Прочитајте сјајну анализу проф. др Предрага Пипера о стању српског књижевног језика и изгледима за будућност. Реч је о потпуном тексту приступне беседе прочитане у скраћеном облику 22. маја 2013. године у Српској академији наука и уметности.
https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEcEtEWENvd2dhRTg/view
Извод из беседе:
Залагање да се српској ћирилици обезбеди статус који јој уставом припада данас изгледа као конзервативизам онима који се залажу за то да српскохрватску латиницу треба сматрати српском латиницом и дати јој статус службеног писма, уз ћирилицу, што би била нека врста "легализовања дивље градње" у српској језичкој и културној политици са далекосежним негативним последицама по ћирилицу и српски културни идентитет који се и на њој заснива (стр. 18-19)
Прочитах чланак. Туга йе у шта се прѣобрази наш йезик. У англо-срПску наказу
Мало ћу скренути са прѣдмета разговора, и то с разлогом, али ћу се убрзо вратити назад. Протеклих дана на мене найвећи утисак остави коначна потврда огледом постояња чувених гравитационих валова, далеко у прошлост прѣдсказаних Албертом Айнштайном, вѣроватно найвећим умом икада ходавшим земљом, творцем чувене теорийе односитељности. Према њему и људим учествовавшим у овом и у сличних научних подухватах могу само гайити осѣћай дивљења. Йер они то и заслужуйу.
И онда се сѣтим наказе од државе у койой живим. Државе у койой се за найвећега научника сматра човѣк сматравши да људи из крушевачкога края говоре нарѣчйем "бугарскога йезика", човѣк койи йе "правилност" говора поистовећивао са стањем у свойем селу. Ако се говори као у његовом селу онда йе то "правилно", а ако се говори другачийе онда йе то "неправилно". Човѣк койи никада и нигдѣ нѣйе ни покушао обяснити како йе то у његовом селу све "правилно", а другдѣ "неправилно". То йе наймање што би се морало очекивати од "научника" чийе слике висе у свакой учионици у Србийи.
Док други народи откривайу найдубље тайне свемира и природе, у данашњой Србийи наши "научници" йош увѣк нѣсу успѣли прѣброяти колико срПППски йезик има падежев. Док упорно тврде да их има седам, исто тако се згражайу над сваким ко се усуди употрѣбити седми падеж, тврдећи како йе седми у ствари исти као трећи. Исти, а различити? Наша йезикословна наука йош нѣйе достигла степен напрѣдка да зна брояти до седам.
Са друге стране, Република Србия у двадесет и првом вѣку йош нема рѣшено питање писма. Када напишете "24В" или "КВАС", пола Срба ће то прочитати на йедан а друга половина на други. Чак и банана државе попут Белизеа, Андоре, Свете Луцийе, Соломонских Острв, Вануатуа имайу рѣшено питање писма. Али ми то данас немамо, иако йе то некадашња "назадна" Краљевина Србия имала. И што йе найгоре, хаос и расуло у погледу писма се у нас редовно проглашавайу "богатством".
То йе "богатство" колико йе и личан избор стране койом се вози по путу "богатство".
