То каже и тестирани. Чуо је од старијих да на том потезу има више несродних Ковачевића (бар 5 група), који се не својатају. Као што кажеш, често презиме, честа слава, а честе и хаплогрупе, I2-PH908 и E-V13.
Предлажем да ових задњих пар порука што се тиче теме Граховски Ковачевићи и њихова хаплогупа да се издовји у посебну тему.
Што се тиче термина својатања хтио бих да упозорим на грешку коју праве људи.
Кад ти неко каже да се не својата, људи обично мисле нисмо рођаци, с тим да се рођаци обично подразумијевају до неког петог кољена (како гдје).
Масу пута сам срео да људи кажу један за другог да нису своји ( из разлога што њима није познат заједнички предак јер памте најдуже до чукун-дједа) иако су у истом мјесту, и онда ја као неко ко је генерално заинтерсован за родословље пронађем у књигама или код старијих људи да јесу родословно повезани у неком 7 кољену.
Ево и дио текста о Ковачевићима са Порекловог чланка о Вилусима:
"Неки као првог родоначелника Ковачевића сматрају РАДА, који је имао сина Саву. Међутим, по стаблу израђеном од професора Митра попова Ковачевића, који је радио на изучавању братства, као родоначелник се помиње САВА, који је имао два сина – Јована и Јовицу.
Од Јована се развио огранак са призивом
”Мизаре”, којих има осам пасова. Јовица је имао сина Петра, а он три сина: Ивана, Јанка и кнеза Милутина у IV пасу."
Од Ивана су Ивановићи, од Јанка се развија огранак “Јанковић”, а Милутин има четири сина: Јована, Марка, Сима и Тодора по којима се у даљем потомству братство Ковачевић у цјелости прати и по њиховим синовима дијели по огранцима: Пеја Јованова “Пејовићи”, Ћира Јованова ”Јездовићи”, Шајина Маркова “Шајиновићи”, Вука Маркова ”Вуковићи”, Милоша Симова “Милошевићи”, Дејана Симова ”Дејановићи”, Голуба Симова ”Голубовићи”, Илије Тодорова ”Илићи”, Богдан и Ђукан Тодоров нијесу имали мушки пород.
ви припадници наведених огранака сем ”Голубовићи”, живе у мјестима Вилуси, Околишта, Подбожур, Спила и заселак Маочићи. Као братство је у већини наведених мјеста најбројније. На ову територију су се доселили испод Бранковице, Грахово почетком XIX вијека. Најприје су се населили у Вилусима и Спили (Брајковићи, Крезубовац), а катуништа су имали у Руштицама, ожурово Брдо и Подбрдо до Кленка. Тада се међу њима насељавају и познати Ратници братства Ковачевић – барјактар Миро Марков на Божурово Брдо; Сава Матов у Црне Каменице; Драго Обренов на Широки До;Ђоко Шајинов на Мало Брдо и други. У Спили су, као старије становнике, затекли припаднике братства Рутешић. У селима Нудо и Заслап и појединачно на Граховац, МЗ Грахово живе припадници огранка ”Ромовићи”, које Јевто Дедијер помиње у књизи Херцеговина”.
Према подацима братственика од Милутина се по огранцима развило 8-10 пасова, што одговара огранцима ”Јанковић” и ”Мизаре”. Иначе, ако се узима у Везаса, наводно, првим родоначелником Савом (Радом) онда би укупно имали 12-14 пасова. Огранак ”Јанковићи”, у односу на остале, је најбројнији поново се дијели на мање подгрупе, што је интересантно за ту групу братственика.