним именима од свештеника, или ако нема свештеника, од домаћина или од кога му драго (тежака), и то напамет« са 16 кољена. Вели да је преписао из једног старинског »мјесецослова« пред којим је био рукописан Псалтнр са овим записом: »Такожде глаголеми Псалтир река грешна Диака Лазе от села зовоми Герзово: родом Влашковић, от племена Мрнавчића, потписа се (1737 г.)«.
Псалтир са овим натписом доспео је у Библиотеку Православне Богословије у Сарајеву али нема славне молитве. У околини Мркоњића Града нарочито је на гласу тако звана »Бубњевска Слава« са 17 до 22 кољена. Свакако је то ова коју је прото Бубњевић обелоданио.
Петар С. Иванчевић оставио је много забележене фолклорне и етнографске грађе из Змијања, само није о слављењу Крсног имена. Побележио је две славне молитве које он зове »тежачка слава!«. Осим тога у опису »Разни српски обичаји« донео је о прислуживању у Змијању, по саопштењу калуђера Герасима Кочића, овај податак: »У Кол-Змијању (у примедби вели да има 15 села и да почиње од села Кола, па међама Кључа и Варцар-Вакуфа све покрај цесте што из Бање Луке води у Кључ и Варцар Вакуф) почну прислуживати на осам дана пред Аранђеловдан, па све комшије редом један другога зову на вечеру. Ту се госте као о крсним именима: читају Славу, пале свијеће и спомињу Св. Аранђела. И у томе се до Аранђеловдана сви измијењају«.
Белешке о слављењу. — Из Змијања имам више бележака о слављењу и прислуживању.
Г. 1921. на Св. Василију (Мали Божић) био сам са калуђером у селу Первану на Слави једног домаћина и то управо »кад су дизали у Славу Божју«. Један гост је ишао око софре и свакоме се поклањао говорећи: »Од Славе и од закона«. Није се љубио. Кад се је свако обредао чашом у Славу Божју, онда је калуђер свршио црквени обред.
,У селу Врбљанмма код врела реке Сане има група родова чије је најстарије заједничко презиме Војводићи. Старином су са Херцеговине и Крсно име им је Никољдан. Разгранали су се толико и разродили да се могу међу се женити. Пошто су сви славили и није имао ко да буде коме званица, »здоговоре се« и поделе се да неки узму славити прва три најближа свеца пред Св. Николу. Тако Којићи 11 кућа узму Св. Софонија (на два дана пред Никољдан); Томићи 10 кућа и Танасићи 2 к. Вариндан (сутра дан по Софонију); Савице (у очи Никољдана) Томићи 3 к., Јанковићи 3 к. и Томишићи 2 к.; Никољдан; Томићи 3 к. и Перишићи 3 к. Село је у једној котлини стрмих страна под низом коса са прашумом. Изоловани су од околног становништва које их сматра за заостале и »замужене« са много предрасуда из старине.
Год. 1931. са Лујом Кочићем из Стричића, путовао сам од села Кола према градини Звечају на Врбасу. У Рекавици прођемо крај једног човека у шљивику где једе шљиве. Лујо му назва Бога и пита га: »Јесу ли родиле шљиве?« Он одговори; »Јесу, Богу хвала, може бити славна«. А на то ће му Лујо; »Добро је кад може бити славна«.
У Раткову су се сви заветовали, кад је куга морила, Св. Богородици и Св. Арханђелу. Покрову Св. Богородице (1. октобра по ст. кал.) посте, а о Св. Арханђелу удесе заједнички какав посао н. пр. довоз дрва, и у вече постављају софру за којом; пале свећу, читају Славу, дижу у Славу Божију и ломе колач.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Октобар 14, 2017, 01:04:44 поподне
Данас је слава неких наших родова – Покров Пресвете Богородице, сећање на дан кад се Богомати појавила пред клиром и верним светом у храму Влахерне у Цариграду, на данашњи датум 911. године:
1. октобра (по јулијанском календару, односно 14-ог по данашњем) 911. год. у време цара Лава Мудрог, било је свеноћно бдење у препуној Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. „У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама“. Ово посведочише својим записом Свети Андреј Јуродиви и његов учених Свети Епифаније, који су присуствовали чудесном догађају.
Од тада, поче празновање покровитељства Пресвете Богородице над хришћанским светом.

Данас Црква прославља и Светог апостола Ананију, који се вероватно не прославља као крсна слава код Срба, али је, свакако, имендан, што потврђује и присуство овог имена код нашег народа, па тако и презимена попут Ананић или Ананијевић. Тако је данас имендан рода нашег Воје Ананића, те му упућујем честитке тим поводом.
Св. апостол Ананија спада у круг седамдесеторице апостола. Био је епископ у Дамаску. Крстио је јеврејског учењака и прогонитеља хришћана Саула, по његовом просветљењу, потоњег Светог апостола Павла. Храбро је проповедао Христову веру, због чега је био прогањан и коначно каменован у граду Елефтеропољу. Његове свете мошти похрањене су у Дамаску, а касније пренете у Цариград.

Данас је и имендан руске царске куће Романових, Свети Роман Сладкопојац.
Био је родом из Сирије. Служио је као црквењак у цариградској Саборној цркви у време патријарха Јевтимија, крајем 5. и почетком 6. века. Био је неписмен и невешт појању, због чега су му се подсмевали други црквени службеници. Тужан због тога, молио се Пресветој Богородици. „...и она му се јави на сну, пружи му неки свитак хартије (звани кондак), и рече му да прогута. Сутрадан је освануо Божић, и Роман изађе на амвон и ангелским гласом испева „Дјева днес". Сви беху удивљени како садржају те песме тако и гласу појца. Примивши од Богородице дар песнички Роман испева преко 1000 кондака“. По том свом изненада датом песничком дару, прозван је „Сладкопојац“. Упокојио се 510. године у Цариграду.

Црква се данас сећа успомене и на два средњевековна словенска преподобна светитеља - Јована Кукузеља и Григорија Светогорца.

https://www.pravoslavnacrkva.ch/ci/prolog/14-10-Prep-Roman-Slatkopojac.html#dz3
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Јануар 17, 2018, 09:49:15 пре подне
Данас, 17/4. јануара, слави се Свети Јевстатије (чује се и: Евстатије) архиепископ србски из 13. века.

(http://www.spc.rs/files/u5/2016/12/sveti-jevstatije-srpski.jpg)


Сумњам да овог светитеља неки род слави као породичну славу, али је овај празник слава „Братства православне омладине Светог Евстатија Српског“ из Берана. Нека им је срећна слава, као и свим православним Беранцима и Будимљанима, краја из кога потиче и Свети Јевстатије.

Рођен је у првој половини 13. века у Будимљанској жупи. Не зна се које му је било крштено име. Замонашио се кад је био младић, у Манастиру Светог архангела Михаила на Превлаци (Михољска Превлака), од руке епископа Неофита, добивши монашко име Јевстатије.

Једном приликом одважио се на дуг пут - ходочашће у Свету земљу. У повратку, обишао је и Свету Гору Атонску, и задржао у Хиландару. Хиландарски монаси су га врло брзо заволели и задржали код себе. Својим подвижничким животом и мудрошћу прочуо се на целој Светој гори. Коначно, изабран је за игумана Манастира Хиландар. Глас о старешини овог најзнаменитијег србског манастира, дошао је и до Србије. Против његове воље, одлучено је да буде постављен на место епископа зетског, те се вратио на Превлаку. А кад је, након упокојења архиепископа Јоаникија 1279. године, србски архиепископски престол остао празан, краљ Драгутин сазва сабор епископа и они одлучише да за шестог архиепископа србске Цркве поставе Јевстатија. Иако је себе сматрао недостојним тог чина, Јевстатије коначно прихвати одлуку своје владичанске браће. У његово време десила се смена краљева на србском престолу, кад је на Дежевском сабору краљ Драгутин предао власт свом брату Милутину. Архиепископ Јевстатије је, мудрим поступцима („дипломатијом“, како би се данас рекло) утицао да између браће буде постигнут правичан договор. 

Архиепископ Јевстатије није дуго управљао Црквом, до 1286. године. Разболевши се, схватио је да му се приближава кончина овожитејства, те се припремио за одлазак. Сахрањен је у Манастиру Жича. Убрзо након упокојења, над Јевстатијевим гробом су се почела дешавати чуда и исцељења. Зато су краљ Милутин, архиепископ Јаков, наследник Јевстатијев, и епископски сабор одлучили да отворе Јевстатијев гроб. Нашли су његово тело нетрулежно, и од тада се Јевстатије сматра светитељем. Мошти су му свечано похрањене у кивот у манастирској цркви. Касније, мошти Светог Јевстатија су пренете у Пећки манастир, одакле су више пута склањане због најезди Турака, али су и враћане, и данас тамо почивају.


(http://www.crkva.se/images/Jevstatije%20arhiepiskop%20srpski.jpg)
Фреска са ликом Светог Јевстатија у храму Пећког манастира


Назива се још и Свети Јевстатије I, с обзиром да је касније био и (осми) архиепископ србски Јевстатије II.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Ранко Бубања Јануар 17, 2018, 10:29:32 пре подне
Војиновићи из Трепчке код Берана славе Св. Јевстатија

Р. Вешовић, Племе Васојевићи, репринт из 1935., стр. 144; А. Јовићевић, Плавско – Гусињска област, Београд, 1921. стр. 541; М. Лутовац, Бихор и Корита, Београд, 1967. стр. 99.

Војиновићи из Трепче у Васојевићима су остатак становништва које старину доводи од ''косовских Војиновића''; казују да су се доселили с Косова одмах иза пораза кнеза Лазара и пропасти српске државе. Према предању, Васојевићи су по досељењу у Трепчу, прије 9 пасова, нашли њихове три куће. Због сукоба, 2 куће су се одселиле у Стару Србију за Пештер, а 1 кућа која је остала, окумила се са Васојевићима (сада 2 к.).
У Трепчи су се Војиновићи слабо размножавали; једна некад двије, највише три куће (запажена особина старосједиоца једног мјеста да се не множе, или изумиру). Од остатака негдашњег старог насеља овдје постоје: црквина са развалинама и стари зарасли гробови на тераси Јастаће на излазу из Трепче к Виницкој. У народу веле да је та црква (по некима манастир) била посвећена св. Јевстатију (слави Војиновића у Трепчи, примједба Р.Б.) и отуда назив мјеста Јастаће.
У Јагочу, селу у долини Годушке ријеке, насељени су између осталих и Војиновићи (8 к., славе св. Јефстатија); рано су досељени из Трепче.
Из Трепче су и Бјелановићи прешли у Велику. Одвојили су се прије 7 – 8 пасова од рођака Војиновића; даља им је старина из Црне Горе. Због сукоба са Турцима и Арнаутима, неки су се селили по Србији и Пештери. Има их 13 кућа. Славили су св. Јефстатију (20. септ.); сада славе св. Николу, а св. Јефстатија послужују. До Бјелана који се први доселио, има, без Бјелана, пет пасова, односно најмање 150 година.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Nebo Јануар 17, 2018, 11:20:23 пре подне
Војиновићи из Трепчке код Берана славе Св. Јевстатија

Е, ал' то није тај Свети Јевстатије.

Овај светитељ којег славе Војиновићи је Свети великомученик Јевстатије Плакида, који се слави 3. окторбра / 20. септембра:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%95%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5

Заштитник ловаца.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Ранко Бубања Јануар 17, 2018, 11:26:58 пре подне
 :) :) :)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Amicus Фебруар 14, 2018, 07:17:22 поподне
Иван Ковачевић - Зборник радова - О крсном имену
(http://www.pravoslavlje.net/images/c/c7/Slavski.motivi.jpg)
Линк:
http://www.scribd.com/doc/82482593

А ја раније скинуо Слава или крсно име код Срба (2015) (http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2015/0350-08611501123P.pdf) од Николе Павковића (Гласник Етнографског института САНУ, LXIII, 1), па синоћ читам, и сад се добро сетих да поделим. Рад је вредан пажње, а у питању је рад, па се као једна целина лако може и прочитати. Моје препоруке свима. ;)

Нешто што сам запазио као мени посебно интересантно био је овај одељак:

В. Ћоровић каже да се у 18. веку, под утицајем рационалистичких идеја Доситеја Обрадовића и А. М. Рељковића, код Срба у Славонији и јужној Угарској сузбијали народни обичаји и сујеверје, посебно у време цара Јосифа II. (Ћоровић 352). Посебним царским наредбама из 1770. и 1779. године, укинуто је 56 разних црквених празника, а код преосталих је скраћено време празновања са три на један дан, што је важило и за Славу (Vaniček, 545-546, 569, премa: Филиповић, 189; Јовић, 58).

Ето разлога зашто је по северним крајевима слављење рационализовано, иако се у традиционалним домаћинствима и даље свечаре сва три дана, само без гостију, док су у јужним крајевима најчешће гости прсутни сва три дана, ако негде то не потраје и дуже.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Делија Април 05, 2018, 07:42:44 поподне
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%BC%D0%B0_%D0%B8_%D0%94%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD
Што се тиче славе Светих Врача/Врачева илити Светог Козме и Дамјана  интересује ме да ли се ова слава може везати за одређени географски простор?Знам да сам срео пар људи пореклом из Македоније којима су Свети Врачеви крсна слава ,иначе ми се чини да ова слава није толико честа код Срба(као Никољдан,Михољдан,Јовињдан,Митровдан,Петровдан,Ђурђевдан,Аранђеловдан..).
Интересантно је да су Свети Козма и Дамјан били лекари ,па су Свети Врачеви заштитници лекара ,иако је званично Ђурђевдан слава Српског Лекарског Друштва.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: goca 11 Април 26, 2018, 07:35:27 пре подне
      Веома ретка слава Св.апостол Филип 27. новембар (Божићне покладе).Да ли можда неко од форумаша слави ову ретку и лепу славу?
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: goca 11 Април 26, 2018, 08:10:06 пре подне
         Да још нешто додам у вези ове ретке славе. У књизи Гргура Костића  из 1928 г. (Свечари у Београду) стр. 40 нашла сам податак да је тада само један свечар славио  славу  Св.ап.Филипа  и то Васић Миодраг трговац.
Познато ми је да у Куленвакуфској парохији у Босни славе Никачи,Ђојановићи и Пилиповићи а у парохији Гашица  исто у Босни слави породицаСредановић .
Колико је мени познато ову славу  у Београду слави једна породица ( кад то кажем мислим да је свечар као домаћин славе уписан у црквеним књигама).
  Можда неко више зна о свечарима ове славе....
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Мрким Април 26, 2018, 12:04:59 поподне
Може ли се слава Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина (21.септембар) везати за одређени географски простор, у смислу поријекла?

Наиме, у питању је веома ријетка слава и на линку: http://www.poreklo.rs/2012/07/13/krsne-slave-srba-u-bosni/ сам нашао текст о славама "МАЛА ГОСПОЈИНА (21. септембар) је ретка слава (укупно 43 случаја), карактеристична за средњу Босну (34 случаја), а посебно за Маглајски протопрезвитерат (28 случајева) са концентрацијом у парохијама: Брусница (15), Хрге (4) и Порјечина (7)."
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: goca 11 Април 26, 2018, 05:02:21 поподне
Мислим да може, мада када су у питању овако ретке славе, које су како Ви кажете везане за одређени географски простор,  највероватније да се ради о истом пореклу  односно  о рођацима који су се заједно доселили и у мирним временима размножили. 
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Romanijski Јун 24, 2018, 07:28:48 поподне
 Као и већина трагамо за корјенима и повремено наилазимо на изненађенја. Код Суботића честа слава Арлијевдан, 4. Септембар (св. Агатоник и 40 мученика). Али ево још једне необичности  Суботићи из Прнјавора исто своју славу називају Арлијевдан , али славе 5.Септембра када је по календару св. Иринеј. Биће занимлјив БигY.
 Занимлљиво да Суботић у Прнјавору има око 100 породица.
Волиобих да чујем коментаре.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Pavo Септембар 24, 2018, 07:05:45 пре подне
Evo jednog manjeg prilog pitanju učestalosti slava.  Općenito se smatra da su Jovanjdan, Nikoljdan i Đurđevdan najčešće slave kod Srba, iako nisam nikad vidio pravo istraživanje na dovoljno velikom i geografski širokom uzorku.  Mislim da se ipak može procijeniti da ako ove tri slave nisu najčešće, sigurno su među prvih 5.  Ispod sam stavio 5 najčešćih imena iz kršćanske tradicije u 4 različite nahije krajem XVI stoljeća.  Uzorci su po 500 imena, uzetih iz krajeva gdje se pouzdano može smatrati da su svi stanovnici bili Srbi.  Sve oblike i inačice istog imena sam brojao zajedno.  Navedeni oblik ispod je onaj tradicionalni crkveni.

Nahija Titel

1. Jovan
2. Petar
3. Georgije
4. Nikola
5. Petko

Nahija Žežna

1. Jovan
2. Nikola
3. Petar
4. Simeon
5. Dimitrije

Nahija Zmijanje

1. Jovan
2. Nikola
3. Dimitrije
4. Bogdan
5. Georgije

Nahija Trebinje

1. Jovan
2. Nikola
3. Stefan
4. Petar
5. Georgije

Mislim da je dosta jasna veza između popularnosti pojedinih svetaca i njihovih kultova općenito i učestalosti istih kao krsnih slava.

Isto tako, mislim da nije slučajnost da se ovdje radi o vrlo popularnim općekršćanskim svecima čije štovanje seže u najranija stoljeća kršćanstva.  Ovo nisu lokalni sveci niti "noviji" sveci.  I Jovan i Georgije i Nikola su među 10 najčešćih kršćanskih imena u defterima iz ovog vremena i kod Hrvata i kod Mađara. 
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Делија Април 06, 2019, 03:30:23 поподне
https://www.poreklo.rs/2012/10/19/sveti-apostol-toma-tomindan/

Да ли је неко читао поменуту књигу и шта се може закључити о пореклу породица са овом славом? Могу ли се уско везати за неку територију?
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: drajver Децембар 09, 2019, 10:20:55 поподне
Данас сам тражећи у Дигиталној неке податке наишао и на сљедећи текст, који би се укратко могао назвати: Римокатоличка црква у борби против крсне славе.

"DEKRET ZABRANE BISKUPA ALOJZIJA MIŠIĆA

Da je slavljenje ,,slava“ bilo izašlo ispod svakog nadzora, kako usljed velikih financijskih troškova tako i po raspojasanom načinu slavljenja,jasno se vidi po dekretu biskupa Alojzija Mišića, izdanom 15. listopada 1932.godine“.Kako je to najvažniji dokument u pravcu dokidanja ,,slave“ u trebinjskoj biskupiji, smatram potrebnim navesti ga u cijelosti:
Biskupski ordinarijat — Mostar
Broj: 1405.
Župskim uredima trebinjskog i stolačkog Dekanata
U Našim župama preko Neretve od davnina postoji običaj krsne slave. Taj običaj poprimili su katolici - pomiješani s pravoslavnima - od pravoslavaca ili je to možda_još ostatak iz poganskih vremena. Običaji, koji su se uvriježili kod krsnih slava, sve su prije nego kršćanski običaji. Ne samo da se kod njih uludo rasipa teško stečeni novac, nego se još krše i crkveni i Božji zakoni: ne drži se post ni svetkovanje nedjelja, opija se, psuje i druge nepodobštine događaju se. Crkva nije nikad odobravala krsnih slava. Za nevolju tolerirala je, što nije mogla dokinuti, gledajući da bar zlo zapriječi ili na minimum svede. Crkva je čekala samo zgodnu priliku, da ove slave potpuno dokine. Takva prilika, izgleda, da se je sada pružila. Teška ekonomska kriza pritisla je cijeli svijet, pa inaš narod. Sami seljaci uviđaju, da bi trebalo u ova teška vremena okaniti se svih nepotrebnih troškova, a u prvom redu da bi trebalo potpuno dokinuti u svakom pogledu nezgodne krsne slave, jer od njih nema nikakve koristi a ima mnogo štete.
Ovu priliku treba iskoristiti. Ogriješili bismo se prema Bogu i narodu, kad ne bismo stali na put jednom teškom zlu, kad to lako možemo. Radi toga naredjujemo Vam, da s oltara proglasite narodu, da je zbog naprijed iznesenih razloga preuzv. g. Biskup zabranio svim katolicima svoje biskupije, da ne smiju više slaviti na dosadašnji poganski način krsnu slavu. Ako hoće netko da to slavi crkveno, naime: da taj dan sluša sv. misu /ali u crkvi, a ne kod kuće/, da se ispovjedi i pričesti, to mi samo preporučiti možemo. Ali da se drže gozbe i pijanke, mi to zabranjujemo i tko ne bude htio drage volje slušati, postupićemo proti njega po crkvenom zakonu.
Mostar; 15. oktobra 1932. (biskupski pečat) (Potpis:) O. Alojzije, biskup"

Даље се у тексту каже:" Učinci dekreta, uz svo nastojanje svećenika, bili su polovični. Ali, ,,slava“ je bila dobrano poljuljana pogotovo Drugim svjetskim ratom nakon kojeg se u prijašnjem obliku nikad nije ni obnovila."

Иако се економски моменат помиње као пресудан у овој забрани, јасно је да се настојала на сваки начин пресјећи било каква веза са православним сусједима.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: drajver Децембар 09, 2019, 10:36:44 поподне
Горе поменута забрана из прве половине 20. вијека, доста подсјећа на неке раније забране Римокатоличке цркве, које се односе на личке Буњевце. Спомиње их Војин Дабић у свом раду Карловачки генералат.

(https://i.postimg.cc/PJFwYJ9G/vlasi-katolici.png)
(https://i.postimg.cc/vZv6t0pL/vlasi-katolici-2.png)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Онај с ону главу Децембар 11, 2019, 12:16:10 пре подне
Зна ли се нешто више о родовима који славе славу Св. Срђ-Свети Сергије и Вакхо? Знам да је култ био раширен у Зети, тј. у Приморју на потезу од Скадра до Дубровника. Где је највећа концентрација родова који славе ову славу?
Хвала Небо. Доста је ретка слава. У мојој општини само две породице славе ту славу

Преци по мушкој линији моје мајке из Источне Србије где су досељени, по сакупљачу из 1920-их "из села које је гледало са планине на Боку Которску". По књигама, међутим, то би требало да је много југоисточније, између Скадарског језера и Будве или Петровца отприлике.

Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Мића Децембар 15, 2019, 10:09:36 пре подне
Mapu rasprostranjenosti i osobenosti srpskog slavskog običaja napravio je student četvrte godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dušan Dačić

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3131522-student-pravnog-fakulteta-napravio-mapu-krsne-slave-u-srba (https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3131522-student-pravnog-fakulteta-napravio-mapu-krsne-slave-u-srba)

(https://i.imgur.com/qPqIUbt_d.jpg?maxwidth=640&shape=thumb&fidelity=medium)
https://m.imgur.com/qPqIUbt (https://m.imgur.com/qPqIUbt)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: Мића Април 01, 2020, 12:15:24 поподне
Не видим ништа германско у наставку -штак (ако се на то мислило). Као у речима горштак, планинштак, итд.
Овај наставак је нарочито заступљен (или барем - био заступљен) у ЦГ, како би се означила славска припадност:
Ђурђевштак, Никољштак, Јовањштак, итд.

Својевремено је на форуму било дискусије о називима за славску припадност.
Већина на форуму користи називе са наставком -штак, и ту не видим ништа неправилно. Ипак, вероватно се ти називи користе по инерцији и аналогији са називима других слава.

За неке славе постоје и други називи, који се такође могу употребљавати. Написаћу овде све називе које је користио Радослав Љ. Павловић у радовима „Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године“ и „Жалица, Сеоце, Штава, Мрче, Луково и Требиње“, међу има и оних са наставком -штак:

•   Св. Врачи – врачевци
•   Никољдан - никољштаци
•   Св. Тома – томинчани
•   Лучиндан – лучинци
•   Св. Ђорђе – светођорци (није јасно да ли се мисли само на оне које славе и преслављају Ђурђевдан и Ђурђиц, или који славе бар једну од ових слава)
•   Ђурђевдан – ђурђевштаци
•   Илиндан – светоилинци
•   Св. Мина – светоминци
•   Арханђеловдан - светоарханђелаци

Ово су и други називи слава које је аутор користио:
Св. Агатоник, Ђурђиц, Андријевдан, Петровдан, Марковдан, „Вељи Госпођиндан“, Св. Петка, Богојављање (назив за славу „Богојавци“), Митровдан, Св. Пантелејмон, Св. Јован Милостиви, Св. Ћирик.

На крају да напоменем називи слава могу бити различити у одређеним нашим крајевима, као и да овај списак није нешто што је обавезујуће за све да користе, већ само као једна од могућности.
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: НиколаВук Април 01, 2020, 12:58:40 поподне
Својевремено је на форуму било дискусије о називима за славску припадност.
Већина на форуму користи називе са наставком -штак, и ту не видим ништа неправилно. Ипак, вероватно се ти називи користе по инерцији и аналогији са називима других слава.

За неке славе постоје и други називи, који се такође могу употребљавати. Написаћу овде све називе које је користио Радослав Љ. Павловић у радовима „Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године“ и „Жалица, Сеоце, Штава, Мрче, Луково и Требиње“, међу има и оних са наставком -штак:

•   Св. Врачи – врачевци
•   Никољдан - никољштаци
•   Св. Тома – томинчани
•   Лучиндан – лучинци
•   Св. Ђорђе – светођорци (није јасно да ли се мисли само на оне које славе и преслављају Ђурђевдан и Ђурђиц, или који славе бар једну од ових слава)
•   Ђурђевдан – ђурђевштаци
•   Илиндан – светоилинци
•   Св. Мина – светоминци
•   Арханђеловдан - светоарханђелаци

Ово су и други називи слава које је аутор користио:
Св. Агатоник, Ђурђиц, Андријевдан, Петровдан, Марковдан, „Вељи Госпођиндан“, Св. Петка, Богојављање (назив за славу „Богојавци“), Митровдан, Св. Пантелејмон, Св. Јован Милостиви, Св. Ћирик.

На крају да напоменем називи слава могу бити различити у одређеним нашим крајевима, као и да овај списак није нешто што је обавезујуће за све да користе, већ само као једна од могућности.

Можда међу "светођорце" спадају и слављеници Св. Ђорђа "посног", који пада на исти дан као и Св. Алимпије, па је у етнографској литератури понекад регистрован као Св. Ђорђе Алемпије. Ова слава је раширена по Македонији, мислим да је има и на Космету и југу централне Србије. Ово је тема о њој:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4032.0
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: vojislav.ananic Септембар 21, 2020, 07:15:16 пре подне
Данас су две славе, МАЛА ГОСПОЈИНА  и Свети Ананије.

21. септембар је ретка слава (укупно 43 случаја), карактеристична за средњу Босну (34 случаја), а посебно за Маглајски протопрезвитерат (28 случајева) са концентрацијом у парохијама: Брусница (15), Хрге (4) и Порјечина (7).

Крсне славе Срба у Босни, Ђорђе Јањатовић – Презимена Срба у Босни
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: missur Септембар 20, 2021, 01:30:46 поподне
Данас сам тражећи у Дигиталној неке податке наишао и на сљедећи текст, који би се укратко могао назвати: Римокатоличка црква у борби против крсне славе.

"DEKRET ZABRANE BISKUPA ALOJZIJA MIŠIĆA

Da je slavljenje ,,slava“ bilo izašlo ispod svakog nadzora, kako usljed velikih financijskih troškova tako i po raspojasanom načinu slavljenja,jasno se vidi po dekretu biskupa Alojzija Mišića, izdanom 15. listopada 1932.godine“.Kako je to najvažniji dokument u pravcu dokidanja ,,slave“ u trebinjskoj biskupiji, smatram potrebnim navesti ga u cijelosti:
Biskupski ordinarijat — Mostar
Broj: 1405.
Župskim uredima trebinjskog i stolačkog Dekanata
U Našim župama preko Neretve od davnina postoji običaj krsne slave. Taj običaj poprimili su katolici - pomiješani s pravoslavnima - od pravoslavaca ili je to možda_još ostatak iz poganskih vremena. Običaji, koji su se uvriježili kod krsnih slava, sve su prije nego kršćanski običaji. Ne samo da se kod njih uludo rasipa teško stečeni novac, nego se još krše i crkveni i Božji zakoni: ne drži se post ni svetkovanje nedjelja, opija se, psuje i druge nepodobštine događaju se. Crkva nije nikad odobravala krsnih slava. Za nevolju tolerirala je, što nije mogla dokinuti, gledajući da bar zlo zapriječi ili na minimum svede. Crkva je čekala samo zgodnu priliku, da ove slave potpuno dokine. Takva prilika, izgleda, da se je sada pružila. Teška ekonomska kriza pritisla je cijeli svijet, pa inaš narod. Sami seljaci uviđaju, da bi trebalo u ova teška vremena okaniti se svih nepotrebnih troškova, a u prvom redu da bi trebalo potpuno dokinuti u svakom pogledu nezgodne krsne slave, jer od njih nema nikakve koristi a ima mnogo štete.
Ovu priliku treba iskoristiti. Ogriješili bismo se prema Bogu i narodu, kad ne bismo stali na put jednom teškom zlu, kad to lako možemo. Radi toga naredjujemo Vam, da s oltara proglasite narodu, da je zbog naprijed iznesenih razloga preuzv. g. Biskup zabranio svim katolicima svoje biskupije, da ne smiju više slaviti na dosadašnji poganski način krsnu slavu. Ako hoće netko da to slavi crkveno, naime: da taj dan sluša sv. misu /ali u crkvi, a ne kod kuće/, da se ispovjedi i pričesti, to mi samo preporučiti možemo. Ali da se drže gozbe i pijanke, mi to zabranjujemo i tko ne bude htio drage volje slušati, postupićemo proti njega po crkvenom zakonu.
Mostar; 15. oktobra 1932. (biskupski pečat) (Potpis:) O. Alojzije, biskup"

Даље се у тексту каже:" Učinci dekreta, uz svo nastojanje svećenika, bili su polovični. Ali, ,,slava“ je bila dobrano poljuljana pogotovo Drugim svjetskim ratom nakon kojeg se u prijašnjem obliku nikad nije ni obnovila."

Иако се економски моменат помиње као пресудан у овој забрани, јасно је да се настојала на сваки начин пресјећи било каква веза са православним сусједима.

Pozdrav, jel mi možeš dati točan izvor ovoga i original članak?

Hvala unaprijed
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: drajver Септембар 20, 2021, 01:41:53 поподне
Pozdrav, jel mi možeš dati točan izvor ovoga i original članak?

Hvala unaprijed

Као извор се наводи: Arhiv Biskupskog ordinarijata u Mostaru, br. 1405/32, а објављено је у: Ivo Puljić i Pero Raguž, Humski zbornik 04 - Stolac u povijesti i kulturi Hrvata, str. 456
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: missur Септембар 20, 2021, 01:50:07 поподне
Hvala na brzom odgovoru  :)
Наслов: Одг: О крсном имену
Порука од: ДамјанЋ Мај 26, 2022, 09:38:25 пре подне
Занимљиви украси крсних колача код Суша и Дабића са Лишани код Мостара.

(https://i.postimg.cc/90Vt3Z3y/126280760-3527060147380159-3963630099488327581-n-1.jpg)

(https://i.postimg.cc/V6XBH4hY/283493909-548649543467451-7394988206175741988-n.jpg)