Форум - Порекло
Порекло становништва => Дијаспора => Тему започео: Вучина Јун 18, 2016, 01:19:09 поподне
-
"Црна Гора у Банату - Ових дана обишао је др. Јован Манојловић, српски радикални посланик угарског сабора, села у Банату чији су се становници, по предању, доселили из Црне Горе. Банатска Црна Гора налази се између Темишвара и Лугоша, и има ова села: Петрово Село, Станчево, Хрњаково, Краљевац, Лукаревац и Рекаш. Становници Рекаша примили су насилно, за време Марије Терезије, католичку веру, очувавши српски језик али су изгубили народно име и сад се зову Буњевци. У Хрњакову је настало друго зло: сачували су православну веру, али су заборавили српски језик и данас говоре румунским; међутим ипак се издају за Србе, и тукли би се кад им се каже да су Власи! У друга четири села очуван је српски језик и име, а и православље." Цариградски гласник, 25. април 1908. године, број 17 (http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_2659/1908/04/b017#page/1/mode/1up)
Наведена села на карти:
(https://s32.postimg.org/lp8zz9fgl/map.jpg)
Рекаш / Recaș (плаво)
Петрово Село / Petrovaselo (црвено)
Хернаково (Хрњаково) / Herneacova (жуто)
Станчево / Stanciova (зелено)
Краљевац (Велики Тополовац) / Cralovăț (наранџасто)
Лукаревац / Lucareț (љубичасто)
До сада сам једино успио наћи нешто о презименима у раду Божидара Шекуларца, који се позива на Србобран: народни српски календар за годину 1902, и наводи: "Презимена представљају углавном патрониме: Милетин, Ненадов, Голубов, Остојин, Стојанов, али и презимена типа: Лаушевић, Петровић, Војновић." Исељавање Црногораца у Румунију - Божидар Шекуларац, стр. 204 (http://www.maticacrnogorska.me/files/50/08%20bozidar%20sekularac.pdf) Такође ништа конкретно нијесам наш'о ни код Церовића: Срби у Румунији од раног средњег века до данашњег времена - Љубивоје Церовић (http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ro.html)
Мало сам претраживао телефонски именик, успио сам наћи пар презимена, нпр. у Петровом Селу (http://www.carte-telefoane.info/cauta.php?nume=&x=24&y=17&judet=TIMIS&localitate=RECAS&strada=SAT+PETROVASELO&telefon=&domeniu=&produs=&cautasiindetaliiprodus=da&tippersoana=toate):
Andreici (Андреић)
Brancov (Бранков)
Despot (Деспот)
Marcov (Марков)
Momirov (Момиров)
Novacovici (Новаковић)
Popovici (Поповић)
Savin (Савин)
Tomici (Томић)
Topici (Топић)
Да ли неко зна нешто више о овом становништву и његовом поријеклу?
-
Хм... пробајмо овако, обрати пажњу за почетак на саме називе места, овде су осим на српском дата само на румунском, а румински је службени језик на том простору тек од 1918. године, те је пожељније сазнати како су се та места звала на мађарском, па чак и на немачком, него на румунском.
Покушао сам мало да то истражим, па нађох следеће мађарске називе:
Рекаш / Tem. Rékas
Петрово Село / Temespéteri
Хернаково (Хрњаково) / Aranyág
Станчево / Sztancsafalva
Краљевац (Велики Тополовац) / Temeskiralyfalva
Лукаревац / Lukácskő
На карти Тамишке жупаније из 1910. године то изгледа овако:
(https://s33.postimg.org/quet5jl0v/temes.jpg)
Кад смо апсолвирали мађарске називе, даље истраживање би се могло наставити у претраживању мађарских пописа, којих на мрежи има неколико, али за почетак бих препоручио Попис земље из 1828. године (в. Martha Remer Connor, Germans & Hungarians 1828 Land Census, Temes County, 1994 (https://dcms.lds.org/delivery/DeliveryManagerServlet?dps_pid=IE2525599)), који је најближи јавно доступни попис на интернету.
Осим овог пописа није лоше погледати и старији, онај који је спровела царица Марија Терезија од 1767. до 1775. године, а који је за ову тему можда најлакше претражити уз помоћ интерактивне карте (в. Mária Terézia úrbéri tabellák (http://archives.hungaricana.hu/en/urberi/map/?bbox=-1300041.6785608195%2C4643701.7719911495%2C4961679.6785608195%2C7324501.2280088505)).
Погледах сад какво је стање у овим местима било 1890. године, па закључих да осим у Рекашу, где су заведени као Хрвати (а где их је било око 1/3 становништва), у другим местима пописани као Срби, те да су у тим местима осим Хрњакова Срби били већина.
Толико за почетак, покушај нешто сазнати из ових пописа, пре свега овог из 1828. године. Можда ти неће бити превише ни преписати србофона презимена која се помињу у наведеним местима, која ћеш некад морати тражити и под старијим називом (најбоље погледати прво садржај, тј. списак пописаних насеља).
-
Нешто сад гледам рад Мила Томића Антропонимија Срба и Хрвата у Румунији, па видех да се он не слаже са пореклом банатских Црногораца, али не наводи разлоге тог неслагања (као да је то већ неко други утврдио, а он само узгредно напомиње?). Шта он каже у поменутом раду:
2.1.3. Говори банатских "Црногораца" (у насељима: Краљевац, Лукаревац, Петровосело, Рекаш и Станчево, жуп. Тимиш), зову се тако према погрешном мишљењу носилаца ових говора да су се доселили из Црне Горе. Осим рекашког говора, који има неке незначајне специфичности, сви су остали говори доста хомогени (у Рекашу постоје само африкате ћ и ђ).
Најстарија насеља из ове групе су Петровосело и Рекаш, који се помињу од 1359. године. Остала насеља помињу се, први пут, следећим редоследом: 1456. године Станчево, 1471. Лакревац, а 1723-1725. Краљевац (в. Suciu, I, II).
Нарочиту пажњу истраживању ових говора обратио је др Виктор Веску, универзитетски наставник у Букурешту, који је у низу прилога објављених у стручним часописима, а нарочито у својој докторској дисертацији, анализирао ове говоре, како из дијахронијске тако и из синхронијске перспективе, укључујући и стране утицаје, првенствено румунске, у условима билингвизма. Од великог је значаја и прилог Павла Ивића о говорима са незамењеним јатом (в. Vescu-1, Vescu-2, Vescu-3; Ивић-3).
Извор: Миле Томић, Антропонимија Срба и Хрвата у Румунији, Ономатолошки прилози, књига V, Београд, 1984, стр. 12 (254. у зборнику)
-
Хвала пуно Амчикусе!
Нажалост на оном попису из доба Марије Терезије, нема ништа за наведена села, осим за једно село у близини, Ходош. А колико сам видио углавном су Румуни и Словаци.
Што се тиче овог другог пописа из 1828. године, нашао сам сва села. Ево извучено ако неког занима.
Попис Петрово Село (https://s31.postimg.org/twdcfrqor/petrovo_selo.jpg)
Попис Станчево (https://s31.postimg.org/opr67tlzv/stancevo.jpg)
Попис Краљевац (https://s31.postimg.org/fqe4xm0mj/kraljevac_1.jpg)
Попис Хрњаково (https://s32.postimg.org/6nbx981lx/hrnjakovo.jpg)
Попис Лукаревац (https://s32.postimg.org/6nx85i5ed/lukarevac.jpg)
Попис Рекаш 1 (https://s31.postimg.org/kijej1l17/rekas.jpg) 2 (https://s31.postimg.org/5zrshdajv/rekas_2.jpg) 3 (https://s31.postimg.org/4t5vipmfv/rekas_3.jpg)
У прва четири села су скоро сва имена српска, док у задња два доста слабије.
Интересантно је презиме Lausevits (Лаушевић) у попису за Станчево под бројем 11 и 20. Носиоци презимена Manoila (Манојла-Манојло?) и Dina (Дина). Ја знам само за Лаушевиће из Тепаца под Дурмитором.
Иначе у попису за Краљевац има пар презимена које не знам баш да одгонетнем а доста су честа Keveressan (Кевершан??), Beretsity (Беретић-Берешић?), Szuity (Шуић?), Kossar (Кошар?). Носиоци имају српска имена.
Првом приликом ћу прегледати Томића.
-
Интересантно је презиме Lausevits (Лаушевић) у попису за Станчево под бројем 11 и 20. Носиоци презимена Manoila (Манојла-Манојло?) и Dina (Дина). Ја знам само за Лаушевиће из Тепаца под Дурмитором.
Иначе у попису за Краљевац има пар презимена које не знам баш да одгонетнем а доста су честа Keveressan (Кевершан??), Beretsity (Беретић-Берешић?), Szuity (Шуић?), Kossar (Кошар?). Носиоци имају српска имена.
Првом приликом ћу прегледати Томића.
У Банату и дан-данас има Кеврешана.
-
Иначе у попису за Краљевац има пар презимена које не знам баш да одгонетнем а доста су честа Keveressan (Кевершан??), Beretsity (Беретић-Берешић?), Szuity (Шуић?), Kossar (Кошар?). Носиоци имају српска имена.
Првом приликом ћу прегледати Томића.
Нисам видео да си навео и презиме Беретић. То је позната буњевачка породица. Има их у доста Сомбору. Знам неке и лично. Ево шта кажу о њима:
БЕРЕТИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору, од 1715.год.; C.Beretić, католички свештеник у сплитској дијецези родом из Стариграда у северној Далмацији (мој додатак – данас више нема Беретића ни у Стариграду ни у околним селима под Велебитом); католици у дубровачкој Ријеци.
Све у свему, многа од ових презимена су се задржала и до данас у Војводини.
-
Петрово Село Бр. 86 Живојин Путин :)
-
О српском манастиру Ходош код Арада, говори и др Ђоко Слијепчевић у 2. књизи Историје Српске православне цркве. Архимандрит манастира Ходош је био Стеван Крагујевић, који је касније био постављен за пакрачког епископа. Крагујевићи су касније постали Сенћани, а међу њима је најпознатија наша песникиња Тања Крагујевић.
-
Ево и неких презимена у селима банатских Хера у Румунији, која "вуку", на Црну Гору, Црногорску Херцеговину, Стару Хецеговину.
Соколовац или Сакаловац: Поред презимена великог рода који се зове Браничевски, постоје и Бурмаз, Скочајић, Новаковић и Пејовић. Род Којчића слави Св. Саву. Без икаквих података о поријеклу ево и неких карактеристичних презимена: Вулетићи, Драшковићи, Пејовић-Морачки, Белодедић. Од ових је и фудбалер Белодедић.У списку оних који су се исповиједали пред Божић 1787 имају и презимена: Кричковић, Ђуровић, Комњеновић, Карановић...
Луговет: старији родови су :Радосављевић, Белодедић и Вуксановић. Ево и карактеристичних презимена:Стаматовић, Русовац, Томашевић, Бушатовић. На исповијед пред Божић 1787 сусрећу се и презимена: Раичевић, Ђуров-Ђуровић, Ђурашев, Дуганђић.
Лесковица: У списку лица која су се исповиједала пред Божић 1787, нађох и једног Ковијанића. Моја асоцијација одмах на Ковијаниће- Риста Ковијанића, Морачу. Можда и гријешим? Старији родови у селу су: Вишатовићи, Мишановићи, Стојчевићи, Томићи - Угарковићи. Ови родови су старином из Сонте код Осека - (раније име Осијека). Букуров и Филиповић, мислим да гријеше кад наводе да су се овдје одмах ови родови посрбили. Виђо да се међу тестиранима на мајској акцији помињу и Сонта и Орељ, а поред њих су презимена Баната: Алмажан, Ардељан, али и Кладован, Маржињан.
Златица са Прњавором: Ђурашевићи су старином од Никшића (Ђурђиц). Доселили се најприје у Молдаву. Изумрли су Бошковићи а иселили се Радосављевићи.
Наведени подаци су забиљежени 1938. г. По тим подацима је написан чланак на двије и по странице од стране Б.Букурова и М. Филиповића. Да ли их и данас има под свим овим презименима, не знам ? Многе је режим у Румунији иселио из овог дијела румунског Баната у мочваре на другом крају Румуније ( Багрдан). Имао сам прилику прије годину дана да слушам обраћање Србина из Рекаша на румунском, јер не зна српски.
Вучина, Љ. Церовић пише о Србима, а Б. Шекуларац о Црногорцима, "класична српско-црногорска посла".
Миле Томић се чини ми се нудио на "Пореклу" да му се штампају књиге, јер нема одзива ни у Румунији, а ни у Србији. Имао сам у рукама његов румунско - српски речник ( скраћено издање).
-
Што се тиче овог другог пописа из 1828. године, нашао сам сва села. Ево извучено ако неког занима.
Попис Петрово Село (https://s31.postimg.org/twdcfrqor/petrovo_selo.jpg)
Попис Станчево (https://s31.postimg.org/opr67tlzv/stancevo.jpg)
Попис Краљевац (https://s31.postimg.org/fqe4xm0mj/kraljevac_1.jpg)
Попис Хрњаково (https://s32.postimg.org/6nbx981lx/hrnjakovo.jpg)
Попис Лукаревац (https://s32.postimg.org/6nx85i5ed/lukarevac.jpg)
Попис Рекаш 1 (https://s31.postimg.org/kijej1l17/rekas.jpg) 2 (https://s31.postimg.org/5zrshdajv/rekas_2.jpg) 3 (https://s31.postimg.org/4t5vipmfv/rekas_3.jpg)
У прва четири села су скоро сва имена српска, док у задња два доста слабије.
Интересантно је презиме Lausevits (Лаушевић) у попису за Станчево под бројем 11 и 20. Носиоци презимена Manoila (Манојла-Манојло?) и Dina (Дина). Ја знам само за Лаушевиће из Тепаца под Дурмитором.
Иначе у попису за Краљевац има пар презимена које не знам баш да одгонетнем а доста су честа Keveressan (Кевершан??), Beretsity (Беретић-Берешић?), Szuity (Шуић?), Kossar (Кошар?). Носиоци имају српска имена.
Првом приликом ћу прегледати Томића.
Браво Вучино!
А ова презимена која си навео, Кеверешан(ин) је топонимистичко презимен, питање је само где се налази то место Кевереш (вероватно негде близу), за Беретић Бакс је написао, ово Манојла је од имена Манојло (које у тим крајевима може да се изговара и као Манојла), следеће је скоро сам сигуран Суић (то презиме ми је познато из других пописа, али не знам какво му је порекло), Кошар такође не бих умео да објасним.
О српском манастиру Ходош код Арада, говори и др Ђоко Слијепчевић у 2. књизи Историје Српске православне цркве. Архимандрит манастира Ходош је био Стеван Крагујевић, који је касније био постављен за пакрачког епископа. Крагујевићи су касније постали Сенћани, а међу њима је најпознатија наша песникиња Тања Крагујевић.
Не знам каква се етимологија крије иза тог корена крагуј? Нека презимена у Лици рецимо имају тај назив у свом корену, нпр. Крагујац, или вероватно верзија истог презимена, Крагуљац? А презиме Сенћанин је можда од Сенте. ;)
Прилог који је послао Видоје, говори у прилог овој причи о Црној Гори, али колико сам разумео то нису ова места, од којих почесмо дикусију? :)
-
Колико знам, КРАГУЈ је била врста птица коју је средњовековна властела код Срба, користила у лову. Нешто као соко, јастреб, кобац, само већа. Мислим да је та птица изумрла. Пошто је била врло храбра птица, постоји веровање да је због тога некада постојало и лично име Крагуј. Сматра се да је реч старословенског порекла, као нека ономатопеја настала из кликтања те птице.
Војислав
-
Шта Душан Поповић каже о наведеним местима Банатске Црне Горе у свом делу Срби у Банату до краја XVIII века?
Кекеш - 1773 имао је 40 домова. 1830 означен је као румунско насеље. Тада је припадао Еуфросини Палхази. Налази се у Банатској Црној Гори северно од Рекаша. (стр. 176)
Киждија - 1717 имала је 76, а 1727 23 дома. Насељавање Румуна извршено је око средине XVIII века. 1773 имала је већ 157 домова, а тада су добили премоћ Румуни. 1830 значена је као румунско-српско (црногорско) насеље. Припадала је Ђорђу и Симону Сини. Налази се у Банатској Црној Гори, североистично од Рекаша. (стр. 177)
Краљевац (Cralovat). - 1717 имао је 20, а 1727 8 домова. 1773 имао је 58 домова. 1830 означен је као румунско насеље. Налази се у Банатској Црној Гори, североисточно од Рекоша. (стр. 178)
Лукаревац (Lukaret). - Око 1492 био је власништво породице Радић. 1717 имао је 10, а 1727 28 домова. Црква је саграђена око 1730. 1773 имао је 60 домова. 1802 припадао је породицама Јанковић и Ђуре Докторовића. Налази се у Банатској Црној Гори североисточно од Рекаша. (стр. 182)
Надаш, Дубоки. - 1717 имао је 11, а 1727 12 домова. 1773 имао је 58 домова. 1786 означен је као српско-румунско насеље, а 1830 као румунско-српско насеље. Налази се у Банатској Црној Гори, северно од Рекаша. (стр. 185)
Петрово Село (Petrova selo). - На мапи од 1723-5 означено је као насељено. 1727 имало је 17 домова, а 1773 103. 1830 значено је као српско (црногорско) насеље са 1762 православних и 14 католика. Припадало је породици Јована Андрејевића. Налази се у Банатској Црној Гори, североисточно од Рекаша. (стр. 189)
Станчево (Stanciova). - Припадало је Тамишкој жупанији. Забележено је 1471. 1727 имало је 23, а 1773 95 домова. 1830 означено је као румунско-српско-(црногорско) насеље. По традицији Срби у Станчеву су се населили одмах после битке на Косову. Налази се у Банатској Црној Гори североисточно од Рекаша. (стр. 197)
Хрњаково. - Припадало је Тамишкој жупанији. Забележено је 1468. 1717 имао је 7 домова. 1773 имао је 99 домова. 1786 забележено је за Хрњаково Село да је насељено Србима, "који свој језик рђаво говоре". Бавили су се виноградарством и пчеларством. 1830 означен је као румунско-српско (црногорско) насеље. Налази се у Банатској Црној Гори северозападно од Рекаша.
Рекаш не нађох у књизи, осим на почетку, где се помињу племићи куријалисте који су 1552 живели у Рекашу, па где се набрајају и следећи Срби: Вучковић, Никола Цреповић, Петар Божић, Јован Литерат (дејак, ђак), Тодор Балентић, Иван Сабов, и други; те се још на истом месту наводи да није познато када су се доселили преци Ђорђа Бранковића, који су дошли из Херцеговине. (стр. 33)
-
Мала исправка, једно село овде је наведено као Краљевац (Велики Тополовац), са румунском верзијом имена - Cralovăț. С друге стране, јужно од овог села, на карти коју је приложио Амикус, се виде два села са румунским верзијама имена - Topolovățu Mare и Topolovățu Mic, што би у преводу гласило - Велики и Мали Тополовац. Изгледа да се ради о два одвојена села, једно под именом Краљевац а друго под именом Велики Тополовац:
(https://s32.postimg.org/lp8zz9fgl/map.jpg)
У којим од ових села живи српско становништво? У оба, или само у једном од ова два, а ако је то случај, у којем?
-
Мала исправка, једно село овде је наведено као Краљевац (Велики Тополовац), са румунском верзијом имена - Cralovăț. С друге стране, јужно од овог села, на карти коју је приложио Амикус, се виде два села са румунским верзијама имена - Topolovățu Mare и Topolovățu Mic, што би у преводу гласило - Велики и Мали Тополовац. Изгледа да се ради о два одвојена села, једно под именом Краљевац а друго под именом Велики Тополовац:
(https://s32.postimg.org/lp8zz9fgl/map.jpg)
У којим од ових села живи српско становништво? У оба, или само у једном од ова два, а ако је то случај, у којем?
То је нека грешка у питању, неко је помешао Велики Тополовац са Краљевцем, а Краљевац је како каже Поповић северо-источно од Рекаша. Тополовац и Велики и Мали су југо-источно.
-
То је нека грешка у питању, неко је помешао Велики Тополовац са Краљевцем, а Краљевац је како каже Поповић северо-источно од Рекаша. Тополовац и Велики и Мали су југо-источно.
Дакле очигледно се мислило на Краљевац у том случају. Да ли и у Великом и Малом Тополовцу има Срба? Назив је словенски, али то не мора много да значи.
-
Дакле очигледно се мислило на Краљевац у том случају. Да ли и у Великом и Малом Тополовцу има Срба? Назив је словенски, али то не мора много да значи.
Можда је Вучина негде погрешио. У чланку који је приложио, нема Великог Тополовца. Требало би погледати у попису из 1828. године, да ли има Великог и Малог Тополовца? Ако има, могло би се видети по презименима, јесу ли то Срби или неки други?
-
У Петровом Селу помиње се Мила Путин и Ника Путин.
-
Jezička struktura prema popisu 1880. godine. Govornici rumunjskog su obilježeni ljubičastom, njemačkog narančastom, mađarskog zelenom, slovačkog svijetloplavom. Govornici srpskog i hrvatskog su popisani zajedno. Oni pravoslavne vjere su obilježeni crvenom a oni katoličke plavom.
(https://s13.postimg.org/68400y5dx/image.png)
Na poreznom popisu su u selu Brestovac(na ovoj karti pod kasnijim imenom Aga) prezimena uglavnom srpska. S druge strane selo Teš koje se nalazi odmah pokraj Lukarevca uglavnom ima rumunjske oblike. U oba Topolovca su prezimena rumunjska.
-
Jezička struktura prema popisu 1880. godine. Govornici rumunjskog su obilježeni ljubičastom, njemačkog narančastom, mađarskog zelenom, slovačkog svijetloplavom. Govornici srpskog i hrvatskog su popisani zajedno. Oni pravoslavne vjere su obilježeni crvenom a oni katoličke plavom.
(https://s13.postimg.org/68400y5dx/image.png)
Na poreznom popisu su u selu Brestovac(na ovoj karti pod kasnijim imenom Aga) prezimena uglavnom srpska. S druge strane selo Teš koje se nalazi odmah pokraj Lukarevca uglavnom ima rumunjske oblike. U oba Topolovca su prezimena rumunjska.
Хвала Паво! :)
-
Не знам каква се етимологија крије иза тог корена крагуј? Нека презимена у Лици рецимо имају тај назив у свом корену, нпр. Крагујац, или вероватно верзија истог презимена, Крагуљац? А презиме Сенћанин је можда од Сенте. ;)
Kraguj je ptica grabljivica, slična orlu, , nažalost danas ih više nema.
U srednjem veku u Srbiji ova ptica je bila dresirana i upotrebljavana za lov, a pomoću nje je lovio i despot Stefan Lazarević.
O tome je, u njegovoj biografiji, svedočio i Konstantin Fliozof
http://www.opanak.net/kako-je-kragujevac-dobio-ime/
-
Браво Вучино!
А ова презимена која си навео, Кеверешан(ин) је топонимистичко презимен, питање је само где се налази то место Кевереш (вероватно негде близу)
Проучавањем насеља Банатске Црне Горе, сасвим случајно сам пронашао на старој војној карти Аустроугарске могући одговор на Ваше питање.
(https://i.postimg.cc/y63wdNYw/Screenshot-2022-11-16-112700.png)
Као што се може видети у близини је насеље које је добило име по Србима те стога верујем да је и Кевереш био насељен њима. Иначе, данашњи румунски називи насеља су Chevereșu Mare и Sârbova, а налазе се јужно од Рекаша.
-
Ево и пар драгоцених радова на тему порекла српског становништва на простору Банатске Црне Горе:
Жива Ђ. Милин - Банатска Црна Гора (Историја, говор, ономастика)
Аутор рада је себи поставио за циљ да сажето прикаже историју, говор и ономастику Банатске Црне Горе. У првом делу рада су подаци о писаним поменима њених данашњих насеља, о времену досељавања Срба на њене просторе и о њиховом пореклу, о српском становништву и о његовом световном и верском животу итд. Други део је посвећен „банатско-црногорском говору“, који је, у ствари, српски архаични, периферијски говор, са незамењеним старим јатом, са бројним фонетичким и морфолошким особинама, са архаичном лексиком и позајмицама у њој из страних језика. Његов трећи део је кратак осврт на „банатско-црногорску ономастику“, која је углавном српска, али има у њој и елемената немачког, мађарског и румунског порекла.
Линк за читање: https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=1096915 (потребна регистрација)
Жива Ђ. Милин - О заједничком пореклу архаичних српских говора са простора румунског Баната („Банатско-црногорски“, крашевски И свинички говори)
Истраживања српских говора ca подручjа румунског Баната започела су joш краjем XIX и настављена су током XX века, нарочито у његовoj дpyгoj половини.
Линк за читање: https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=1100182 (потребна регистрација)
Жива Ђ. Милин - Породични надимци Срба у Банатској Црној Гори. Ономатолошки прилог (XX век)
На мултиетничкој карти румунског дела Баната, Банатска Црна Гора се налази североисточно од Темишвара, а сачињавају је четири насеља, некада са српским, данас са мешовитим живљем: Краљевац (Cralovăţ), Лукаревац (Lucareţ), Петрово Село (Petrovosela) и Станчево (Stanciova). Најстарији писмени помени о њима потичу из XIV–XVI века: Петрово Село – 1359 [Suciu, 1968: 41], Станчево – 1454 [Suciu, 1968: 143], Лукаревац [Suciu, 1967: 364] и Краљевац [Feneşan, 1981: 94-95]. Податке о овим насељима и њиховом српском живљу налазимо у монографији Банатска Црна Гора [Перинац–Поповић, 1984]. У њиховим парохијама матичне књиге се воде од 1779. године. Ову српску етничку енклаву је у лето 1956. године посетио академик Павле Ивић и открио у њеном периферијском српском говору незамењени јат [Ивић, 1956]. У нашем раду је обрађено 350 породичних надимака забележених у четири наведена насеља у другој половини XX века. Аутор их је сврстао у три групе: деантропонимни, детопонимни и деапелативни надимци. Ови су надимци образовани од српских и страних личних имена и презимена, хипокористика, етнонима, топонима, апелатива итд. За објашњење настанка надимака од српских личних имена и презимена користили смо месне матичне протоколе, а за оне настале од румунских и других страних личних имена и презимена служили смо се доступним ономастичким изворима.
Линк за читање: https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=1097097 (потребна регистрација)
Ђорђина M. Трубарац Матић - Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фелнак) и Банатској Црној Гори (Краљевац)
Линк за преузимање: https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2019/download/2393_312d10855057fd7c22e7b176ba0034e2