Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 909369 пута)

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2720 послато: Април 04, 2020, 05:50:11 пре подне »
Нова мапа хаплогрупе J2b-M205 (Балкан), искључиво на основу Y-ДНК истраживања (без пројеката)




извор:
- Shared language, diverging genetic histories: high-resolution analysis of Y-chromosome variability in Calabrian and Sicilian Arbereshe
- Y-Chromosome Diversity in Modern Bulgarians: New Clues about Their Ancestry
- Population genetics of Y-chromosome STRs in a population of Northern Greeks
- The coming of the Greeks to Provence and Corsica: Y-chromosome models of archaic Greek colonization of the western Mediterranean
- Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in southeast Europe
- High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize Serbia
- Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina province.
- The Genetic Landscape of Serbian Populations through Mitochondrial DNA Sequencing and Non-Recombining Region of the Y Chromosome Microsatellites
- Population genetics of 8 Y chromosome STR loci in Macedonians and Macedonian Romani
- Y-chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of North Macedonia
- High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations
- Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns


Одлично!
Војводина најача.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2721 послато: Април 04, 2020, 11:36:36 пре подне »

Одлично!
Војводина најача.

Јесте у Војводини највећи проценат, барем на основу анонимних истраживања за Србе (4,9%). Вероватно последица вишевековног прилива становништва са подручја Крајине, али није да нема и старијих родова, "Лала". (Павков, Станаћев, Наумов, и остали из Српског днк пројекта).

У питању је рад: "Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STRloci in a Serbian population sample from Vojvodina province"

Иначе су овим истраживањем изгледа обухваћене и мањине у Воводини, па би сам проценат M205 међу Србима могао бити и већи. Будући да се ова хаплогрупа готово и не јавља међу Словацима, Мађарима, Немцима, Румунима, итд. Како год, за процентуалну заступљеност истраживање је сасвим коректно, с обзиром да у Војводини не живе само Срби.

Ово је иначе мапа генерално за M205, не само за подграну Y22059 (настала пре око 5000 год, TMRCA око 1000 год.). Не знам да ли би било смисла правити карту само за нашу подграну. Код Јужних Словена се не би ништа променило, док би са мапе нестале Грчка и Албанија.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2722 послато: Април 09, 2020, 11:26:31 пре подне »
Нова мапа хаплогрупе J2b-M205 (Балкан), искључиво на основу Y-ДНК истраживања (без пројеката)




извор:
- Shared language, diverging genetic histories: high-resolution analysis of Y-chromosome variability in Calabrian and Sicilian Arbereshe
- Y-Chromosome Diversity in Modern Bulgarians: New Clues about Their Ancestry
- Population genetics of Y-chromosome STRs in a population of Northern Greeks
- The coming of the Greeks to Provence and Corsica: Y-chromosome models of archaic Greek colonization of the western Mediterranean
- Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in southeast Europe
- High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize Serbia
- Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina province.
- The Genetic Landscape of Serbian Populations through Mitochondrial DNA Sequencing and Non-Recombining Region of the Y Chromosome Microsatellites
- Population genetics of 8 Y chromosome STR loci in Macedonians and Macedonian Romani
- Y-chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of North Macedonia
- High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations
- Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns


У питању је рад: "Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STRloci in a Serbian population sample from Vojvodina province"

Иначе су овим истраживањем изгледа обухваћене и мањине у Воводини, па би сам проценат M205 међу Србима могао бити и већи. Будући да се ова хаплогрупа готово и не јавља међу Словацима, Мађарима, Немцима, Румунима, итд. Како год, за процентуалну заступљеност истраживање је сасвим коректно, с обзиром да у Војводини не живе само Срби.

Ово је иначе мапа генерално за M205, не само за подграну Y22059 (настала пре око 5000 год, TMRCA око 1000 год.). Не знам да ли би било смисла правити карту само за нашу подграну. Код Јужних Словена се не би ништа променило, док би са мапе нестале Грчка и Албанија.

Uniparental Markers of Contemporary Italian Population Reveals Details on Its Pre-Roman Heritage (2018)

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3519480/

Frequency of Y-chromosome haplogroup J2 was found to be 9% in the North, 37% in the Center, and 22% in the South (average in Italy: 14.5%). Haplogroup J2 is widely believed to be associated with the spread of agriculture from Mesopotamia. The main spread of J2 into the Mediterranean area is thought to have coincided with the expansion of agricultural populations during the Neolithic period. As reported by Di Giacomo et al. [12], haplogroup J “…constitutes not only the signature of a single wave-of-advance from the Levant but, to a greater extent, also of the expansion of the Greek world, with an accompanying novel quota of genetic variation produced during its demographic growth…”; also that “…in the central and west Mediterranean, the entry of J chromosomes may have occurred mainly by sea, i.e., in the south–east of both Spain and Italy…”. J2-M12 is almost totally represented by its sublineage J2-M102, which shows frequency peaks in both the southern Balkans and north-central Italy (14%; [13]).

Табела C 4 за Y хромозом - има ли ту нечег занимљивог за наше J2b -M205 или нема?
« Последња измена: Април 09, 2020, 11:29:01 пре подне ZO »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2723 послато: Април 09, 2020, 12:40:16 поподне »
Uniparental Markers of Contemporary Italian Population Reveals Details on Its Pre-Roman Heritage (2018)

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3519480/

Frequency of Y-chromosome haplogroup J2 was found to be 9% in the North, 37% in the Center, and 22% in the South (average in Italy: 14.5%). Haplogroup J2 is widely believed to be associated with the spread of agriculture from Mesopotamia. The main spread of J2 into the Mediterranean area is thought to have coincided with the expansion of agricultural populations during the Neolithic period. As reported by Di Giacomo et al. [12], haplogroup J “…constitutes not only the signature of a single wave-of-advance from the Levant but, to a greater extent, also of the expansion of the Greek world, with an accompanying novel quota of genetic variation produced during its demographic growth…”; also that “…in the central and west Mediterranean, the entry of J chromosomes may have occurred mainly by sea, i.e., in the south–east of both Spain and Italy…”. J2-M12 is almost totally represented by its sublineage J2-M102, which shows frequency peaks in both the southern Balkans and north-central Italy (14%; [13]).

Табела C 4 за Y хромозом - има ли ту нечег занимљивог за наше J2b -M205 или нема?

Нема. Сви J2b из овог рада су J2b-M241, или J2b-M102*. Највећа фреквенција M241 и јесте на простору јужног Балкана и централне Италије, како аутор текста каже.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2724 послато: Април 09, 2020, 02:40:01 поподне »
Нема. Сви J2b из овог рада су J2b-M241, или J2b-M102*. Највећа фреквенција M241 и јесте на простору јужног Балкана и централне Италије, како аутор текста каже.

Хвала Небојша на труду

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2725 послато: Април 10, 2020, 05:05:39 поподне »
На Бошњачком ДНК пројекту се појавио неки Спахић из Грачанице (Тузлански кантон). Нажалост не видимо маркере, али стоји ознака Y22059>Y22063+, па је вероватно снп-ом потврђен.

Ова је област раније припадала Усори, па ми пада на памет потенцијална веза са личким Усорцима, који су такође Y22063+. Мада смо већ констатовали да је та веза на основу истог имена доста натегнута.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2726 послато: Април 10, 2020, 08:09:18 поподне »
Наиђох на помен имена Кричи у Шоплуку. У питању је рад: "Историја града Пирота", Светислава С. Петровића

"Средином јануара 1833. године појавио се велики пожар у Рилском манастиру који је у целом Шоплуку познат под именом Свети отац или св. Јован Рилски. Манастир је великим делом изгорео. То се односи нарочито на манастирске конаке. Манастир je омиљен не само у Шоплуку него и y околним српским и бугарским крајевима. Он је заједничка светиња Срба и Бугара. Његова обнова је почета у пролеће 1834. године, а завршена у јесен 1837. године.

Дарови су пристизали не само из српских и бугарских, него и из даљих православних земаља. Кнез Милош је поклонио три звона. Поједини хришћани су били ктитори и манастирских стубова испред цркве. Риста, син чувеног сељака Вукадина из пиротског села Јаловик Извора, дао је прилог да се подигне један такав стуб. На томе стубу и сада стоји натпис: "ктитор на тој столп Христо Вукадинов от извор јаловик каза пиротска".

Изнад тога стуба је уклесан двоглави орао који једном канџом држи мач, а другом крст. Испод орла је година 1835. па натпис: "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала  Орхидјској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске. Манастир је обновио у XIV веку ћесар Хреља, протосеваст (погранични господар) српског краља Душана."

Нисам сигуран како је најправилније растумачити овај болдовани натпис, као и на шта би се ово Кричи могло односити. Веза ми је интересантна због појачане концентрације Y22059 управо у овој области (Шоплук). Било би интересантно ако би могла да се направи паралела, као и да се установи која је група старија (источнобалканска, или западнобалканска), пошто нам тренутни днк резултати не дају одговор на то питање.

Рилски манастир


Положај Рилског манастира на територији Бугарске
https://www.google.com/maps/place/Rila+Monastery/@41.5585965,24.7786868,7z/data=!4m5!3m4!1s0x0:0xe08b0af1b5c27722!8m2!3d42.1333838!4d23.3401215

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2727 послато: Април 11, 2020, 08:48:53 пре подне »
Наиђох на помен имена Кричи у Шоплуку. У питању је рад: "Историја града Пирота", Светислава С. Петровића

"Средином јануара 1833. године појавио се велики пожар у Рилском манастиру који је у целом Шоплуку познат под именом Свети отац или св. Јован Рилски. Манастир је великим делом изгорео. То се односи нарочито на манастирске конаке. Манастир je омиљен не само у Шоплуку него и y околним српским и бугарским крајевима. Он је заједничка светиња Срба и Бугара. Његова обнова је почета у пролеће 1834. године, а завршена у јесен 1837. године.

Дарови су пристизали не само из српских и бугарских, него и из даљих православних земаља. Кнез Милош је поклонио три звона. Поједини хришћани су били ктитори и манастирских стубова испред цркве. Риста, син чувеног сељака Вукадина из пиротског села Јаловик Извора, дао је прилог да се подигне један такав стуб. На томе стубу и сада стоји натпис: "ктитор на тој столп Христо Вукадинов от извор јаловик каза пиротска".

Изнад тога стуба је уклесан двоглави орао који једном канџом држи мач, а другом крст. Испод орла је година 1835. па натпис: "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала  Орхидјској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске. Манастир је обновио у XIV веку ћесар Хреља, протосеваст (погранични господар) српског краља Душана."


Рилски манастир


Положај Рилског манастира на територији Бугарске
https://www.google.com/maps/place/Rila+Monastery/@41.5585965,24.7786868,7z/data=!4m5!3m4!1s0x0:0xe08b0af1b5c27722!8m2!3d42.1333838!4d23.3401215

Нисам разумео овај део ... "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала  Охридској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске.

Која је то "сичанска епархија" која је припадала Охридској архиепископији?

На коју Костурску епархију се мисли?

Охридска архиепископија  је имала, између осталих, и:

Костурску епархију са Корицом, Колоњом, Војушом, Мором и Деволом (из те Костурске се касније издвојила Деволска или Селафорска)

Нишку епархију са Мокрим, Коблосом, Топлицом и Сврљигом

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0

Сада Нишка епархија има и Костурску парохију са седиштем парохије у Пироту, село Костур, Храм Светог великомученика Харалампија у Костуру

ОБЛАСТ ПАРОХИЈЕ: Костур, Блато, Понор, В. Сувидол, М. Сувидол, Б. Чифлик и Пасјач

село Костур, Пиротски округ, Србија

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82)


село Костур, општина Крива Паланка, Североисточна Македонија

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%BE)

град Костур (грч. Καστοριά — Касторја), Костурски округ, Западна Македонија (западни део историјске покрајине Егејска Македонија, на обали Костурског језера)

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)


село Костур у Албанији или Јужној Македонији близу Корче (Корице), Девола (јужна Македонија), Колоња, Војуше и др. која су припадала Костурској епархији Охридске архиепископије

Девол
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB

село Костур, Свиленград, Јужна Бугарска

https://en.wikipedia.org/wiki/Kostur,_Bulgaria


КОСТУРСКА ЕПАРХИЈА на Охридската архиепископија (ⅩⅠⅠⅠ в.) – епархија во југозападниот дел на Македонија и јужниот дел на сегашна Албанија. Во ⅩⅠⅠⅠ в. прераснала во митрополија и седиштето било пренесено во Корча. Тогаш Корчанскиот епископ се спомнува како Првопрестолен митрополит, којшто бил и прв заменик на Охридскиот архиепископ.

http://macedonianman.com/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85/

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2728 послато: Април 11, 2020, 10:04:32 пре подне »
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0


Охридски архиепископи могли су само кратко вријеме одржати овако велик број епархија под својом влашћу и за вријеме византијске владавине у тим областима. Прије свега, митрополит Драча убрзо је успио, да под своју јурисдикцију врати све арбанашке епархије, а митрополити цариградске патријаршије у Епиру, Тесалији и јужној Македонији присвојили су себи сусједне епархије. Тако су од горе наведених епархија (31) у 12 вијеку остале под управом Охридске архиепископије само првих шеснаест, затим видинска и рашка. Уз то је основано шест нових епархија, већином одвајањем од старих, тако да је Охридска архиепископија током 12 вијека имала 24 епархије. Нове су биле: Дебарска из Охридске, Деволска или Селафорска из Костурске, Гребенска више Крбице, Канинска из Главеничке, Сланичка око Јениџе Вардара и Бренотска за Влахе и хришћанске Турке Вардариоте.

Послије обновљења пећке патријаршије (1557) Охридска архиепископија враћена је, углавном, у своје границе из 13—14 вијека. Тако умањена она је морала приступити новој организацији својих епархија, и дефинитивно ју је извела до половине 17. вијека. Прва епархија Охридске архиепископије, која је добила име митрополија, била је првопријестолна епархија костурска. Током 16 и 17 вијека, по узору на уведени обичај у цариградској патријаршији, добиле су тај наслов и друге епархије. Тако је од 14 епархија, које су остале Охридској архиепископији до њеног коначног укидања (1767) њих 9 носило назив митрополије (костурска, пелагонијско-битољска, струмичка, коричко-селасфорска, београдско-елбасанска, воденска, драчка, гребенска и сисанијска), а 5 назив епископија (мегленска, дебарско-кичевска, велешка, преспанска и горо-мокренска у Дрим-колу).

Постојала је нека Гребенска каза
http://www.arhiv.gov.mk/materijali/mk-2-2-3_Vodic_-_Bugarsko%20agentsvo.pdf

Не могу сад детаљније да читам... али називи епархија костурска, пелагонијско-битољска, струмичка, коричко-селасфорска, београдско-елбасанска, воденска, драчка, гребенска и сисанијска би требало да упућују на одређена географска подручја...

град Гребен (грчки: Γρεβενά, Гревена) — град и општина во периферијата Западна Македонија во Егејска Македонија (Гребенски округ)

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)

Гребен (грчки: Περιφερειακή ενότητα Γρεβενών) — округ во Егејска Македонија (денес Грција).
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD_(%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3)

списак села у Гребену

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD


Треба погледати Енциклопедију Православља, књига
трећа: П-Ш, Београд: Савремена администрација 2002.
1763),  Сисанијска епархија (стр. 1759)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2729 послато: Април 11, 2020, 11:01:02 пре подне »
По свему судећи, мисли се на Костур у Грчкој и на Сисанијску епархију Охридске архиепископије. Из СХС енциклопедије:

"СИСАНИСКА ЕПАРХИЈА, словенска црквена област у охридској архиепископији. Постала је у 15 веку, одељењем из костурске епархије. У 16 и 17 веку називана је сисаниско-анаселишком епархијом, и потпадала је под новоустановљену костурску митрополију. Сисантија је село јужно од Костура. Класично му је име Алеифуса. У 18 веку, за митрополита Зосима, седиште епископа С. Е. постало је Сјатиште, које је подигнуто у 12 веку и лежи нешто јужније од Сисаније.
Р. Г.
"

Из Енциклопедије православља:

"СИСАНИЈ. Северно од града Шатишт, на планини Аскиос, у близини села Сисаниј 1662. год. завршена је изградња манастира посвећеног Успењу Пресвете Богородице. Археолошка истраживања показују да је манастирски храм подигнут на темељима старог."

"СИСАНИЈСКА ЕПАРХИЈА, епархија Охридске архиепископије*, настала у XV в. издвајањем из Костурске епархије. Једно време називала се Сисанијско-анаселишком епархијом и потпадала је под Костурску митрополију у XVIII в. Сисанијски епископи су столовали у Сјатишту, јужно од Сисаније."

Сисани и Сјатиста се налазе западно/северозападно од Козанија (Кожана) и јужно/југоисточно од Касторије (Костура):

http://www.geonames.org/734269/sisani.html
http://www.geonames.org/734315/siatista.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Sisani
https://en.wikipedia.org/wiki/Siatista

Занимљив детаљ из историје Сјатисте, познате по богатим трговцима:

"One of such a self-made wealthy merchants was Theodoros Dimitriou who together with his wife Afrati left their town at 1790 for Zagreb, then an Austrian city. He managed to earn a significant fortune by trading a variety of goods which helped them to give a proper education to their children. Of them, Dimitrios destined to become a famous and celebrated personality for his role as a leading figure in the movement for the national awakening of the Croatian people (then under Austro-Hungarian rule) as a national writer, poet, dramatist and political activist.[4] Recognized as one of the most learned people of his time,[5] he was the first who imposed the Croatian language in the local literacy, he created the National Croatian Theater in Zagreb and became famous for his political activism for the Croatian national revival through his key role in many Croatian patriotic pamphlets at the time. Demeter's award for drama which established 35 years after his death (1872) stood until nowadays and his bust decorates the yard of the Croatian National Theater in Zagreb."

Дакле место Крич се налази негде у оквиру сисанијске епархије, између Костура и Кожана.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2730 послато: Април 11, 2020, 11:14:36 пре подне »
По свему судећи, мисли се на Костур у Грчкој и на Сисанијску епархију Охридске архиепископије. Из СХС енциклопедије:

"СИСАНИСКА ЕПАРХИЈА, словенска црквена област у охридској архиепископији. Постала је у 15 веку, одељењем из костурске епархије. У 16 и 17 веку називана је сисаниско-анаселишком епархијом, и потпадала је под новоустановљену костурску митрополију. Сисантија је село јужно од Костура. Класично му је име Алеифуса. У 18 веку, за митрополита Зосима, седиште епископа С. Е. постало је Сјатиште, које је подигнуто у 12 веку и лежи нешто јужније од Сисаније.
Р. Г.
"

Из Енциклопедије православља:

"СИСАНИЈ. Северно од града Шатишт, на планини Аскиос, у близини села Сисаниј 1662. год. завршена је изградња манастира посвећеног Успењу Пресвете Богородице. Археолошка истраживања показују да је манастирски храм подигнут на темељима старог."

"СИСАНИЈСКА ЕПАРХИЈА, епархија Охридске архиепископије*, настала у XV в. издвајањем из Костурске епархије. Једно време називала се Сисанијско-анаселишком епархијом и потпадала је под Костурску митрополију у XVIII в. Сисанијски епископи су столовали у Сјатишту, јужно од Сисаније."

Сисани и Сјатиста се налазе западно/северозападно од Козанија (Кожана) и јужно/југоисточно од Касторије (Костура):

http://www.geonames.org/734269/sisani.html
http://www.geonames.org/734315/siatista.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Sisani
https://en.wikipedia.org/wiki/Siatista

Занимљив детаљ из историје Сјатисте, познате по богатим трговцима:

"One of such a self-made wealthy merchants was Theodoros Dimitriou who together with his wife Afrati left their town at 1790 for Zagreb, then an Austrian city. He managed to earn a significant fortune by trading a variety of goods which helped them to give a proper education to their children. Of them, Dimitrios destined to become a famous and celebrated personality for his role as a leading figure in the movement for the national awakening of the Croatian people (then under Austro-Hungarian rule) as a national writer, poet, dramatist and political activist.[4] Recognized as one of the most learned people of his time,[5] he was the first who imposed the Croatian language in the local literacy, he created the National Croatian Theater in Zagreb and became famous for his political activism for the Croatian national revival through his key role in many Croatian patriotic pamphlets at the time. Demeter's award for drama which established 35 years after his death (1872) stood until nowadays and his bust decorates the yard of the Croatian National Theater in Zagreb."

Дакле место Крич се налази негде у оквиру сисанијске епархије, између Костура и Кожана.

Хвала Никола. Нашао и ја малопре у тој енциклопедији. Ти се боље и брже сналазиш (и за линкове).

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2731 послато: Април 11, 2020, 11:49:22 пре подне »
округ Костур

има 3 општине:

Костур (грч. Δήμος Καστοριάς)
Нестрам (грч. Δήμος Νεστορίου)
Орестида (грч. Δήμος Ορεστίδος)

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3)

округ Кожани

Има 4 општине:
Горуша (грч. Δήμος Βοΐου),
Еордеја (грч. Δήμος Εορδαίας),
Кожани (грч. Δήμος Κοζάνης),
Сервија–Велвендо (грч. Δήμος Σερβίων - Βελβεντού)

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3)

Sisani (Greek: Σισάνι) is a village and a community of the Voio municipality.[2] Before the 2011 local government reform it was part of the municipality of Askio, of which it was a municipal district

https://en.wikipedia.org/wiki/Sisani

Voio (Greek: Βόιο) is a municipality in the Kozani regional unit, Greece. The seat of the municipality is the town Siatista.[2] It was named after the Voio mountains.

https://en.wikipedia.org/wiki/Voio_(municipality)

Ту  је и планински масив Askio (Greek: Άσκιο; Pronunciation: As•ki•o) is a mountain range in the northwestern part of the Kozani and the eastern part of the Kastoria regional units in northern Greece

https://en.wikipedia.org/wiki/Askio

 :)
Ово су велике области. Ко ће ту да нађе место Крич?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2732 послато: Април 11, 2020, 01:40:45 поподне »
Ово су велике области. Ко ће ту да нађе место Крич?

Недалеко од костурске области, на југу Албаније, данас постоји место Кричкове.

Помињали смо раније да су се на простору Грчке Македоније и данашње југоисточне Србије појављивали топоними који у основи садрже корен Крич:

Иван, син попа Кричана, јавља се међу призренским трговцима који су трговали са Дубровнчанима средином 14. века.

Извор: "Манастир Бањска и доба краља Мулутина"


Негде у исто време (14. век) јавља се лично име Кричан и у околини Штипа. Село Кричановска Козница било је у поседу Дејановића (околина Куманова), а село Кричани (околина Солуна) цар Душан 1348. дарује Хиландару.

Ово би били неки најранији помени имена/топонима који у себи садрже основу "Крич" у јужним, источним и централним крајевима Балкана. Ово име се нешто раније се јавља у динарским крајевима (предео Кричан 1260. и породица Cricichi или de Criзсо у Котору 1280-1330).

То је интересантно због чињенице да у тим крајевима заиста има припадника Y22059. Е сад, упитно је да ли су име тим насељеима оставили Кричи, односно да ли може постојати нека веза са топонимом Кричан из динарских крајева. Чини ми се да то данас и не можемо знати.


Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2733 послато: Април 13, 2020, 08:58:46 пре подне »
 Да ли има везе са темом нисам сигуран, али низводно од Вишеграда постоји Кустур Поље и код Пала засеок од села Горња Винча кои се зове Кустур.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2734 послато: Април 13, 2020, 03:14:13 поподне »
Недалеко од костурске области, на југу Албаније, данас постоји место Кричкове.

Помињали смо раније да су се на простору Грчке Македоније и данашње југоисточне Србије појављивали топоними који у основи садрже корен Крич:

То је интересантно због чињенице да у тим крајевима заиста има припадника Y22059. Е сад, упитно је да ли су име тим насељеима оставили Кричи, односно да ли може постојати нека веза са топонимом Кричан из динарских крајева. Чини ми се да то данас и не можемо знати.

Да, заборавио сам на то место Кричкове (Поградец) Албанија.

Нашао сам место Акритас (Буф,Флорина)
Ακρίτας (παλαιότερα Μπούφι)

https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%91%CE%BA%CF%81%CE%AF%CF%84%CE%B1%CF%82_%CE%A6%CE%BB%CF%8E%CF%81%CE%B9%CE%BD%CE%B1%CF%82

Али то је много даље од Сисаније и Сисанијске епархије.

Подсећа на назив Критија (Κριθιά) код Солуна.

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_(%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE

Иначе све више мислим да називи места Акритас (Ακρίτας) код Флорине и Критија код Солуна односно Ени Ќој или Ново Село (грчки: Κριθιά, Критија, до 1927 Γενή Κιόι,ЕниЌој) имају било какве везе са нашим Кричима [flash=200,200]http://јер су Грци после Првог светског рата масовно мењали старе називе места (хеленизовали су их).

Geographical name changes in Greece

https://en.wikipedia.org/wiki/Geographical_name_changes_in_Greece


Називи места са основом Крич су свуда тамо где су Словени. И по свему судећи су Словени дали то име извесној групи људи која је могуће била или није била неко племе.

У сваком случају сада знамо да је у Сисанијској епархији (западна Македонија) било неко село или заселак под називом Крич. То је најужније до сада. Данас то место можда не постоји, а ако постоји можда постоји под неким други називом. То су били наши Срби.
 
А ту је близу општина Сервија-Велвентос (грч. Σερβίων - Βελβεντού [Servíon - Velventoú — Сервион-Велвенду]), Кожански округ, периферија Западне Македоније са административним центром градом Сервија.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%E2%80%93%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%BE

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2735 послато: Април 13, 2020, 07:10:11 поподне »
Пронађох место Крич у сисанијској епархији.  :) Данашњи назив места је Кивотос (што на грчком значи "ковчег" или "ћивот"), а стари назив је био Кривци или Крифци. На грчкој Википедији је дато објашњење да стари назив села потиче од тога што је било заклоњено густим шумама (скривено), те није било уочљиво са пута. У селу су до 1923, тј. до завршетка Грчко-турског рата и размене становништва која је након тога уследила живели гркојезични муслимани, тзв. Валахади (према Википедији, назив им не потиче од Влаха већ од турске речи валах, кад су се заклињали Богу, што је једна од ретких турских речи које су користили). Након што су се они иселили за Турску, ту су насељени Понтијци, тј. грчке избеглице са простора североисточне Анадолије. Назив Кривци/Крифци није идентичан називу Крич, али с обзиром да се село налази у оквиру горе поменуте епархије, претпостављам да је то то. С обзиром да је назив Кривци по свему судећи словенски, није искључено да су поменути Валахади, пре хеленизације, били словенојезични.

https://www.geonames.org/735701/kivotos.html
http://fallingrain.com/world/GR/56/Kivotos.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Kivotos
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%9A%CE%B9%CE%B2%CF%89%CF%84%CF%8C%CF%82_%CE%93%CF%81%CE%B5%CE%B2%CE%B5%CE%BD%CF%8E%CE%BD
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_(%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE)

https://en.wikipedia.org/wiki/Vallahades
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2736 послато: Април 14, 2020, 10:27:21 пре подне »
Пронађох место Крич у сисанијској епархији.  :) Данашњи назив места је Кивотос (што на грчком значи "ковчег" или "ћивот"), а стари назив је био Кривци или Крифци. На грчкој Википедији је дато објашњење да стари назив села потиче од тога што је било заклоњено густим шумама (скривено), те није било уочљиво са пута. У селу су до 1923, тј. до завршетка Грчко-турског рата и размене становништва која је након тога уследила живели гркојезични муслимани, тзв. Валахади (према Википедији, назив им не потиче од Влаха већ од турске речи валах, кад су се заклињали Богу, што је једна од ретких турских речи које су користили). Након што су се они иселили за Турску, ту су насељени Понтијци, тј. грчке избеглице са простора североисточне Анадолије. Назив Кривци/Крифци није идентичан називу Крич, али с обзиром да се село налази у оквиру горе поменуте епархије, претпостављам да је то то. С обзиром да је назив Кривци по свему судећи словенски, није искључено да су поменути Валахади, пре хеленизације, били словенојезични.

https://www.geonames.org/735701/kivotos.html
http://fallingrain.com/world/GR/56/Kivotos.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Kivotos
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%9A%CE%B9%CE%B2%CF%89%CF%84%CF%8C%CF%82_%CE%93%CF%81%CE%B5%CE%B2%CE%B5%CE%BD%CF%8E%CE%BD
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_(%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE)

https://en.wikipedia.org/wiki/Vallahades

Нисам сигуран.

Постоји и  место Кривци (Macedonian: Кривци, Albanian: Krivcë), Општина Дебар,  у западној Македонији (на самој граници са Албанијом)

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8

Подсећа на назив источнословенског племена Кривичи.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)

Али ко зна. Можда је Никола у праву.




Наиђох на помен имена Кричи у Шоплуку. У питању је рад: "Историја града Пирота", Светислава С. Петровића

"Средином јануара 1833. године појавио се велики пожар у Рилском манастиру који је у целом Шоплуку познат под именом Свети отац или св. Јован Рилски. Манастир је великим делом изгорео. То се односи нарочито на манастирске конаке. Манастир je омиљен не само у Шоплуку него и y околним српским и бугарским крајевима. Он је заједничка светиња Срба и Бугара. Његова обнова је почета у пролеће 1834. године, а завршена у јесен 1837. године.

Дарови су пристизали не само из српских и бугарских, него и из даљих православних земаља. Кнез Милош је поклонио три звона. Поједини хришћани су били ктитори и манастирских стубова испред цркве. Риста, син чувеног сељака Вукадина из пиротског села Јаловик Извора, дао је прилог да се подигне један такав стуб. На томе стубу и сада стоји натпис: "ктитор на тој столп Христо Вукадинов от извор јаловик каза пиротска".

Изнад тога стуба је уклесан двоглави орао који једном канџом држи мач, а другом крст. Испод орла је година 1835. па натпис: "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала  Орхидјској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске. Манастир је обновио у XIV веку ћесар Хреља, протосеваст (погранични господар) српског краља Душана."

Ко хоће ово озбиљније да проучи (која места су обухватала Сисанијску епархију у 19 веку) - онда би право место била библиотека патријаршије СПЦ.


Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2737 послато: Април 18, 2020, 09:34:27 поподне »
Поздрав и једно питање за стручну јавност.
Налазим се у табели СДНКП под бројем 100593, у групи J-Y22059, род А.
Урадио сам, давно, давно, тест на 67 маркера, али то нису исти маркери који се користе у СДНКП. Ако се упореди са тестом на 67 маркера на СДНКП, неки недостају, а неки су вишак. Осим тога, неки маркери који се у СДНКП воде као један, на пример DYS464 или DYS459, у мојим резултатима се воде као три, односно два. Све у свему, свега 45 маркера је ушло у табелу од 67, а 53 у табелу од 111 маркера на СДНКП, при чему ми није јасно одакле вредност за маркер DYS635, јер је ја не знам и нисам је доставио. Имам, дакле, резултате за још девет маркера који се уопште не користе на СДНКП. Ако се испостави да могу да се употребе за нешто, могу да их доставим.
Занима ме ваше мишљење о томе којим путем даље. Који су тестови, где се налазе, који би био најбољи у овој фази?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2738 послато: Април 18, 2020, 09:48:13 поподне »
Поздрав и једно питање за стручну јавност.
Налазим се у табели СДНКП под бројем 100593, у групи J-Y22059, род А.
Урадио сам, давно, давно, тест на 67 маркера, али то нису исти маркери који се користе у СДНКП. Ако се упореди са тестом на 67 маркера на СДНКП, неки недостају, а неки су вишак. Осим тога, неки маркери који се у СДНКП воде као један, на пример DYS464 или DYS459, у мојим резултатима се воде као три, односно два. Све у свему, свега 45 маркера је ушло у табелу од 67, а 53 у табелу од 111 маркера на СДНКП, при чему ми није јасно одакле вредност за маркер DYS635, јер је ја не знам и нисам је доставио. Имам, дакле, резултате за још девет маркера који се уопште не користе на СДНКП. Ако се испостави да могу да се употребе за нешто, могу да их доставим.
Занима ме ваше мишљење о томе којим путем даље. Који су тестови, где се налазе, који би био најбољи у овој фази?

Поздрав, Ненаде

Ваш резултат је аутоматски пребачен из старе базе Српског ДНК пројекта, па се можда нешто изгубило током преласка на нову платформу. Ви сте преко iGENEA беше тестирани? Мислим да у пројекту немамо опцију убацивања маркера преко iGENEA, али можете ми у приватној поруци прекопирати маркере, а ја ћу их унети у табелу.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2739 послато: Мај 03, 2020, 01:20:21 поподне »
Ево мало да оживим ситуацију, да поменем једно село у Гружи - Суморовац. Занимљиво је то име, има везе са Кричима, односно са поглавицом Сумором. Пролазим кроз њега кад идем у Борач, али је 20-так километара удаљено од те кричке, или да кажем таранске оазе - Борач, Брестовац. Недавно су на табли, уместо Суморовац, написали Сумуровац. Већ 50-так година пролазим туда, разговарам са људима и никад нисам чуо да неко каже Сумуровац. А и у близини Борча освану табла - путоказ са натписом: "Црква у Борачу". Вероватно ју је поставио неко ко мисли да се ручак кува у лонацу.