Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа

Науке и научне дисциплине > Језикословље

(1/4) > >>

сɣнце:
Средњевјековни народни језик Срба

Приклад из књижнице личних списа Сулејмана Величанственога је један петијезични учбеник. Дати језик писан је арабским писменима и представља екавски говор Тимока, Поморавља и Метохије приближно из 12. вијека.

--- Цитат ---Sa imenom božijem poklaņajemu i milostivu,
slava Bogu Gospodu svetomu,
i blagoslovļenie proroku jegó Muhamedu
i čeļadem jegó čistim vsěm...

...Aj čuł sam što je rekał tebe,
ali ne ištem, da čuju ono od usta tvoijeh.
Koliko mi dosaģuješ.
Kto ti disaģuje;
Ti mi dosaģuješ. Ostavi me, pojdi
na rabotu svoju, ne drži me kon sebe,
jere spešam moćno.
Što ti je speša;
Poslał me je otac mi.
Kamo je poslał tebe otac ti;
Poslał me je na trg. Reče,
spešaj i ne krsmaj na putu...

...Reče tvorac.
Kada mi pišemo kņigu (knjiga znači pismo)
napravļamo se suzami kako pero,
tere, ako bi znala kņiga
što je u srcu našem, padala bi i plakala,
ali ona ne zna...

Ja vodim te i primi vodjenje, jere si mi prijateļ
i ja te ļubim od srede srdca.
Boj se Boga i budi strašnik i bogobojnik,
čist ļubnik vernikom, milostiv na ņih
i ne naslaņaj se na ovi svet,
jere je primamiteļ i vuhva, prevarnik.
Nastoj k porabļenju Božijemu i porabļenju roditeļem, sabļudaj dug ih, snizi ņih krila smerena,
jako su živi i ako bude jedan od ņih živ,
sabļudaj dug ņegov i budi ņih radi jako rab kupļen
i ako budut mrtvi ne zaboravļaj ih s molitvom u časoveh i po vsako služenje gospodnje i reci: Gospodi, pomiluj ih, kako su hranili mene mala.
I ne zaboravļaj grob ņih u časoveh blagoslovļenje,
jako petak i veliki dni i zadušnice u ime ņih.
I čini dobro kako je dobro učinil Bog tebe
i sabļudaj dug rodu, jere su pomen roditeļem tvojim. I ne zaboravļaj dug učiteļu,
jere on oživi tebe po skončanje,
jere neznanje gore je od smrti
a on je oni koji te je preobukal u rizu beskrajne leposti i u rizu, koje lepost ostaje
i ostavil ti je imanije nepogibno.
I čuvaj dug u vreme života ņegova
i poveće po skončanju ņegovu
i sabļudaj dug posļedņih jegó,
jere si rob ņih uistinu.
I dobre čini rabotu krijom i slobodno,
da se umnoži množenje tvoje
i da se udobri vek tvoj
i sabļudaj vodu obrazu svojemu sa sramom
i ne govori gde ne trebuje i ne umnoži smejanje,
jere množstvo smejanja otima hrabrost muža.
Uči sina svojega, da se uvisoči mesto jegó
i da bude znaņen ļudjem i da se uveliči u očih ņih.

--- Крај цитата ---

сɣнце:
У средњем вијеку документи су се писали словијенским језиком цркве, но током писања закона, важне ствари, које је и прост народ морао разумјети, писале су се дјеломице на народном језику. Помоћу тих кратких уметака, да се опредјелити, којим дијалектом су говорили Немањићи и Рашани.

Таи꙼ срамотꙋ да прїи꙼мить, а ѿ того нища да не имать, нь да пребваеть ꙗкоже | есть ѹписанⷩно.

3. ništa umiesto ništo

:г͠: Аще кто деѡ свои꙼ ꙁапишеть комꙋ и припишеть на кога, и аще бꙋдеть вь томь писани ꙁаписано и ѡномꙋ дїꙗкꙋ кои е писаѡ, то да се не вѣрꙋеⷮ:

4. deo - umiesto del;
5. na koga - umiesto na kogo;
6. koi je pisao - umiesto iže jest pisal;

Аще кто ꙁапишеть прикїю (prćiju,miraz), а поⷭле не иꙁдеть, ѿ ѡина именїа да платиⷮ, подобаеть | прикѷю ꙋꙁимати са цѣномь и са сведочбомь.

7. uzimati umjesto vъzimati
8. sa umiesto sъ
9. instr. žn. -om umiesto -oju, -ov, sa cěnom, sa svedočbom.

Аще кто вь дни мимоходещи вьнидеть вь | винограⷣ, или ѡвощїꙗ мимоходеще̏ пꙋтемь, и ѹбереть гроꙁдїꙗ или ѡвощїꙗ ꙋ марамꙋ, или понесеть ꙋ рꙋци, тои꙼ не сꙋдитꙿсе, аще ли ва кошь береть, да га биють, и да платиⷮ :в͠ї: перꙿперь. Аще ли ѹнощи береть да поꙁобьлеть, и да платиⷮ, к͠: перꙿперь, и да га бїють: | Аще ли береть да уинить вино, да платиⷮь що бꙋдеть ѡбраѡ, м͠: пеⷬпеⷬ, и да га бїють: - - -

10. u maramu - umjesto v maramu
11. u ruci - a ne u ruce, znak da se ne radi o moravskom kosovsko-resavskom nariječju, a ijekavskom.
12. obrao umjesto obral

Акѡ се ткѡ при с кимъ, и има писанїе ꙁа некꙋю вещь, тере га крїе, а поⷭле га ꙗвить, то да неприемꙿлетꙿсе ничьтоже ако истинꙿно еⷭть, ако ли бꙋдеть погꙋбиль и речеть имамь книгꙋ ꙁаписанꙿнꙋю | него самь иꙁгꙋбиль, даⷭ .е͠. свеⷣтелеи꙼ доⷭтовѣрниⷯ, и тако да мꙋ се вѣрꙋеть, ако ли и мноꙁи свѣⷣтели свѣдокꙋюⷮ а неⷭть сведитеⷧстꙿвѡ енⷣакѡ да се не вѣрꙋеть:

13. tko umiesto kto, ako umjesto ašte
14. ima, krije umjesto imat, krijet
15. tere, od te, nastavak re, kao u bosanskom kire (ki že); ondar, jer od ondare, jere itd.

Аще кто кого потворить блꙋдомь, или татьбою, или коею ꙁлою вещїю, и бꙋдеть повинаⷩ, и дасть мито некоемꙋ | да га ѡправда, а поⷭле се наће ере е кривь, кою би каꙁань понⷣеѡ ѡнаи꙼ криви да поⷣнесе ѡнаи꙼ кои га е ѡправꙿдаѡ•

16. glagol - da ga opravda, nadje umjesto najde, podneo umjesto podnesl

Пакы имамо повеⷧ ⷷнїе, не добро есть родителемь иꙁꙿмѣтати свое дѣти ѿ наслѣдїꙗ своего, аще не бꙋдꙋтъ съгрѣшили ꙗкоже преⷤде написа се:
17. glag. okrajak mn. - mo, mi imamo umjesto mi imam.

Аще беꙁ орꙋжіꙗ вь тамницꙋ да вьвьрьгꙋть се или копають рꙋди.
18. ъ>а, tamnica za tъмница

По великыхь градовихь и по варошахь идеже сꙋть монастири, тꙋ калꙋгери | да ꙋчеть дѣцꙋ котори сꙋ ꙋчени вьсакои̏ мудростию по сѣли же и прости и бельци да ꙋчеть. Вьсаки ѿць и мати и сьродници свое дѣти да посилають на ꙋченїе ѿ ꙁ͠: лѣть, нь и градови и вароши и вьсь сьборь да имать давати мьꙁдꙋ дидаскаломь такожде и ис комꙋновь | да ихь посѣщають:

19. po gradovih umjesto po gradih; gradovi umjesto gradi.

И посаⷣници що сꙋ по бащинаⷯ, да сꙋ ꙋ бащинꙋ вечнꙋ, нь посаⷣникꙋ прикѵа да се не даⷭть никогда:

da su u baštinu vječnu (umjesto u baštini vječnoj) je znamen sklonosti zetsko-rašškoga k izjednačenju lok. i akk.

Zа невѣрꙋ ꙁа вьсїю прошенїе братꙋ ꙁа брата, и ѿц͠ь ꙁа сн͠а, родимь ꙁа родима, кто сꙋть ѿделени ѿ ѡного ꙋ своиⷯ доми кои нѣсть сьгрѣшиⷧ, таи꙼ да не има платити нища, раꙁма ѡнеꙁи кои сꙋ сьгрѣшили, тогова | кꙋћа да платить

u svoih domi(h)
ne ima (a ne “nema”)
razma - osim
togova, ovogova, njegova - tako se kaže u govoru Kuča, Bratonožića, Pipera i Vasojevića. No Kuči imaju svojstvo da kažu robje, grobje, podnebje umjesto roblje, groblje, podneblje tako da se ne radi o njihovu govoru; Piperi i Bratonožići govore ima, radia umjesto imao, radio, tako da se ne radi ni o njima. Jedino Vasojevići imaju takav govor, koji u svim potankostima odgovara onomu što je napisano u Dušanovu Zakoniku. (ijekavski, povremene ekavske riječi, togova, onogova, imao, dao a ne imaa, daa)

ДушанВучко:

--- Цитат: сɣнце Јул 21, 2019, 12:31:47 пре подне ---Средњевјековни народни језик Срба

Приклад из књижнице личних списа Сулејмана Величанственога је један петијезични учбеник. Дати језик писан је арабским писменима и представља екавски говор Тимока, Поморавља и Метохије приближно из 12. вијека.

--- Крај цитата ---
Хвала Сунце! Изненађен сам из овoг Сулејмановог списа, колико је тадашњи народни језик ближи данашњем него што сам мислио...(тј. испада да је тадашњи народни језик ближи данашем, него оном који се користио у цркви и тадашњим документима?)...Овај спис не знам да ли је Сулејман преводио нешто на српски, свакако доказује да је владао одлично (да не кажем савршено) српским језиком, а у свакодневном говору, ту можда не би било никаквих проблема да дашњи и тадашњи Срби комуницирају

Јосиф из Трбушнице:
http://cosbelgrade.com/sites/default/files/marinkovic_m_srpski_jezik_u_osmanskom_carstvu_0.pdf

Овде је доста друкче рашчитавање но код тебе.

И вели да је спис 15-16. век?

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију