Форум - Порекло

Порекло становништва => Србија => Тему започео: Amicus Март 02, 2018, 11:17:27 пре подне

Наслов: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Amicus Март 02, 2018, 11:17:27 пре подне
Порекло данашњег српског становништва у Банату датира још из средњег века.

Срби су се у већем броју почели исељавати ка Банату већ у време пропасти Маричке битке 1371. године.

Није искључено да је уз Дунав, српских насеља било и од раније, а познато је да су неки српски владари, из ранијег периода, били ктиторима и манастирима на простору данашњег Темишварскога Баната.

Банат је по природи свог становништва, од тада до нашег доба остао усељенички простор, у који су се кроз историју досељавали Срби из свих крајева, али и други народи које историја није поштедела сеоба.

Ово је, дакле тема о Србима у Банату, њиховом пореклу, њиховим селима и градовима, њиховом животу на том простору, од средњег века до данашњих дана.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: нцп Март 02, 2018, 02:33:43 поподне
 :)

Хвала Амикусe!
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: ДушанВучко Март 02, 2018, 02:59:41 поподне
Карта банатске епархије
(http://i63.servimg.com/u/f63/11/73/67/23/mapa_b10.jpg)

Манастир Месић је данас женски манастир Српске православне цркве у банатској епархији. Налази се у подножју тзв. Магарећег брда, у виноградарском рејону, источно од града Вршца.
Један је од најзначајнијих манастира у југоисточном Банату, настао највероватније у XV веку, мада га по локалној легенди оснива 1225. године Арсеније Богдановић Хиландарац, кога је лично Св. Сава поставио за игумана манастира. Монах Арсеније Богдановић био је родом из Србије, а за игумана га је Св. Сава рукоположио и изаслао да оснује манастир Месић.[1] Арсеније "Сремац" Богдановић, је потоњи наследник Св. Саве на трону српских архиепископа. Друга верзија има више вероватноће, наиме по њој је манастир Месић основао Јован Бранковић, последњи из лозе Бранковића, крајем XV века. На основу једног званичног извештаја, пак, из 1751. манастир Месић су основали између 1493-1502. године деспот Јован Бранковић и његов брат — епископ Максим (Ђорђе) – умро 1502. — који је манастир Месић обдарили са непокретним имањем.

Манастирска црква посвећена Светом Јовану Крститељу још 1660. године, што је јединствен случај међу српским манастирима.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%9B.JPG/1024px-%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%9B.JPG)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 02, 2018, 03:31:57 поподне
Манастир Војловица код Панчева посвећен је Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу, и налази се на путу Панчево-Старчево, на око 3,5 км од ушћа Тамиша у Дунав.Постоји више предања о постанку овог банатског манастира. Према најстаријем предању, сачуваном у манастирском инвентару из 1795. године, манастир је основао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, 1383. или 1405. године. Предање даље казује како су манастир основале, на прелазу 14-ог у 15-и век, избеглице, после битке код Лебана.Први поуздани подаци о Војловици потичу из 1542. године. Јеромонах Партеније је записао у Зборнику штампаном у Венецији 1538. године да у манастиру у то време живи 36 монаха, што потврђује претпоставку да је услед бројности братства манастир основан много раније.Већа страдања манастир је доживео у дуготрајним ратовима Турске и Аустрије у 18-ом веку, када су га Турци неколико пута разарали и палили. Храм је обновљен 1730., али се манастир, нажалост, још два пута налазио на удару Турака који га руше и пале 1738. и 1788. године. На остацима порушеног и спаљеног храма игуман Никанор 1791. године подиже нови храм, а његов наследник игуман Јоаникије Миљковић украшава храм изнутра и 1798. године поставља иконостас.У 19-ом веку манастир се бори за остваривање својих права на посед, а 1836. године игуман Теодосије Церњански подиже барокни звоник. Заузимањем архимандрита Гаврила Ананијева 1911. године подигнута је нова зграда конака.У току Другог светског рата у манастиру Војловица су били заточени патријарх Гаврило Дожић и владика Николај Велимировић.У храму манастира Војловице налази се чудотворна икона Богородице са натписом: „Образ многопјенениј и чудотворниј пресвјатија Богородици“, којој је Свети владика Николај Велимировић, у току свог заточеништва у овом манастиру, написао канон и назвао га Канон Пресветој Богородици Словесници.Манастир Војловица налази се данас у склопу Рафинерије нафте – Панчево која је изграђена 1965. године.По предању, водица на Наделу, недалеко од манастира Војловице, настала је када је неки човек који је ишао на штакама, сањао да треба да очисти и озида бунар поред манастира чијом ће се водом потом исцелити. Заветујући се Светој Петки, он је то учинио и проходао оставивши штаке поред бунара. Братство манастира Војловице подигло је 1890. године капелу посвећену Светој Петки Трновој која се прославља 8. августа.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 05, 2018, 08:48:20 поподне
Један од описа Срба у Банату крајем 18,века од стране Јохана Јакоба Ерлера октобра 1774.године :
Срби су по стасу витки,високи снажни и лепи(и Румуне уз Србе тако описује).Основна исхрана Срба састоји се у домаћем хлебу а када не посте врло често хране се сировом сланином димљеном на отвореном,а често пију ракију,некакву течност од шљива која вероватно користи бољој пробави њихове тешке хране али здраво опија.Добро понашање не зависи од религије већ највише од васпитања родитеља.Што је љубав родитеља већа,то је веће и поштовање према њима као и према свим старијим људима.Никакво скретање у том погледу не остаје некажњено.Онда када се састају примећује се код њих испољавање потпуног поштовања према старијим људима,целивање образа и руку међу сународницима је нешто што је овде сасвим уобичајено.Одрасли се сваке недеље и за празнике забављају играјући коло у круг.Религија ових људи више се обавља у кући него у цркви.Само старији посећују божји храм али се тамо дуго није могла чути ни проповед ни хришћанско учење.Богослужење се сводило на певање литургије и друге верске церемоније након чега се свештеници поново прихватају рогова плуга или када пођу кући међу људима шире неистините приче о чудесним догађајима,тумарајући са враџбинама ,терајући врагове и вампире.Религијску праксу по кућама врше млађи и старији а састоји се од 4 необично дуга поста:Божићни који траје 6 недеља,Ускришњи који траје 7 недеља,Пост Светог Петра и Павла који траје 3 недеље и пост рођења Свете Марије који траје 3 недеље.Заједно са осталим посним данима пост траје дуже од 7 месеци и толико је строг да у току трајања главног поста не сме да се једу ни риба,ни маст ни јаја.Иако је пост престрог сви га се држе веома озбиљно,пре би убили човека него да погазе обичаје што се примећује по разбојницима који упркос сумњиво стеченом иметку пост поштују без поговора.Иако далеко од читања и писања,за њих се може рећи да су природно обдарени способностима у свему што раде и у свим практичним занимањима.Мањкавости и непријатне стране овог народа потичу више од религије а мање од родитељског васпитања.Када се Румун напије врло брзо га обузима кајање,док Србин ако се наљутио на неког ,памти љутњу дуги низ година.Иако су религиозне церемоније блиске побожности верницима,ипак су по неки пут смешне.Код погреба поготово богатијих људи унајмљују се жене које прате покојника  и оплакују га до гроба,а кад се до њега стигне своју мисију обелодањују из све снаге грла.Многи покојници су опднети до гроба у лепој одећи и тако сахрањени док се ковчегу посвећује најмања пажња.Преко покојниковог лица ставља се платно које се помера више пута током затварања поклопца у ком се спрам главе исече већи отвор(нисам добио адекватно објашњење за овај обичај осим да је у питању неки прастари обичај из старине).Након сахране увек се даје даћа и то неколико пута годишње по могућностима,уз то да доста често породица потроше велика средства и осиромаше приликом тог обичаја.Жалост се код Срба обележава тако што мушкарци носе повез око рукава док женама повез виси од главе до ногу.Приликом смрти првог мушког детета јавља се чудан обичај означен као лападат( мисли на Румуне) и озбачава да се друго новорођено дете привидно презире од стране мајке као и околине.Новорођено дете ставља се у корито и односи у улицу а комшија који га проналази поново га доноси мајци уверавајући је да га је сам Бог одредио да дете пронађе и врати мајци.Комшија на тај начин постаје кум а дете добија име Лападат.Љубав према дечацима код Срба не може се поредити са љубављу према девојчицама.Ако је дечак унук некоме он наслеђује цело газдинство које би требало да припадне рођеној кћери.Девојке добијају мало ствари приликом мираза уз чест обичај да отац момка даје паре оцу девојке.Док се погађају око новца пију велике количине ракије,грле се и љубе дуго ценкајући се док ракија не каже цену и открије њихове праве намере.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 05, 2018, 08:48:31 поподне
Срби за разлику од Румуна праве своје кревете на висини(сами отешу дрво и пунећи га са мало сламе/сена и ставе преко њега покривач),како доста воле да пеше сан прекидају и више пута.Непрестано се труде да имовину држе у заједништву,зато 3-4 фамилије често живе заједно трудећи се да верним радом увећају иметак.За разлику од Румунки Српкиње се међусобно јако добро слажу.Румуни су веома нехајани за разлику од Србина који ради за двојицу,посвећује се из све снаге пољским радовима,обрађујући земљу из све снаге.Он би пре одвојио од својих уста него да остави стоку гладну  да трпи немаштину,за разлику од Румуна.Српкиње својом вредноћом постижу све,раде послове на њиви и у кући.Обавезне су да мужевима указују велико поштовање,пошто је мушкарац у свим приликама оличење правде коју ваља поштовати.Редуша(праља) води бригу о домаћинству онда када су сви отишли у поље и та обавеза се преноси са једне на другу тако да најмлађој жени у кући пада најтежи и највећи посао.Обавезне су да мужу изувају чизме и очисте их.Срби у кући поседују више ствари од Румуна али их не праве сами већ углавном купују.Срби имају куће,склоништа и стаје боље него Румуни,већа и сређенија имања и воде више бригу о животињама у односу на Румуне.Интезивније се баве пољопривредом од Румуна па зато имају више оруђа.Срби користе кочије-запреге са два коња и имају боље коње и амове у односу на Румуне.Свакодневна летња одећа обухвата једну кошуљу која је понекад везена турским концем и од ланених чакшира(гаћа).Србин носи око струка уместо појаса мађарски опасач плаве боје а на глави или шешир са напола подигнутим ободом или хусарски калпак начињен од филца.Богатији Срби лети и зими носе крзнени огртач плаве или беле боје и чизме.Зимска одећа код сиромашнијих обухвата бунду од овчијег крзна(Пелц) или вунену кабаницу(Мантил) а на леђима четвртасти комад платна или крзнену капуљачу за покривање главе.Доњи део тела увучен је у сеоске чакшире преко којих вири кошуља као украс,ноге обмотају вуненим крпама а стопала кожним опанцима са кожним каишевима који се везују око зглоба.Током лета жене носе дугачку кошуљу  од ланеног платна турским концем украшена на рукавима и око врата,дугачку до пета а отворену на грудима и стегнуту на струку,са два појаса који су направљени умотавањем црвене ,жуте и зелене вунице.Отвор на грудима користи се и као џеп.Зими се овој одећи дода само кожух и пар чизама.Коса је лепо уплетена ,украшена са гомилом игала и вештачких каменчића.Жене које имају пара окаче око чела новчиће у низу у виду трокутова.Минђуше су израђене од вештачких каменчића,месинга,често јако тешке.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Март 05, 2018, 09:13:55 поподне
Интересантно
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Amicus Март 06, 2018, 11:38:00 поподне
Питање за Делију, да ли је чуо за овог Павла Живановића, и да ли ова czrepaja има везе са његовом?

(https://s18.postimg.org/7hx9vhqkp/Screen_Shot_03-06-18_at_11.32_PM.png)

(https://s18.postimg.org/br1zxnm49/Screen_Shot_03-06-18_at_11.31_PM.png)

Случајно нађох, покушавајући наћи неки печат или грб Црепаје. :)

Иначе, моћан грб.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 07, 2018, 12:00:48 пре подне
Питање за Делију, да ли је чуо за овог Павла Живановића, и да ли ова czrepaja има везе са његовом?

(https://s18.postimg.org/7hx9vhqkp/Screen_Shot_03-06-18_at_11.32_PM.png)

(https://s18.postimg.org/br1zxnm49/Screen_Shot_03-06-18_at_11.31_PM.png)

Случајно нађох, покушавајући наћи неки печат или грб Црепаје. :)

Иначе, моћан грб.
Сад гледам баш..у суштини Црепају су писали као Czerepay и Cserepalja-конкретно тако су писали Мађари а Немци су је писали и као Szrepaye,то је једна ствар а друго од Живанов(ића) у Црепаји може се рећи да постоје две породице-Живанов-Цветићи који славе Ваведеније и Живанов-Крстанови који славе св.Лазара.Када се вратимо уназад сва презимена која су на ов и ев данас,некада су била на ић,за Црепају то могу да потпишем.Иако доста породица у Банату постоји са овим презименом славе које ове две породице славе су доста ретке.Видим да је документ из 1900.године али када је грб отприлике настао?Mора бити да је доста раније настао,18. или средина 19.века?Да,доста је леп грб признајем. :D
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Amicus Март 07, 2018, 12:07:41 пре подне
Сад гледам баш..у суштини Црепају су писали као Czerepay и Cserepalja-конкретно тако су писали Мађари а Немци су је писали и као Szrepaye,то је једна ствар а друго од Живанов(ића) у Црепаји може се рећи да постоје две породице-Живанов-Цветићи који славе Ваведеније и Живанов-Крстанови који славе св.Лазара.Када се вратимо уназад сва презимена која су на ов и ев данас,некада су била на ић,за Црепају то могу да потпишем.Иако доста породица у Банату постоји са овим презименом славе које ове две породице славе су доста ретке.Видим да је документ из 1900.године али када је грб отприлике настао?Mора бити да је доста раније настао,18. или средина 19.века?Да,доста је леп грб признајем. :D

Можеш пустити гласину, да се траже потомци Павла Живановића из Црепаје, ради хералдичког наслеђа. ;D
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 07, 2018, 12:14:31 пре подне
Помиње се 1848.године Павле Живановић из суседне Ченте,граничар и један од изасланика за Ченту као граничарско место 12.регименте а један од потписаних у тзв.Црепајачком збору где су се  у 29 тачака изјаснили о интересима српског народа на простору Војводине.
Иначе за Живанов(иће) из Црепаје се каже да су дошли из Сефкерина 1774.године а у Сефкерин из Печке или Нађлака око 1721.године(Петар Идворац-Монографија Црепаје 1660-1918-није потпуно поуздан јер је своја размишљања конципирао пре свега на појави понављању презимена у различитим местима и тако је стварао закључке о миграцијама,што је јако тешко рећи за честа презимена тог времена све док се не поклопе имена,кумови итд.)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Amicus Март 07, 2018, 12:22:44 пре подне
Помиње се 1848.године Павле Живановић из суседне Ченте,граничар и један од изасланика за Ченту као граничарско место 12.регименте а један од потписаних у тзв.Црепајачком збору где су се  у 29 тачака изјаснили о интересима српског народа на простору Војводине.
Иначе за Живанов(иће) из Црепаје се каже да су дошли из Сефкерина 1774.године а у Сефкерин из Печке или Нађлака око 1721.године(Петар Идворац-Монографија Црепаје 1660-1918-није потпуно поуздан јер је своја размишљања конципирао пре свега на појави понављању презимена у различитим местима и тако је стварао закључке о миграцијама,што је јако тешко рећи за честа презимена тог времена све док се не поклопе имена,кумови итд.)

Можда је ово неки потомак тог чувеног Павла.

У сваком случају, треба листати угарске Краљевске књиге (https://archives.hungaricana.hu/en/libriregii/), свашта може да се нађе. :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 07, 2018, 12:30:24 пре подне
Можда је ово неки потомак тог чувеног Павла.

У сваком случају, треба листати угарске Краљевске књиге (https://archives.hungaricana.hu/en/libriregii/), свашта може да се нађе. :)
http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/a-57_-k-19-libri-regii-%C2%B7-kiralyi-konyvek-1527%E2%80%941918/adatlap/35076
http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/a-57_-k-19-libri-regii-%C2%B7-kiralyi-konyvek-1527%E2%80%941918/adatlap/35049
http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/minisztertanacsi-jegyzokonyvek-1867-1944/adatlap/57632
Виде ли ово?17.1 гледај
https://www.eleveltar.hu/web/guest/bongeszo?ref=TypeDeliverableUnit_14e000c2-b42a-48cd-806e-61373fcbf691&tenant=MNL
https://www.eleveltar.hu/web/guest/bongeszo?ref=TypeDeliverableUnit_fba4b735-bfbe-4340-b5bf-e06bf43e1910&tenant=MNL
Ја ништа не разумем ал ти или неко други  ће/ћете можда схватити о чему се ради.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: нцп Март 07, 2018, 07:04:44 пре подне
Хвала Дeлијо

 :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Март 07, 2018, 04:39:16 поподне
Нађох у једној књизи да је у путопису 1717 Monthegi дао следећи опис Баната
Непрегледне шуме пашњаци и много бара (мочвара) са пуно комараца
Историчар Merezi
 Каже да је било 56 насеља, а да је 135насеља било опустешено, пусто.
У попису 1717 сазнајемо
 да је било само две хиљаде  домаћинства, а да је Зрењанин у то време имао 100 кућа.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 13, 2018, 12:16:05 пре подне
Мој мали допринос за тему Срби у Банату :)
У питању је Грунтов катастар Црепаје за 1799/1800. годину.Мислим да је попис војно способних у питању са излагањем и материјалног стања пописаних(у виду земље).Највећи део пописаних има земљу у Црепаји,док један мањи део има у Сефкерину.Нажалост нема бројева кућа нити година старости пописаних али је и ово одлично.Поготово ако се узме у обзир попис из 1800.године Душана Поповића,може да се разумме старосна структура и алгоритам пописивања Црепајаца(по годинама старости).Не могу да се похвалим рукописом ;D,али преко 90 посто сам успео да препишем на латиници како и пише у оригиналу,радио сам на брзину па нисам био у могућности да проучим тих пар чудни имена и презимена поред којих сам ставио упитник.Као пример како изгледају табеле катастра поставићу приказ мог аскурђела Михаила Панчевачког.Укупно има 199 граничара,од тога њих 19 је имало земљу у Сефкерину.
(https://s25.postimg.org/p7ocvpftr/DSCN9277.jpg) (https://postimg.org/image/50ax3eicb/)
(https://s25.postimg.org/rc8pws9qn/DSCN9308.jpg) (https://postimg.org/image/x0f0noe2z/)
(https://s25.postimg.org/h26axhmf3/DSCN9311.jpg) (https://postimg.org/image/s1ri93cu3/)
(https://s25.postimg.org/nsms709lr/DSCN9317.jpg) (https://postimg.org/image/uj39gfwrf/)
(https://s25.postimg.org/99fn5l8r3/DSCN9318.jpg) (https://postimg.org/image/k90uh6z63/)
(https://s25.postimg.org/t41orpg8v/DSCN9319.jpg) (https://postimg.org/image/99fn5l117/)
(https://s25.postimg.org/5ptpfrqlr/DSCN9320.jpg) (https://postimg.org/image/dikd7qwkr/)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 14, 2018, 03:47:17 поподне
http://www.svevlad.org.rs/predanje_files/radisavljevic_gajde_u_tradicionalnoj_kulturi_srba.pdf
Иако је мишљење да су традиционални инструменти банатских Срба тамбурица и хармоника ту је један од инструмената,може се рећи скоро заборављен са надом да ће неколицина људи која је обучена да их свира успети да сачува и пренесе знање на млађе генерације.У питању су Банатске Гајде.Не знам да ли сам од неког чуо или сам док сам читао Сеобе од Црњанског налетео на податак да су се свирале још од Велике Сеобе,конкретно у Шајкашкој током поласка у рат широм Европе.
Такође исто питање кулутрног наслеђа старих Срба на овим просторима може се поставити и за народну ношњу.
http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=45.0
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:odevanje-srba-u-habzburskoj-monarhiji-18-veka
Kako је то изгледало у Југозападном Банату(Црепаји)
http://biblioteka-kovacica.locloudhosting.net/items/show/58
(https://s25.postimg.org/p5murrstr/19059047_1325149527605887_3133508024047642220_n.jpg) (https://postimg.org/image/5b0t5ndm3/)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: нцп Март 14, 2018, 04:34:02 поподне
http://www.svevlad.org.rs/predanje_files/radisavljevic_gajde_u_tradicionalnoj_kulturi_srba.pdf
Иако је мишљење да су традиционални инструменти банатских Срба тамбурица и хармоника ту је један од инструмената,може се рећи скоро заборављен са надом да ће неколицина људи која је обучена да их свира успети да сачува и пренесе знање на млађе генерације.У питању су Банатске Гајде.Не знам да ли сам од неког чуо или сам док сам читао Сеобе од Црњанског налетео на податак да су се свирале још од Велике Сеобе,конкретно у Шајкашкој током поласка у рат широм Европе.
Такође исто питање кулутрног наслеђа старих Срба на овим просторима може се поставити и за народну ношњу.
http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=45.0
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:odevanje-srba-u-habzburskoj-monarhiji-18-veka
Kako је то изгледало у Југозападном Банату(Црепаји)
http://biblioteka-kovacica.locloudhosting.net/items/show/58
(https://s25.postimg.org/p5murrstr/19059047_1325149527605887_3133508024047642220_n.jpg) (https://postimg.org/image/5b0t5ndm3/)

Meнe та мушка ношња - "бeлe" сукнeнe или чојанe (признајeм да нe знам поуздано) панталонe са том бочном уздужном тамнијом шаром - асоцира увeк  на влашку ношњу!

Што нијe за чудити!

Културна прожимања Срба и Румуна у Банату па и код ношњe, као и Срба, Мађара и Румуна када јe рeч о музици, а Срба и Мађара када јe рeч о говору-тај "отeгнути"  говор.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 18, 2018, 10:28:42 поподне
Meнe та мушка ношња - "бeлe" сукнeнe или чојанe (признајeм да нe знам поуздано) панталонe са том бочном уздужном тамнијом шаром - асоцира увeк  на влашку ношњу!

Што нијe за чудити!

Културна прожимања Срба и Румуна у Банату па и код ношњe, као и Срба, Мађара и Румуна када јe рeч о музици, а Срба и Мађара када јe рeч о говору-тај "отeгнути"  говор.
(https://s25.postimg.org/hdfj94qrz/vlaska_nosnja.jpg) (https://postimages.org/)
(https://s25.postimg.org/fydykehz3/1338446_2.jpg) (https://postimages.org/)
Mоже се рећи да си у праву,панталоне дефинитивно имају везе са влашком ношњом.Интересантна је то појава јер у мешаним срединама где је долазило до контакта Срба са Румунима увек су Румуни били ти који би што се тиче језика и традиције прешли у српство.У Црепаји има неколико таквих примера(Њагул,Кокора,Макса,Карбунар,Жебељан,Ердељан,Лазар,Аврам,Јаношев) има чак и влашки сокак као део села.Ипак кад би им неко рекао да нису Срби,поготово раније за то би летела глава.Што се међусобног утицаја тиче могуће да он потиче још из периода почетка 18.века у Поморишју и Ердељу јер је Црепаја примера ради основана(обновљена) 1774.године,Долово око 1764.године и веома ретко међу тим презименима влашког порекла можемо да нађемо необична имена која нису баш српског порекла.(Траило,Паун,Лападат).
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 18, 2018, 10:44:49 поподне
Такође ми је занимљива и капа као део народне ношње.Немам слике за Банаћане што се тога тиче ал ће послужити и Сремци. :DШто се самих шубара тиче велика сличност постоји и са оном влашком варијантом,претпостављам да је по Балкану толико раширена њена употреба била да и не постоје неке разлике од краја до краја.
(https://s25.postimg.org/u4tpfoqa7/DSCN0056.jpg) (https://postimg.org/image/c20moguff/)
(https://s25.postimg.org/ish3xwx0v/DSCN0073.jpg) (https://postimg.org/image/c20moh9uz/)
(https://s25.postimg.org/c20moh25b/DSCN0070.jpg) (https://postimg.org/image/85nashh5n/)
(https://s25.postimg.org/otesv1osv/Milan_Rasic.jpg) (https://postimg.org/image/c20mojf0r/)
Последња слика је посебно интересантна обзиром на то да је стара преко 100 година.По некој мојој процени момак на слици највише има 16-17 година а рођен је 1896,дакле фотографија је настала вероватно пре Великог Рата.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Март 19, 2018, 02:32:45 поподне
Делијо, овде има о животу у Црепаји
  http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00043_19380315|page:7|query:%D1%86%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B0
    (http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00043_19380315|page:7|query:%D1%86%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B0)

Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 19, 2018, 03:12:52 поподне
Делијо, овде има о животу у Црепаји
  http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00043_19380315|page:7|query:%D1%86%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B0
    (http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00043_19380315|page:7|query:%D1%86%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B0)
:D Ово је текст из 30-тих година прошлог века ако се не варам.За дивље бракове нисам знао,али што се туберкулозе популарно јектике тиче од тога се много умирало.То је важило за цео Срем и Банат.Зато када су дошли Далматинци и населили те мочварне крајеве звали су их "земља смрти".
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 23, 2018, 01:49:16 пре подне
Legenda o Lalama

Posle pobede trupa Marije Terezije nad turcima, negde u Bačkoj upriličena je velika vojnička smotra. Postrojeni pred caricom stajali su prekaljeni borci-graničari iz Bačke i Srema. Dolazak Banaćana bio je nesiguran, jer nabujala Tisa nije dozvoljavala prelazak u Bačku. Primivši raport, Marija Trezija je obišla ešalon vojnika, pozdravljajući ih i deleći im odlikovanja. Dolazak Banaćana u tim trenucima iznenadio je visoke oficire i carske dostojanstvenike, jer odlikovanja za njih nisu bila pripremljena. Videvši da nema pripremljene gvozdene kolajne, carica se nije zbunila već je skinula svoj skupoceni , zlatni carski lanac na kome je u obliku priveska bila prekrasna lala (cvet koji je simbolizovao lepotu, harmoniju i bogatstvo). Sa zadovoljstvom je prišla banatskom oficiru i stavila mu ga oko vrata. Za vreme ručka, nakon smotre, ljubomorni vojnici i oficiri ismevali su banaćane oslovljavajući ih – Lalama. Od tada do danas Banaćani ostadoše Lale.

Интересантна прича о називу за Банаћане тј.његовом пореклу.Ипак чини ми се да термин лала више служи за средњи и северни Банат као и простор Бачке.То што у последње време и Банаћане са југа и Сремце стављају у овај кош је сулуда и толико бесмислена прича,отприлике као када Нада Мацура даје савете за понашање током великих врућина или нешто сл. :D Нажалост веома је заразно и практично је данас Лала синоним за Војвођанин.Због свега тога оба израза избегавам и у 95%случајева лично кажем да сам Србин из Баната,а и термин Пречанин ми је далеко симпатичнији од прва два аутономашка израза.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Ojler Март 23, 2018, 09:08:55 пре подне
Legenda o Lalama

Posle pobede trupa Marije Terezije nad turcima, negde u Bačkoj upriličena je velika vojnička smotra. Postrojeni pred caricom stajali su prekaljeni borci-graničari iz Bačke i Srema. Dolazak Banaćana bio je nesiguran, jer nabujala Tisa nije dozvoljavala prelazak u Bačku. Primivši raport, Marija Trezija je obišla ešalon vojnika, pozdravljajući ih i deleći im odlikovanja. Dolazak Banaćana u tim trenucima iznenadio je visoke oficire i carske dostojanstvenike, jer odlikovanja za njih nisu bila pripremljena. Videvši da nema pripremljene gvozdene kolajne, carica se nije zbunila već je skinula svoj skupoceni , zlatni carski lanac na kome je u obliku priveska bila prekrasna lala (cvet koji je simbolizovao lepotu, harmoniju i bogatstvo). Sa zadovoljstvom je prišla banatskom oficiru i stavila mu ga oko vrata. Za vreme ručka, nakon smotre, ljubomorni vojnici i oficiri ismevali su banaćane oslovljavajući ih – Lalama. Od tada do danas Banaćani ostadoše Lale.

Интересантна прича о називу за Банаћане тј.његовом пореклу.Ипак чини ми се да термин лала више служи за средњи и северни Банат као и простор Бачке.То што у последње време и Банаћане са југа и Сремце стављају у овај кош је сулуда и толико бесмислена прича,отприлике као када Нада Мацура даје савете за понашање током великих врућина или нешто сл. :D Нажалост веома је заразно и практично је данас Лала синоним за Војвођанин.Због свега тога оба израза избегавам и у 95%случајева лично кажем да сам Србин из Баната,а и термин Пречанин ми је далеко симпатичнији од прва два аутономашка израза.

У праву си да су Лале северни и средњи Банаћани. Али Бачвани се никада нису називали Лалама, исто као ни Сремци.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 23, 2018, 06:06:03 поподне
У праву си да су Лале северни и средњи Банаћани. Али Бачвани се никада нису називали Лалама, исто као ни Сремци.
Интересујући се за ову тему читао доста и текстова на неким местима видео да и они припадају тој групи,сад видим да се негде  каже да искључиво по менталитету и начину говора доста одговарају средње и северно-банатском простору али то није то.Негде кажу у шаљивом тону да нема Тисе и Бачвани би били лале  :D.Опет нисам сигуран ни сам шта је више истине и дал су лале и Бачвани и део Банаћана или се појам односи само север и средњи Банат.Само знам да је та тврдња за Срем и јужни Банат апсолутно неистина.Људи су овде динамични,изузетно темпераментни и срчани(не кажем да нема таквих у Бачкој и северном Банату нити тврдим да су то супериорне особине које нас издвајају од Бачвана и лала ал ето разлике су па их у том контексту наводим).
Ово је јако добар текст који говори о свему томе,и нажалост о томе да је центар аутономаштва долазио из Панчева(знамо да је и чанак рођен у Панчеву,иако је по коренима Личанин ).
Нажалост о нама постоје многе предрасуде,испадне да волимо само да једемо и пијемо ,доста сам се често и сам са тим предрасудама сусретао као да нама ни до чег другог није и да ништа друго не знамо да радимо.Исто као кад се за некога из Црне Горе каже да је лењ,за некога из Босне да је успореног размишљња тако да кажем итд..А то је највероватнје и због непознавања историје.Први велики устанак је управо кренуо одавде 1594.године а завршио се спаљивањем моштију Светог Саве и набијањем на колац једног од вође устанка Теодора Несторовића а Банаћани су осим што су ратовали током целог 18.века и одбранили Европу од Турака такође ратовали и са Мађарима 1848.године управо ради одбране српских националних интереса а након тога је настало Српско Војводство илити Српска Војводина.
https://www.vidovdan.org/tradicija/dusan-kovacev-ko-su-lale-a-ko-banacani/
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 23, 2018, 09:23:20 поподне
https://www.youtube.com/v/q-v6JeePRik

Eво приче о граници и животу у граници од Црепајца Мирослава Грубанова-Алибунарског.Првих 20 минута он говори о ношњи,животу граничара па и свом пореклу,углавном користећи податке из књиге од Душана Поповића Срби у Банату у 18.веку.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 24, 2018, 02:21:52 пре подне
Оно што нисам знао ни сам а сазнао сам у овом казивању господина Грубанова је да је мати Јована Ердељановића била из куће Радованчев(Ђурђиц) из Црепаје,а даљом старином из Црне Горе(као још пар фамилија из Црепаје- Атанацков(ић),Коларски,Тарајић.Можда је то разлог његовог позамашног интересовања и бављења Црном Гором.Такође ми је интересантно било када сам у Матици Српској гледао његове белешке које су касније искоришћене за књигу Срби у Банату то да нису у потпуности пренели и објавили све што је записао,а има јако интересантних ствари.Највише је урадио за Панчево јер је преписао сва презимена и године из најстаријих матичних књига које се за Панчево могу наћи у архиву(од 1782.година ако се не варам па све до 1800.године),примера ради моја породица се уопште не наводи у објави Матице Српске а он их је у својим белешкама записао(за период после Великог Рата када  је наводио породице које у тадашње време живе у Панчеву,значи 1924.године).Записивао је и имена у неким тренуцима али и много занимљивих предања.Летос када сам био журио сам да све белешке прегледам па нисам сликао грађу за Црепају па и те преписе Домовних Протокола и Матица за Панчево али знам када сам бацио око да сам се баш одушевио,и иако нисам нашао то због чега сам кренуо нисам се ни секунд покајао што сам дошао.Сећам се и неких његових записа о веровању Црепајаца у вештице,вампире,вукодлаке ,као и неке обичаје.Знам да сам прочитао за неко место у северном Банату да је његово запажање било да је суботарство управо у тим крајевима попримило корене,не сећам се који је за то разлог навео.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: нцп Март 24, 2018, 07:35:22 пре подне
https://www.youtube.com/v/q-v6JeePRik

Eво приче о граници и животу у граници од Црепајца Мирослава Грубанова-Алибунарског.Првих 20 минута он говори о ношњи,животу граничара па и свом пореклу,углавном користећи податке из књиге од Душана Поповића Срби у Банату у 18.веку.

Сјајан прилог!
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: vojinenad Март 24, 2018, 09:48:01 пре подне
Зна ли се одакле је претежно насељавано становништво Долова?
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: нцп Март 24, 2018, 11:23:13 пре подне
Зна ли се одакле је претежно насељавано становништво Долова?

 Kao srpsko naselje Dolovo se prvi put pominje u Pećkom Katastigu (spisak, popis, rukopisna knjiga kaludjera Pećke patrijaršije ) 1660. godine pod nazivom Dolovi, sto je verovatno vezano za izgled predela na kome je naselje lezalo. Srpski živalj koji se tu naselio je sa juga pod pritiskom turaka u XVII veku migrirao u Panonsku niziju.

Najmasovnija seoba je bila 1690. godine pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevicem , mada je takvih pomeranja bilo i ranije.

Sledeći put se Dolovo pominje posle 1725. godine, odnosno posle oslobodjenja Banata od Turaka pod komandom princa Eugena Savojskog. U tim pohodima su većina sela u Banatu  bila opljačkana i opustošena. Ta sudbina nije zaobišla ni ovo naselje.

Za vrema vladavine Marije Terezije Dolovo počinje ponovo da se naseljava i formira,  ali ne na starom mestu vec pomereno na granici atara Banatskog Novog Sela, gde se i danas nalazi. 

Dolovo je masovno naseljeno tek u periodu 1745-1750. godine i to delimično sa severa Banata, zatim sa juga migracijom Srba pod Arsenijem Jovanovicem i Rumunije iz Provincijale ( polovinom XVII veka ).

Кога вишe занима можe да прочита цeо чланак на: https://www.banaterra.eu/srpski/D/dolovo/index.htm
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: нцп Март 24, 2018, 11:34:01 пре подне
http://www.eparhijabanatska.rs/parohije/pancevacko-namesnistvo/dolovo/

Данашња Мала или Горња црква - ХРАМ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА (22. мај)  сазидана је на темељима старе цркве блатаре коју су први насељеници Долова подигли у славу Божију и посветили преносу Мошти Светог Оца Николаја. Та црква блатара је била освећена 23. септембра 1765. од стране блаженопочившег епископа Викентија Јовановића.

Због њене дотрајалости епархијска управа је прогласила стару цркву блатару опасном за употребу и затворила је 23. фебруара 1877. године. У пролеће 1882. године расписан је конкурс за подизање нове, данашње, цркве на којем је победио и добио посао Франц Брандајз из Вршца. Зидање цркве је започето 9. маја 1886.
 
::)
Колико схватам ту прву цркву блатару је подигло становништво (освећена 23. септембра 1765.године)  из досељеничке струје 1745-1750. године за коју се наводи да је била делимично са севера Баната, а затим  са југа миграцијом Срба  под Арсенијем  Јовановићем, као и Румуније из Провинцијале (половином  XVII века).
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 24, 2018, 11:52:02 пре подне
Kao srpsko naselje Dolovo se prvi put pominje u Pećkom Katastigu (spisak, popis, rukopisna knjiga kaludjera Pećke patrijaršije ) 1660. godine pod nazivom Dolovi, sto je verovatno vezano za izgled predela na kome je naselje lezalo. Srpski živalj koji se tu naselio je sa juga pod pritiskom turaka u XVII veku migrirao u Panonsku niziju.

Najmasovnija seoba je bila 1690. godine pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevicem , mada je takvih pomeranja bilo i ranije.

Sledeći put se Dolovo pominje posle 1725. godine, odnosno posle oslobodjenja Banata od Turaka pod komandom princa Eugena Savojskog. U tim pohodima su većina sela u Banatu  bila opljačkana i opustošena. Ta sudbina nije zaobišla ni ovo naselje.

Za vrema vladavine Marije Terezije Dolovo počinje ponovo da se naseljava i formira,  ali ne na starom mestu vec pomereno na granici atara Banatskog Novog Sela, gde se i danas nalazi. 

Dolovo je masovno naseljeno tek u periodu 1745-1750. godine i to delimično sa severa Banata, zatim sa juga migracijom Srba pod Arsenijem Jovanovicem i Rumunije iz Provincijale ( polovinom XVII veka ).

Кога вишe занима можe да прочита цeо чланак на: https://www.banaterra.eu/srpski/D/dolovo/index.htm
Иначе феномен на који до сада нисам наилазио нити сам чуо за њега-постоје 2 српске православне цркве и једна румунска.Ништа ту чудно не би било да се обе цркве не зову истим именом-Храм Светог Оца Николаја.Најсмешније од свега је то што данашњу Малу цркву називају Горњом или Млађом иако је подигнута на месту прве цркве у месту још 1765.године.
Каже се да је становништво пореклом из Старчева основало и населило се око Велике или Доње цркве ,док је становништво пореклом из (Х)Омољице населило и основало ту прву Малу или Горњу цркву.И ово је интересантно јер једна од породица у којој имам претке је породица Стојков-Ненадов за коју Ердељановић каже да је дошла из Старчева,међутим прва веза са перзименом и шпицнаметом је Ненад Стојковић пописан у списку цивила Омољице 1764.године.Обзиром на постојање презимена Стојков у Старчеву и у Омољици може бити да су сви једног порекла.Иначе за становништво Омољица се каже да су преласком Дунава основали насеље и дали му име Хомољица како би их подсећао на некадашњи завичај(Хомољске планине).Такође је један део становништва дошао из Плочице(породица Вукосављев-Милојков у Долову а предак им је готово сигурно био Милојко Вукосав забележен у попису војника Плочице 1764.године) ,Брестовца,Делиблата, Баваништа и мали део из суседног Мраморка.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: нцп Март 24, 2018, 11:54:05 пре подне

Амикус јe ову тeму ограничио на Србe у Банату : од средњег века до данашњих дана.

То донекле ограничава прилоге.

Али с обзиром на то да су од 2013.године у току археолошки радови на локацији Долово код Панчева, где  су, између осталог, пронађени објекти и насеља, са врло богатим налазима (грнчарија и др.), и из раног (8-10. вeка) и зрелог средњег века (11-13. вeкa) није на одмет поменути на овој теми и овај чланак.

Ми не можемо засигурно приписати та налазишта Србима (с обзиром на тадашње историјске прилике), али их не можемо ни искључити.

DOLOVO: Arheološko nalazište „oteto" od ciglane
Pančevo, 09/09/2016

https://013info.rs/vesti/kultura/dolovo-arheolosko-nalaziste-oteto-od-ciglane
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 24, 2018, 11:55:58 пре подне
Сјајан прилог!

И ја исто то мислим !Баш скоро сам наручио књиге из Матице Српске на тему како историјата медицине међу Пречанима тако и белешке живота граничара ,исхране на простору Срема и Баната па и писаније Симеона Пишчевића по којима је Црњански и добио инспирацију за Сеобе.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 26, 2018, 12:00:23 пре подне
(https://s25.postimg.org/e2eb6j27z/28947183_10155915644676628_7957503948856638214_o.png) (https://postimg.org/image/nzpbzl9tn/)
Занимљив картографски приказ померања Мађара ка југу Баната,поготово после рата 1848.године.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 26, 2018, 01:04:24 поподне
(https://s25.postimg.org/5ww98cqtr/koliko_godina.jpg) (https://postimg.org/image/calcblvpn/)

Такође приказ дужине боравка одређених српских територија под Турцима.Преузето са фб странице Историја Срба.
Каже се за Банат да је од 1552-1718.године био турском управом.Знамо да је пописом Темишварског пашалука(имамо детаљан попис Чанадског санџака 1567/1579,за Темишварски пашалук не располажемо детаљним пописима) пописан велики део где се види да је српско присуство било у то време чак и у селима изнад Сегедина,и то у доминантном броју.

Пожаревачким миром 1718.године Аустрија је добила рат и за сва времена протерала Турце са простора Баната.У том рату највећи терет поднели су управо граничари Поморишко-Потиске границе чији ће се потомци касније спустити јужније и населити опустешана али некад жива места и градове али ће и основати многа насеља на месту некадашњих пустара и празних простора.

Негде сам видео да постоји територија између Цетиња и Никшића која дан није била под Турцима.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 26, 2018, 06:07:13 поподне
(https://s25.postimg.org/6682my9an/zastava_srpskog_vojvodstva.jpg) (https://postimages.org/)
(https://s25.postimg.org/8njtu7lhb/21557942_1437454173006396_1225204029645503854_n.jpg) (https://postimages.org/)
(https://s25.postimg.org/5gpaaktbj/21463118_1437454196339727_4015521924298444392_n.jpg) (https://postimages.org/)

Заставе Српске Војводине(Српско Војводство, Српска Војводовина или Војводовина Србија)..интересантна чињеница коју сам чуо везано за заставу је да је пронађена у торњу Преображенске цркве приликом реконструкције а данас се налази у музеју града Панчева.Да ли је у питању барјак који је такође био у употреби или наличје заставе ал све у свему на њој се налази лик Светог Георгија.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0

(https://s25.postimg.org/6k9emg67z/Srpska_Vojvodina_1848.png) (https://postimages.org/) Њене границе до укидања 1849.године када је на месту ње основано Војводство Србије и Тамишки Банат које је укинуто 1860.године.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 26, 2018, 06:34:14 поподне
https://www.czipm.org/vojvodina%20grb.html
Јако добар текст Протођакона Владислава Вуловића о хералдичким обележјима данашње Војводине.
Испада да је новопроглашена застава са све грбом најбоље тј. једино тачно решење.Ту примећујем као једно од традиционалних застава и  заставу насталу почетком борбе за стварање Српског Војводства коју сам поставио у горњем посту(која од српских елемената има само централни део фузионисан са аустријским орлом),затим српску тробојку са аустријским орлом који у центру садржи грб Кнежевине Србије(не знам у ком тренутку се користила и да ли је икада била у употреби) и на крају заставу какву данас имамо.

У револуцији 1848. године српски народ у Хабсбуршкој монархији користи слободу јавне употребе српских симбола, јер је сам Угарски сабор у чл. 21 Закона прописао да се "народне боје и земаљски грб повраћају у своје првобитно стање", чиме је коначно била поништена царска одлука из 1791. године по којој су се само царске боје и царски грб смели јавно истицати.

   Првих дана маја исте године, дошло је до Мајске скупштине у Сремским Карловцима, на којој је објављено Српско Војводство, проглашена аутономија и усвојени државни симболи Кнежевине Србије. У састав Војводства ушли су Банат, Бачка, Срем и Барања, као одређени делови Војне Крајине. Тим поводом је Српски народни сабор саставио "Устав за Војводину Српску" и у чл. 12. за службену заставу узео српску народну црвено-плаву-белу тробојку, а грб Кнежевине Србије за свој грб. Карловачки митрополит Јосиф Рајачић (1785-1861) изабран је за патријарха, а царски пуковник Стеван Шупљикац (1786-1848) за српског војводу.
Данашњи грб који се може видети на застави Војводине се може видети на печатима из тог времена на простору Српске Војводине.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 26, 2018, 06:56:07 поподне
http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/herladicka-sramota-istorijski-simboli-vojvodine.html?alphabet=l

Текст Душана Ковачева,коме не ваљају ни аутономашки чанкови(сматра да је идеја дошла из хрватске чак павелићевих сарадника) а не ваља ни ново решење јер се оно поклапа са заставом Кнежевине Србије 1839-1882.године.Једино што преостаје да по њему ваља је застава која се и данас налази у музеју града Панчева.
Занима ме баш какво је мишљење људи који се разумеју у хералдику на овом форуму.Има ли излазе из ове хаотичне ситуације и шта би у ствари било најправилније решење?Као Србину из Баната свакако ми је много боље Војводину(Српску Војводину) означити обележјима Кнежевине Србије него чанковим звездицама и осталим будалаштинама,да не кажем нешто друго. :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Ojler Март 26, 2018, 07:01:49 поподне
http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/herladicka-sramota-istorijski-simboli-vojvodine.html?alphabet=l

Текст Душана Ковачева,коме не ваљају ни аутономашки чанкови(сматра да је идеја дошла из хрватске чак павелићевих сарадника) а не ваља ни ново решење јер се оно поклапа са заставом Кнежевине Србије 1839-1882.године.Једино што преостаје да по њему ваља је застава која се и данас налази у музеју града Панчева.
Занима ме баш какво је мишљење људи који се разумеју у хералдику на овом форуму.Има ли излазе из ове хаотичне ситуације и шта би у ствари било најправилније решење?Као Србину из Баната свакако ми је много боље Војводину(Српску Војводину) означити обележјима Кнежевине Србије него чанковим звездицама и осталим будалаштинама,да не кажем нешто друго. :)

Вексилологија и хералдика су различите дисциплине. Ја се у заставе не разумем, али можда Amicus може да помогне.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Amicus Март 26, 2018, 07:26:53 поподне
Вексилологија и хералдика су различите дисциплине. Ја се у заставе не разумем, али можда Amicus може да помогне.

Тако је Ојлеру, с тим да је ово више политичко, него вексилолошко питање. Оно што знам, јесте да је застава АП Војводине, не рачунајући централни садржај, по свом типу застава каквом се представљају покрајине неке државе.

Оно што је у целој причи проблем, јесте питање шта је АП Војводина нама или нашој републичкој влади данас?

Кад је настајала као аутономија у оквиру СР Србије, барем у општем поимању ствари, околности су биле другачије. Од поделе Војводине између Хрватске и Србије, преко Војводине као седме или осме републике, изнађено је сложено решење да Војводина (којој је одузета Барања), остане у оквиру Републике Србије, али као аутономна покрајина, заједно са Косметом.

Ту свакако није дата предност Србима да се интегришу, већ посејана нека нова Црна Гора, Македонија, или ето и Космет. Стога, док је АП Војводине, можда најбоље одговарајући симболи и јесу тренутна званична застава и грб АП Војводине.

p. s.
Иначе, пошто је тема Банат, тек толико да укажемо да је на тренутном грбу АП Војводине, грб Баната ускраћен за један препознатљив хералдички детаљ за те крајеве, са њега је уклоњена одсечена турска глава.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Март 26, 2018, 08:42:09 поподне
 У једном чланку на интернету о насељавању Баната постоји податак
      Укупан број становника Баната 1770. године износио је 317928 особа, од којих је 181639 Румуна, 78780 Срба, 43201 су били нови насељеници са Запада, 8683 Бугари и 5625 припадници друге етничке припадности   

   http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/magyarorszagi_nemzetisegek/nemetek/die_donauschwaben/pages/008_Deutsche_Siedlungsgebiete.htm   (http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/magyarorszagi_nemzetisegek/nemetek/die_donauschwaben/pages/008_Deutsche_Siedlungsgebiete.htm)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Amicus Март 26, 2018, 08:58:23 поподне
У једном чланку на интернету о насељавању Баната постоји податак
      Укупан број становника Баната 1770. године износио је 317928 особа, од којих је 181639 Румуна, 78780 Срба, 43201 су били нови насељеници са Запада, 8683 Бугари и 5625 припадници друге етничке припадности   

   http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/magyarorszagi_nemzetisegek/nemetek/die_donauschwaben/pages/008_Deutsche_Siedlungsgebiete.htm   (http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/magyarorszagi_nemzetisegek/nemetek/die_donauschwaben/pages/008_Deutsche_Siedlungsgebiete.htm)

Јесте, с тим да је то укупан и Банат. :)

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/Impartirea_Banatului.png/441px-Impartirea_Banatului.png)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 26, 2018, 11:44:30 поподне
Тако је Ојлеру, с тим да је ово више политичко, него вексилолошко питање. Оно што знам, јесте да је застава АП Војводине, не рачунајући централни садржај, по свом типу застава каквом се представљају покрајине неке државе.

Оно што је у целој причи проблем, јесте питање шта је АП Војводина нама или нашој републичкој влади данас?

Кад је настајала као аутономија у оквиру СР Србије, барем у општем поимању ствари, околности су биле другачије. Од поделе Војводине између Хрватске и Србије, преко Војводине као седме или осме републике, изнађено је сложено решење да Војводина (којој је одузета Барања), остане у оквиру Републике Србије, али као аутономна покрајина, заједно са Косметом.

Ту свакако није дата предност Србима да се интегришу, већ посејана нека нова Црна Гора, Македонија, или ето и Космет. Стога, док је АП Војводине, можда најбоље одговарајући симболи и јесу тренутна званична застава и грб АП Војводине.

p. s.
Иначе, пошто је тема Банат, тек толико да укажемо да је на тренутном грбу АП Војводине, грб Баната ускраћен за један препознатљив хералдички детаљ за те крајеве, са њега је уклоњена одсечена турска глава.
Јел би то било онда да застава буде традиционална или аутономашка или традиционална и аутономашка заједно ?  ??? ::) Исто важи и за грб ?Обзиром да знамо какве су претензије оних који су нам наметнули и одвратну заставу и одвратан грб ја сам више за ову варијанту.Наравно да се ништа не питам али просто не волим ништа што долази од оних што су против интереса нашег народа,па и због ружноће и нетачности тих симбола колико сам могао да схватим из пређашњих текстова.
(https://s25.postimg.org/3owbfys1r/Србска_Војводина.jpg) (https://postimages.org/)
http://www.skupstinavojvodine.gov.rs/Strana.aspx?s=simboli&j=SRL
(https://s25.postimg.org/l119fantb/tradicionalni_grb_110_6x138_1_px_small.png) (https://postimages.org/)

То би била глава Арслан бега на сабљи Јанка Лугошана Халабуре настала током опсаде Вршца 1594.године? Нисам успео да нађем стари грб Баната али симболика постоји са градом Вршцем.
(https://s25.postimg.org/fpmculovz/download.jpg) (https://postimages.org/)

Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Amicus Март 27, 2018, 12:20:31 пре подне
Јел би то било онда да застава буде традиционална или аутономашка или традиционална и аутономашка заједно ?  ??? ::) Исто важи и за грб ?Обзиром да знамо какве су претензије оних који су нам наметнули и одвратну заставу и одвратан грб ја сам више за ову варијанту.Наравно да се ништа не питам али просто не волим ништа што долази од оних што су против интереса нашег народа,па и због ружноће и нетачности тих симбола колико сам могао да схватим из пређашњих текстова.
(https://s25.postimg.org/3owbfys1r/Србска_Војводина.jpg) (https://postimages.org/)
http://www.skupstinavojvodine.gov.rs/Strana.aspx?s=simboli&j=SRL
(https://s25.postimg.org/l119fantb/tradicionalni_grb_110_6x138_1_px_small.png) (https://postimages.org/)

То би била глава Арслан бега на сабљи Јанка Лугошана Халабуре настала током опсаде Вршца 1594.године? Нисам успео да нађем стари грб Баната али симболика постоји са градом Вршцем.
(https://s25.postimg.org/fpmculovz/download.jpg) (https://postimages.org/)

Ако мене питаш, док је аутономија, аутономашка. Кад не буде аутономије, неће бити потребе ни за једном другом, све ће бити под заставом и грбом Србије.

Иначе, ови симболи што их зову традиционалнима, истоветни су симболима Кнежевине Србије, и треба имати на уму да су се у време њиховог коришћења исти грб и застава налазили с обе стране Дунава и Саве.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Serbia1849_04.png/366px-Serbia1849_04.png)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Ojler Март 27, 2018, 12:38:14 пре подне
...
Обзиром да знамо какве су претензије оних који су нам наметнули и одвратну заставу и одвратан грб ја сам више за ову варијанту.Наравно да се ништа не питам али просто не волим ништа што долази од оних што су против интереса нашег народа,па и због ружноће и нетачности тих симбола колико сам могао да схватим из пређашњих текстова.
...

Делијо, немој ме погрешно разумети и не  замери, али оваква писанија нам не треба.  Шта год мислили о Чанку и аутономашима они су легитимни део тренутне политичке сцене Србије, па је свако њихово квалификовање као "непријатеља народа" кршење члана 4 Правилника форума.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 27, 2018, 12:41:53 пре подне
Делијо, немој ме погрешно разумети и не  замери, али оваква писанија нам не треба.  Шта год мислили о Чанку и аутономашима они су легитимни део тренутне политичке сцене Србије, па је свако њихово квалификовање као "непријатеља народа" кршење члана 4 Правилника форума.

Ма таман посла,још док сам писао сам се размишљао да ли постоји шанса да ћу таквим писањем прекршити неки члан,но било је јаче од мене.Извињавам се,нећу настављати са писањем у таквом тону. :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Ojler Март 27, 2018, 12:45:03 пре подне
Ма таман посла,још док сам писао сам се размишљао да ли постоји шанса да ћу таквим писањем прекршити неки члан,но било је јаче од мене.Извињавам се,нећу настављати са писањем у таквом тону. :)

И ја се извињавам што се мешам у уреднички посао. А понајмање имам жељу да будем адвокат аутономаша ::)  Но боље да не чачкамо...
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 27, 2018, 12:47:03 пре подне
И ја се извињавам што се мешам у уреднички посао. А понајмање имам жељу да будем адвокат аутономаша ::)  Но боље да не чачкамо...

Управо сам прочитао Правилник тако да више неће бити проблема. ;D Разумели смо се и то је најбитније. :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Ojler Март 27, 2018, 12:52:48 пре подне
Управо сам прочитао Правилник тако да више неће бити проблема. ;D Разумели смо се и то је најбитније. :)

Наравно ;)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Март 27, 2018, 07:44:28 пре подне
Јесте, с тим да је то укупан и Банат. :)

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/Impartirea_Banatului.png/441px-Impartirea_Banatului.png)
Да у праву си.
Иначе се из текста може видети да су неке Немце и присилно (по казни насељавали)
После повлачења Турске прилично је био опустешен простор.
Оно што ми је било интересантно јесте да се као нека област спомиње се Буковина. Не знам који је то део Астроугарске
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: НиколаВук Март 27, 2018, 12:22:52 поподне
Да у праву си.
Иначе се из текста може видети да су неке Немце и присилно (по казни насељавали)
После повлачења Турске прилично је био опустешен простор.
Оно што ми је било интересантно јесте да се као нека област спомиње се Буковина. Не знам који је то део Астроугарске

Буковина је област у пограничном подручју Румуније и Украјине, обухвата данашње територијалне јединице Чернивци (у Украјини) и Сучава и Ботошани (у Румунији). Тамошњи Немци су ту насељени у другој половини 18. века, за време аустријског цара Јозефа II. Током Другог светског рата их је Хитлер населио у Пољској, као пионирски подухват будуће германске колонизације источне Европе која је била један од главних циљева нациста и разлог напада на Совјетски Савез (добијање Lebensraum-a); при крају рата су сви избегли за Немачку, те данас више нема Немаца у Буковини.

https://en.wikipedia.org/wiki/Bukovina_Germans
https://en.wikipedia.org/wiki/Josephine_colonization

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/05/Bucovina_division.svg)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: симо Март 27, 2018, 12:58:18 поподне
Буковина је област у пограничном подручју Румуније и Украјине, обухвата данашње територијалне јединице Чернивци (у Украјини) и Сучава и Ботошани (у Румунији).

Мало је ван теме, али...

Буковина као област ми је била интересантна, јер је то једна од ријетких области гдје је I2-YP196 доминантна хаплогрупа, и то и у румунском и у украјинском дијелу Буковине.

Такође, ранословенски налази на нашем подручју (Вишеград, Добој) имали су најдиректнију везу управо са словенским налазима са подручја Буковине, у оквиру Ипотешти-кундешти словенске културе, гдје су се мјешали прашко-корчаковски и пенковски (склавински и антски) елементи.

Подручје Буковине је матична територија Бастарна у источној Европи у старом вијеку.

Такође, занимљиво је да је у црквеном погледу Буковина од 1783. do 1873. године била у саставу српске Карловачке Митрополије. А након 1873. године била је основана аутокефална Буковинско-далматинска митрополија, па је православна популација у Книну и Чернивцима била стицајем околности под једним црквеним поглаварем. У том периоду је изграђено и чувено здање Митрополије у Чернивцима чешког архитекте Хлавека (данас Универзитет), које је под заштитом Унеска. Лијеп примјер историцистичке грађевине.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Chernivtsi_University.jpg/1920px-Chernivtsi_University.jpg)

Иако су се око Буковине углавном отимали Румуни и Украјинци, до Другог свејтског рата то је била права мултиетничке средина, гдје је живио велики број Јевреја, Нијемаца, Секеља, Пољака, Руса, Јермена. Град Чернивци је један од првих европских градова са трамвајем.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: симо Март 27, 2018, 01:12:05 поподне
Град Чернивци је један од првих европских градова са трамвајем.

А још 1939. године је имао тролејбусе на улицама.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Март 27, 2018, 06:07:12 поподне
Мало је ван теме, али...
Јесте  ;) извините, био ми је интерсантан тај словенски назив, а нисам никада до сада чула.
Хвала на појашњењу  Симо и НиколаВук. Научила сам нешто ново.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Април 05, 2018, 02:10:18 пре подне
Народни музеј града Панчева,пример да виртуелно није увек лоше. :)
http://www.virtuelnimuzejpancevo.rs/360/
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: ДушанВучко Април 05, 2018, 02:35:41 пре подне
Народни музеј града Панчева,пример да виртуелно није увек лоше. :)
http://www.virtuelnimuzejpancevo.rs/360/
Браво! :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Април 05, 2018, 10:31:24 пре подне
Браво! :)

И ја сам се пријатно изненадио када сам видео да су направили  тако нешто. :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Април 05, 2018, 08:01:32 поподне
Стварно је одлично!
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Април 06, 2018, 01:42:14 поподне
Стварно је одлично!

Ни ја сам нисам дуго био у музеју па ми се чини да су поприлично преуредили простор.Од мени најзанимљивијих ствари ту су дела Уроша Предића и Паје Јовановића уз  његову можда најлепшу слику-Сеоба Срба 1690.године.Такође ту је и застава Српског Војводства за коју сам у неким претходним писањима споменуо како је и где пронађена.А ту је и пушка,не знам да л из тог раздобља Српско-Мађарског рата 1848.године или из година пре тога.Ваља отићи и својим очима видети о чему се ту ради. ;)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Април 07, 2018, 04:08:34 поподне
https://www.start013.rs/sutrasnji-dan-ostavite-bogu-i-srpskom-junastvu/

Прича о јунаку Српско-Мађарског рата 1848/9.године о ратном команданту Адаму Косанићу родом из Избишта и причи о одбрани Панчева почетком 1849.године
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Мај 06, 2018, 01:36:57 пре подне
https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/19/%D0%BB%D1%83%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B0/

Ево рада Александра Бачког о фамилији са презименом Лудошки.Као што се и види тренутно је највећи део сконцентрисан у Банату,тачније у Тарашу код Зрењанина,а има их и у Панчеву па ми би занимљиво да прочитам јер неке чланове те породице знам лично. :)
Не могу да се отргнем утиску,да је за неког ко се овим не бави можда ово невероватно откриће,али из моје-претпостављам и перспективе осталих који су се овим бавили не видим ништа у овом истраживању што човек који се интересује не може сам да уради.Притом нисам сигуран колико се овакве услуге наплаћују.Да ти људи знају за Порекло можда би се и одлучили сами да истраже своје порекло,овде свега има. :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Amicus Мај 06, 2018, 10:04:56 пре подне
Не могу да се отргнем утиску,да је за неког ко се овим не бави можда ово невероватно откриће,али из моје-претпостављам и перспективе осталих који су се овим бавили не видим ништа у овом истраживању што човек који се интересује не може сам да уради.Притом нисам сигуран колико се овакве услуге наплаћују.Да ти људи знају за Порекло можда би се и одлучили сами да истраже своје порекло,овде свега има. :)

То је апсолутно тачно, Делијо.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Мај 06, 2018, 10:27:20 пре подне
То је апсолутно тачно, Делијо.
И да имам новац-као што га немам  :D мислим да бих се за тако нешто одлучио тек када исцрпим све могућности за самостално истраживање,ипак је већи гушт кад погледаш то што имаш о породици и кад схватиш да си то све сам пронашао. :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: goca 11 Мај 06, 2018, 10:45:10 пре подне
 Ко зна колико има импровизације у родослову  без обзира на наведене изворе, када ти неко други  за паре ради родослов . Извор је тачно наведен али да лије то баш твој предак? Колико сам читала те родослове пар страна је о свецу,крсној слави, па пар страна о селу ....

Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: goca 11 Мај 06, 2018, 10:48:29 пре подне
У ствари мислим да поједини само хоће да кажу да имају родослов...да га је урадио ...некако им одмах фамилија добија на значају...
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Мај 06, 2018, 11:38:40 пре подне
Ко зна колико има импровизације у родослову  без обзира на наведене изворе, када ти неко други  за паре ради родослов . Извор је тачно наведен али да лије то баш твој предак? Колико сам читала те родослове пар страна је о свецу,крсној слави, па пар страна о селу ....
Има и тога али се овде види да је ово истраживање вероватно рађено по принципу колико пара толико и музике...нема обрађених матица Тараша које сигурно постоје и које највероватније почињу средином 18.века као за готово сва остала места у том.делу Баната.За похвалу је жеља да се направи родослов па макар и из тих побуда,мада је логичније било да се покуша наћи било.шта преко интернета од литературе па тек онда ангажовати неког..и самог Бачка су тако пронашли што значи да је намера од почетка да неко други одради истраживање како би се избегло цимање..а опет ми је логичније да истраживач баци акценат на ове ствари које сам навео-пре свега матице и протоколе јер је то нешто чега ипак нема на мрежи и неко ко није у близини заиста није у могућности то сам да уради.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: нцп Мај 06, 2018, 12:15:56 поподне
https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/19/%D0%BB%D1%83%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B0/


Не могу да се отргнем утиску,да је за неког ко се овим не бави можда ово невероватно откриће,али из моје-претпостављам и перспективе осталих који су се овим бавили не видим ништа у овом истраживању што човек који се интересује не може сам да уради.Притом нисам сигуран колико се овакве услуге наплаћују.Да ти људи знају за Порекло можда би се и одлучили сами да истраже своје порекло,овде свега има. :)

Сигурно да има људи који наручују родослове, и да има људи који их праве за новац.

Моје искуство. Уложен велики  напор и истраживање, која уз записивање предања трају од моје ране младости ( док су стари били још живи  и доброг памћења), уз учињен труд да се мој отац тестира још 2013.године на 17 маркера, мимо Српског ДНК пројекта (којем смо уступили резултате) са повременим продубљивањима уз малтене свакодневно праћење (од тада до данас) резултата нових тестираних, њихових предања и извора,  и упоређивања са резултатима мог оца.

Догодило се да се  2012.године објави књига Село Вучић у Шумадији, до које ја долазим тек 2018.године, која се бави истраживањем три сроднички повезана села у Шумадији и оквиру тога и пореклом породице мог оца по мушкој линији (знали смо пуно тога) и женској линији (много мање се знало).

У истраживању учествује млади истраживач Роберт Радић, ученик пок. етнолога Милета Недељковића ( у питању је истраживачки и издавачки подухват ентузијаста, иза кога је  стала општина и којима су на располагању била сва потребна документа и извори), који то по први пут ради "пешке" комбинујући предања породица и предања мештана о тим породицама, са пописима постустаничке Србије и изводима из матичних књига умрлих, рођених и венчаних месне цркве. Да нисмо поседовали моје  записе о прецима - ми не  би могли да проверимо тачност написаног у књизи.

Мој отац добија тако кроз ту књигу родослов мајчиног оца  -  обична породица (не могу да  га проверим са генетичког аспекта јер ми је непријатно да било кога питам да се  тестира).

Али мој отац добија донекле и родослов свог оца (ради се такође о савим обичној породици) који је  потврдио породична предања и продубило их за само једног човека. Тај такав - какав родослов могу још да продубим  (ако је то уопште могуће) кроз генетичку генеологију. Или бар да "повезујем" искидане нити.

Сматрам да сваки човек истраживањем свог порекла доприноси добробити свог  народа у целини. Ја то називам  додавање још једног каменчића у мозаик.





Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: goca 11 Мај 06, 2018, 12:25:47 поподне
Тај термин "обична породица" ? Хиљаде "обичних" породица чине народ? Вероватно Вас нисам добро разумела. Или сте мислили да  успешни и познати нису потекли из таквих породица па имају "бољи" родослов?
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Дробњак Мај 06, 2018, 12:40:15 поподне
И да имам новац-као што га немам  :D мислим да бих се за тако нешто одлучио тек када исцрпим све могућности за самостално истраживање,ипак је већи гушт кад погледаш то што имаш о породици и кад схватиш да си то све сам пронашао. :)
Потпуно си у праву. Мислим да ништа не може да замени ту чар самосталног истраживања, макар оно трајало и годинама. Осим тога што сам успео да допуним свој већ постојећи родослов, да пронађем далеке рођаке и сместим их у породично стабло, мени је најдраже што сам успео да људе око мене "залудим" да и они траже своје порекло. Тако сам својевремено заинтригирао цимера из дома да се и он бави пореклом. Он има мало специфичну ситуацију јер оца не познаје, зна ко је, како се зове али отац му је странац који је напустио Југославију 1991. када је почео рат. Он је до тада био само у контакту само са бабом и дедом али не и са оцем. Истражујући порекло, поново после скоро 20 година успоставио је контакт и са оцем.
Синоћ сам се одушевио када сам од своје добре другарице чуо да се једина од млађих у породици заинтересовала за порекло и да је направила родослов са преко 200 имена.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: нцп Мај 06, 2018, 01:13:34 поподне
Тај термин "обична породица" ? Хиљаде "обичних" породица чине народ? Вероватно Вас нисам добро разумела. Или сте мислили да  успешни и познати нису потекли из таквих породица па имају "бољи" родослов?

Мој отац добија тако кроз ту књигу родослов мајчиног оца  -  обична породица.

Али мој отац добија донекле и родослов свог оца (ради се такође о савим обичној породици) који је  потврдио породична предања и продубило их за само једног човека.

Сматрам да сваки човек истраживањем свог порекла доприноси добробити свог  народа у целини. Ја то називам  додавање још једног каменчића у мозаик.

Мислим да је било јасно.

Сваки појединац, свака породица.
За мене су сви  родослови драгоцени.
На крају, никада не знамо када ће се испоставити да је нечији родослов и део нашег родослова.





Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Мај 06, 2018, 01:18:09 поподне
Тај термин "обична породица" ? Хиљаде "обичних" породица чине народ? Вероватно Вас нисам добро разумела. Или сте мислили да  успешни и познати нису потекли из таквих породица па имају "бољи" родослов?
Мислим да је На Црквењском путу мислио да није из породице која вуче корене од Његоша,Карађорђа,Црњанског,Селимовића итд. јер за те породице постоји много воше напора са разнох страна да се открије порекло,мада постоји и више што би ми рекли лажно.позитивних трагова из жеље за сензационализмом а и стварањем веза пошто-пото са дагим породицама.Свакако.да 95%српског народа чинимо ми,утом смислу обични Срби.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Мај 06, 2018, 01:24:30 поподне
Потпуно си у праву. Мислим да ништа не може да замени ту чар самосталног истраживања, макар оно трајало и годинама. Осим тога што сам успео да допуним свој већ постојећи родослов, да пронађем далеке рођаке и сместим их у породично стабло, мени је најдраже што сам успео да људе око мене "залудим" да и они траже своје порекло. Тако сам својевремено заинтригирао цимера из дома да се и он бави пореклом. Он има мало специфичну ситуацију јер оца не познаје, зна ко је, како се зове али отац му је странац који је напустио Југославију 1991. када је почео рат. Он је до тада био само у контакту само са бабом и дедом али не и са оцем. Истражујући порекло, поново после скоро 20 година успоставио је контакт и са оцем.
Синоћ сам се одушевио када сам од своје добре другарице чуо да се једина од млађих у породици заинтересовала за порекло и да је направила родослов са преко 200 имена.
Напорно јесте,поготово због брзине живота данас..толило могућности а толило мало.времена.Можда да смо.у пензији би било.лакше. :D И ја сам успео да потпалим жељу код неких људи и то ми је јако драго.Нажалост углавном ти људи носу.из породице већ разни пријатељи,познаници..испада да је најтеже проћи.код својих. ;D То је за сваку похвалу,нисмо тикве без корена,хвала Богу да има људи који то осећају .  :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Nebo Мај 23, 2018, 02:58:04 поподне
Обратио ми се човек са питањем о његовом даљем пореклу.
Презива се Чарнојевић, а његови су из Орловата у Банату (крајем 19. века прешли у Београд). Славе Ђурђиц.
Има ли шансе да су огранак Чарнојевића од којих се владика Арсеније?
Ја не нађох ништа у литератури. Нашао сам само покатоличене Чарнојевиће у Руском Селу.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Amicus Мај 23, 2018, 03:06:24 поподне
Обратио ми се човек са питањем о његовом даљем пореклу.
Презива се Чарнојевић, а његови су из Орловата у Банату (крајем 19. века прешли у Београд). Славе Ђурђиц.
Има ли шансе да су огранак Чарнојевића од којих се владика Арсеније?
Ја не нађох ништа у литератури. Нашао сам само покатоличене Чарнојевиће у Руском Селу.

Знам да је било Чарнојевића који су се позивали на сродство са патријарховим, али то нешто сумњиво, и по обичају везано је за признавање племства или стицања неких привилегија.

Било би добро консултовати овај сајт, где су дати картки подаци о неколико врста Чарнојевића: Csernovich csalad (http://www.banaterra.eu/magyar/C/csernovics/csernovics.htm)

За наше потребе, било би пожељно да се у дигиталној нађу књиге презимена у Угарској од Ивана Нађа. Мислим да је у питању неких тринаест томова. Има ту доста и српских или јужнословенских породица, са родословима, а штампа је таква да би требала бити и претражива.

Magyarország családai czimerekkel és nemzékrendi táblákka (http://mek.oszk.hu/09300/09379/pdf/)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: goca 11 Мај 23, 2018, 04:38:07 поподне
Ово ме подсети на песму:" Дивна, Дивна, чарне очи има...."
Не значи да су сви са чарним очима Чарнојевићи...(ако се мисли на род са Црнојевићима или са патријархом Чарнојевићем).И сам патријарх Арсеније (који је из Бајица од Мартиновића) је преузео презиме Чарнојевић
вероватно да би помоћу овог презимена задобио симпатије и поверење народа и Аустријског двора.
Преузимање презимена је забележено када је Арсеније отишао у Пећ и у 32 године постао игуман Пећке патријаршије
а 1674 године и патријарх.
Иларион Руварац је забележио да је Арсеније био из племена Паштровића.Иначе његов родослов је непотпун.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Мај 27, 2018, 12:12:33 поподне
Обратио ми се човек са питањем о његовом даљем пореклу.
Презива се Чарнојевић, а његови су из Орловата у Банату (крајем 19. века прешли у Београд). Славе Ђурђиц.
Има ли шансе да су огранак Чарнојевића од којих се владика Арсеније?
Ја не нађох ништа у литератури. Нашао сам само покатоличене Чарнојевиће у Руском Селу.
Ја нашао Чарнојевиће у Сланкамену 1777.године у православним матицама,извесног Исидора Чарнојевића.Да ли имају везе са Чарнојевићима из Орловата не бих знао да кажем али нијепретерано велика.удаљеност па је све могуће.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Nebo Мај 27, 2018, 08:49:40 поподне
Ово ме подсети на песму:" Дивна, Дивна, чарне очи има...."
Не значи да су сви са чарним очима Чарнојевићи...(ако се мисли на род са Црнојевићима или са патријархом Чарнојевићем).И сам патријарх Арсеније (који је из Бајица од Мартиновића) је преузео презиме Чарнојевић
вероватно да би помоћу овог презимена задобио симпатије и поверење народа и Аустријског двора.
Преузимање презимена је забележено када је Арсеније отишао у Пећ и у 32 године постао игуман Пећке патријаршије
а 1674 године и патријарх.
Иларион Руварац је забележио да је Арсеније био из племена Паштровића.Иначе његов родослов је непотпун.

Гоцо, чињеница да је Арсеније рођен у Бајицама (што је такође упитно), или провео један део живота тамо, не значи да је од Мартиновића. Чак је немогуће да је од њих, јер је он рођен 1633. године, а Мартиновићи потичу од Мартина Влатковог који је савременик Арсенијев. Могао би евентуално бити неки сродник родоначелника Мартиновића, али и то је мало вероватно. Бајице су стари цетињски род, који је постојао далеко пре доласка предака Мартиновића на Цетиње.

Прочитај детаљиније која мишљења постоје о пореклу патриарха Арсенија Чарнојевића. По нешто и на:

https://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Nebo Мај 27, 2018, 08:50:02 поподне
Ја нашао Чарнојевиће у Сланкамену 1777.године у православним матицама,извесног Исидора Чарнојевића.Да ли имају везе са Чарнојевићима из Орловата не бих знао да кажем али нијепретерано велика.удаљеност па је све могуће.

Захваљујем, Делијо.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: goca 11 Мај 27, 2018, 10:12:59 поподне
Небо,
ја сам написала само оно што сам прочитала и запамтила однекуд .Хвала на исправци, прочитала
сам цео текст, који је опет пун недоумица и нагађања о пореклу А.Чарнојевића.
Из текста произилази да је из Црнаца и опет посредним путем повезан са Паштровићима.
Од Мартиновића није! :D
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: papabubadiop Новембар 05, 2018, 09:59:41 пре подне
Poštovani,
da li bi neko mogao da mi kaže nešto više ili da me uputi na literaturu u kojoj bih mogao da saznam nešto o doseljavanju Srba u selo Čavoš?

To  je današnje selo Grăniceri u Rumuniji, odmah pored našeg sela Jaša Tomić - nekada Modoš.

Koliko znam, trebalo bi da su Srbi, među kojima i moji preci porodica Markov, došli u Čavoš po razvojačenju Pomoriške vojne granice, ali ne znam detalje, da li odmah po razvojačenju ili posredno preko budućeg kikindskog distrikta.

Dakle, voleo bih da saznam iz kojih mesta i kada su Srbi došli u Čavoš, iz kojeg su se kasnije raselili pre svega u Samoš, ali i u druga mesta.
Hvala unapred!
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Новембар 24, 2018, 04:14:20 поподне
Пар сличица са јучерашњег обележавања 170 година од Српско-Мађарског рата и стварања Српског Војводства у Народном Музеју у Панчеву.
(https://i.postimg.cc/vZ7Tm0Px/received-1626738107426500.jpg) (https://postimg.cc/CR1SPspw)


(https://i.postimg.cc/s2VXG586/IMG-20181123-194144.jpg) (https://postimg.cc/nXPZ69nB)

(https://i.postimg.cc/bJrw3pq1/IMG-20181123-195830.jpg) (https://postimg.cc/FdtvKtdK)

(https://i.postimg.cc/hjYPY6G6/IMG-20181123-195912.jpg) (https://postimg.cc/DJqTJCLP)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Новембар 24, 2018, 07:31:16 поподне
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=1511&m=2#page/1/mode/2up

Бој Срба са Маџарима 1848/9 издата у Београду 1850.године.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Децембар 04, 2018, 04:58:22 поподне
Занимљиве фотографије
http://www.refoto.rs/izlozba-fotografija-moj-banat-promocija-foto-monografije-banat/  (http://www.refoto.rs/izlozba-fotografija-moj-banat-promocija-foto-monografije-banat/)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Фебруар 11, 2019, 10:02:01 поподне
(https://i.postimg.cc/7LkZqFXR/FB-IMG-15496573925391021.jpg)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Април 28, 2019, 01:14:25 пре подне
Poštovani,
da li bi neko mogao da mi kaže nešto više ili da me uputi na literaturu u kojoj bih mogao da saznam nešto o doseljavanju Srba u selo Čavoš?

To  je današnje selo Grăniceri u Rumuniji, odmah pored našeg sela Jaša Tomić - nekada Modoš.

Koliko znam, trebalo bi da su Srbi, među kojima i moji preci porodica Markov, došli u Čavoš po razvojačenju Pomoriške vojne granice, ali ne znam detalje, da li odmah po razvojačenju ili posredno preko budućeg kikindskog distrikta.

Dakle, voleo bih da saznam iz kojih mesta i kada su Srbi došli u Čavoš, iz kojeg su se kasnije raselili pre svega u Samoš, ali i u druga mesta.
Hvala unapred!

Срби у Банату од Јована Ердељановића- само у форми чланка где су наведени родови из Чавоша по протоколу из прве 2 деценије 19.века и током прве две деценије 20.века. Оно.што се зна јесте да је само 34 дома забележено.током прве две деценије 19.века али без породице Марков што говори у прилог томе да се порпдица иселила у Сечањ или раније или да се у Чавошу презивала друкчије у одноау на данашње презиме Марков. Од породица које субзабележене у најстаријим Домовним Протоколима Чавоша следеће породице славе Аранђеловдан : Петровићи,Испас, Бокшанов из Пардања.
Мој савет истражи матичне књиге Самоша у архиву и погледај има ли матичних књига или Домовних Протокола у цркви у Самошу !


https://www.poreklo.rs/2012/09/30/poreklo-prezimena-selo-modoš-danas-jaša-tomić-gornji-banat/

Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Август 27, 2019, 10:52:14 поподне
Наишла сам на чланак Урбар насеља Ковин.
https://www.academia.edu/16831300/%D0%A3%D0%A0%D0%91%D0%90%D0%A0_%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%95%D0%89%D0%90_%D0%9A%D0%9E%D0%92%D0%98%D0%9D_1771._%D0%93%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%9D%D0%90_ (https://www.academia.edu/16831300/%D0%A3%D0%A0%D0%91%D0%90%D0%A0_%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%95%D0%89%D0%90_%D0%9A%D0%9E%D0%92%D0%98%D0%9D_1771._%D0%93%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%9D%D0%90_)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Август 31, 2019, 11:40:39 пре подне
(https://i.postimg.cc/vZhvfHc9/IMG-20190831-113139.jpg)


(https://i.postimg.cc/8PPcspQx/IMG-20190831-093340.jpg)
Из старог Панчевца



Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Октобар 27, 2019, 01:09:08 поподне
Међу иконама има и таквих које су од светаца појединих сеоских фамилија, и то веома старих, које су вероватно  донели још кад су се доселили (на пример Дракулића: Стефан Дечански, веома стара, а више ње друга, новија, из 1865). Све су то врло старе иконе,
на дебелим дрвеним даскама или таблама, очевидно из давнашњих време-на. Дакле, биће да су донесене из старе постојбине, као домаће иконе.
Ово је белешка Јована Ердељановића из књиге Срби у Банату везана за банатско насеље Ченту. Говори о старини икона у кућама Банаћана. Ово није први пут да сам чуо да постоје породице које у својим кућама имају врло старе иконе.
Тако рецимо, иако још нисам имао прилику да видим, једна моја презимењакиња тврди да у нашој старој кући у Црепаји постоји икона Светог Николе-наше крсне славе, која је стара око 200 година.
Лично, најстарије иконе у Срба имао сам прилику да видим у манастиру Каленић. Тамо се у њиховом архиву држе иконе Светог Георгија и Аранђела Михаила старе око 170 година (из периода око 1850.године)

Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: vojislav.ananic Октобар 27, 2019, 01:44:56 поподне
Наша породична икона Св. Георгија, донета је са Баније када је мој деда 1920. колонизирао у Банат, стара је ту између 150 и 180 година (зависно да ли се разлика међу прецима рачуна 25 или 30 година - ја сам четврти у родослову, а имам и сина и унука који је шести). Знам смо да ју је купио мој прадеда Ђура. Још увек је у оригиналном раму. И Цвијић је говорио да приликом сеоба, Срби са собом носе и иконе патрона њихове породице.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Јануар 22, 2020, 10:41:05 поподне
Дефтер Чанадског санџака 1567/79 за време Мехмед Паше Соколовића , Србина у служби Порте.Од Баната има разних места- Надлак, Базјаш, Чанад, Беодра, Ботош, Тараш, Зрењанин, Елемир, Кикинда, Чента, Пардањ, Модош, Башаид, Орловат, Кумане, Сечањ итд.
Одакле смо долазили у Банат то може да се само нагађа. Кажу да је сеоба Србаља било још од Маричке битке из простора браће Дејановић, чак од Солуна и делова Шоплука па до Маћедоније, Космета, Поморавља под Мрњавчевићима, Јакшићима, Бранковићима , из Црне Горе, Херцеговине под Црнојевићима итд.. Знам само да су на овим просторима Срби доминирали још 120 година пре Велике Сеоба Срба, која важи за фабрикацију лажи да смо тада са Космета населили Банат, Срем, Бачку, Барању и Славонију а истерали доброћудне тисућељетње становнике Мађаре. Ови пописи говоре у прилог нечему другом и то заједно са причом о старини српских манастира на овим просторима северно од Дунава.
Намеравам да у екселл табели издвојим сва банатска насеља и попишем све људе који се налазе у овом дефтеру. Иначе овако нешто постоји и за Срем, Бачку, Славонију и Барању. Кад би свако направио овако нешто за свој крај коначно би доказали да теорија о пражњењу Космета и насељавању Војводине баш не пије воду. Наравно питање је шта је са овим Србима староседеоцима, где су њихови потомци данас. Верујем да је део изгинуо од ратова (Ракоцијев устанак 1702, Аустријско Турски ратови (1685-1699, 1735, 1788-1791), болести (куга, туберкулоза, маларија) , део се вероватно иселио за Русију и Украјину данашњу у којој је формирао Славеносербију и Новосербију, део је упао у национални корпус Румуна и Мађара , део се иселио јужније ка Банату (око Кикинде, Зрењанина претешно Срби Поморишја а Срби из околине Темишвара јужније око Панчева), а најмањи део је остао на тим просторима на којима је био много пре 1690.године
Издвојио сам сажет, поприлично штур и непотпун попис места уз Србе који су у њима забележени, само да се види колико је ово благо и како су занимљиви ови подаци. Субјективни утисак ми је да доминирају имена Јован, Петар, Марко, Димитрије/Дмитар, Никола, Тодор,Ђурађ, Пава, Михаил али има доста старијих и ретких имена типа Лацко, Лукач, Пејак, Вучина, Вукман, Вујић, Вучић, Грујан, Малко, Павко, Пава, Ђурађ, Јака Рајак, Брајан, Рака, Аладин, Бодин Дмитрашин, Бодић итд.

Ево неких примера из пописа Чанадског санџака (делимичан препис за 1567.годину- за поједина насеља ! )

У Ботошу 1576 Никола Орић са синовима Петком и Јаком, Лукач Петроковић и Лукач Павле у Зрењанину 1567 Пухиња Богутовић Орловат 1567 Грујан Радић, Стојан Бучић, Малко Богутовић, Ђура Биљић,Козма Дурман, Дмитар Донкић, Јован и Ђура Вучић Дака Докић 1579, Чента 1567 Павко Вуковић, Поп Богдан са синовима Лукачом и Михалом, Марко Калуђеровић ,Јакша Калуђеровић, Лазар Шајновић, Вујић Илић, Радисав Поповић , Пардањ 1567 Јован Боговић, Јован Пејатовић Сечањ 1567 Рајак Михал са Богданом и Живком, Пеја Радосав, Радоје Радић, Милован Радочић, Станко Бранковић, Радоје Костадин, Петар Вујин, Петар Вујевић, 1567 Модош Рака Поповић Никола Борић Рајко Дајчић Вуја Варга Живко Кожухар Димитар Бралић Паво Братонић Васил Марић, Лацко Кричић Петар Сибинић  Николић Миладин, Вук Пејић Аладин Ђурић Лука Рашић Ђурађ Видовић Петар Берић Која Ђурић Башаид 1567 Лазар Сибинић, Бодић Ђурам, Вук Ђурковић, Тодор Ђуројевић, Стојан Дмитрашин, Лукач Пејић, Степан Пејич, Вучина Брајан, Ђурађ Сирковић Тодор Брајан са синовима Микулом Михаил Радаковић Вујић Дошљак Цветко Раданчевић Ђурко Бодинић, Кумане 1567 Дамјан Видић Никола Билић Михал Лачић Тараш 1567 Ђурађ Ралина Пава Поповић Вукман Божидар Тодор Јанић Јован Рајић Ђурађ Бранић Пава Лалић Михал Маточић Јован Ђуран Субота Судић Тодор Боркић


https://library.hungaricana.hu/en/view/CSOM_Dae_15/?pg=90&layout=s&fbclid=IwAR127kIDTbtNN0HJhDtT3wfBZueaN-Ijrm2nQ1OOnHeqMRaKxkZIQrcy4YM


https://library.hungaricana.hu/en/view/CSOM_Dae_08/?pg=156&layout=s&fbclid=IwAR0zestKSH4ETdmBwVLmK0rzan_Twa0h8WJmjmvXJGPJ0mwKu4UrXQ9_NHg

Попис Темишварског санџака јужно од Чанадског-тачније не попис становништва већ насеља. Нажалост превод и попис становништва се још чека, али овде имамо информмацију о називима места као и насељености.

Оно што сам открио јесте да су многа насеља знатно старија од званичних података наших локалних историчара.
Тако Црепаја у јужном Банату одакле сам, се први пут помиње у Пећком катастигу 1660.године - а у попису Темишварског санџака видимо да је постојала још 1579.године !
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: ДушанВучко Јануар 22, 2020, 11:27:55 поподне
Да, уврежено је мишљење вероватно код већине народа о српском присуству у Банату и на простору некадашње Угарске, које се везује искључиво за 1690ту (а у складу са тим и заблуда како су Мађари "староседеоци", а остали "дођоши, само због тога што је ту била угарска власт).
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: ДушанВучко Јануар 22, 2020, 11:47:37 поподне
Ово је мапа са мађарским топонимима (који су изведени од имена мађарских племена) у Угарској, где се види да је најмање тих топонима било у Банату, Ердељу и  Словачкој (осим њеног јужног дела, где су и данас Мађари већина)...без обзира што се ти топоними везују искључиво за имена мађарских племена, може да се можда и на том мањем узорку мађарских топонима, види где је у Угарској било веће, а где мање присуство Мађара:
The appearance of Hungarian tribal names in settlement names, according to Sándor Török (Banat is located in the southeastern region of the Carpathian Basin)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Summarised_map_of_occurrences_of_Hungarian_tribe_names_%28according_to_the_settlement_names%29.jpg/1024px-Summarised_map_of_occurrences_of_Hungarian_tribe_names_%28according_to_the_settlement_names%29.jpg)
https://en.wikipedia.org/wiki/Banat_in_the_Middle_Ages
...па може да се претпостави да су Мађари у Банату били мањина?
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Фебруар 15, 2020, 07:33:14 поподне
Село Опово је обрађено кроз неколико књига- најзначајнија је од Срете Пецињачког као и од Мајерса-католичког свештеника који је писао како о Србима Опова тако и о католицима -углавном Чесима, Словацима, Немцима који се данас углавном изјашњавају као Хрвати.

Ипак најбољи увид у становништво и његово порекло постиже се кроз црквене матичне књиге.

Њиховим прегледом-чак на прво око наишао сам на многа стара презимена тадашњег становиштва. Овакву ситуацију нисам видео ни прегледом матица Црепаје нити Долова-вероватно јер матице Опова почињу 20 година пре матица ова два села (матице Опова почињу 1768.године, Црепаје тек 1790.године а Долова 1792).
Овде ћу издвојити породице и њихова стара презимена која сам открио
 Презиме 1. Панчевачки- стара презимена Максимов, Панчевац, Животин и Поповић- 2.Смедеревачки било је уписивано као Смедеревац и као Макленов, 3.Курјачки као Курјаков и Курјаковић, 4. Лочки као Лочанин, 5.Татин као Татомиров, 6.Ченђански као Ченђанин, 7.Стаин као Стаић, Станишин и Увалин, 8.Максимов као Страинин, Страинић и Угринов (са могућношћу и презимена Деспотов јер се у књизи умрлих из 1773.године јавља Страин Деспотов), 9. један део породице Поповић/Попов као Цвејини, 10. Воденичар као Воденичаров и Арсенијеви, 11.Косовачки су били Косовци/Капларови/ Антонијеви, 12.Плавшићи су били Шемпркат/Шемпркатини/ови, 13. Чаругџије су били Чаругџићи, 14. Сабови су били Живанови/Живојинови, 15. Јабучанин су били Стокини/Поповићи , 16. Недељкови су били Недељковићи, Субашини/Субови (од Недељка Субова), 17.њихови презимењаци али не и рођаци Недељкови са старијим презименом Касапинов, Живојинов, Живанов (од Живојина Касапина), 18. Цвејини су били Поповићи/Попови такође, 19. Илини су били бележени као Страин (Дмитар Страин и супруга Сара а као кумови је био наведен Стока Недељков.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Април 11, 2020, 01:15:20 поподне
У прилогу је попис цивила Панчева (не милитара-војника) из 1764.године који је наш етнолог и историчар Душан Поповић преписао и објавио у књизи Срби у Банату у 18.веку, додуше са одређеним грешкама јер је у неким случајевима лоше превео презимена.
На истом попису јавља се мој директни предак а 8.колено Максим Животин (око 1735-1784)
(https://i.postimg.cc/CKhsjYrP/Pancsova-1764-civili.jpg) (https://postimg.cc/xXZmQr2M)
(https://i.postimg.cc/63TVmcXC/Maxim-1764-Pancsova.jpg) (https://postimg.cc/XGSyZwXv)

Имам још један попис из 1765.године, међутим не знам шта представља тај попис јер нису пописани сви Срби из претходног пописа 1764.године. Молио бих некога ко познаје немачки да помогне и да преведе узглавље на последње две слике које ћу поставити. Хвала унапред !
(https://i.postimg.cc/t4H54F3H/image.jpg) (https://postimg.cc/mt8Mdzpd)

(https://i.postimg.cc/GmJj89KT/Maxim-Schivotin.jpg) (https://postimg.cc/gxjh1zfG)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: argajl Април 13, 2020, 06:04:23 поподне

На првој слици пише
Kay[serlich...] König[lich...]         Царски и краљевски
Temeswarer Banat(s)                  Темишварски Банат
deutschen graniz an                    Немачка граница
siedlungs operations                    операције поравнања (гугл превод не знам јел тачан)
Cassa Extra...                             (вероватно латински, не знам шта би значило)


Von 16 bis Ult[imo] May 1765      мислим до 16. до краја маја 1765.

(https://i.imgur.com/0kRFQCQ.jpg)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Април 16, 2020, 06:41:43 поподне
На првој слици пише
Kay[serlich...] König[lich...]         Царски и краљевски
Temeswarer Banat(s)                  Темишварски Банат
deutschen graniz an                    Немачка граница
siedlungs operations                    операције поравнања (гугл превод не знам јел тачан)
Cassa Extra...                             (вероватно латински, не знам шта би значило)


Von 16 bis Ult[imo] May 1765      мислим до 16. до краја маја 1765.

(https://i.imgur.com/0kRFQCQ.jpg)

Сад сам ја куцкао ово што си ти лепо видео..ово што си превео као операција поравњања је у ствари операција насељавања. Е сад ово Cassa Extract .  A да ли разбираш којим случајем заглавље на другој слици која се односи на овај попис из 1765.године? Верујем да се прве две слике и попис из 1764.године односе на де факто стање популације у Панчеву, док је овај попис из 1765.године можда попис Србаља што се нису изјаснили за живот у војној граници па су из Панчева премештени у друга насеља ван границе. Таква је била судбина и избор мојих предака. С тим да је село Опово у које су прешли постало граница око 1770.године. ;D А два претка од којих је један директни (Михаило аскурђел и брат му Аврам) су се борили у Кочиној Крајини као граничари против Турака, аскурђел био израњаван и лечио се по војним болницама...
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Септембар 03, 2020, 09:27:48 поподне
(https://i.postimg.cc/YSS6jn6j/118717222-2679692338917887-2934084523317704074-n.jpg)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Азот Септембар 04, 2020, 02:28:45 поподне
(https://i.postimg.cc/YSS6jn6j/118717222-2679692338917887-2934084523317704074-n.jpg)

Маркица је највероватније из периода Банатске републике
 Више о томе налази се на овим линку, јесте писано на румунском, али у аутоматско превођење лепо функционише, па се може више прочитати
( текст испод)
https://istoriabanatului.wordpress.com/2012/11/15/mircea-rusnac-republica-banateana-31-octombrie-1918-21-februarie-1919-clarificarea-unui-concept/   (https://istoriabanatului.wordpress.com/2012/11/15/mircea-rusnac-republica-banateana-31-octombrie-1918-21-februarie-1919-clarificarea-unui-concept/)

Након завршетка Првог светског рата и слома Аустро-Угарске монархије, државе наследнице започеле су жестоке дипломатске конфронтације на Париској мировној конференцији 1919-1920 за поделу и прерасподелу њених територија. У случају Баната, румунско-српски дипломатски спорови били су посебно интензивни, не ретко је постојала чак и опасност да прерасту у оружане сукобе, иако су обе државе биле део табора победника.

Под тим условима, било је и предлога за одржавање Баната у његовом територијалном интегритету, предлога који, међутим, на крају неће добити случај. Већ у октобру 1918. године у Темишвару је проглашена аутономна Банатска република потчињена мађарској влади. Нешто касније, априла 1920. године, банатски Шваби затражили су од Мировне конференције успостављање независног Баната подељеног на кантоне по швајцарском моделу, у којем би различите етничке групе имале предност. Оба ова предлога, који су долазили од народа који се сматрају пораженима у Првом светском рату, одбили су победници. Али овде, после једног века, архиве се отварају и почињу да показују да је међу силама победницама било сличних идеја за очување територијалне структуре Баната, чак и ако на крају нису спроведене у дело.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Фебруар 22, 2021, 07:15:04 поподне
Да мало активирамо тему, а и да дам свој дипринос за град у ком су моји преци први пут забележени.још.давне 1764.године, а где живимо већ 100+ година у континуитету после лутања по јужнобанатским граничарским селима.

У питању су пописи/преписи презимена православаца из Протокола црквених , Преображенске и Успенске цркве током 18.века (1787-1800.године).
Не би да буде да сваки Циго свога коња фали, али мислим да ће ово бити доста занимљиво и.за људе који нису Пречани-Милитари, јер на пописима осим Срба има Цинцара, Влаха, посрбљених Немаца, можда и посрбљених Француза, потомка Саса-Кулиза. Да не причам да презимена Срба указују на најразноврсније могуће порекло из разних српских етничких подручја.
По теорији др Јована Ердељановића Панчево је насељено Србима из неколико слојева :
1.веома мали број староседеоца од пре Сеоба под Чарбојевићем (сматрао је да су носиоци презимена извдена од турцизама -Туфегџија, Кујунџија остатак Срва који је у Банату и Панчеву живео још од владавине Мехмеда Паше Соколовића 1567.године)
2.Сматрао је да Првом Сеобом под Чарбојевићем 1690.године Срби нису директно долазили у Панчево јер је оно у то време.било под Турцима
3.Под Шакабентом 1739/40 је највише насељено
4.Има трагова и насељавања током/после Кочине Крајине 1788-1791.године
5.Због не малог броја Цинцара сматрао је да су Цинцари из Јањине, Албаније , Маћедоније могли да дођу и са Србима насељеним по тим крајевима
6.Сматрао је да део народа из Ердеља није био румунског порекла већ српског који је тњ крајеве надељавао још у 15/16 веку
7.Сматрао је да су Срби , забележени у 18.веку на државним и црквеним пописима Панчева, под презименима ов, ев, ин различитог порекла од оних на ић . Први су били вероватно део Моравско-Вардарске струје , а други Рашко-Шумадијске.

Још један српски етнолог и историчар др Душан Поповић сматрао је да је Панчево обновљено 1720-1722 године сеобом Срба из Темишвара и околине , да би потом била куга 1722.године, уз пожар 1737.године (потврдио сведок тог времена градоначелник Панчева Надбантић)потпуно уништио становништво Панчева, а они који су преживели отишли су у крајеве око града и даље од њега. Сматрао је да је Панчево обновљено инадељено у Другој Сеоби Срба под Шакабентом 1739/40 године из Београда и околине највише. Ако погледамо пописе свештеника у Панчеву после Сеобе под Шакабентом , видећемо да се помињу свештеници из Београда, Гроцке, Параћина, Креџбинца (село поред Параћина), Ковина и један из самог града Панчева. Знамо да је народ ишао и пратио свештенике из свиг места приликом сеоба.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Фебруар 22, 2021, 07:16:18 поподне
Ево коначно мог малог доприноса. Надам се да ћете уживати и изненадити се можда неким стварима.

https://www.poreklo.rs/2021/02/22/prepisi-najstarijih-crkvenih-pravoslavnih-maticnih-knjiga-grada-panceva-1787-1800-prezimena-pancevackih-srba/
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Uzi Фебруар 22, 2021, 07:25:01 поподне
Ево коначно мог малог доприноса. Надам се да ћете уживати и изненадити се можда неким стварима.

https://www.poreklo.rs/2021/02/22/prepisi-najstarijih-crkvenih-pravoslavnih-maticnih-knjiga-grada-panceva-1787-1800-prezimena-pancevackih-srba/

Свака част! Битне информације о српским презименима у Панчеву.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Мића Фебруар 22, 2021, 07:56:37 поподне
Свака част, Делијо  :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Фебруар 23, 2021, 12:05:04 пре подне
Свака част! Битне информације о српским презименима у Панчеву.

Хвала Узи ! Потрудићу се да попуним рупу од 1782-1787 што се тиче крштених. Битно је врло ради сагледавања потенцијалних матица одакле су преци ових Панчеваца, сада сароседеоца ,мигрирали.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Фебруар 23, 2021, 12:05:28 пре подне
Свака част, Делијо  :)

Хвала Мићо ! Служимо народу :)
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Фебруар 27, 2021, 12:31:04 поподне
Помени презимена Животин у књизи Срби у Банату од др Јована Ердељановића (истраживања вршио почетком 2.деценије 20.века)

1.Алибунар, Животин, Ђурђиц, 2.Црепаја, Животин без шпицнамета Никољдан, Радивојев-Животини , 3.Ватин, Животин-Медведи ,Ђурђиц, 4. Врачев Гај, Животин-Пањалов (Свети Лука), Животин-Чарајин (Аранђеловдан), 5.Добрица, Животин-Лилин , свети Никола, први свештеник у месту из те породице која спада у ред најстаријих породица у месту, која је као и друге најстарије фамилије досељена од Пожаревца или из других делова Србије, 6.Томашевац, Лалић-Животин , из места Лалић у Бачкој прешли, Свети Стефан, 7.Санад-Животин-Петлов-Дудаши, чукундеда дошао из Пећи, другачије се презивалу (презиме Животин добили до деди), слава Никољдан, стара Јовањдан, 8.Бока-1804.у Протоколу забележено презиме Животин


Презиме је било присутно у Панчеву (2.горња Парохија Преображенске цркве у време проте Стојшића (вероватно око 1892.године кад је Стојшић био прота) и забележен је Јосиф Животин, на попису Срба цивила Панчева 1870.године (Inwohner steuer Entwurf pro ano 1870) пописан је Живота Животић, такође забележено у књигама умрлих Преображенске цркве 1797.године-Ана Крсте Животина (познат и као Крста Бугарин) сна.
У књизи Срби у Банату у 18.веку, др Душана Поповића презиме Животин је , као и пописима града Панчева 1764.године, рашког дела, цивила Максима Животина.
Забележено је и у Сефкерину на попису цивила 1764године, Димитар Животин, као и у Јабуци у првом попису 1733.године Владислав Животић, и у другом попису Јабуке- попису њених цивила 1764.године-Велисав Животи(н/ж), Јеремија Животин (касније вероватно прешао у Црепају јер се налази у матицама умрлих Црепаје 1792.године). Презиме се помиње и у матичним књигама крштених Опова 1774.године, Ана кћи Максима Животина (Максима Панчевца) и Стане, а у питању је огранак породице који је забележен у рашком делу Панчева 1764.године (Максим Животин) и који је прешао у 30-так км од Панчева удаљено село Опово.

Посматрајући најстарије матичне књиге Панчева из 18.века, а почевши од 1782.године примећује се да је мушко име Живота било веома популарно у Панчеву у том времену. Забележени су следећи родови у којима се јављало мушко име Живота-Трпков (кум са Ристинима и Милићевима), Крстин/Бугарин, Ивков/ић, Ристић/ин (кум са Крстинима), Шамшалов. Видимо да су наведене породице биле и у кумовским везама, а презимена Трпков, Крстин/Бугарин, Ристин/ич могла би указивати на порекло из јужних и југоисточни српских матичних области (Пчиња и Топлица+ Маћедонија).
У матицама крштених 1783.године Преображенске цркве помиње се Симеон Животин становник Добрице, кум Григорију Живана Гарина/Тарина/Дабина.

Појављује се у матицама умрлих Панчева и презиме Илијевић (панчевац) 1797.године, међутим у питању је препис Протокола умрлих од стране др Ј.Ердељановића који не обухвата књиге умрлих из Историјског архива Панчева.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Фебруар 27, 2021, 12:40:39 поподне
Посматрајући записе др Јована Ердељановића за Банат, од којих је поле његове смрти настала капитална књига за Банатске Србе-Срби у Банату, схватио сам да оно штп лежи по архивима Панчева и што је дигитализовано је мали део постојаће грађе за 18.век. На пример у Истпријском архиву Панчева , од оног текста о презименима што сам поставио 70% нема у самим дигитализованим матицама (фали период крштених 1784-1793+1794-1823), такође фали попис српских цивила града из 1870.године, за који верујем да ни не знају да се налази у архиву.

Гледајући његове опскурне белешке за Опово видео сам да је навео да се натице воде од 1750.године, док се у архиву могу наћи оне од 1768.године.
О чему се ту ради није ми баш јаснно, да ли су те матице изгубљене, затурене већ не знам само остаје нада да ће у неком тренутку бити извучене из неког запећка и дигитализоване како доликује.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: drajver Фебруар 27, 2021, 01:44:49 поподне
Посматрајући записе др Јована Ердељановића за Банат, од којих је поле његове смрти настала капитална књига за Банатске Србе-Срби у Банату, схватио сам да оно штп лежи по архивима Панчева и што је дигитализовано је мали део постојаће грађе за 18.век. На пример у Истпријском архиву Панчева , од оног текста о презименима што сам поставио 70% нема у самим дигитализованим матицама (фали период крштених 1784-1793+1794-1823), такође фали попис српских цивила града из 1870.године, за који верујем да ни не знају да се налази у архиву.

Гледајући његове опскурне белешке за Опово видео сам да је навео да се натице воде од 1750.године, док се у архиву могу наћи оне од 1768.године.
О чему се ту ради није ми баш јаснно, да ли су те матице изгубљене, затурене већ не знам само остаје нада да ће у неком тренутку бити извучене из неког запећка и дигитализоване како доликује.

Не видим која би смисленија била активност данашњих архива од дигитализације архивске грађе. У реду, јесте то мало већи и скупљи посао, али би си дугорочно исплатио. Једном дигитализовану грађу корисници би могли користити без доласка у архив. Ту је уштеда на времену архивских радника. Такође и кориштење архивске грађе преко мреже би се могло налаћивати, ту је такође приход. Дакле, и не говоримо о општем добру чувања и приступа архивској грађи, већ о добробити за саме архиве.

Унаточ томе, нисам примјетио да главни архиви у Србији уопште раде дигитализацију. Видим да архив Суботица има дио на сајту који се зове е-архива али ту су само спискови матичних књига које посједују у пдф формату.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Фебруар 27, 2021, 02:07:41 поподне
Не видим која би смисленија била активност данашњих архива од дигитализације архивске грађе. У реду, јесте то мало већи и скупљи посао, али би си дугорочно исплатио. Једном дигитализовану грађу корисници би могли користити без доласка у архив. Ту је уштеда на времену архивских радника. Такође и кориштење архивске грађе преко мреже би се могло налаћивати, ту је такође приход. Дакле, и не говоримо о општем добру чувања и приступа архивској грађи, већ о добробити за саме архиве.

Унаточ томе, нисам примјетио да главни архиви у Србији уопште раде дигитализацију. Видим да архив Суботица има дио на сајту који се зове е-архива али ту су само спискови матичних књига које посједују у пдф формату.

Апсолутно се слажем и потписујем сваку реч. Приметио сам брдо грешака при дигитализацији -у смислу дефинисања временског опсега грађе. На принер на сајту Архива Панчева стоји-матице крштених Преображенске цркве 1782-1793+1828-1895, а заправо је ситуација следећа :1782-1784+1793-1794+1828-1895).
Како је могуће да је један дед од 70-так година (Др Јован Ердељановић у 20-тим годинама 19.века док је вршио истраживања) могао да нађе документа у архиву и цркви и препише их, а данас-100 година касније влада такав хаос и дезинформисаност приликом потраге за-заправо истим подацина које је он преписивао?
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Malesevic Март 01, 2021, 05:38:30 поподне
19и век је иначе обележем прављењем споменица тј. архивских збирки. Морам овде да истакнем хрватског историчара Лопашића јер када погледате његове споменице и који је то обим посла, то је заиста импресивно. И то све крајем 19-ог/почетком 20-ог века са ондашњом технологијом.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Platin Март 01, 2021, 06:38:38 поподне
Не видим која би смисленија била активност данашњих архива од дигитализације архивске грађе. У реду, јесте то мало већи и скупљи посао, али би си дугорочно исплатио. Једном дигитализовану грађу корисници би могли користити без доласка у архив. Ту је уштеда на времену архивских радника. Такође и кориштење архивске грађе преко мреже би се могло налаћивати, ту је такође приход. Дакле, и не говоримо о општем добру чувања и приступа архивској грађи, већ о добробити за саме архиве.

Унаточ томе, нисам примјетио да главни архиви у Србији уопште раде дигитализацију. Видим да архив Суботица има дио на сајту који се зове е-архива али ту су само спискови матичних књига које посједују у пдф формату.
Архив Београда је тренутно одличан пример за барем нешто. Они су дигитализовали матичне књиге које су од раније поседовали, као и туру која им је стигла током 2019. године. То је сада лепа колекција, за подручје које данас обухвата Београд.
Постоје још и картони житеља  - пријаве боравка и попис из 1895. - у својој суштини државно урађен домовни протокол Земуна.
Матичне књиге и домовни протокол нису претраживи. Картони житеља јесу, по имену, презимену или именима родитеља. Зашто су негде оба родитеља уписана, негде отац, негде мајка... У случају Београда, и пристизања становништва из свих крајева, је од изузетног значаја место рођења - скоро па више од имена родитеља. Колико знам, начин претраге се неће мењати.

Кажем, за барем нешто, јер су то покачене на интернет (захтева се само бесплатна регистрација) слике страница. Неки документи су мањи, неки су већи, управљање прегледањем је лоше решено - ако се прегледају врло широки записи (двострано на А3) они су на обичним мониторима мањи него у стварности и читљивост је слаба. Тада је потребан монитор шири од 16:9 или неко 4К чудо.

Па ипак, када би сви архиви урадили исто, ми више не бисмо имали проблема - свакако да у Србији одавно живи већина Срба и да је већина података о Србима у самој Србији.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 23, 2021, 11:01:22 поподне
Вршљајући по тавану цркве у Црепаји, наишао сам после неколико година на Протокол црквених прихода из 1812-1867.године и тиме на попис свечара у децембру (само за године 1815-1817) на ком се наводи мој предак Михаил/Мијаило као свечар за Никољдан 6.декембрија (19.по новом). Ето, до сада сам имао податак из Протокола Домовног из 1860.године да смо славили и тада Никољдан (налази се забележена крсна слава за сваку фамилију) , али ово је корак даље и податак да смо и 1816.године славили Никољдан и то је први записани траг о томе. Иначе смо у Црепају досељени 1789/90.године на крају Кочине Крајине , и то један једини човек и преживели члан породице -управо Михаило (7.колено) као рањени граничар.

Протокол прихода и расхода Црепајског храма 1812-1867:

(https://i.postimg.cc/8CfjLF9R/1.jpg) (https://postimages.org/)

На списку свечара 9.децембра 1816.године Михаил Панчев.. који је дао принос цркви
(https://i.postimg.cc/mkBkxmDj/2.jpg) (https://postimages.org/)


На списку свечара 6.децембра 1817.године (Свети Никола) Мијаило Панчев.. цркви дао принос од 36 (крајцера можда)
(https://i.postimg.cc/3xdRH4Ks/3.jpg) (https://postimages.org/)upload photo (https://postimages.org/)


Протоколи прихода и расхода за децецмбар 1816. и 1817.године указују на задуживање одређеног броја житеља места за период крсне славе Никољдана и у овом случају 1816.године наводи се Михаил Панчев, а други пут 1817.године уписан је као Мијаило Панчев. Наиме, нема речи о томе да се не ради о најстаријем и првом члану породице Панчевачки у Црепаји , Михаилу Панчевцу/Панчевачком. Овај налаз одговара давању прихода цркви од стране Михаила и његове породице поводом свечара (крсна слава породице Свети Никола). Овај протокол прихода и расхода цркве у Црепаји је битан јер је управо 1816. и 1817.година први пут када је званично забележено да породица Панчевачки слави Никољдан (представља најранији помен Никољдана као крсне славе Панчевачких). Лош упис презимена није случајност нити појединост  у овој врсти докумената, наиме краћена су и друга презимена Живков писано као Живк, краћено је како би стало у табелу ! Од свечара за 9.децембар (мало после Никољдана-3 дана 1816.године) наводе се-Панчевачки (1 крајцера можда), Тарајић, Грубановић, Грујић/ин, док за 6.децембар 1817.године (Никољдан) наводе се -Панчевачки (36), Тарајић, Живков, Бубеско, Сувачар, Недељков, Николић, Јованов. Све поменуте породице воде се да славе Никољдан за крсну славу (Николићи св.Пантелејмона касније, Живкови св.Георгија, св.Јована, св.Лазара, Недељкови Никољдан и светог Лазара)!
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Делија Март 23, 2021, 11:02:29 поподне
https://www.poreklo.rs/2021/03/21/prezimena-srba-u-najstarijem-sacuvanom-domovnom-protokolu-od-1835-1860-godine/

Препис најстаријег сачуваног Домовног Протокола у Црепаји из 1835-1860.године (збирни протокол за цело село).
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Paradoks Јун 07, 2021, 09:13:31 поподне
Да се запљунем на тему, пошто ми је данас Архив града Београда дао неке прецизније податке о пореклу по женској линији - знала сам да су мушки преци прабабе по женској линији (мамине маме мама) дошли у Београд око 1850. године из "Војводине" (широк појам, нисам знала имена).
Данас сам ископала - уз све адресу куће за коју од детињства знам да су тад саградили (сада распало ругло у Кнез Даниловој 44)  - да се као дете са родитељима доселио Мита Шандоровић (отац Мија, мајка Софија), рођен у Мокрину 14. априла 1844. године.

Постоји ли нешто дигитализовано везано за Мокрин почетком 19. века? Хвала унапред.

Као конкретни родитељи моје прабабе Милеве Шандоровић, рођене 1880. године у Београду, наводе се Архадије и Јудита, о којима ништа даље нисам успела да ископам. Било би ми занимљиво да сазнам да ли је Архадије можда Митин млађи брат, што бих вероватно сазнала из неких матичних књига из Мокрина, не Београда.

За женску линију постоји предање да су у Београду још од времена Турака, па помишљам да је Јудита можда била јеврејског порекла. Девојачко презиме јој нисам нашла.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: нцп Јун 07, 2021, 09:44:48 поподне
Да се запљунем на тему, пошто ми је данас Архив града Београда дао неке прецизније податке о пореклу по женској линији - знала сам да су мушки преци прабабе по женској линији (мамине маме мама) дошли у Београд око 1850. године из "Војводине" (широк појам, нисам знала имена).
Данас сам ископала - уз све адресу куће за коју од детињства знам да су тад саградили (сада распало ругло у Кнез Даниловој 44)  - да се као дете са родитељима доселио Мита Шандоровић (отац Мија, мајка Софија), рођен у Мокрину 14. априла 1844. године.

Постоји ли нешто дигитализовано везано за Мокрин почетком 19. века? Хвала унапред.

Као конкретни родитељи моје прабабе Милеве Шандоровић, рођене 1880. године у Београду, наводе се Архадије и Јудита, о којима ништа даље нисам успела да ископам. Било би ми занимљиво да сазнам да ли је Архадије можда Митин млађи брат, што бих вероватно сазнала из неких матичних књига из Мокрина, не Београда.

За женску линију постоји предање да су у Београду још од времена Турака, па помишљам да је Јудита можда била јеврејског порекла. Девојачко презиме јој нисам нашла.

Постоји књига Мокрински родослови.

Мислим да је у припреми и наставак.

Тамо у Мокрину је сјајна екипа која се бави тим истраживањима.

https://mokrin.org/mokrinske_novine/#!/clanak/418
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Paradoks Јун 07, 2021, 10:33:04 поподне
Постоји књига Мокрински родослови.

Мислим да је у припреми и наставак.

Тамо у Мокрину је сјајна екипа која се бави тим истраживањима.

https://mokrin.org/mokrinske_novine/#!/clanak/418

Хвала, погледаћу!

Мислим да сам мистерију Мите/Архадија решила тиме што сам сад прилично сигурна да је у питању иста особа, која је у тренутку Милевиног рођења у црквену књигу уписана као Архадије, кочијаш, а накнадно као Мита, рентијер, дочим постоји и Мита Шандоровић фијакериста 1908. међу свечарима у Београду, а 1924. и 1933. се на тој адреси појављује као рентијер. Променио занимање, обогатио се, а можда негде успут и име - или је 'Архадије' крштено које је записано у црквеним књигама.
Наслов: Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
Порука од: Razor Burn Јун 08, 2021, 12:20:19 поподне
Честитамо Делију за његов драгоцени допринос овој теми.

Породица мојих мајки мигрирала је у Ковин пре Првог светског рата, тако да ми је регион прирастао срцу и делим мноштво лепих успомена у посети рођацима у Панчеву и Мраморку.

Нисам успео да откријем никакве информације у вези са породицом мојих мајки у Ковину (Миладиновићи, Никољдан), изузев да је мој деда рођен 1911. године и оженио се Мађарицом?

Нажалост, у литератури их се не спомиње (Поповић, Ердељановић, итд.) Иако су били насељени у том подручју када су вршена испитивања ...?

Верујем да је мој прадеда мигрирао из Смедеревске Паланке са ранијим везама за подручје Параћина, али ништа што породична традиција не може да подстакне?

Срећом је предузето пуно посла на дигитализацији, јер су моји покушаји да добијем породичне евиденције у периоду 2006-2008 били неуспешни због лошег вођења евиденције са вишеструким уносима презимена за браћу и сестре мојих мајки, што је компликовало ствари.
А да не говоримо о датумима који недостају и непотпуним подацима који ме доводе до забуне. :(