Аутор Тема: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године  (Прочитано 56607 пута)

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #20 послато: Новембар 04, 2014, 11:08:07 пре подне »
Село ЦРВЕНА ВОДИЦА (околина Приштине):

Овде је Српских домаћинстава било 20, са 133 члана, а албанских 5, од којих је једно мухаџирско, из 1878. године. Сва Српска домаћинства била су староседелачка и потпуне чифчије. Агалари муслимани били су из Приштине. И један Србин био је господар чифлука, који је купио почетком 1912. године. Порез на земљу плаћале су аге. Чифчије су давале агама четвртину производа и биле су дужне да однесу тамо где ага жели. Ни овде нису имале уговоре с агама. Материјално су добро стајале. Жалиле су се на неког Шабана, за кога су говориле да је једини узрочник свих невоља у селу, јер је окупљао рђаве људе. Шабан је обрађивао имање Аџи-бега из Приштине. У селу је било црквиште.

Домаћини су били: Така Столић 12 чељади, Риста Велић 10, Митровић Петар 10, Танаско 5, Груја Јовић 11, Стојанко  Столић 9, Бојко Јовић 4, Стојан Младеновић 5, Јован Јелић 8, Живан Милошевић 13, Така Станојевић 6, Марковић Дека 6, Зара 3, Станко Ристић 4, Јован Балшић 4, Јорга Симић 6, Стаменко Станојевић 3, Илија Јовановић 6, Трајко
Ђонић 4 и Ива Петковић 4.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #21 послато: Новембар 04, 2014, 02:37:45 поподне »
Село ДОЊА БРЊИЦА (околина Приштине):

Село је имало 28 Српских кућа са 175 чланова. Толико је било и албанских, сви осим једног домаћинства били су мухаџири од пре анексије.
Шест Срба је имало своју земљу: Станоје Јовановић 5 чланова, Михаило Ћирковић 7, Максим Крстић 14, Тома Димитријевић 10, и Дена Стојановић 4.

Са својом и агином земљом била су следећа домаћинства: Милић Маринковић 11 чељади, Цветко Миладиновић 16, Јован 10, Стојан 4 и Стојко 2. Никола Лекић 6, Драга Николић 6 и Тома Димитријевић 10.

Потпуних чифчија било је 15 кућа. Агалари потпуних чифчија и они који су поред своје обрађивали и туђу земљу били су већином из Приштине, и сви доброг имовног стања. Највише чифлука је имао Али-ефендија. Од потпуних чифчија његове чифлуке су обрађивала три Ђорђевића : Сента 3, Симеон 7 и Мирко 3, затим, Танаско Мирковић 5, Стојан Витковић 6, Зарко Милетић 6, Дана Бојковић 10, Михајло Јефтић 2, стојко васић 5, Драга 4, Никола мирковић 5, Стојан 10 и Младен Перић 7. Аџи-беј је имао две потпуне чифчије: Петка Стојановића 3 и Миливоја Митровића 3 и три која су имала своју земљу: Стојка Миладиновића, Николу Лекића, Дррага Николића. Из Приштине су билии чифлуксахибије: Сабит-ефендија и Мула Асан Тулбедар, чије чифлуке је обрађивао Милић Маринковић. Аги Али-ефендији и Мула Асану чифчија био је Јован Миладиновић, који је имао и своју земљу. Имање Махмута Приштине обрађивао је Стојан миладиновић и он јеимао своју земљу. Свој чифлук имао је Станоје Јовановић из овог села. Био је слабог имовног стањ. Његов део земље обрађивао је Цветко Миладиновић. сва Српска домаћинства била су слабог имовног стања, и чифчије и власници земље. Куће и дворишта нису имала домаћинства Николе Лекића, Дане Бојковића, михаила Ћирковића, Николе Мирковића, Петка Стојановића, Миливоја Митровића и Малдена Перића. Чифчије које су радиле агинску земљу нису памтиле од које године су је обрађивали. У плаћању пшореза није било уједначености. Порез су плаћали агалари: сабит-ефендија, Мула Асан Тулбедар, Станоје Јовановић, Али-ефендија Мула Асан и Мамут Приштина. Аџи-бег је почео 1879. године да плаћа порез уместо својих чифчија, а Али-ефендија од 1908. године.

У овом селу било је 125 дана плуга у својини чифчија и 210 агаларских, (Извештај учитеља Јована Поповића): Милић Маринковић 7 своје а 8 агине земље, Миладиновић Цветко 9, 2, Јован 7, 10, Стојан 2, 3, Стојко 2,2, Дана Стојановић 15, Никола Лекић 5,6, Драга Николић 3, 4, Јовановић Станоје 2, Стеван 18, Михаило Ћирковић 8, Максим Костић 30, Тома Димитријевић 12, 2.

Агаларске: Ђорђевићи: сента 9, Симеон 6, Марко 16, Танаско Мирковић 10, Стојан Витковић 12, Зарко Милетић 6, Дана бојкобић 16, Михаило Јефтић 10, Васић Стојко и Драга по 16, Мирковић Никола 12 а Стојан 14 и по 10 Петко стојановић, Миливоје митровић и Младен Перић.

За војску су били спремни: Максим Костић - ракић, веселин Максимовић, тома и риста димитријевић - Ракић, танаско Ракић, михајло Ћирковић, Михајло Јефтић, дана бојковић, Драга Васић, Стојко Васић, Петко Стојановић, Зарко Милетић Никола и Стојан мирковић, Марко,  Аксентије и Симеон Ђорђевић, Стојан витковић, Коста Димић, Станоје Ванић, никола Лекић, Танаско Мирковић, дана Стојановић, Милић Маринковић, Јован, Стојан, Станоје и стојко миладиновић, Цветко милановић, Денко Перић.

Аге нису имале тапије на земљу. срби су давали четвртину а до 1908 петину, али су тада плаћали порез. Албанци чифчије радили су тада под истим условима као и Срби. Није било уговора, нити су их аге тражиле а ни нарочитих услова. Аге су постале "као и сви Турци".
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #22 послато: Новембар 05, 2014, 11:16:16 поподне »
Село Горња БРЊИЦА (околина Приштине):

У овом селу било је 9 Српских кућ са 55 чланова и 69 албанских, од којих је 60 мухаџира из 1878. године. Српска домаћинства биле су потпуне чифчије. Обрађивали сучифлуке Али-ефендије из Приштине. И у овом селу он је плаћао порез од 1908. године. Чифчије ни овде нису памтиле када су почеле да обрађују агину земљу. Три Српска домаћинства живела су у агиној кући (Гига Велић, Младена Цвејићка и Мика Столић), а остала су имала своје куће са двориштем.
Српске чифчије обрађивале су земљу од 245 дана плуга. Гига Велић (30 дана ораће земље, 10 чељади), Трајко Бојковић 15, 3, Младена Цвејићка 15, 2, Ђорђевић Мита 30, 9, Миладин 15, 4, Лаѕа Цвејић 40, 9, Мика Столић 30, 5, Здравко Нићић 40, 6 и Дека Славковић 30, 7.
За војску су били спремниЗдравко Нићић, Мика Столић, Стојан Гвозденовић, Лазар и Илија Цвејић, божидар Лазић, Мита, Младен и Миладин Ђурђевић, Вукадин Миладиновић, Милан Китић, Гига и Стојан Вељић, Трајко и Станко Бојковић, Дека и Ђека Славковић.
Агама су давале четвртину производа, а пре 1908. године петину, с тим што су плаћале порез на земљу. Албанци чифчије радили су под истим условима као и Срби. Ниједно чифчијско домаћинство није имало уговор са агом. Ага их није помагао, нити је било нарочитих међусобних услова. Господар чифлука поступао је са Србима као и други господари.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #23 послато: Новембар 06, 2014, 12:24:50 пре подне »
Село УГЉАРЕ (околина Приштине), извештај учитеља Јована Поповића:

Ту је било 35 Српских и 17 албанских домаћинстава. Сви албанци су били старинци. српских домаћинстава са својом земљом није било. С пола своје а пола туђе земље биле су три куће: Митра Денића, Ките Столића и Косте Недељковића. Сва остала домаћинства биле су потпуне чифчије. После сеобе Срба 1690. и 1737. године село је обновљено као чифлук, половином 18. века и имало је више господара. Најстарији су били Имер-бегови из Приштине. Њихово имовинско стање је било добро. Највише чифлука имао је Али-ефендија. Његове чифчије су били Денићи - Танаско 8 чељади и 10 дана агине ораће земље, Митар 8, 10 и Сима17, 10, затим, Дима Матић 7, 10, Димитрије Жокрић 8, 30, Цвеја Ђорђевић 6, 25, Стојан Стакић 7, 25, Лазар Шопић 6, 30, Петар Карић 15, 50, Коста Милић 6, 20 и Митар Живковић 6, 20.
Остали агалари имали су мање чифлуке. По четири чифлука су имали Ибрахим Новобрђанин (живео је у Приштини), Јусуфета и Ибрахим Батал. Чифчије Ибрахима Новобрђанина Кита Столић и Коста Недељковић имали су своје ораће земље 8, односно 3 дана. Први је имао 7 а други 4 члана породице. Аги су обрађивали по 12 дана ораће земље. Толико су обрађивали и овоме аги и његове чифчије Јован Симић и Трајко Гађић. Обојица су имали по 6 чланова породице. Јусуфетине чифчије били су  Костићи: Арсеније (8 чланова и 25 дана ораће земље), Спиридон 15, 30, и Столићи: Ђорђе 7, 20, Милутин 6, 20. Чифчије Ибрахим Батала били су: Која Јовановић 15, 60, Филип Денић 6, 20, Апа Перић 8, 20 и Коста Шопић 13, 30.
По три чифчије имали су два агалара. Вебија Баталове чифлуке обрађивали су: Мартин Живић 3, 30, Танаско Антић 11, 10 и Стеван Јоксимовић 6, 10, а Решид-бегов, Емер-бегов гвозден Трајковић 6, 16 и Галићи - Гаћа 4, 20 и Станислав 11, 20.
Јусуф-ага је имао двојицу чифчија: Јована Столића 10, 50 и Трајка Огњановића 3, 15. Један чифлук имали су Бећир Хаџи Кадријан, коме је радио Милош Недељковић 13, 16, и Смаил Ћоса, чији је чифчија био Кита Жоврић 20, 30.

Зачифчивање појединих чифлука није било истовремено. По 30 година су радили :Денићи - Танаско, Митар и Сима, Коста Недељковић, Јован Симић, Трајко Гачић, Ставра Јовановић, Арсеније и СпириШапић и Митар Живковић.
По 25 година: Мартин Живић, Танаско Антић, стева Јоксимовић, по 20: Илија Јовановић, Филип Денић и Апа Перић.
Најстарије које је знало за 50 година испред 1912. године било је Лазара Шопића, а најмлађе по 10 година су били Гаћа и Станислав Галић, остали нису памтили.
За војску је било предвиђено 73 способна човека: Танаско Антић, Игњат Мартиновић, стеван Јоксимовић, Кита Јоксимовић, Мартин Живић, Мартиновић Риста и Тома, Милош Недељковић, ЈованМилошевић, Гаћа Галић, Петар галић, Станислав Галић, Митар денић, Витко Митровић, Панче Митровић, Душан Митровић, гвозден трајковић, Танаско Денић, Цон Танасковић, Сима Денић, Коста Недељковић, Стојан Јовановић, Јован Стојковић, Димитрије Стојковић, Живко Станисављевић, Ђорђе Столић , Илија Ђокић, Милутин Столић, Гвозден Милутиновић, Цвеја Милутиновић, Станко милутиновић, Димитрије Лазић, Станко Димитријевић, Петар Јовић, Петко Јовић, Стојан Петрови, Илија Петковић, Кита Јовић, Милан Китић, Милан Китић, Апостол Огњановић, Трајко Огњановић, трајко гачић, Младен Ђорђевић, Душан Ђорђевић, Кита Столић, Стојко Китић, Акса Китић, Тома Китић, Јован Симић, Спиридон Јовановић, Тодор Јовановић, Филип Денић, Гвозден Филиповић, Апостол Денић, Која Коста Јовановић, Спира Крстић, Стојан Крстић, Михајло Крстић, Арсеније Крстић, Митар Живковић, Сима Костић, Стојан Костић, Лазар Ђекић, Цвеја Ђорђевић, Стојан Стакић, Дима Петровић, Витко Димић, Цона Димић и Коста Милић.
Све аге су плаћале порез на земљу од 1907. године и од тада узимале четвртину производа. Од 35 Српских домаћинстава своје куће нису имал само три него су живела у агиним кућама - Која Јовановић, Коста Шопић и Јован Столић. Између ага и чифчија није било уговора. Аге нису помагале чифчије и поступале су према њима као сви господари.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #24 послато: Новембар 08, 2014, 04:17:37 поподне »
Село МОГИЛА (Околина Гњилана), Извештај учитеља Петра Трпковића:

Ово село је било једно од већих села у Гњиланској кази. Имало је 87 домаћинстава.

Са својом земљом илоје 26 породица: Сима С. Бузић, 18 чељади, Васа С. Димић 5, Јован М. Дошљак 14, Боцић С. Здравко 13, Боцић З. Марко 13, Балошевић Т. Рајко 3, Трајко 6, Ђурић Б.
груја 10, С. Спаса 8, Цветко М. Пржић 15, Рајко З. Боцић 13, Ђузић П. Јован 5, П. Васа 11, Гарџић П. Станоје 9, Т. Васа 4, Веса Јовић 4, Димић С. Алекса 5, С.Трајко 5, Недељко Стевић 1, Јован С. Чолаковић 8, Милош Станојевић 6, Риста П. Букелић 10, Васић Јован 6, Мирко 7, Трлаковић С. Станоје 7, С. Спаса 5, (Према Лазићевој статистици у селу је живело 82 домаћинства).

Са пола своје, а пола туђе земље било је 19 породица:Спаса С. Нојкић 15 чељади, Здравко С. Пржић 4, Таса С. Терзић 10, Величко С. Готић 11, Пава Савић 4, Готић Ј. Мирко 9, Пера Ј. 15, Риста Мирковић 7, Цветко Станковић 2, Станоје М. Џепић 12, Станоје Ивковић 8 (ради Усеин-пашину земљу), Васа Симић 7, Максим Мирковић 12, Жива Станојевић 6, Јован Марковић 4, Петар Столић 4, Ноја Симић 6, Станоје Мирковић 8.

Спаса С. Нојкић обрађивао је земљу своје сестричине Љубице М. Стамболић. Усеин-пашину земљу обрађивали су Таса С. Терзић и Станоје Ивковић. За осталих 15 домаћинстава нема података чију су земљу обрађивали.

Осим потпуних чифчија обрађивали су земљу Усеин-паше: Стајко Јовановић, Арса, Ђока и Јован Марковић. Чифчија могилске цркве био је Арса Стајковић а Стојан Г. Боцић је радио на чифлуку Весе Јовића из истог села.Ахмет Трешић из Могиле имао је за чифчију Максима Мирковича, а Јефта Филић радио је земљу неког албанца из Стагова.

Свој обор и кућу имало је 35 домаћинстава а обрађивала су туђу земљу: Трајко Бранковић 5 чељади, Мирковић Недељко 5, Анђелко 4 (обојица су радила земљу неког албанца из села Стагова), Никола Ђ. Ђурић 3, Риста Перић 2, Сима Столић 8, Бранковић Трајко 5, Станоје4, станоје Мирковић 6, Бранковић Пера 3, Маринко 6, васа Станковић 7, Стола Марковић 3, Спаса Арсић 10, Стојиљко Петровић 5, Стојиљко Станковић 8, Арса Стајковић 9, Тодор Трајковић 4, Максим Бранковић 7, Недељко Маринковић 7, Атанасије Стевић 7, Костадин Столић 5, Цветко Столић 5, Гига З. Трлаковић 8 (обрађивао земљу летничке римокатоличке цркве), Митар Трајковић14, Спаса Симић 5, Зафир Мирковић 4, Станоје Петровић 4, Недељко Стајковић 6, Стола Маринковић 5, Петар Марковић 3, Миленко Павић 4, Симон Филић 11, Васа Ивић 7, Стојко Симић 4.

Потпуне чифчије су биле: Стојко Јокановић 10 чељади Усеин-пашин чифчија, Арса Стојковић 7, Могилске цркве Маринковић Арса 6, Ђока 4 и Јован 5, Усеин-пашине, Стојан Г. Боцић 5, Васе Јовића из Могиле и Максим Мирковић 5, Амета Тренића из Могиле и Јефта Филић 6, радио је земљу неког албанца из села Стагова. Лазићева статистика бележи да је у овом селу било 82 домаћинства.

Нека домаћинства нису стално радила земљу једног аге - једна су узимала од другог, а друга од другог аге, али би земљу истог поорала и посејала кукурузом. Кад летину сакупе, половину задрже, а половину дају сопственику њиве. Зато ови земљорадници нису имали белог жита за славу, и за друге празнике, него су морали да га купују. Они су радили не само земљу аге него и Срба који су због малог броја својих радника давали њиве под наполицу.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Аксић

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #25 послато: Новембар 08, 2014, 05:48:01 поподне »
Гиле, хвала пуно за податке  :D .

Из овог пописа села Могиле видимо да су појединци пописани по родовска презимена, нису сви по очевима, као што је случај за многа села на КиМ према истом попису из 1912.
« Последња измена: Децембар 26, 2014, 11:22:40 пре подне Аксић »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #26 послато: Новембар 08, 2014, 09:21:14 поподне »
Село БРЕСЈЕ (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Српских домаћинстава у овом селу било је 19, а албанских 22,мухаџири, од пре анексије. Од укупне површине два домаћинства су обрађивала пола своје земље, а пола туђе земље. Били су то Бојко и Мита Грујић.Први је имао 15 чланова своје породице и 10 дана орања своје земље, а други 19 чланова и 5 дана орања. Туђе земље обрађивали су 30 дана орања. Осталих 17 српских домаћинстава били су потпуне чифчије. Село је било чифлук Авди-паше из Пећи и Ибрахим-бега из Ђаковице. Чифчије првог били су: Вукадин Митић 7 чланова и 10 дана орања, Бранко Миљковић 8/6, Лазић Дана 10/10, Живко 13/10, Сима Димић 5/8, Траја Милосављевић 8/4 и Бора Мирковић 7/10. А Ибрахим-бегове: Дека Величковић 5/15, Зака 3/15, Тома трајковић 5/10, Милошевић Митар 10/10, Станоје 8/10, Миљићи - Максим 9/12, Миладин 9/12, Станко Миљковић 4/12, Стајко Мирковић 5/10 и Витко Бурсановић 10/15.Нико од домаћина чифчија није памтио од када обрађују агину земљу. Године 1909. агалари су почели да плаћају порез и да узимају чифчијама четвртину уместо петине. Аге су биле доброг имовног стања. У њиховим кућама живеле су ове чифчије: Бранко Миљковић, Дана и Живко Лазић.Трајко Милосављевић и тома Трајковић, а сва остала домаћинства имала су своје куће и дворишта. Чифчије албанци радили су под истим условима као и Срби. Између чифчија и ага није било уговора нити су аге помагале чифчије.

За војску су уписани: Живко Лазић, Дана Лазић, Мита Ст. грујић, Бранко Мил. Муљача, Вукадин Мил. Муљача, Траја Чарпан, Сима Чарпан, Рора Мирковић, Дека Величковић, Зека Величковић, Тома Трајковић, Митар Милошевић, Станоје Милошевић, Витко Бурсановић, Стојко Мирковић, Бранко Мирковић, Миладин Милић и Максим Милић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

MarilynManson91

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #27 послато: Новембар 08, 2014, 09:45:06 поподне »
Pozdrav Gille...hteo bih samo da te ispravim posto zivim na Kosovu...nije "Crvena Vodica" kako si ti napisao, vec je "Crkvena Vodica" ...

Usput bih hteo da te pitam...da li imas kakve podatke o selu Batuse i Gracanica?

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #28 послато: Новембар 09, 2014, 02:05:40 пре подне »
За господина MarilynManson91

Детаљно сам погледао називе села и, заиста, пише Црвена Водица (вероватно је штампарска грешка у питању, и мени је логичније Црквена).

За село Батусе немам податке али за Грачаницу имам, и то врло опширне и обимне, чак се помиње и број грла стоке, број дана орања земље и година од када је обрађују. У току сутрашњег дана (недеља, 9. 11.) објављујем Грачаницу. Велики поздрав за све вас који живите на Косову!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #29 послато: Новембар 09, 2014, 02:02:40 поподне »
Село ГРАЧАНИЦА (околина Приштине), извештај учитеља Рајка Вучића:

Ово је било једно од већих косовских села. Имало је 63 српске куће и 15 албанских, од којих су 13 били мухаџири од пре анексије, а 2 куће после анексије. Године 1873. само три Српске куће имале су своју земљу, остале су биле чифчијске и обрађивале су агино земљиште. Од Српских домаћинстава 1912. годинесамо су 2 имала своју земљу - Столе Секулић, 16 плугова и Милан Поповић 4 плуга. Сви остали Срби били су потпуне чифчије, с нешто своје имовине. Највећи број чифчија обрађивао је земљу Фуад-паше из Приштине. Агалари су живели у Приштини.

Фуад-пашине чифчије биле су: Поповићи - Цана 12 чланова породице, Гаврило 4, Милан 6, Никола 10 и Петар 5. Мита Зулић 3, Аритон Перић 17, Крста Здравковић 9, Стојан Димитријевић 10, Петар Петковић 6, Фиља Ристић 5, Апа Живић 2, Дека Јовановић 2, Апа Јосифовић 7, траја Јанићијевић 8, Илија Костић 7, Андријевићи - Наста 5, Спаса 3, Дека 7, Симијон Миловановић 6, Милан Николић 4, Стеван Ђурсанчић (можда Бурсанчић) 6, Веселин Цвејић 10, Станоје Велић 6, Ђорђе Цвејић 5, Дела Живић 3, Миладин Јовановић 8, Кузман Павић 3, Јован Секулић 8, Аксентије Јовановић 8, Игњат Петковић 9, Павле Петровић 8, Тодор Ацић 5, Бојко Митровић 3, Милан Петровић 8, Крста Димитријевић 3, дека Филић 13, Сима Аритановић 4, Трајко Живић 4, Станко Јанковић 10, Стојан Мирковић 7, Стаменко Ћирковић 3, Недељко Аксентијевић 3 и Станко Ивић - Ливађанче 2.

Сем Фуад-паше и други агалари овог села били су одличног имовног стања. Чифлук Рифата и Сефедина обрађивао је Вана Нићић са 10 чељади, Рифата Асановића Никола Ђорђевић 12, Авдије Недељко Димић - Дреновче 7. богатог аге Минуша Ђаковалије, који је живео у Приштини, Тана Јосифовић 14 и Коста Јоргић 6, затим такође богатих ага Шећира и Ибрахима Зећировића Митровић - Марко 13 и Васа 16 и Дана Ћирковић 6. Чифлуке Ђузија и Мустафеа-бега обрађивали су Ђорђе Тодоровић 8, Веља Јанићевић 4 и Дана Миловановић 8 чељади.

Аге доброг имовног стања биле су Мемет Х. Беширевић и Х. Беширевић. Чифчије првог били су: Нића Николић 6 чланова породице, Урош Стојановић 7, Риста Станисављевић 4 и Јован Нићковић 5, а Х. Беширове Максим Миљковић 14.

Средњег имовног стања био је један ага (Асан Авдуловић), чију земљу је обрађивао Столе Секулић, са 15 чељади. И МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА, иначе слабог имовног стања, имао је један чифлук, који је обрађивао Зафир Јовановић са 7 чланова своје породице. За Вану Дешића са 3 чељади нема података.

Од 1887. године сви агалари овог села узимају и од чифчија четвртину уместо петине и сами плаћају порез на земљу: Стола Секулић 20 дана орања, 23 грла стоке, на земљи од 1904, своју кућу и двориште, Зафир Јовановић 20, 10, 1902, двориште и кућа Манастира Грачанице, Максим Миљковић 40, 39, 1904, агина, Нића Николић 10, 9, 1880, агина, Урош Стојановић 35, 65, 1880, своје, Риста Станисављевић 10, 50, 1880, своје, Јован Нићковић -, -, 1902, своје, Поповићи, Цана 15, 40, од старина, кућа своја а двориште агино, Гаврило 7, 25, остало исто, Милан 15, 40, исто, Никола 18, 5, исто, Петар 10, 4, све исто, Мита Зулић 16, 8, 1908, агина, Вана Нићић 26, 20, 1907, кућа своја, а двориште агино, Никола Ђорђевић 22, 10, 1852, исто, Аритон Перић 25, 27, 1907, агино, Крста Здравковић 20, 35, од старина кућа своја а двориште агино, Стојан Димитријевић 20, 40, од старина, агина, Петар Петковић 15, 4, 1906, агино, Фиља Ристић 4, 5, 1898, агина, Апа Живић 3, -, од старина, кућа своја , а двориште агино, Дека Јовановић 4, - , све исто, Недељко Димић-Дреновче 10, 5,  1911, агино, Вана Дешић, проје чељади, слуга у Амет-аге, Апа јосифовић 20, два вола агина, 4 потпуно своје, од старина, кућа своја, двориште агино, Траја Јанићијевић 12, 2, 1906. агина, Илија Костић 16, 10, од старина, кућа своја, двориште агино, Тана јосифовић 25, 6, 1907, агина, Коста Јоргић 20, 25, 1882, агина, Андријевић Наста 10, 20, од старинакућа своја, двориште агино, спаса 15, 4, од старинаагина, Дека 20, 12, од старина кућа своја, двориште агино, ...............НАСТАВИЋЕ СЕ.....

Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #30 послато: Новембар 09, 2014, 04:51:40 поподне »
...........................НАСТАВАК.................село ГРАЧАНИЦА (околина Приштине)

.........Симијон Миловановић 20, 18, од старина исто, Милан Николић 15, 5, све исто, Стеван Бурсанчић 1 1/2, 4, 1902, исто, Веселин Цвејић 25, 16, од старина исто, Станоје Велић 10, 4, све исто, Ђорђе Цвејић 10, 3, све исто, Дева Живић 4, 2, од старина агина, Митровић - Марко 40, 88, од старина кућа своја, двориште агино, Васа 36, 50, све исто, Дана Ћирковић 15, 12, све исто, Миладин Јовановић 30, 16, 1872, исто, Кузмин Павић -, -. 1907, исто, Јован Секулић 8, 12, од старина исто, Александар Јовановић 16, 2, 1904, агина,Игњат Петковић 40, 30, од старина, кућа своја, двориште агино, Пава Петровић 25, 27, исто, Тодор Ацић 16, 5, 1896, агино, Бојко Митровић 10, 10, 1902, агина, Милан Петровић 16, 13, 1892, Коста Димитријевић 15, 8, све исто, Дека Фиљић, 20, 14, од старина, кућа своја, двориште агино, Сима Аритоновић -, -, све исто, Трајко Живић 3, -, све исто, Станко Јовановић 10, 4, све исто, Ђорђе Тодоровић 20, 13, од старина агина, Веља Јанићевић 8, 3, све исто, Дана Миловановић 14, 7, 1910, кућа своја, двориште агино, Стојан Мирковић 1, 7, од старина агина, Стаменко Ћирковић 1, 3, 1906, агина, Недељко Аксентијевић 4, - , од старина, кућа своја, двориште агино и Станко Ивић -, Ливађанче 15, 2, све исто.

За војску су рачунати: Трајко и Рајко Секулчићи, Зафир Максимовић, Стојан Димитријевић, Дамњан Димитријевић, Видосав Марковић, Трајко Даниловић, Игњат Петковић, Милан Поповић, Никола Поповић, Гаврило Поповић, Гаврило Крстић, Спаса Станковић и Дека Аксентијевић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

MarilynManson91

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #31 послато: Новембар 10, 2014, 10:02:32 пре подне »
Hvala puno Gille...Pozdrav i za tebe...inace ja zivim u selu Batuse ...nadomak Pristine (11km), Gracanice (17km), Kosovog Polja (7km) ...inace selo Batuse datira iz 1316 godine...uostalom ima na vikipediji...i cudno mi sto ga nema u popisu...susedna srpska sela su Lepina na 2,5km, Skulanevo, na 4km i Radevo na 3,5km ... ako mozes da pretrazis opet...bio bih ti puno zahvalan :)
najbliza Albanska sela su nam Dobrevo i Ence...dobrevo je bukvalno Spojeno sa nama...na razdaljini od 500m ...Ence je vazdusno na 1,5km ...Aerodrom Slatina na 2-3km vazdusno ...
I ako moze popis za selo Laplje Selo...Pristinski okrug...jedino mi ostaje da tu vidim da mi nije u tom popisu cukundeda koji se zvao Mirko...posto su nam Dragovici iz Lapljeg Sela rodjaci...
Pozdrav jos jednom i hvala na ovim podacima :)
« Последња измена: Новембар 10, 2014, 05:42:34 поподне MarilynManson91 »

perhan

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #32 послато: Новембар 10, 2014, 11:11:25 пре подне »
Fantasticno! Svaka čast za ovo!!!
Imaš li podatke konkretno za Kosovsku Mitrovicu i Vučitrn ili samo za okolna sela? Ako imaš to bi mi mnogo značilo.
Hvala unapred!!!

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #33 послато: Новембар 10, 2014, 07:10:47 поподне »
За "MarilynManson",

сва села која си навео (ако за њих постоје подаци -објавио сам списак села на почетку теме) објавићу у наредних неколико дана. дакле, чим ми се укаже прилика. Велики поздрав!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #34 послато: Новембар 10, 2014, 07:14:42 поподне »
За "perhan",

немам податке ни за Митровицу, нити за Вучитрн. Погледајте списак села за које имам податке, објављен је на почетку теме. Хвала на подршци, свако добро!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #35 послато: Новембар 10, 2014, 07:46:56 поподне »
За "MerilynManson91"

Године 1895. у извештају Српског конзула Бранислава Нушића стоји:

"..........Липљанску парохију сачињавају ова села и број српских кућа: Липљан 50 кућа, Коњух 5, Алеч 13, Рујце 8, Крајоште 16, Рибаре 3, Јенце 1, Штимља 23, Топличане 25, Суланово 14, Лепина 18, БАТУСЕ 12, Радево 3 и Добрања 2 куће......"

Књига "ПИСМА СРПСКИХ КОНЗУЛА ИЗ ПРИШТИНЕ 1890 - 1900", Бранко Перуничић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

MarilynManson91

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #36 послато: Новембар 10, 2014, 10:14:11 поподне »
ja baksuz...spominje se Batuse al nema popsia kao kod ostalih sela :/
svaka ti cast gille...jako cenim sve ovo...i ovo bi trebalos vi da procitaju ;)
treba se sto vise ljudi aktivirati i zajedno cemo moci da postignemo sve...
Pozdrav legendo

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #37 послато: Новембар 11, 2014, 08:10:15 поподне »
ЛАПЉЕ СЕЛО (околина Приштине) извештај учитеља Симе Грујића:

Било је једно од већих села у околини Приштине. Звало се још и Кадићуј или Кадино село, или Анумино село. Имало је 56 кућа. Некад је било опустошено. Да би га обновили, косовски Џинићи су око 1930. године дали земљу једном претку рода Чачића, а потом су друге насељавали као своје чифчије. Село је све до краја Првог Светског рата било њихов чифлук.

На крају турске власти 6 кућа је имало своју земљу. то су биле породице Серафима Трајковића са 3 члана, Ките токића 1, Танаска Јовића 4, Мите 5 и Петра 5, Дима Јанићијевића 11.

Са пола своје земље било је 5 домаћинстава, и то: Јерински К. Сима 7 чланова, З. Станоје 6, М. Данче 4, Ђ. Риста 7 и Коста Петковић 20.

Потпуних чифчија - 45 кућа: Фиља М. Јерински 19, Тома Милошевић 2, Јован Аксић3, Ђорђе Стаменковић 5, Илија Веселиновић 9, Лепа Милосављевић 11, Максим Јанчетовић 5, Дека Костић 7, Петар Костић 2, Коста стевић 20, Станоје Ђ. Прађединац 16, Станко Спасовић (Шопа) 13, Трајко Микић 18, Трајко Богдановић 4, Митар Ристић 3, Младен Недељковић 8, Гига Ђокић 14, Живко Ристић 16, станко Смиљић 5, Трајко Фиљић 16, Стојан Смиљић 4, Кита Наћић 8, Танаско Столић 8, Милутин Трајковић 3, Петар Крстић 2, Васиљко Недељковић 17, Анта Цвејић 12, Дела Аксић 4, Коља Ђорђевић 7, Цвеја Недељковић 4, СтојанЈовановић 4, Трајко Ванић 15, Станоје Јефтић 7, Ђека 5, Трајко Максимовић 3, Филип Рашић 5, Лаза Живић (Сливар) 6, Кита Столић 6, Милош Ђорић 16, Стеван Тадић 15, Благоје Станковић 6, Јован Андрејић 4, Бојко Живић 8 и Станоје Стевић 3.

За војску су предвиђени: Трајко Ванић, Станоје Ристић, Трајко Ђекић, Благоје Станковић, Јован Андрејић, Стеван Тодић, Милош Ђорић, Кита Столић, Лаза Сливаровић, Филип Милић, Бојко Симић, Трајко Живић, Стојан Јовановић, Цвеја Недељковић, Кола Ђурђевић, Анта Цвејић, Дена Павићевић, Петар Крстић, Васиљко Недељковић, Милутин Караџић, Танаско Караџић, Крста Наћић, Живко ДРАГОВЧИЋ, Гига ДРАГОВЧИЋ, Смила ДРАГОВЧИЋ, Фила ДРАГОВЧИЋ, Марко ДРАГОВЧИЋ, Стокан (вероватно СтоЈан) ДРАГОВЧИЋ, Стано Шопић, Станоје Живић, Коста Стевић, Дека Костић, Петар Костић, Лемпа Милосављевић, Максим Јанчетовић, Веселин Јовановић, Коста Петковић (Чачић), Тома Милосављевић, Јован Аксић, Ђорђе Стаменковић, Трајко Микић - Чачић, Серафим Трајковић - Чачић, Кита Токић - Чачић, Танаско Јовић - Чачић, Петар Јовић - Чачић, Митар Јовић - Чачић, Данче Јовић - Чачић, Трајко Богдановић - Чачић, Митар Ристић, Младен Недељковић, Фила Митић (Јеринчић), Сима Костић (Јеринчић), Станоје Здравковић (Јеринчић), Данче Милошевић (Јеринчић), Риста Ђорђевић (Јеринчић).

Господар села био је Ибрахим-бег, потомак Јашар-паше Џинића. Живео је стално у Цариграду. Имао је још једно велико село у Лабу - Баклаву. Његов годишњи прихоод са чифлука износио је око 2ооо турских лира. Био је врло богат, али се одао пијанству.

Пре хуријета (1908. године) чифчије су плаћале извесни порез (емлаћ) на оранице и ливаде, а бег им је узимао петину производа. После хуријета порез је плаћао бег, а чифчије су му давале четвртину жита, сена, кукуруза. Број домаћинстава 1912. године која нису имала своју кућу, стаје, тремове, амбаре, кошеве, појате, плевне био је мали. Агама је сметало то што су зграде биле чифчијска својина, јер због тога нису могле тражити уговоре и покретати чифчије са имања. Тврдње да су чифчије у овом селу покретане с поседа веома су несигурне.

Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #38 послато: Новембар 11, 2014, 08:21:41 поподне »
Из овога пописа се јасно може видети да су домаћини пописивани по патронимима (презимена изведена од имена оца) о чему је Шарко писао на почетку теме. Као пример могу се навести сви Драговчићи, Јеринчићи и Чачићи који у првом делу пописа имају патрониме а у попису предвиђеном за војску породично или родовско име.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #39 послато: Новембар 11, 2014, 09:49:12 поподне »
Хвала, Gille. Додајемо лагано твоје прилоге на странице о селима Косова и Метохије. Ево линк за Лапље Село: http://www.poreklo.rs/2012/06/26/poreklo-prezimena-laplje-selo-pri%C5%A1tina/