Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Православље => Тему започео: Nebo Децембар 09, 2015, 12:35:43 пре подне
-
Стихира Србским светитељима (18. век), поју монаси Манастира Дечани:
https://www.youtube.com/v/PfUPbuY5e0E
(ова стихира је лек за сваку србску душу)
-
Кад је Небо покренуo тему којој је топос православно црквено појање, да се придружим са пар лепих извођења неких црвених певања, а која су мени посебно мила.
Неки од најбољих извођача ове врсте музике су без иквакве сумње Дивна Љубојевић и хор Мелоди. Оно што спада у ред њихових најбољих извођења је и песма Агни Партене (тј. Чиста Дјево), у прилогу, а којој се могу придружити и Христос Анести (https://www.youtube.com/v/8cuVPUHCFKY), Аглексиј Собор (https://www.youtube.com/v/bDKIk9E2aUI), Кирие Елеисон (https://www.youtube.com/v/QR3Y5hDncn4), Славословје (https://www.youtube.com/v/8cuVPUHCFKY), Песма над песмама (https://www.youtube.com/v/7_UtlTqfFpo).
https://www.youtube.com/v/AE1FzSC8DBs
Такође врло лепо поју неки наши хорови у Мађарској, нажалост тога појања на јутубу не налазим, а врло ми жао што и сам неке наше појце и појања нисам забележио, пре што је то за овај живот постало касно.
-
И, по мени, најлепше извођење песме "Тебе појем":
https://www.youtube.com/v/E-lJazaPjRk (https://www.youtube.com/v/E-lJazaPjRk)
-
Од малена ми је на Мокрањчевој литургији најлепша песма била крајња, "Буди имја Господње". Најлепше извођење у животу ове песме чуо сам уживо у априлу 2010. у Сава Центру, у заједничком извођењу Обилића, Шпанца и Collegium Musicum-a. Срећом, постоји један снимак са овог догађаја (нажалост прилично лош) и препоручујем свим љубитељима да послушају. Можете и цео снимак, или само од 5 минута и 40 секунди, па до краја на 7 минута и 32 секунде.
https://www.youtube.com/v/pMILSJNmaEU
-
Да, овај Дивнин стил се зове Карловачко појање.
Мени је најлепше од ње и њеног хора тропар "Богородице Дјево". Небо на земљи.
Иначе, неколико година Дивна и Мелоди су били црквени хор у Манастиру Ваведење на Сењаку у Београду (не знам да ли и даље тамо певају, пошто ја више не идем тамо). То савршенство појања на Светој Литургији (све са Дивним изразом лица као да је то нешто најједноставније на свету) тешко је описати, то је требало доживети.
-
Од малена ми је на Мокрањчевој литургији најлепша песма била крајња, "Буди имја Господње". Најлепше извођење у животу ове песме чуо сам уживо у априлу 2010. у Сава Центру, у заједничком извођењу Обилића, Шпанца и Collegium Musicum-a.
Селаковићу, сад у недељу правац у најближу цркву, па ћеш имати "Буди Имја Господње" ин виво :)
Овај напев је сама завршница Литургије, пред благослов и отпуст.
Мада, није баш ни свеједно у коју цркву ћеш отићи, негде поју лепше, негде слабије...
Ја бих препоручио два београдска храма по лепом хорском појању: Светог Ђорђа на Бановом Брду и Преображењску цркву на Видиковцу. Што се певнице тиче, ту ми је најјача црква Свете Петке на Чукарици. Кад се скупи неколико мушких гласова у певници, тропари и антифони звуче као у неком манастиру. Сигурно има још добрих престоничких хорова и певница, ја издвојих оне по мом укусу.
-
Селаковићу, сад у недељу правац у најближу цркву, па ћеш имати "Буди Имја Господње" ин виво :)
Овај напев је сама завршница Литургије, пред благослов и отпуст.
Молим те, Небо, испашће да мислиш да ја не знам кад иде ова "ствар" на Литургији :) Две године ми је омиљено било извођење у Вазнесењској цркви, па сам онда прешао на Звездару у цркву Св. Цара Лазара, ту је био мали хор и нису могли да изнесу све гласове. Онда сам три године ишао у капелу у Студентском граду на НБГ, док сам ту живео, ту се певала "византија". Сада на Вождовцу је главни хор чини ми се у Св. Константина и Јелене, а у мени ближем Св. Василију Острошком се тек формира, врло су предани и амбициозни чини ми се. наравно, битније од свега је шта литургијски текст поручује, не како се пева.
-
Молим те, Небо, испашће да мислиш да ја не знам кад иде ова "ствар" на Литургији :) Две године ми је омиљено било извођење у Вазнесењској цркви, па сам онда прешао на Звездару у цркву Св. Цара Лазара, ту је био мали хор и нису могли да изнесу све гласове. Онда сам три године ишао у капелу у Студентском граду на НБГ, док сам ту живео, ту се певала "византија". Сада на Вождовцу је главни хор чини ми се у Св. Константина и Јелене, а у мени ближем Св. Василију Острошком се тек формира, врло су предани и амбициозни чини ми се. наравно, битније од свега је шта литургијски текст поручује, не како се пева.
Немој погрешно да схватиш. Написах то да употпуним онај твој цитат да је у питању крајњи напев.
Да, у Вождовачкој цркви је добар хор. Не идем тамо, далеко ми је, али сам чуо од људи који иду да их хвале.
-
Не знам да ли ви неки знате, али ја тек данас сазнадох за Србске православне појце, чијих се неколико извођења може погледати на мрежи. Лично ме је дирнула ова песма.
https://www.youtube.com/v/T-n75RDC49g
Такође, предивно отпевана песма Пећка кандила.
https://www.youtube.com/v/ftKCvg-ocxU
-
Молебни Канон Светом Краљу Стефану Дечанском
https://www.youtube.com/v/GLTlqaFZhpM
-
Да не отварам посебну тему, о Васкрсу је изашао интервју са Дивном Љубојевић, у коме она приповеда и трагичну прошлост своје породице након Другог светског рата.
Пошто је интервју вредан пажње, надам се да нико неће замерити што ћу га овде пренети у целости, мада се можда на исту тему може отворити и посебна дискусија.
Интервју Дивна Љубојевић: Одрицањем од прошлости себи смо ноге исекли (https://www.ekspres.net/scena/intervju-divna-ljubojevic-odricanjem-od-proslosti-sebi-smo-noge-isekli)
Срби су имали све, од територије, државе, културе, уметности, и од свега најзначајније – имали су светитеље који су собом освештали ту богату, лепу и тешку историју. Непристојно је, а поврх свега је и глупо негирати прошлост када знамо да је она наша будућност
(https://www.ekspres.net/wp-content/uploads/2017/04/13/divna-ljubojevic-4-710x474.jpg)
Ваша породица није желела да се одрекне прошлости и зато је страдала од комунистичког режима.
– Били смо изложени истребљењу и са очеве и са мајчине стране. Велика ми је жеља да рехабилитујем свог деду Тихомира Љубојевића, уз чије су име комунисти прикачили разне лажи, а нема особе која га је познавала да није говорила да је био добар човек. Деда је био на положају пре рата, а пошто је на првом месту био Србин, верујући човек и припадник идеја које се не одричу српства, представљао је трн у оку онима који нису имали ништа осим припадности комунизму. Као што данас многи заменише новцем, уз подршку свих могућих полуга власти, све квалитете личности које немају снагу, идеју, памет, племенитост, лепоту, таленат, знање, тако слично беше и у комунизму. Преко идеологије се долазило до новца, положаја, „памети”, професура, угледа. А потомци тако етаблираних предака су и садашњи „крем” овог друштва, чини ми се. Мог деду су комунисти стрељали 1944. године, као и мог деда-ујака и тетку Емилију, по којој је моја сестра добила име, а која је пре тога дуго била затворена и мучена. Сви су стрељани на нашу крсну славу – Светог Јована.
Шта је одредило Вашу љубав према духовној музици? Говорили сте о посебној емоцији док сте једном приликом у манастиру Ваведење слушали појање игуманије Агније.
– Од раног детињства сам с родитељима обилазила манастире и упознавала се с нашом правом историјом и културом, која је лепа и обећавајућа за будућност. Многе службе у манастирима с дивним појањем сам одстајала. Тако смо дошли и у манастир Ваведење. То је била прва права музика међу духовном музиком која ме је обузела и оставила на мене дубок утисак и додир. Појање игуманије Агније у манастиру Ваведење опчинило ме је и сигурно је учинило да се касније за духовну музику и определим. Тешко је тачно дефинисати чиме се то бавим, професијом или позивом – призивом. Нисам певачица, музичар сам по професији, завршила сам Музичку академију, а многи ме називају мисионаром. Обично за себе кажем да сам интерпретатор.
Присетили сте се тренутка у којем Вас је духовна музика посебно очарала и дирнула. А како Ваша интерпретација делује на друге?
– Има потресних исповести које су се десиле ненадано, на неочекиваним местима. У Петрограду ме је на уласку у Лавру Александра Невског сачекао човек у свештеничкој мантији, да би ми, као туристи, наплатио улазницу и упитао ме одакле сам. Када сам рекла да сам из Србије, намрштено је питао: „А ко сте ви?” Љубазно сам му се представила, а он се озарио и сав усхићен рекао да је претпоставио да сам то ја, али да није био сигуран. Онда је кроз сузе изговорио: „Прешао сам у православље када сам чуо ваше извођење ‘Христос Анести’, пао сам на колена и постао православац.” Није лако прихватити изливено пред собом туђе срце и нутрину! Два наредна дана скоро да нисам могла да устанем из кревета размишљајући и тражећи начина како да одбацим од себе ту исповест да не буде толико тешко. И сваки пут када се сетим и причам о томе, поново пролазим кроз исто. Схвати човек колику одговорност има, а ипак је само обичан човек. Ми смо у ствари проводници: живим као обичан човек, са свим људским потребама и падовима, али певам о нечему што је надљудско и вечно и што буди у људима успавано рајско биће! Сазнала сам, рецимо, да се у Сплиту моја музика користи у терапији за децу оболелу од аутизма и да има позитивних резултата.
Наставак на везици (https://www.ekspres.net/scena/intervju-divna-ljubojevic-odricanjem-od-proslosti-sebi-smo-noge-isekli)...
Поред препоруке да прочитате и остатак овог изврсног разговора, питање и за боље познаваоце породица старог Београда, да ли постоји какав траг о даљем пореклу Дивниних Љубојевића (крсна слава: Свети Јован)? :)
-
Поред препоруке да прочитате и остатак овог изврсног разговора, питање и за боље познаваоце породица старог Београда, да ли постоји какав траг о даљем пореклу Дивниних Љубојевића (крсна слава: Свети Јован)? :)
(https://www.ekspres.net/scena/intervju-divna-ljubojevic-odricanjem-od-proslosti-sebi-smo-noge-isekli
Сазнала сам, рецимо, да се у Сплиту моја музика користи у терапији за децу оболелу од аутизма и да има позитивних резултата.[/font)
Боже, какав предиван разговор са Дивном Љубојевић, хвала на томе.
Дивна и тема.
Која подиже човека из слабости.
Велики поздрав Небу и свим учесницима теме!
-
Још као дечак сам био чтец у својој парохијалној цркви.Највише волим "народно" појање,или карловачко појање.Прво и друго "Слава Оцу..","Достојно јест",Господи возвах Тебје","Да исполњатсја уста наша",и разни други тропари,кондаци,икоси,итд. Имали смо и одличне појце,стару екупу појаца. :D
-
Отпоздрав мом земљаку из древнине - Р56!
Карловачко појање је специјалитет Дивне Љубојевић и њених "Мелода".
Најлепши део Литургије, кад хор поје овим начином, је од "Достојно и правдено јест", па закључно са "Тебје појем". Годинама сам ишао на Свету Литургију у Манастир Ваведење на Сењаку у Београду, када је хором руководила Дивна. Слушајући и певајући овакав напев, као да си на Небу! Не знам, можда и сада она тамо хороводи, јер нисам тамо био годинама (разлози нису за форум). Овакав начин појања се практикује у Видиковачкој цркви.
-
Још као дечак сам био чтец у својој парохијалној цркви.
Која је твоја парохијална црква?
-
Која је твоја парохијална црква?
Сомбор,епархија Бачка.А твоја? :)
-
Моја парохија је храм Светог Јована на Петловом Брду у Београду, али верујем да ти то не значи много. Као ни мени сомборска црква, јер сам само једанпут дуже био у Сомбору (а и то дуже је - један дан), на сахрани моје тетке. А ни она није из Сомбора, него је била удата за Бачванина, па су обоје тамо сахрањени.
Надам се да си свој таланат чтештва из дечачких дана умножио у нешто више :) ?
-
Недавно је био Васкрс, па су ми сва она појања још увек у глави.
Дивна дивно пева "Ангелскиј собор", али је мени ова песма далеко лепша у византијској верзији. Нпр. Дечанци:
https://www.youtube.com/v/XGMXnq_8biY
Још лепша је верзија монаха Манастира Ковиљ, имам је код куће, али не нађох је на јутјубу.
-
А ово је стварно небесно:
https://www.youtube.com/v/r_gIQM3I51g
https://www.youtube.com/v/BGGcePFCRBg
-
Дивна дивно пева "Ангелскиј собор", али је мени ова песма далеко лепша у византијској верзији. Нпр. Дечанци:
Још лепша је верзија монаха Манастира Ковиљ, имам је код куће, али не нађох је на јутјубу.
Ево предивног извођења хора "Мојсије Петровић":
https://www.youtube.com/v/EFr36lqOnPc
-
имaо сам доста византијског певања и осталог старог православног из разних земаља... све ми то остаде на претпрошлом компјутеру и не моће се спасити јер ми пропаде тај хард диск. Иначе ми је то дао лик који професионално наступа и бави се византијским певањем , била је ту хрпа дискова али као што рекох, пропаде ми све што сам имао. :'(
Кога интересује уско српско средњовековно појање, ту је по мом мишљењу најбоље снимке направио Павле Аксентијевић ако некога интересује препоручујем нека послуша ЦД "Музика Старе Србије"
-
Кога интересује уско српско средњовековно појање, ту је по мом мишљењу најбоље снимке направио Павле Аксентијевић ако некога интересује препоручујем нека послуша ЦД "Музика Старе Србије"
Овај рад, обиман поприлично, управо помиње Павла Аксентијевића.
Гордана Благојевић
Етнографски институт, САНУ
О рецепцији црквене византијске музике у
Београду крајем 20. и почетком 21. века
(или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор
од Стефана Србина)
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2005/0350-08610553153B.pdf
Заинтeрeсовах сe за тeму, па почeх да читам. Нисам ни знао да сe око начина појања водила било каква борба у Србији у скорашње доба.
Ја иначe имам слуха, али нeмам гласа ни за пeвањe, а камоли за појањe. А радо бих.
То јe потрeба нашe душe. Да слуша појањe.
И некако ја увек врeднујeм труд који појци из срца и душe улажу у појањe.
Нe знам како јe Нeбо осмислио тeму, па шта могу да приложим.
Мада, битно јe да тeма заживи.
-
Не знам да ли постоји неки носач звука на коме је то снимљено, али црквени хор „Јавор” из Сент Андреје врло лепо поје, и тражих то више пута, али без успеха. Постоји само на мрежи пар појања и то је то. :-\
Иначе, слушах их у Манастиру Грабовцу пре две године уживо, и очарало ме њихово појање.
-
Је ли на 6:37 "народно" пјевање?
https://www.youtube.com/v/yGky8nC1NQ8&t=451s
-
Да, могло би се тако рећи. Тропари који се поју за опело и парастос - заупокојни. "Класично" појање у СПЦ.
-
Пред вечерашњи меч 😁..
https://youtu.be/oUjtUNSvyHw
-
Из школованих кругова Богословије сам нажалост чуо фракцијско фаворизовање једног одређеног начина појања: једни су за византијски,други за старословенски начин...фаворизовање било ког је грех ка оном другом,а сигуран сам да се и у средњем веку можда и више користио византијски начин...лично,мени је архаичнији византијски и не могу рећи да га радије слушам,али ме дојми "на прву"
https://www.youtube.com/v/lhrO8M9SuSQ
https://www.youtube.com/v/GLTlqaFZhpM
-
Из школованих кругова Богословије сам нажалост чуо фракцијско фаворизовање једног одређеног начина појања: једни су за византијски,други за старословенски начин...фаворизовање било ког је грех ка оном другом,а сигуран сам да се и у средњем веку можда и више користио византијски начин...лично,мени је архаичнији византијски и не могу рећи да га радије слушам,али ме дојми "на прву"
Тзв. "византијско појање" уопште нема толико везе са Византијом, ни са средњим веком. Оно је настало у позном 17.-ом и 18. веку када су неколицина цариградских мелода нормирала затечено на терену стање црквене музике, већ столећима обогаћиване (или, пак, кварене) оријенталним и, у мањој мери, европским утицајима (неумска лествица је темпирана и у многоме уподобљена европском нотном систему). Суштински истоветни процес се одиграо и у српском духовном простору, мада спонтаније, с тим што је процентуални удео европског утицаја разумљиво био већи, с обзиром да се српска црквена музика махом обликовала у српским епархијама у Аустрији. Тако је настало народно, "карловачко" пјеније, које је хармонизовао Корнелије Станковић, а касније и други композитори. Занимљиво је да је карловачко појање такође озваничено у епархијама Влашке, а тек доцније са румунизацијом је дошло до одбацивања словенског писма (ћирилице) и усвајања грчког појања. Иста пракса је виђена и у неканонској бугарској Егзархији, која је "византију" наметала у Јужној Србији и Македонији скупа са бугарашком пропагандом.
Дакле, у питању је један православни "турбо-фолк", потпуно стран нашој традицији, историјском и црквеном искуству, кога у СПЦ наметљиво пропагирају про-фанариотске струје, мада га и многи незнавени српски традиционалисти прихватају, мислећи да се тако приопштавају некаквом имагинарном "васељенском Православљу" и "византијском комонвелту", што је класичан симптом провинцијалности духа и непоштовања сопственог светосавског предања.
-
У нашој цркви данас практикују се три начина певања: Мокрањчево, карловачко и византијско.
Најчешће се среће појање које је "кодификовао" С.С. Мокрањац, а у суштини је то начин појања који се временом као такав избистрио у црквеној пракси. Свакако је реч о мешавини стилова, где пресудну улогу има руски начин појања, који је у нашу цркву продро у 18. веку, заједно са руским црквеним књигама и црквенословенским језиком. Осмогласје потиче још из 6. века, али ја не знам како је то звучало тада ни касније, до Мокрањца, чији Осмогласник данас познајемо. Вероватно ту нема већих одступања. Ко иде на богослужења, зна како звучи који глас у осмогласју.
Карловачки стил с краја 18. и почетка 19. века је стилизација карловачке Богословије (са лаганим барокним утицајем), мени најмилозвучнији начин појања. Практикује га Дивна Љубојевић са својим хором Мелоди. По мени, најлепше литургијско појање, нарочито напеви "Достојно и праведно јест", "Свјат, свјат, свјат" и "Молимтисја". Пример - Дивна и Мелоди "Ангелский собор":
https://www.youtube.com/v/bDKIk9E2aUI
Византијски, Лаф је написао, је такође мешавина разних утицаја, а код нас се практикује по неким манастирима. Ковиљски монаси су носиоци овог стила појања у нашој цркви данас. Један од највећих поборника грчког начина појања био је митрополит Мојсије Петровић (по њему се данас зове један хор који практикује овакво појање).
Старо, средњевековно, србско црквено појање је овековечио Павле Аксентијевић. Примера ради, Херувимска песма:
https://www.youtube.com/v/YJDRsGGQVkw
Један чланак о црквеном појању:
http://www.verujem.org/teologija/carkic_pojanje.htm
-
1. "Мокрањчево" појање је помало вулгаризовани облик карловачког појања, наменски конструисан за богослужење београдске Саборне цркве. Оно је постало утицајно не толико због својих уметничких домета, колико због популарности аутора.
2. Вишегласно хорско појање јесте нам стигло преко Русије, али то не значи да се карловачки напев не може певати једногласно.
3. Павле Аксентијевић није "овековечио" старо српско појање, већ је понудио сопствену интерпретацију старих српских записа (а као предложак није користио неумски оригинал, већ њихову нотну транскрипцију). То је легитиман уметнички поступак, који није претендовао на непогрешивост, нити се наметао као стандард, већ је представљао пионирски покушај тумачења древних мелодија и популаризације црквене музике.
-
Молебни канон Стефану Дечанском (Дечански монаси)
https://www.youtube.com/v/GLTlqaFZhpM
-
Душане, имао си на истом овом подфоруму, само неколико тема ниже, тему "Православно црквено појање".
Мислим, нема потребе да отварамо нове теме потпуно исте садржине са већ постојећим...
-
Душане, имао си на истом овом подфоруму, само неколико тема ниже, тему "Православно црквено појање".
Мислим, нема потребе да отварамо нове теме потпуно исте садржине са већ постојећим...
Спојио сам тему, сада је све ок. ;)
-
https://www.youtube.com/v/EEueSZk_g6k
-
Није неки снимак, али одлично отпевано.
https://www.youtube.com/v/BUsS8ZoSM7U
-
https://www.youtube.com/v/44gggoAk3XY
-
https://www.youtube.com/v/44gggoAk3XY
Ово баш и није православно црквено појање, ово је пре монашки "перкусионистички сешн" :D
-
Није неки снимак, али одлично отпевано.
У појању "Агни партене", Дивна Љубојевић је непревазиђена:
https://www.youtube.com/v/AE1FzSC8DBs
-
Ово баш и није православно црквено појање, ово је пре монашки "перкусионистички сешн" :D
Нисам знао у коју тему да ставим, па сам поставио овде. :) Интересантно је погледати.
-
;)
https://www.youtube.com/v/HOKK2U8Xypw
-
Са ФБ странице "Династија Немањића":
"Да ли сте послушали најстарију сачувану и реконструисану српску мелодију из 15.века?
Ниња сили небенсије, композитор Кир Стефан Србин
Песму можете послушати преко линка >> https://www.youtube.com/v/nAsBfz__glw
Ниња сили није једина сачувана песма првог српског познатог композитора, Кир Стефана Србина. Она је једна од песама из његовог најпознатијег дела зборник црквених песама - Псалтикија.
Оригинални рукопис Псалтикије чуван је у Народној библиотеци у Београду, где је, нестао 6. априла 1941. године, када је услед бомбардовања цела Народна библиотека изгорела. Сачувано је свега дванаест фотокопираних листова(њих је композитор и музички писац Коста П. Манојловић снимио 1937), на којима поред грчких налазимо и девет српских песама, од којих су највеће драгоцености „Ниња сили небесније“ и „Вкусите и видите“.
Ова једногласна песма први пут је изведена у цркви Св. Софије у Охриду, поводом Дванаестог међународног конгреса византолога (1961).
Кир Стефан Србин, први је познати српски композитор, славни српски монах, хоровођа и музиколог, живео је у 15. веку. Већи део живота провео је на двору деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву, у својству доместика - хоровође и дијака - писара.
Из периода од краја XII до краја XIV века није сачуван ниједан српски музички запис, тако да нисмо у могућности да реконструишемо најстарије српске мелодије. Литургијске песме забележене у рукописима без нотације "кројене" су и преношене усменим путем."
https://www.facebook.com/sajtdinastijaNemanjic/posts/2013824172198390
-
Manastir Zica - Vizantijsko pojanje
https://www.youtube.com/v/GCGqXNPUK6c&t=29s
Dečanski monasi - Moleban svetom kralju Stefanu Dečanskom
https://www.youtube.com/v/w04UYcMEvV8&t=20s
-
Divna Ljubojevic - Kyrie Eleison
https://www.youtube.com/v/NKnR9LqvYqk
-
Данас на Томину недељу (Антипасха) један од најлепших тропара, у извођењу Сопоћанаца, на 18:00, и кондак на 19:45.
https://www.youtube.com/v/OfwWt_j5Kt4
-
Вєлма рѣдка и драгоцѣɴа прилика слишати поıаɴıє ɴа србскословѣɴскѣıєм, то ıєст ɴа богослужєбɴѣıєм и кɴижɴѣıєм ıєзикѣ Срб в раздобıи измєђу 12. и 17. / 18. столѣтıа.
Кондак Васкрса, српскословенски (Цветни триод 1408)
Nадɴєвък обıавє: 03.05.2021
Каɴал: Ivan S. Nedić
https://www.youtube.com/v/4wU13V7HkiA
Тєкст (тожє испод описа смотрива)
Аштє и вь гробь сьɴидє бєсьмрьтɴє
ɴь аду раздруши силу
и вьскрьсє ıако побѣдитєль Христє Божє
жєɴамь мироɴосицамь радость провєща
и своимь апосостоломь мирь дарова
ижє падшимь даıє вьскрьсєɴїє.
Срєдɴıи полуглас [ ь ] србскословѣɴскаıєго, развивши сє стапаɴıєм староцрквєɴословѣɴских полуглас [ ь ] (прѣдɴıє Ієр) и [ ъ ] (стражɴє Ієр), сє ɴа ıаких положаıих вɴутар рѣчиı правилɴо читаıєт одприликє как шва-гласка / ə /, то значит попут даɴашɴıєго блгарскаıєго ъ. Nа коɴци рѣчиı оɴо сє мєђутим вишє ɴє изговараıєт, сєм да втичєт ɴа буквє л (ль), ɴ (ɴь), смєкшаваıући ıих.