Наиђох на једно интересантно писмо уначких крајишника из 1788. године, објављено у Гласнику УАРРС, бр.12, 2020, стр. 238 у тексту "Из писама крајишничких: Писмо српских првака Лазе Гвозденовића, Петра Кецмана, Зекана Пећанца и Давида Боснића од 16. маја 1788. године" аутора Радована Пилиповића.
Преносим га у оригиналној транскрипцији како је објављено:
Писмо je писано почетком Лаудонова рата, када је аустријска војска продрла у Унац и када je локално српско становништво стало на страну Аустријанаца. У писму се српски прваци са простора Унца обраћају принцу Лихтенштајну, команданту царске војске (претпостављам да се ради о Јохану I Јозефу од Лихтенштајна) да смјени мајора Ковачевића, који им се баш и не свиђа и да им постави оберлајтанта Тому Кнежевића, који је више по њиховој вољи.
Занимљиво је јако присуство икавице и поред присутних ијекавских облика. Аутор претпоставља да је писмо писао неко од православних свештеника или монаха у Унцу. Судећи по овом писму, рекло би се да је икавица у прошлости било много доминантнија у Унцу него што је случај данас.
Занимљива су и презимена потписника. Ради се очигледно о најважнијим главарским породицама у Унцу. И из етнографске литературе те се породице помињу као веома старе у Унцу са нејасним предањима о поријеклу из других крајева.
Род Гвозденовића у Видовом селу није тестиран. Рађеновић помиње његову везу са Гвозденима на Змијању. Славе Ђурђевдан. Потенцијално би могли бити R1a-YP951>YP6186 (на основу резултата Мудринића из околине Приједора, који по предању припадају роду змијањских Гвоздена). Ово би се наравно морало провјерити са тестирањем неког од Гвозденовића у самом Унцу.
Род Кецмана у Дрвар селу. Славе Вартоломијевдан. Иако већина Кецмана припада хаплогрупи I2-PH908 (што вјерујем да је основна хаплогрупа рода Кецмана), неки Кецмани у Дрвару припадају хаплогрупи J2b-M205, па није искључено да је и горе потписани кнез Петар Кецман припадник M205 хаплогрупе.
Род Пећанаца из села Врточа. Славе Јовањдан. Веома стари на подручју Унца. Могуће да су и презиме добили по насељу Пећина, Пећи, које налазимо у попису 1550. године, а вјероватно се ради о локалитету близу тзв. Титове Пећине.
Род Боснића из села Шиповљана. Славе Јовањдан. Такође веома стари на подручју Дрвара. Тестирани као припадници хаплогрупе N-FGC28435.