Новогодишња ДНК недеља 2020

[Јовица Кртинић]

Друштво српских родословаца „Порекло“  у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду организује новогодишњу акцију тестирања генетичког прапорекла, 20. децембра 2019. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 20. децембра 2019. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на [email protected] са назнаком: Пријава за новогодишњу акцију ДНК тестирања.

По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције (о месту и времену одржавања тестирања, као и податке у вези уплата).

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

[Делија]

Кад ће објава кандидата који се пријавише за Новогодишње тестирање ?

[Amicus]

До сада укупно 30 пријава:

1. Сретеновић, ?, ?
2. Гавриловић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац
3. Топаловић, ?, ?
4. Новаковић, Никољдан, Бјелина, Бенковац
5. Шекуларац, ?, ?
6. Ђукановић, ?, ?
7. Крстић, ?, ?
8. Андрић, ?, ?
9. ?, ?, ?
10. Игњатић, ?, ?
11. Јеринић, Илиндан, Вировац, Мионица
12. Живковић, ?, ?
13. Новаковић,   Никољдан, Бјелина, Бенковац
14. Папрић, ?, ?
15. Марковић, Никољдан, Дебарц, Владимирци
16. Новаковић, Ђурђевдан, Заовине, Бајина Башта
17. Гојић, ?, ?
18. Вуруна, ?, ?
19. Новаковић, ?, ? Никољдан, Крњеуша, Босански Петровац
20. Новаковић, Бања Лука, Никољдан, Рисовац, Босански Петровац
21. Петровић, Аранђеловдан, Лика
22. Тошић, Никољдан, Мраморац, Смедеревска Палака
23. Радивојевић, ?, ?
24. Османи, ?, ?
25. Шћекић, Петковдан, Курикуће, Беране
26. Стевановић, Стевањдан, Загони, Бијељина
27. Рабреновић, ?, ?
28. ?, ?, ?
29. Поповић, ?, ?
30. Цветковић, ?, ?

Већина пријављених још није послала попуњене пријаве за тестирање, тако да се и овим путем моле да то правовремено ураде.

Хвала на разумевању.

[Делија]

Има ли траговаикаквиг мојих земљак Банаћана?

[Amicus]

Има ли траговаикаквиг мојих земљак Банаћана?

Има један у новој тури, а можда их има и више, али нису послали упитник.

У међувремену, пријавили су се следећи кандидати:

31. Цветковић, ?, ?
32. Бабић, Аранђеловдан, Кошеви Грменовачки, Ћићевац
33. Дашић, ?, ?
34. Марковић, Илиндан, Вучак, Крушевац
35. Пантовић, ?, ?
36. Цуцуљ, Петковдан, Павлиш, Вршац
37. Митрић, ?, ?
38. Вјетровић, Никољдан Штитково, Нова Варош
39. Цијан, ?, ?
40. Филиповић, ?, ?
41. Станојевић, ?, ?
42. Драмићанин, ?, ?
43. Ристановић, ?, ?
44. Шумоња, ?, ?
45. Бундало, ?, ?
46. Илић, ?, ?
47. Ђилас, ?, ?
48. Варићак, ?, ?
49. Чалија, ?, ?

Они који су се пријавили и нису послали упитнике, а прате ову тему, моле се да то ураде.

Хвала на разумевању.

[Amicus]

Кратак извештај с данас одржане акције ДНК тестирања.

Прикупљена су укупно 33 узорка, а ово су презимена тестираних:

1. Андрић, Михољдан, Змајево, Врбас
2. Бабић, Аранђеловдан, Кошеви Грменовачки, Ћићевац
3. Банковић, Аранђеловдан, Кусадак, Смедеревска Паланка
4. Бундало, Јовањдан, Крупа на Уни
5. Вјетровић, Никољдан, Штитково, Нова Варош
6. Вуруна, Ђурђевдан, Романовци, Градишка
7. Гавриловић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац
8. Гојић, Марковдан, Сврачково Село, Кореница
9. Дашић, Јовањдан, Шекулар, Беране
10. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица
11. Живковић, Јовањдан, Паклештица, Пирот
12. Илић, Никољдан, Врање
13. Јеринић, Илиндан, Вировац, Мионица
14. Кричка, Никољдан, Братишковци, Книн
15. Крстић, Никољдан, Грделица
16. Кулић, Јовањдан, Кулићи, Плужине
17. Марковић, Никољдан, Вучак, Крушевац
18. Марковић, Никољдан, Дебрц, Владимирци
19. Милишић, Никољдан, Ново Село, Купрес
20. Митрић, Ђурђевдан, Митрићи, Блажуј, Сарајево
21. Несторовић, Ђурђевдан (или Ђурђиц?), Ресник, Крагујевац
22. Николић, Св. Врачи, Дрежник, Ужице
23. Новаковић, Ђурђевдан, Заовине, Бајина Башта
24. Петровић (Шијан), Аранђеловдан, Прљево, Грачац
25. Радивојевић, Св. Врачи, Дрежник, Ужице
26. Ристановић, Алимпијевдан, Толисавац, Крупањ
27. Сретеновић, Лучиндан, Миоковци, Чачак
28. Стевановић, Стевањдан, Загони, Бијељина
29. Тошић, Никољдан, Мраморац, Смедеревска Паланка
30. Цуцуљ, Петковдан, Воитег (Румунија)
31. Шекуларац, Ђурђевдан, Курикуће, Беране
32. Шћекић (Кадијић), Петковдан, Курикупе, Беране
33. Шумоња, Игњатијевдан, Вера, Плашки

[Exiled]

Кратак извештај с данас одржане акције ДНК тестирања.

Прикупљена су укупно 33 узорка, а ово су презимена тестираних:

1. Андрић
2. Бабић
3. Банковић
4. Бундало
5. Вјетровић
6. Вуруна
7. Гавриловић
8. Гојић
9. Дашић
10. Драмићанин
11. Живковић
12. Илић
13. Јеринић
14. Кричка
15. Крстић
16. Кулић
17. Марковић
18. Марковић
19. Милишић
20. Митрић
21. Несторовић
22. Николић
23. Новаковић
24. Петровић
25. Радивојевић
26. Ристановић
27. Сретеновић
28. Стевановић
29. Тошић
30. Цуцуљ
31. Шекуларац
32. Шћекић
33. Шумоња

  Када се очекују резултати ове акције?

[Amicus]

  Када се очекују резултати ове акције?

До краја месеца требали би да буду готови, ако ови што путују не буду каснили.

[Amicus]

Списак прикупљених узорака сада је ажуриран с додатним подацима о крсној слави и месту порекла.

[Romanijski]

Списак прикупљених узорака сада је ажуриран с додатним подацима о крсној слави и месту порекла.

 Па објави тај нови списак са славама , башме занимају Марковићи....

[Amicus]

Па објави тај нови списак са славама , башме занимају Марковићи....

Па објављен је, погледај коментар #5.

[Селаковић]

Почећемо са објављивањем резултата.

5. Гојић, Марковдан, Сврачково Село, Кореница

Припада хаплогрупи  I2>CTS10228>Y3120>S17250*, роду Б у табели Српског ДНК пројекта.

Резултат је био очекиван, с обзиром да на нашем пројекту већ имамо бројан род који чине појединци махом из Лике и Босанске Крајине са славом Марковдан.

Нема потпуних поклапања у оквиру овог рода, сем на јако малом броју упоредивих маркера (13) – са Товјанином из Барање.

Гојићу, а самим тим и овом целом роду, близак је један тестирани из Житомислића са истраживања Херцеговаца. Разликује се од Гојића само на DYS635 од 23 упоредива маркера.

[Селаковић]

9. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120*, роду А у табели Српског ДНК пројекта.

Резултат је био очекиван, имајући у виду да постоје већ тројица тестираних Драмићанина из овог села са овом хаплогрупом.

Новотестирани нема потпуно поклапање ни са једним од њих, али најближи му је онај са овогодишњег Светског ДНК дана (22/23).

Пошто видим да су јако заинтересовани за тестирање, не могу да не напоменем да би рецимо један BigY или еквивалентан тест из овог рода био више него значајан.

[Селаковић]

12. Петровић, Аранђеловдан, Прљево, Грачац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду А у табели Српског ДНК пројекта – „Крајишким Родићима“.

Резултат је био очекиван, с обзиром да је породица тестираног у скоријој прошлости преузела презиме Петровић, док им је раније презиме Шијан. Са раније тестираним Шијаном (Купирово, Грачац) има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера.

[Небојша]

3. Вуруна, Ђурђевдан, Романовци, Градишка, J1-ZS4393>ZS9949

Презиме Вуруна је надимачког карактера (вуруна-фуруна). На простору Босанске Крајине Вуруне славе искључиво Ђурђевдан. Било их је највише на простору Поткозарја. У околини Бања Луке постоји презиме Вурунић, слава такође Ђурђевдан.

Тестирани иначе припада најбројнијем динарском огранку J1 хаплогрупе код нас, тзв. роду Влаховића (или Синобада, ако гледамо знамените крајишке родове). Мутација на маркеру 385 (14-19, уместо модалних 13-19) приближава Вуруне неким родовима из Крајине, Славоније и Бачке (Вукојевићи, Бороцки, Врачари итд.). Са свима постоји 1-2 разлике на 23 упоредива маркера. Неке специфичности код Вуруниног хаплотипа биле би вредност 18 на маркеру 458 (модал 17) и вредност 24 на маркеру 635 (модал 22).

Ова подграна J1 код нас бележи највећи проценат управо на простору Поткозарја (+5%).

[Небојша]

6. Стевановић, Стевањдан, Загони, Бијељина, J2b-M241>Z638

Нема сумње да је Стевановићу најближи Благојевић из Велике Обарске (Бијељина) са којим има потпуно поклапање на 23 маркера. У овој групи је вероватно и Видаковић из Порјечине (Грачаница), што ће рећи да је род раширен на простору североисточне Босне. Све њих карактерише вредност 14-16 на маркеру 385.

О Стевановићима из Загона нисам нашао више података у литератури.

[НиколаВук]

23. Бундало, Јовањдан, Хашани, Крупа на Уни

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује снижену вредност 11 на маркеру DYS549 коју дели са једним тестираним из Херцеговачког подухвата, пореклом из Рогача код Невесиња, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера. Са Бундалом из Побрђана код Костајнице се разликује управо на маркеру DYS549, где тестирани из Побрђана има модалних 12, тако да тај прелазак са 12 на 11 вероватно представља приватну мутацију Бундала из Хашана.

Бундала по предању припадају разгранатом крајишком братству Богуновића, које се састоји од припадника више различитих хаплогрупа. Према предању забележеном у књизи Јована Јакшића "Хашани", Бундала су се у речено село доселили почетком 19. века из Далмације. Тестирани је у упитнику написао да "се предак наводно у 16. веку доселио у Задар из Русије". С обзиром на резултат и другачије предање које је већ забележено у литератури, јасно је да је предање које је навео тестирани погрешно. Од Бундала из Хашана потиче један од вођа Босанско-херцеговачког устанка 1875-78, Тривун Бундало.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%83%D0%BD_%D0%91%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BE

[Селаковић]

31. Дашић, Јовањдан, Шекулар (Орах), Беране

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, роду А у табели Српског ДНК пројекта – Шекуларцима.

Резултат је био очекиван, с обзиром да смо већ имали тестиране Дашиће из Шекулара и друге породице са којима су по предању повезани, а позати су нам и хаплотипови неких њихових исељеника на КиМ са истраживања Косоваца.

Иако новотестирани Дашић нема потпуно поклапање на 23 маркера ни са ким, сви претходно тестирани Шекуларци су му јако блиски по хаплотипу.

[Селаковић]

32. Шекуларац, Ђурђевдан, Курикуће – Горња Села, Беране

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328*, роду А у табели Српског ДНК пројекта – Ћетковићима.

Резултат је био очекиван, с обзиром да већ имамо тестиране Шекуларце из Горњих Села и друге Ћетковиће из Шекулара, као и неке њихове исељенике.

Новотестирани Шекуларац нема потпуних поклапања на 23 маркера, али су му сви претходно тестирани Ћетковићи генерално јако блиски по хаплотипу.

[Небојша]

18. Гавриловић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац, J1-ZS4393>ZS9949

Гавриловићи су, по свему судећи, део ширег рода Вајдића. О Вајдићима је писао Бора Стефановић (Ковачевац и ковачевачке фамилије):

"ВАЈДИЋИ; пореклом су из Горње Трешњевице испод Рудника, где су дошли из Санџака – околина манастира Милешева, славе св. Јована 20. јануара, неки преслављају св. Јована 7. јула [Ивањдан), има их 186 кућа. Деле се на:

а) Пилове – Алексићи, Максимовићи [Пилови), Микичићи, Новаковићи [Пилови), Степановићи [Неранџићи), и Танасковићи
б) Папиће
в) Колаке – Блажићи, Гавриловићи, Гаићи [Колаци), Јанковићи (Колаци), Јанковићи [Џодићи), Мијаиловићи [Колаци), Ненадовићи, Савићи (Колаци), Савковићи, Симићи [Радивојевићи), Симићи [Сиканови), Сретеновићи [Бекићи и Цаликићи) и Трифуновићи."

Дакле ово је још један припадник рода Влаховића. За разлику од оне чисто динарске групе, која највећим делом води порекло са простора Источне Херцеговине, овде би могла бити нешто другачија прича. Наиме, на ово маркера, Гавриловићу је најближа једна српска породица из околине Пријепоља, па се може рећи да је предање Вајдића о пореклу из околине манастира Милешеве, 100% тачно.

Сличан хаплотип поседују и Тишме из Далмације. Карактеристика тог хаплотипа је мутација 13-18 на маркеру 385. У динарским крајевима најчешће наилазимо на комбинацију 13-19/14-19.

Важно је поменути да се идентичан хаплотип јавља и код Грка (и то два пута), на оном истраживању за Северну Грчку. Дакле на 190 тестираних, 1.1%.

Верујем да ће се и овде временом искристалисати више миграицоних струја. По томе припадници ове подгране подсећају на неке друге са наших простора. Та породица из околине Пријепоља негује предање о пореклу из Горњег Полимља. Остаје да се види да ли су они ипак само огранак источнохерцеговачке групе, или код њих можда важи миграциони правац - Северна Грчка - Полимље - Далмација, Шумадија, итд.

[filipi]

32. Шекуларац, Ђурђевдан, Курикуће – Горња Села, Беране

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328*, роду А у табели Српског ДНК пројекта – Ћетковићима.

Резултат је био очекиван, с обзиром да већ имамо тестиране Шекуларце из Горњих Села и друге Ћетковиће из Шекулара, као и неке њихове исељенике.

Новотестирани Шекуларац нема потпуних поклапања на 23 маркера, али су му сви претходно тестирани Ћетковићи генерално јако блиски по хаплотипу.

Znaci legenda Dragoslav Sekularac, A1328.

[Владимир Бојановић]

9. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120*, роду А у табели Српског ДНК пројекта.

Резултат је био очекиван, имајући у виду да постоје већ тројица тестираних Драмићанина из овог села са овом хаплогрупом.

Новотестирани нема потпуно поклапање ни са једним од њих, али најближи му је онај са овогодишњег Светског ДНК дана (22/23).

Пошто видим да су јако заинтересовани за тестирање, не могу да не напоменем да би рецимо један BigY или еквивалентан тест из овог рода био више него значајан.

Главни организатор и иницијатор свих досадашњих тестирања овог рода је поручио Биг Ипсилон 13. децембра на ФТДНА.  Очекујемо резултат крајем фебруара, најкасније у првој половини марта.

[Uzi]

23. Бундало, Јовањдан, Хашани, Крупа на Уни

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује снижену вредност 11 на маркеру DYS549 коју дели са једним тестираним из Херцеговачког подухвата, пореклом из Рогача код Невесиња, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера. Са Бундалом из Побрђана код Костајнице се разликује управо на маркеру DYS549, где тестирани из Побрђана има модалних 12, тако да тај прелазак са 12 на 11 вероватно представља приватну мутацију Бундала из Хашана.

Бундала по предању припадају разгранатом крајишком братству Богуновића, које се састоји од припадника више различитих хаплогрупа. Према предању забележеном у књизи Јована Јакшића "Хашани", Бундала су се у речено село доселили почетком 19. века из Далмације. Тестирани је у упитнику написао да "се предак наводно у 16. веку доселио у Задар из Русије". С обзиром на резултат и другачије предање које је већ забележено у литератури, јасно је да је предање које је навео тестирани погрешно. Од Бундала из Хашана потиче један од вођа Босанско-херцеговачког устанка 1875-78, Тривун Бундало.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%83%D0%BD_%D0%91%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BE

Занимљиво је ово повезивање Бундала и Шкундрића са Богуновићима. Можда се то прибраћивање десило још у Херцеговини.

[Иван Вукићевић]

1. Николић, Врачевдан, Дрежник, Ужице, E-V13>Z5018>S2979>FGC11457

Од претходно тестираног Николића из истог места се разликује на једном маркеру.

Николић, Врачевдан, Дрежник, Ужице, E-V13>Z5018 >S2979>FGC11457

Нема ближих поклапања на пројекту. Издваја се по повишеној вредности на DYS533=13 коју нема ниједан припадник ове гране код нас. Има и повишену вредност DYS57 =18 која се јавља код још двојице тестираних припадника ове гране код нас.

Тестирани је навео да су садашње презиме узели половином 19. века, а раније су се презивали Радивојевић. Нема предање о даљем пореклу.

И новотестирани Николић наводи старије презиме Радивојевић:
Најстарији предак Јован (1825-) имао је презиме Радивојевић, па Николић.

Из Дрежника су иначе тестирана још двојица Николића од којих један припада грани J2a-L24, а други грани N2-FGC28435.

[Селаковић]

26. Бабић, Аранђеловдан, Ћићевац (раније Кошеви Грменовачки код Ћићевца)

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Кошеве Грменовачке је кнез Милош раселио, наводно као „хајдучко“ село, наредбом из 1836. Становништво је прешло у Ћићевац, Обреж, Горњи Катун и друга места. Предак тестираног (деда његовог прадеде) дошао је у Кошеве на мираз, из непознатог правца, можда „из Херцеговине“.

Бабићу су по хаплотипу генерално најближи Крајишки Родићи; рецимо има поклапање на 18 од упоредивих 19 маркера са Врањешевићем из околине Модриче. Међутим, тешко је довести у везу породицу на обали Велике Мораве са Крајином. С друге стране, Бабић поседује ретку вредност 11 на DYS533, о којој смо недавно писали као о потенцијално карактеристичној за Z17855>BY190177 грану. Са Милосављевићем из Стењевца код Деспотовца дели неке карактерситичне вредности, као и крсну славу, иако имају 4 разлике на 19 упоредивих маркера, па би можда најпре са њим могао бити повезан.

Свакако препоручујем тестираном да уради  I2a-M423 панел код Yseq-а или неки други тест који покрива СНП мутације, уколико је у могућности.

Ово би било све од мене за Новогодишњу акцију. Било је укупно шест Динарик Север резултата, од тога се за петорицу, као што написах, могло са великом сигурношћу претпоставити шта ће бити исход теста.

[Селаковић]

Главни организатор и иницијатор свих досадашњих тестирања овог рода је поручио Биг Ипсилон 13. децембра на ФТДНА.  Очекујемо резултат крајем фебруара, најкасније у првој половини марта.

Алек?  То су одличне вести!

[Небојша]

24. Митрић, Ђурђевдан, Митрићи, Блажуј, Сарајево, J2b-M205>Y22059

Према литератури, Митрићи су добили презиме по баби Митри, старином су из Херцеговине, где су се звали Лаловићи. Славе Ђурђевдан. Сами Митрићи имају предање да су се раније презивали Огњеновићи, или Лаковићи.

На простору Старе Херцеговине има Лаловића, али они су N2 Бањани. За ову причу може бити интересантно презиме Лаовић (бележени и као Лаловићи). Лаовићи су иначе из околине Дробњака и Затарја.

Лаовићи – О овој породици сазнајемо из једне народне песме и предања, да је становала негде у Затарју. Пред крај 17. века Божо Лаовић је био војвода y Затарју. Он је био y завади с дробњачким капетаном Јованом Мандићем. Према народној песми Божо дигне чету, пређе Тару и дође чак у планину Ивицу, ту нападне на стоку Мандића. Посече Јовану два сина и оца, а сестру „резили" узевши јој капу с главе, која је била поткићена новцем. Због овог се Јован отсели у Рисан око 1684 год. Треће године сазнаде, да ће Божо ићи о Ђурђеву две у Превиш „У поди" својој ћери, коју беше удао за Милију Лазаревића. Одмах дигне чету и y Буковичкој Гори почека Божа и посече? Предање каже, да се брат Божов, Шћепан био оженио од Гркојевића из Превиша. Кад је ишао у тазбину о Ђурђеву дне, крсном имену Гркојевића, дочека га капетан Мандић с четом на Пушића Пољани у Ивици и посече. Још се прича, да би му Мандић тада поштедео живот, да није Шћепан с њим говорио с коња, не да је сјахао. Мислим, да су Лаовићи пореклом из Дробњака и да је њихова завада с Мандићима још отуда. Да су из Дробњака, да се претпоставити и по траговима, које су оставили у Дробњаку: код Жабљака се једно брдо зове „Лаовића Брдо", а више Брајковачв у Шаранцима има назив „Лаово Поље“. Чињеница, да су Лаовићи из Затарја ушли дубоко y Дробњак и у Ивици напали на Мандиће, посекли тројицу и одјавили стоку преко Таре и принудили капетана Јована да се пред њиховом силом за вазда уклони из Дробњака, доказује, да су тада Лаовићи били силни и бројни.

(Андрија Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини)

Намерно оставих читав чланак о Лаовићима, зато што опис овог сукоба са дробњачким Мандићима неодољиво подсећа на борбе између Дробњака и Крича, које осташе сачуване у народном предању.

Ово је онај општи, тзв. модални хаплотип Y22059. На 23 маркера, Митрићи имају потпуно поклапање са Гвоићима са Баније. Осим тога, имају велики број веома блиских поклапања широм српског етничког простора (-1, -2). Биће занимљиво ако се испостави да и Лаовићи поседују овакав хаплотип. То би био заправо први потенцијални Y22063 из Затарја. До сада у том крају није било сличних хаплотипова.

[Иван Вукићевић]

2. Радивојевић, Врачевдан, Дрежник, Ужице, E-V13>Z5018>S2979>FGC11457

Припада истом роду као и двојица Николића из истог места. Од Николића који је тестиран за Светски ДНК дан ове године се разликује на једном маркеру, а од Николића чији је резултат управо објављен се разликује на два маркера.

Тестирани је навео да презиме носе од прве половине 19. века по претку Радивоју, као и да је део Радивојевића узео презиме Николић по Радивојевом сину Николи. Породица тестираног потиче од Николиног сина Риста који је задржао старо презиме.

Са овим резултатом је уједно и разрешена дилема о изворној хаплогрупи Николића.

[Exiled]

18. Гавриловић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац, J1-ZS4393>ZS9949

Гавриловићи су, по свему судећи, део ширег рода Вајдића. О Вајдићима је писао Бора Стефановић (Ковачевац и ковачевачке фамилије):

"ВАЈДИЋИ; пореклом су из Горње Трешњевице испод Рудника, где су дошли из Санџака – околина манастира Милешева, славе св. Јована 20. јануара, неки преслављају св. Јована 7. јула [Ивањдан), има их 186 кућа. Деле се на:

а) Пилове – Алексићи, Максимовићи [Пилови), Микичићи, Новаковићи [Пилови), Степановићи [Неранџићи), и Танасковићи
б) Папиће
в) Колаке – Блажићи, Гавриловићи, Гаићи [Колаци), Јанковићи (Колаци), Јанковићи [Џодићи), Мијаиловићи [Колаци), Ненадовићи, Савићи (Колаци), Савковићи, Симићи [Радивојевићи), Симићи [Сиканови), Сретеновићи [Бекићи и Цаликићи) и Трифуновићи."

Дакле ово је још један припадник рода Влаховића. За разлику од оне чисто динарске групе, која највећим делом води порекло са простора Источне Херцеговине, овде би могла бити нешто другачија прича. Наиме, на ово маркера, Гавриловићу је најближа једна српска породица из околине Пријепоља, па се може рећи да је предање Вајдића о пореклу из околине манастира Милешеве, 100% тачно.

Сличан хаплотип поседују и Тишме из Далмације. Карактеристика тог хаплотипа је мутација 13-18 на маркеру 385. У динарским крајевима најчешће наилазимо на комбинацију 13-19/14-19.

Важно је поменути да се идентичан хаплотип јавља и код Грка (и то два пута), на оном истраживању за Северну Грчку. Дакле на 190 тестираних, 1.1%.

Верујем да ће се и овде временом искристалисати више миграицоних струја. По томе припадници ове подгране подсећају на неке друге са наших простора. Та породица из околине Пријепоља негује предање о пореклу из Горњег Полимља. Остаје да се види да ли су они ипак само огранак источнохерцеговачке групе, или код њих можда важи миграциони правац - Северна Грчка - Полимље - Далмација, Шумадија, итд.

Мислим да им је последња станица пре Младеновца била Велика жупа код Пријепоља.Име Ковачевац су понели са собом и наденули га новом пребивалишту.Постојала је месна заједница "Ковачевац" у ПП не знам да ли још увек постоји или је било неке реорганизације.Верујем да сарадник"Порекла" Зоран Малешиќ зна све о њима.

[Небојша]

Ово је онај општи, тзв. модални хаплотип Y22059. На 23 маркера, Митрићи имају потпуно поклапање са Гвоићима са Баније. Осим тога, имају велики број веома блиских поклапања широм српског етничког простора (-1, -2). Биће занимљиво ако се испостави да и Лаовићи поседују овакав хаплотип. То би био заправо први потенцијални Y22063 из Затарја. До сада у том крају није било сличних хаплотипова.

Остао сам дужан рећи да Митрићи и Гвоићи деле мутацију 11 на маркеру 439, отуд потпуно поклапање. Када сам рекао да у том крају нема сличних хаплотипова, мислио сам на Затарје и потенцијалне Криче. У Дробњаку има Годијеља који на 17 маркера поседују такав хаплотип, али они су, према предању, усељеници у Дробњак из нешто јужнијих области (Катунска нахија, Црмница, крај 17. века).

[Иван Вукићевић]

29. Живковић, Јовањдан, Паклештица, Пирот, E-V13>Z1057

Најближа поклапања има са Гргићем из Вулуса код Градишке (20/23) и Радојем из Подкраја код Гламоча који славе Стевањдан (19/23), а генетски се уклапају род Васојевића. Тестирани Живковић поседује специфичну вредност DYS456=15 коју дели управо са споменутом двојицом тестираних, а то је уједно и једина вредност по којој се двојица Стевањштака разликују од Васојевића. Међутим, Живковић поседује и вредности DYS481=23 и DYS549=11 које нема ниједан припадник гране E-V13>Z1057>PH1246>BY14151 којој припадају Васојевићи, због чега би најбоље било да уради СНП тест којим би се утврдило да ли припада овој грани.

Тестирани је навео да су Живковићи раније имали презиме Пешић, као и да су пореклом са Косова.

[Небојша]

27. Кричка, Никољдан, Братишковци, Скрадин, J2b-M205>Y22059

О Кричкама из Далмације је нашироко писано на форуму. Са претходно тестираним Кричкама из Братишковаца постоји једна разлика и то на маркеру 385a (15>16). Иначе се та мутација често јавља код ове групе Y22059 (тзв. род "Б" у пројекту).

Кричкама су, поред презимењака из Далмације, најближи Демићи (Тубићи) са Баније, Обрадовићи из околине Бања Луке и Голубовићи из околине Пљеваља. Са свима по 2 разлике. Ово је онај добро познати подрод M205 чија је матица сасвим сигурно на простору Затарја. Одатле су се исељавали махом ка Крајини и Западној Србији. Интересантно да велики број тестираних из овог рода слави Ђурђевдан.

Никољдан славе Кричке, али и ови Обрадовићи из Љубачева крај Бања Луке. Упитно је да ли су они досељени из Далмације, или су нешто дуже ту. Простор западне Босне би заправо могао бити заједничка матица и једна од етапних станица на путу од Затарја. Одатле су једни могли прелазити на Банију у таласима почев од 17. века, док су други очигледно јако рано дошли у Далмацију. Буни додуше презиме једне банијске породице, у чијем се презимену назире основа "Крич".

[Лепеничанин]

Мислим да им је последња станица пре Младеновца била Велика жупа код Пријепоља.Име Ковачевац су понели са собом и наденули га новом пребивалишту.

Ово стварно звучи логично, али није тачно.

Ковачевац код садашњег Младеновца се помиње још 1476. као мезра, а 1530. као село.

Род којем припадају Гавриловићи свакако потиче из Полимља али нису донели име селу.

[НиколаВук]

33. Кулић, Јовањдан, Врапце, Медвеђа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишене вредности 19 на DYS458 (коју дели са неколико тестираних на Пројекту) и 13 на DYS533 (коју тренутно једини има на Пројекту). Од раније тестираног Кулића из Снагова код Зворника се разликује на четири маркера (DYS389II, DYS458, DYS570 и DYS533), од којих је разлика на DYS389II двострука (Кулић из Врапца ту има модалних 29, а Кулић из Снагова повишених 31). Генерално гледајући, хаплотип Кулића из Врапца је ближи модалу у односу на хаплотип Кулића из Снагова који је више измутирао.

Кулићи су стара пивљанска породица која припада братству Браниловића. Матица им је село Присојни Орах (општина Плужине), а има их и у селу Кулићима које им је било летње станиште - катун. Некакво насеље под именом "Кулићи" се помиње и у турском попису Херцеговине са краја 15. века, у нахији Пива, тако да ово презиме улази у ред оних која су врло стара и очувана у неизмењеном облику до данас. Преци тестираног су се у Врапце код Медвеђе преселили из Пиве 1889. године. Тестирани је навео две варијанте предања о пореклу, по једној су у Пиву дошли крајем 14. века из Жеговца на Косову а по другој су дошли током Великих сеоба Срба (крај 17. и почетак 18. века) из Жеговца или Партеша на Косову. Ово је у складу са предањем о пореклу из Старе Србије које је опште место код N2 Бањана, али то не одговара реалности с обзиром на потпуно одсуство ове хаплогрупе код до сада тестираних стариначких родова са Косова и Метохије.

[Nebo]

Znaci legenda Dragoslav Sekularac, A1328.

Да, то смо одавно утврдили. Већ раније је тестиран један Шекуларац пореклом из Горњих села, како написа Селак.

[Exiled]

Ово стварно звучи логично, али није тачно.

Ковачевац код садашњег Младеновца се помиње још 1476. као мезра, а 1530. као село.

Род којем припадају Гавриловићи свакако потиче из Полимља али нису донели име селу.

Има доста породица из Пријепоља које су населиле тај крај.Тако ми је речено за назив,немам  писани извор као потврду.Ценим да има доста топонима везаних за тај занат и вјерујем да је тако као што кажеш.

[Radul]

33. Кулић, Јовањдан, Врапце, Медвеђа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишене вредности 19 на DYS458 (коју дели са неколико тестираних на Пројекту) и 13 на DYS533 (коју тренутно једини има на Пројекту). Од раније тестираног Кулића из Снагова код Зворника се разликује на четири маркера (DYS389II, DYS458, DYS570 и DYS533), од којих је разлика на DYS389II двострука (Кулић из Врапца ту има модалних 29, а Кулић из Снагова повишених 31). Генерално гледајући, хаплотип Кулића из Врапца је ближи модалу у односу на хаплотип Кулића из Снагова који је више измутирао.

Кулићи су стара пивљанска породица која припада братству Браниловића. Матица им је село Присојни Орах (општина Плужине), а има их и у селу Кулићима које им је било летње станиште - катун. Некакво насеље под именом "Кулићи" се помиње и у турском попису Херцеговине са краја 15. века, у нахији Пива, тако да ово презиме улази у ред оних која су врло стара и очувана у неизмењеном облику до данас. Преци тестираног су се у Врапце код Медвеђе преселили из Пиве 1889. године. Тестирани је навео две варијанте предања о пореклу, по једној су у Пиву дошли крајем 14. века из Жеговца на Косову а по другој су дошли током Великих сеоба Срба (крај 17. и почетак 18. века) из Жеговца или Партеша на Косову. Ово је у складу са предањем о пореклу из Старе Србије које је опште место код N2 Бањана, али то не одговара реалности с обзиром на потпуно одсуство ове хаплогрупе код до сада тестираних стариначких родова са Косова и Метохије.

Према једном предању које са чуо од Балчака, а који су знаменита породица Сарајевско-романијске регије, спахија од доласка Турака у Босну до краја 19. вијека; они би могли бити грана Кулића из Пиве.

Једно им предање вели да је куга у 18. вијеку поморила у свега пар дана 22 особе, и да је од њих остала само Марица Балчак која се удала за неког Кулића из Пиве. Њена дјеца су задржала мајчино презиме Балчак и титулу спахија. Славе Василија Великог као и дио старосједиоца рогатичког краја. Имали су више села у склопу свог тимара.

[НиколаВук]

Према једном предању које са чуо од Балчака, а који су знаменита породица Сарајевско-романијске регије, спахија од доласка Турака у Босну до краја 19. вијека; они би могли бити грана Кулића из Пиве.

Једно им предање вели да је куга у 18. вијеку поморила у свега пар дана 22 особе, и да је од њих остала само Марица Балчак која се удала за неког Кулића из Пиве. Њена дјеца су задржала мајчино презиме Балчак и титулу спахија. Славе Василија Великог као и дио старосједиоца рогатичког краја. Имали су више села у склопу свог тимара.

Занимљиво. Нисам знао да су се толико дуго одржале хришћанске спахије.

[Uzi]

33. Кулић, Јовањдан, Врапце, Медвеђа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишене вредности 19 на DYS458 (коју дели са неколико тестираних на Пројекту) и 13 на DYS533 (коју тренутно једини има на Пројекту). Од раније тестираног Кулића из Снагова код Зворника се разликује на четири маркера (DYS389II, DYS458, DYS570 и DYS533), од којих је разлика на DYS389II двострука (Кулић из Врапца ту има модалних 29, а Кулић из Снагова повишених 31). Генерално гледајући, хаплотип Кулића из Врапца је ближи модалу у односу на хаплотип Кулића из Снагова који је више измутирао.

Кулићи су стара пивљанска породица која припада братству Браниловића. Матица им је село Присојни Орах (општина Плужине), а има их и у селу Кулићима које им је било летње станиште - катун. Некакво насеље под именом "Кулићи" се помиње и у турском попису Херцеговине са краја 15. века, у нахији Пива, тако да ово презиме улази у ред оних која су врло стара и очувана у неизмењеном облику до данас. Преци тестираног су се у Врапце код Медвеђе преселили из Пиве 1889. године. Тестирани је навео две варијанте предања о пореклу, по једној су у Пиву дошли крајем 14. века из Жеговца на Косову а по другој су дошли током Великих сеоба Срба (крај 17. и почетак 18. века) из Жеговца или Партеша на Косову. Ово је у складу са предањем о пореклу из Старе Србије које је опште место код N2 Бањана, али то не одговара реалности с обзиром на потпуно одсуство ове хаплогрупе код до сада тестираних стариначких родова са Косова и Метохије.

Ако имају на 23 маркера толико разлике онда су се преци тестираних одвојили већ одавно. 400 и више година?

[Romanijski]

Према једном предању које са чуо од Балчака, а који су знаменита породица Сарајевско-романијске регије, спахија од доласка Турака у Босну до краја 19. вијека; они би могли бити грана Кулића из Пиве.

Једно им предање вели да је куга у 18. вијеку поморила у свега пар дана 22 особе, и да је од њих остала само Марица Балчак која се удала за неког Кулића из Пиве. Њена дјеца су задржала мајчино презиме Балчак и титулу спахија. Славе Василија Великог као и дио старосједиоца рогатичког краја. Имали су више села у склопу свог тимара.

Mala opaska  Kulići pripadaju Staroj gori, poznatije kao Borike , a ne Romaniji.  To je prostor između Rogatice i Višegrada. 

[НиколаВук]

Ако имају на 23 маркера толико разлике онда су се преци тестираних одвојили већ одавно. 400 и више година?

Могуће, мада не мора да значи. Наведена четири маркера релативно чешће мутирају код наших N2, нпр. сродник ових Кулића из Медвеђе, са САНУ истраживања (17 маркера), на DYS389II поседује вредност 30. Слична тенденција ће бити уочена и у једном резултату који ће ускоро бити објављен на овој теми.

[Лепеничанин]

7. Вјетровић, Никољдан, Штитково, Нова Варош

Припада хаплогрупи R1b>Z2103>BY611>Z2705. Поседује повишену вредност 14 на DYS389I и снижену вредност 18 на DYS448. Уколико то није недавна породична мутација то би могло бити значајно, јер се ради о СТР маркеру који спорије мутира.

Препорука за даље тестирање, уколико постоји интерес за то међу Вјетровићима, јесте да наруче панел код фирме y seq који однедавно садржи пуно грана њихове хаплогрупе:

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45794

Тестирани Вјетровић навео је како је рекао не сасвим поуздано породично предање да су у Штитково досељене две породице Обренићи и Тошићи, који су затим добили заједничко презиме Вјетровић. Поред Штиткова, има их у суседним Божетићима, а било их је у недалеком Калипољу у Сјеничкој општини. Данас су исељени у општински центар Нову Варош, Ужице, Чачак и Београд, а занимљиво је да је једна породица одавно пресељена у Рачу Крагујевачку усвојила екавски облик презимена Ветровић.

Штитково је село кнеза хаџи Братула Рашковића и његових знаменитих потомака. Ти Рашковићи су повели народ Старог Влаха у тзв. Другу сеобу и касније помагали устанак Карађорђа.

Велики број до сада тестираних припадника хаплогрупе R1b Z2705 у Старом Влаху мене лично наводи на помисао да је то преовлађујућа хаплогрупа народа који су предводили кнезови Рашковићи, и врло могуће хаплотип саме кнежевске куће. Надам се да ће будућа истраживања то потврдити (или оповргнути).

[Nebo]

Требало би да је Миле Вјетровић од ових.

Велики број до сада тестираних припадника хаплогрупе R1b Z2705 у Старом Влаху мене лично наводи на помисао да је то преовлађујућа хаплогрупа народа који су предводили кнезови Рашковићи, и врло могуће хаплотип саме кнежевске куће. Надам се да ће будућа истраживања то потврдити (или оповргнути).

И ја сам дошао до сличног закључка 

[Зрно]

7. Вјетровић, Никољдан, Штитково, Нова Варош

Припада хаплогрупи R1b>Z2103>BY611>Z2705. Поседује повишену вредност 14 на DYS389I и снижену вредност 18 на DYS448. Уколико то није недавна породична мутација то би могло бити значајно, јер се ради о СТР маркеру који спорије мутира.

Препорука за даље тестирање, уколико постоји интерес за то међу Вјетровићима, јесте да наруче панел код фирме y seq који однедавно садржи пуно грана њихове хаплогрупе:

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45794

Тестирани Вјетровић навео је како је рекао не сасвим поуздано породично предање да су у Штитково досељене две породице Обренићи и Тошићи, који су затим добили заједничко презиме Вјетровић. Поред Штиткова, има их у суседним Божетићима, а било их је у недалеком Калипољу у Сјеничкој општини. Данас су исељени у општински центар Нову Варош, Ужице, Чачак и Београд, а занимљиво је да је једна породица одавно пресељена у Рачу Крагујевачку усвојила екавски облик презимена Ветровић.

Штитково је село кнеза хаџи Братула Рашковића и његових знаменитих потомака. Ти Рашковићи су повели народ Старог Влаха у тзв. Другу сеобу и касније помагали устанак Карађорђа.

Велики број до сада тестираних припадника хаплогрупе R1b Z2705 у Старом Влаху мене лично наводи на помисао да је то преовлађујућа хаплогрупа народа који су предводили кнезови Рашковићи, и врло могуће хаплотип саме кнежевске куће. Надам се да ће будућа истраживања то потврдити (или оповргнути).

Само што у панел нису убацили недавно постављене гране са стабла Yfull-a, а врло су битне. Посебно за овог тестираног.

[Zor]

Занимљиво. Нисам знао да су се толико дуго одржале хришћанске спахије.

 Нису.

Kao poznati starosjedioci pravoslavnih rodova u ovom kraju ističu se Balčaci iz Živaljevića, koji su još od prvih vremena imali svoj timar u Staroj Gori i bili hrišćanske spahije sve do polovine XIX vijeka, kada su se izjednačili sa ostalom rajom.

 Кад се предање суочи са чињеницама, било генетским, били документарним..

 Живаљевићи се не спомињу 1604. а Стара Гора је 1469. била у зеамету Хасан-бега. 1530. спахија је био Кучук Ахмед, касније и 1604. његов син Али. 1711. Стара Гора је у тимару неког Ахмеда...

 Осим тога у Старој Гори, као и у цијелој нахији Вратар по дефтеру из 1604. није било нити једног хришћанина. 100 % муслимани. Но има доста трагова исламизације по именима очева.

 Балчаци су могли бити спахије само након 1711. а прије 1834. кад је укинут формално тимарски систем.

 Хришћана спахија било је у 16.в. сјеверније, гдје су спахије били влашки кнезови из нахије Бирче (Власеница), југоисточно у нахији Бања (Прибој).

[Лепеничанин]

36. Илић, Никољдан, Врање

Припада хаплогрупи R1b>Z2103>BY611>Z2705. Поседује снижену вредност 10 на DYS GATA H4, али све у свему хаплотип је сличан осталим до сада тестираним припадницима те хаплогрупе.

Илићи претпостављају да су у Врање досељени са Косова. Хаплотип се среће међу Србима и на Косову и на југу Србије
тако да се за сада не може ништа коначно закључити о тачном месту порекла Илића пре Врања...

Препорука за даље тестирање за све припаднике ове гране хаплогрупе R1b јесте да наруче панел
код фирме y seq који сам већ споменуо:

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45794

[Лепеничанин]

Само што у панел нису убацили недавно постављене гране са стабла Yfull-a, а врло су битне. Посебно за овог тестираног.

Компрописно решење и за Вјетровиће и за остале тестиране је да мало сачекају да се постојећи панел надогради, па да га онда наруче.

[Zor]

Велики број до сада тестираних припадника хаплогрупе R1b Z2705 у Старом Влаху мене лично наводи на помисао да је то преовлађујућа хаплогрупа народа који су предводили кнезови Рашковићи, и врло могуће хаплотип саме кнежевске куће. Надам се да ће будућа истраживања то потврдити (или оповргнути).

 Први познати Рашковић је мислим Хаџи-Арсеније. Не могу се они створити ниоткуд. На том подручју постојала је јака заједница позната под именом "власи Сјенице друго име Барче", која је истовјетна са познатим "Власима Сјенице" који су још 1455. имали значајне повластице (а који опет нису исто са власима из нахије Сјеница). Ту је 1604. г. био најјачи кнез Матијаш син Јанка. Његова су била села Вионица, Брусник, Чечина, Кладница, Сугубине, Рутоши, Трудово, Јасеново, Вилово (Злошница), села на Вршевини...

[Лепеничанин]

20. Шћекић, Петковдан, Курикуће, Горња Села, Беране

Припада хаплогрупи R1b>Z2103>BY611>Z2705. Поседује повишену вредност 13 на DYS 439.

И за Шћекиће важи да је СНП тестирање најбољи пут да се разреши дилема да ли заиста потичу од исељених Пипера,
како гласи забележено предање, или припадају некој од осталих грана ове хаплогрупе.

Мени се чини, због поменуте разлике на DYS 439 да Шћекићи нису пореклом од Пипера, чији низ СНП маркера је
R1b-BY611>BY38894>FT49714.

Тренутно стабло R1b Z2705

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

[Zor]

Ту је 1604. г. био најјачи кнез Матијаш син Јанка. Његова су била села Вионица, Брусник, Чечина, Кладница, Сугубине, Рутоши, Трудово, Јасеново, Вилово (Злошница), села на Вршевини...

 Занимљива је учесталост код влаха Барче личног имена Аранид: Сугубине, (Доња и Горња) Бела Река, Подконик (јужно од Нове Вароши, још једно село кнеза Матијаша) а која може бити у вези са појачаним присуством R-Z2705. Јавља се још у Бродареву, Калудри (Пријепоље), и Доброселици источно од Прибоја, али као да је у нахији Барче највеће присуство.

[Црна Гуја]

11. Марковић, Никољдан, Вучак, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211. Са Сарићем из Подунаваца код Врњачке Бање (Z280, род В) има потпуно поклапање на 23 маркера. Сарић је у упитнику навео да му је прадеда по мушкој линији дошао на мираз у Подунавце из села Оџака код Трстеника, који су од Вучка удаљени свега неких 15 километара. У прилог блиској повезаности Марковића и Сарића иде и чињеница да Сарић слави Илиндан, а тестирани Марковић је у упитнику навео да је његов деда по оцу поред Никољдана славио и Илиндан, па је синовима поделио славе. Поред Сарића блиски су му и остали припадници рода В, од Рашковића из Виткова код Александровца (слава Лучиндан) разликује се на само 1 од 17 маркера, а од још двојице тестираних из Метохије са славом Лучиндан, чији резултати још нису јавни разликује се на 1 и 3 од 23 маркера. Од Ердоглије из Вукушице код Врњачке Бање (слава Св. Врачи), који је SNP тестиран као CTS1211+ разликује се на 3 од 23 маркера.

Препорука за Марковића је тестирање Z280 панела код YSEQ-a, како би се утврдила најдубља могућа подграна припадника рода Z280 В:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=10169

[НиколаВук]

25. Марковић, Никољдан, Дебрц, Владимирци

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Поседује снижену вредност 23.3 на спорије мутирајућем маркеру DYS390 и повишену 18 на релативно брже мутирајућем DYS576. Тренутно је једини N2 појединац на Пројекту који има поменуту снижену вредност на маркеру DYS390 у односу на модалних 24.3, али с обзиром на приличну модалност остатка хаплотипа, може се рећи да је у питању приватна мутација.

О Марковићима са славом Никољдан из Дебрца је Војислав С. Радовановић у својој књизи "Шабачка Посавина и Поцерина" забележио следеће:

"Марковићи — надимак Јагићи (11 к., Никољдан). Благојев (42 год.) прадеда Јага „из Турске” од њега четири куће. Јага и Павле, Пантин отац, се збратимили, саставили се у једну фамилију. За време Турака то је било да би били јачи. Јага био на Дућевцу. Имали коње опаке; узјашио Павле коња и погибе (после братимљења)."

Тестирани је оставио податак да његова породица нема предања о доласку у Дебрц или промени презимена, као и да је на сеоском гробљу и даље присутан надгробник њиховог претка Панте Марковића (1825-1901), а да се отац од овог Панте звао Павле. С обзиром на податак из Радовановићеве књиге о братимљењу Јаге и Павла, није јасно да ли су њих двојица били у крвној вези или не, тј. да ли су потомци Јаге и потомци Павла рођаци по мушкој линији.

P.S. Тестирани је у јуну ове године оставио податке о пореклу своје породице на форуму, на следећој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4491.msg118417#msg118417

По свему судећи, Марковићи су старији у Дебрцу од наведених "Јагића" са којима су се збратимили и данас деле презиме. Нису повезани по мушкој линији.

[ФилипМарковић]

25. Марковић, Никољдан, Дебрц, Владимирци

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Поседује снижену вредност 23.3 на спорије мутирајућем маркеру DYS390 и повишену 18 на релативно брже мутирајућем DYS576. Тренутно је једини N2 појединац на Пројекту који има поменуту снижену вредност на маркеру DYS390 у односу на модалних 24.3, али с обзиром на приличну модалност остатка хаплотипа, може се рећи да је у питању приватна мутација.

О Марковићима са славом Никољдан из Дебрца је Војислав С. Радовановић у својој књизи "Шабачка Посавина и Поцерина" забележио следеће:

"Марковићи — надимак Јагићи (11 к., Никољдан). Благојев (42 год.) прадеда Јага „из Турске” од њега четири куће. Јага и Павле, Пантин отац, се збратимили, саставили се у једну фамилију. За време Турака то је било да би били јачи. Јага био на Дућевцу. Имали коње опаке; узјашио Павле коња и погибе (после братимљења)."

Тестирани је оставио податак да његова породица нема предања о доласку у Дебрц или промени презимена, као и да је на сеоском гробљу и даље присутан надгробник њиховог претка Панте Марковића (1825-1901), а да се отац од овог Панте звао Павле. С обзиром на податак из Радовановићеве књиге о братимљењу Јаге и Павла, није јасно да ли су њих двојица били у крвној вези или не, тј. да ли су потомци Јаге и потомци Павла рођаци по мушкој линији.

P.S. Тестирани је у јуну ове године оставио податке о пореклу своје породице на форуму, на следећој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4491.msg118417#msg118417

По свему судећи, Марковићи су старији у Дебрцу од наведених "Јагића" са којима су се збратимили и данас деле презиме. Нису повезани по мушкој линији.

Тако је, изворни Марковићи и "Јагићи" нису у крвном сродству, већ су братство које је насељено једно уз друге и данас, са истим презименом и славом, и сматрамо се родом. Реч је о мом узорку.
Како сам написао на теми од јуна, било је наводног предања о пореклу из Херцеговине и Црне Горе, али ништа даље од тога, само усмено помињање (сада са добијеним резултатима можда ипак није нагађање како сам ја помислио током истраживања).

[НиколаВук]

Тако је, изворни Марковићи и "Јагићи" нису у крвном сродству, већ су братство које је насељено једно уз друге и данас, са истим презименом и славом, и сматрамо се родом. Реч је о мом узорку.
Како сам написао на теми од јуна, било је наводног предања о пореклу из Херцеговине и Црне Горе, али ништа даље од тога, само усмено помињање (сада са добијеним резултатима можда ипак није нагађање како сам ја помислио током истраживања).

Тако је, овај резултат је показао да вам је ранија матица највероватније област Пиве (где постоји разгранато братство Руђића које слави Никољдан), мада би можда могао доћи у обзир и прибојски крај (средњовековна област Бања). На овим темама можете пронаћи више информација о тим областима и генетски профилисаном роду Бањана коме припадате:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=216.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=600.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4894.0

[Црна Гуја]

19. Јеринић, Илиндан, Вировац, Мионица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближа поклапања има у роду Y2608 Б3, од раније тестираног Јеринића из истог села разликује се на само 2 од 23 маркера, док се од Раденовића из Плава (слава Илиндан), двојице тестираних из Метохије чији резултати још увек нису јавни, и Лончаревића из Андријевице (слава Мратиндан, род Б2) разликује на 4 од 23 маркера. Од свих наведених припадника овог рода разликује се повишеном вредношћу DYS19=17 и сниженом вредношћу DYS576=18, а с обзиром да ове вредности не дели са раније тестираним Јеринићем ради се о приватним мутацијама насталим у последњих неколико генерација. Двојица Јеринића деле повишену вредност DYS390=26 којом се разликују од осталих припадника овог рода. Тестирани је у упитнику навео да су Јеринићи у околину Ваљева дошли из Херцеговине.

У тексту о Вировцу не помињу се Јеринићи, али је вероватно грешком написано Јеремићи уместо Јеринићи, пошто су у селу једино Маринковићи и Јеремићи славили Илиндан:

"Маринковићи, око 1830. године, Скобаљ у ваљевској Тамнави, славе Илиндан, досељени на купљена имења.

Јеремићи, све исто као и Маринковићи."

https://www.poreklo.rs/2013/03/29/poreklo-prezimena-selo-virovac-mionica/

Препорука за Јеринића је да првенствено тестира SNP Y2608, како би се дефинитивно потврдила припадност овој грани, с обзиром да још увек нико од припадника овог рода није SNP тестиран:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=1503

[Црна Гуја]

21. Крстић, Никољдан, Грделица, Лесковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г2: од Михајловића из Винарца код Лесковца (слава Аранђеловдан) разликује се на само 1 од 17 маркера, од Михајловића из Мањка код Владичиног Хана (слава Никољдан) и Стојановића из Прилепца код Лесковца (слава Аранђеловдан) на 2 од 23, од Дмитровића из Превршца код Костајнице на Банији (слава Ђурђевдан) разликује се на 3 од 23, а од Милановића из Горњег Крчина код Варварина (слава Ђурђевдан) на 4 од 23 маркера. Припадницима овог рода нису превише далеко ни тестирани из рода Г1 ("пресјечки Дробњаци"), а основна разлика је на маркеру DYS549, где припадници рода Г1 имају вредност 13, а припадници рода Г2 12. Тестирани у упитнику није навео детаљније податке о старијем пореклу, већ само да је раније презиме било Цветковић.

За Крстића је такође препорука тестирање Z280 панела, с обзиром да нико од припадника његовог рода није SNP тестиран, а да се дубља подграна не може ни наслутити на овом броју маркера:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=10169

[НиколаВук]

10. Несторовић, Ђурђиц, Ресник, Крагујевац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује низ специфичних вредности - снижену 11 на DYS439, повишену 30 на DYS389II, повишену 21 на DYS448, снижену 17 на DYS570, повишену 25 на DYS481, повишену 13 на DYS549 и повишену 22 на DYS635. Већину ових вредности дели са Марковићем из истог места и из истог рода Несторовића-Комненовића, осим вредности на DYS439, DYS389II и DYS549.

Тестирани припада роду Несторовића-Комненовића из Ресника, као и претходно тестирани Марковић из истог места. Овај род се рачуна као један од оснивача села; у књизи Тодора Радивојевића "Лепеница" забележено је да су они дошли од Пљеваља између 1690. и 1736. године. С обзиром на славу, није искључено да овај род заправо потиче из средњовековне области Бања (између Дрине, Лима, планине Таре и Златибора), мада је исто тако могуће да су старином из Пиве, а да су им Пљевља била успутна станица.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4894.0

Тестирани је у упитнику навео да им је старо презиме, пре 1850. године било Величковић, пре тога Милошевић а пре тога Марковић. Сва ова презимена се јављају у оквиру рода Несторовића, као што је написано у књизи Тодора Радивојевића "Лепеница":

"56, Несторовићи (Комненовићи – Несторовићи, Рајковићи, Јоксимовићи, Марковићи, Синђелићи-Милошевићи, Стевановићи, Величковићи, Радојичићи, Дедићи, Пешаковићи-Симићи, Живановићи, Павловићи, Радовановићи и Срећковићи), Пљевља, Ђурђиц."

[Црна Гуја]

35. Цуцуљ, Петковдан, Воитег, Тимиш (Румунија)

Припада хаплогрупи R1a-M417. Дубља грана не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера, иако НевГен највеће шансе даје грани L664, која је карактеристична пре свега за земље Западне Европе. Нема претерано блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта, а поседује неколико карактеристичних вредности: DYS389=14-31, DYS448=19, DYS576=20, DYS570=16 и DYS643=11. Тестирани је у упитнику навео да су из Воитега досељени у Павлиш код Вршца, где добијају презиме Војтечки. Породични надимак (шпицнаме) је Пипач, што на мађарском значи булка.

С обзиром на прилично неуобичајен хаплотип, Цуцуљу препоручујем да тестира R1a Superclade Panel код YSEQ-a како би се дефинитивно утврдило којој дубљој подграни припада:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=56701

[Слатинац]

Компрописно решење и за Вјетровиће и за остале тестиране је да мало сачекају да се постојећи панел надогради, па да га онда наруче.

Видећу сутра са Астрид из Јусека да направе панел за BY611 и да убаце све подгране.

[Zor]

Занимљива је учесталост код влаха Барче личног имена Аранид: Сугубине, (Доња и Горња) Бела Река, Подконик (јужно од Нове Вароши, још једно село кнеза Матијаша) а која може бити у вези са појачаним присуством R-Z2705. Јавља се још у Бродареву, Калудри (Пријепоље), и Доброселици источно од Прибоја, али као да је у нахији Барче највеће присуство.

 И село Калудра је припадало власима Барче, само другом кнезу. Дакле већина ових имена је код њих. Знам да један од R-Z2705 са подручја Старог Влаха има 458=16 (Костић) што је једна индикација да је Y32147+. Шта има Вјетровић? И остали је ли држе 458=16? Ако је то случај мислим да су вјероватно неки R-Y32147.

[Зрно]

И село Калудра је припадало власима Барче, само другом кнезу. Дакле већина ових имена је код њих. Знам да један од R-Z2705 са подручја Старог Влаха има 458=16 (Костић) што је једна индикација да је Y32147+. Шта има Вјетровић? И остали је ли држе 458=16? Ако је то случај мислим да су вјероватно неки R-Y32147.

458=15 код Вјетровића. Могуће и да је нека још неоткривена грана.

[Црна Гуја]

И село Калудра је припадало власима Барче, само другом кнезу. Дакле већина ових имена је код њих. Знам да један од R-Z2705 са подручја Старог Влаха има 458=16 (Костић) што је једна индикација да је Y32147+. Шта има Вјетровић? И остали је ли држе 458=16? Ако је то случај мислим да су вјероватно неки R-Y32147.

Костић има 458=15, као и још деветорица са подручја Старог Влаха, на потезу од Пријепоља до Ивањице. Само тројица са овог подручја имају 458=16, и сва тројица су из околине Чачка и Лучана.

[Лепеничанин]

16. Ристановић, Алимпијевдан, Толисавац, Крупањ

Припада хаплогрупи R1b>PF7563>Y31335>R-BY16680>, роду А1 у табели СДНКП. Разликује се на 2 од 23 маркера од раније тестираног Илића из Толисавца (на 385 и 549). Резултат тестирања потврђује навод из литературе:

–Тодоровићи, Марковићи, Ристановићи, Максимовићи, Глишићи и Илићи су из Црне Реке у Црној Гори одакле су досељени почтком 18. века, сви славе Алимпијевдан.

Важно је напоменути да до сада није тестиран ниједан припадник ове хаплогрупе ко поуздано потиче са територије Републике Црне Горе...

https://www.poreklo.rs/2014/06/11/poreklo-prezimena-selo-tolisavac-krupanj/

[Uzi]

Тако је, изворни Марковићи и "Јагићи" нису у крвном сродству, већ су братство које је насељено једно уз друге и данас, са истим презименом и славом, и сматрамо се родом. Реч је о мом узорку.
Како сам написао на теми од јуна, било је наводног предања о пореклу из Херцеговине и Црне Горе, али ништа даље од тога, само усмено помињање (сада са добијеним резултатима можда ипак није нагађање како сам ја помислио током истраживања).

Можда да тестирате DYS714 https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=1614, па да видите ако припадате грани FGC28483. Род FGC28483 на том маркеру има вредност 24, док сви остали имају 23. Постоји и опција да тестирате FGC28483 директно https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=51867, али вам је тестирање DYS714 јефтиније плус сазнат ћете вредност на том маркеру.

Такође би могли тестирати неки приватни СНП Гломазића из Пиве, или сачекати да се заврши Биг Ипсилон анализа Ђачића из Пиве, па да видите ако се креира која нова подграна на коју би се могли тестирати.

[Лепеничанин]

8. Тошић, Никољдан, Мраморац, Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи R1b>L51>P312, некој од тзв. "западних" грана, какве се у већем броју срећу код становништва Западне и Средње Европе. Тошићев хаплотип се издваја вредношћу 14 на dys389I.

Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године:

https://www.poreklo.rs/2013/08/14/poreklo-prezimena-selo-mramorac-smederevska-palanka/

Тошићи 5 к. Слава: св. Никола. Досељени 1809. г. из Ошљана. За Ђорђевиће из истог села се каже: Хајдук Вељко их из Ошљана (заглавски, тимочки) „претерао“ у Шумадију. Исто стоји и за Угриновиће, Гојковиће.

Цело Ошљане, на данашњој граници с Републиком Бугарском, чини велики род који такође слави св. Николу.

[Zor]

458=15 код Вјетровића. Могуће и да је нека још неоткривена грана.

 Сасвим могуће обзиром на још неуобичајених вриједности које има.

Костић има 458=15, као и још деветорица са подручја Старог Влаха, на потезу од Пријепоља до Ивањице. Само тројица са овог подручја имају 458=16, и сва тројица су из околине Чачка и Лучана.

 Онда су вјероватно Y32147-, било би добро да Вјетровић наручи SNP Pack јер вјероватно има везе са другим старовлашким Z2705.


 Видим код влаха Барче 1604. 7 јављања личног имена Дракула. Такођер осим кнеза Матијаша сина Јанка чијој је заједници припадало много села, у 7 села влаха Барче је држао баштину и неки Јанко тимарник, то мора бити његов отац који је очито био спахија и жив 1604. Зато га нисам могао наћи 1530. док се очеви неких кнезова из 1604. могу наћи тада.

 Једно од села кнеза Матијаша сина Јанка, гдје је био и Јанко тимарник је "Сугубине другим именом Радешковић", није сасвим сигуран аутор око превода другог имена, могуће/можда је повезано са Рашковић..

[Небојша]

Важно је напоменути да до сада није тестиран ниједан припадник ове хаплогрупе ко поуздано потиче са територије Републике Црне Горе...

https://www.poreklo.rs/2014/06/11/poreklo-prezimena-selo-tolisavac-krupanj/

Има на оном великом истраживању за Црну Гору (404 узорак) сличних хаплотипова.

маркери:          456   389I   390   389II   458   19   385a   385B   393   391   439   635   392   GATA   437   438   448

Ристановић:      17   13   24   29   18   15   12   15   12   11   12   23   13   11   15   12   19   
Анонимни:        16   13   24   29   18   15   12   15   12   11   12   23   13   11   15   12   19   R1b   100.00%

[Zor]

Има на оном великом истраживању за Црну Гору (404 узорак) сличних хаплотипова.

маркери:          456   389I   390   389II   458   19   385a   385B   393   391   439   635   392   GATA   437   438   448

Ристановић:      17   13   24   29   18   15   12   15   12   11   12   23   13   11   15   12   19   
Анонимни:        16   13   24   29   18   15   12   15   12   11   12   23   13   11   15   12   19   R1b   100.00%

 Да 100 % су R-BY16680>FT44409.

[Лепеничанин]

Има на оном великом истраживању за Црну Гору (404 узорак) сличних хаплотипова.

Важно је напоменути да до сада није тестиран ниједан припадник ове хаплогрупе ко поуздано потиче са територије Републике Црне Горе...

Невски је својевремено изнео примедбе у вези са методологијом тог истраживања. Чињеница је да се још није појавио нико из ЦГ са познатим презименом и са оваквим хаплотипом.

[Небојша]

Невски је својевремено изнео примедбе у вези са методологијом тог истраживања. Чињеница је да се још није појавио нико из ЦГ са познатим презименом и са оваквим хаплотипом.

Мислим да је ту било говора о томе да ли су само Срби тестирани, или има и припадника мањина. Порекло са простора Црна Горе није доведено у питање. Ако Невски зна нешто више, нека подели овде.

[Мића]

16. Ристановић, Алимпијевдан, Толисавац, Крупањ

Припада хаплогрупи R1b>PF7563>Y31335>R-BY16680>, роду А1 у табели СДНКП. Разликује се на 2 од 23 маркера од раније тестираног Илића из Толисавца (на 385 и 549). Резултат тестирања потврђује навод из литературе:

Важно је напоменути да до сада није тестиран ниједан припадник ове хаплогрупе ко поуздано потиче са територије Републике Црне Горе...

https://www.poreklo.rs/2014/06/11/poreklo-prezimena-selo-tolisavac-krupanj/

Црна Река је данас у Србији. На почетку 20. века када је писана књига Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“, Црна Река је у кратком периоду била у Црној Гори

[Zor]

Невски је својевремено изнео примедбе у вези са методологијом тог истраживања. Чињеница је да се још није појавио нико из ЦГ са познатим презименом и са оваквим хаплотипом.

 Колико сам читао Невском је било чудно највише откуд на том истраживању H-M82, а недавно се појавио неки род у ЦГ.

По свему судећи, Западна Србија. Очекивано за I1-P109.


Један интересантан резултат из Црне Горе

Вујовић, Никољдан, Пећ, раније Цетиње (племе Љуботињ), H-M2914

 Изгледа да је тај узорак репрезентативнији него је многима изгледало.

И село Калудра је припадало власима Барче, само другом кнезу.

 Ово село Калудра није код Пријепоља већ се ради о селу Ерчеге (Булић, Катић, Градина Ерчеге, средњовековни град на Јавору). Оно се први пут помиње у дефтеру 1485. Ово је било огромно село влаха Барче. 1485. 26 домова и 6 неожењених, 1516. 59 домова и 20 неожењених кад је постало највеће село у Барчи, а 1530. ово је село имало чак 155 домова, уз 1 примићура и 7 посебно опорезованих. 1604. Ерчеге имају 115 домова уз кнеза, примићура и лагатора.

Булић, Катић
Друго име села Калудра, односно Калудрица или Калудерица, како је названо у првом помену села у сумарном попису Босне из 1485/86 године указује на постојање манастира у селу или његовој близини. Заиста, у близини градине Ерчеге, у селу Смиљевцу, засеоку Ковиље, налази се манастир Ковиље с два храма: пећинском црквом Св. Арханђела и млађом црквом посвећеној Св. Николи.

 Ови старовлашки R-Z2705 славе Никољдан и Аранђеловдан, један Ђурђиц.

[Небојша]

Данас добих одговор од др. Оливера Стойковића, на питање њему упућено мноме. (Писмо др Стойковићу написах бечком ћирилицом, а овдѣ га прилагодих правилному писању):

У српской и црногорской бази података присутни су узорци од особа из те популацийе, без обзира на њихову етничку припадност, односно без обзира койим се йезиком служе и без обзира на вероисповест. Oд података су прикупљани само они койи се тичу презимена, места рођења и места данашњег боравка. На основу презимена покушавали смо да их лоцирамо по етничким групама, а на основу места рођења и боравка да извршимо географску стратификацийу.
Роми дакле нису искључени из ових популацийа, па отуда могуће и присуство Х хаплогрупе у овим популацийама.
Mеђутим ми смо узорке ромске популацийе скупљали и циљано, у потпуно одвойеной студийи, и том приликом смо заиста бирали особе койе говоре ромски йезик, и койи данас живе на територийи Войводине (две групе, староседеоци, найвише католици, и друга група койа йе недавно избегла са Kосова- муслимани и православци), као и група из Београда (углавном православци). Oви Роми (њих преко 100) нису укључени у српску и црногорску базу.

нађох ту преписку где Невски говори о резултатима из базе 404. Дакле јесу резултати из Црне Горе, али нису тестирани само православци.

[Zor]

 Нашао сам још нешто важно о власима Барче, поријеклом рекао бих и правим Власима. Њихово село је било и данашње село Урсуле, које је етимолошки источнороманског поријекла. У дефтеру 1604. је "неубицирано" село "Горњи Раштани" сигурно истовјетно са оним у дефтеру из 1530. алтернативно преведеним као "Горњи Застан". Арапски "р" и "з" су исто слово, а разлика је само тачка. А други алтернативни превод је "Урсуле". Такођер разлика између "б" и "ј" је једна тачка а овдје је нахија Барче зато Јарче. Претпостављам да су 1530. била два села Горње и Доње по овоме.
Ursule k., bk. Dolna-Zastan k., Yarçe n.
Ursule k., bk. Gorna-Zastan k., Yarçe n.

 Дакле власи Бирче итекако имају везу са овим топонимом, и уз лична имена Дракула, мислим да јесу били романофони некад. Аранид је албанска веза међутим ово име је било ријетко међу Арбанасима. Такођер једно од релативно чешћих имена је Клисура. Клисуре су изворно биле византијске планинске војне формације, и логично да би номадски сточари Власи у њима били проминентни.

 Среће се на простору влаха Барче још неких хаплогрупа, као E-FGC11450, J-Y15913, J-PH1602.

[Небојша]

34. Банковић, Аранђеловдан, Кусадак, Смедеревска Паланка, J2b-M241>PH1602

О пореклу Банковића се каже следеће: Банковићи (Милијашевићи, Маринковићи (125 дом., св. Арханђел), Преци Банко и Маринко доселили се из Старог Влаха. Имају рођаке у Неминкућама (општина Сопот).

Судећи по броју кућа, реч је о разгранатом роду у овом крају. Банковић иначе нема потпуних поклапања у Српском днк пројекту, као ни у светским днк базама, а један од разлога је ретка мутација на маркеру 391 (9, уместо 10). Судећи по маркеру 456 (12) Банковићи припадају подграни PH1602, а због вредности 12 на 393 и вредности <11 на маркеру 391, вероватно су ближи тестиранима из рода Б1. Ту су, осим неких породица из Централне Србије, и католичке породице из Босне (околина Ливна) и Хрватске. Једни од њих (Ковачи) радили су BIGY/Yfull анализу, па би Банковић могао тестирати СНП J-Y86930.

https://yfull.com/tree/J-Y86930/

[Zor]

34. Банковић, Аранђеловдан, Кусадак, Смедеревска Паланка, J2b-M241>PH1602

О пореклу Банковића се каже следеће: Банковићи (Милијашевићи, Маринковићи (125 дом., св. Арханђел), Преци Банко и Маринко доселили се из Старог Влаха. Имају рођаке у Неминкућама (општина Сопот).

Судећи по броју кућа, реч је о разгранатом роду у овом крају. Банковић иначе нема потпуних поклапања у Српском днк пројекту, као ни у светским днк базама, а један од разлога је ретка мутација на маркеру 391 (9, уместо 10). Судећи по маркеру 456 (12) Банковићи припадају подграни PH1602, а због вредности 12 на 393 и вредности <11 на маркеру 391, вероватно су ближи тестиранима из рода Б1. Ту су, осим неких породица из Централне Србије, и католичке породице из Босне (околина Ливна) и Хрватске. Једни од њих (Ковачи) радили су BIGY/Yfull анализу, па би Банковић могао тестирати СНП J-Y86930.

https://yfull.com/tree/J-Y86930/

 Занимљиво, ово око досељавања из Старог Влаха. Баш сам споменуо да се ту јавља већ Боторић PH1602, је ли се и он уклапа у J-Y86930, или је само PH1602 (456=12)? Онда и PH1602 биљежи јаче присуство на том подручју.

[Небојша]

Занимљиво, ово око досељавања из Старог Влаха. Баш сам споменуо да се ту јавља већ Боторић PH1602, је ли се и он уклапа у J-Y86930, или је само PH1602 (456=12)? Онда и PH1602 биљежи јаче присуство на том подручју.

Да, одатле су и Боторићи, али они изгледа нису генеткси блиски Банковићима. Боторићима је најближа једна српска породица са Косова и Метохије, која такође слави Алимпијевдан. Занимљива је ова PH1602 међ Србима.

[Zor]

Да, одатле су и Боторићи, али они изгледа нису генеткси блиски Банковићима. Боторићима је најближа једна српска породица са Косова и Метохије, која такође слави Алимпијевдан. Занимљива је ова PH1602 међ Србима.

 Да, има разноврсности PH1602, а досад није било нити једног PH1602 међу Албанцима међу којима је J-L283 много јачи. Даље поријекло је илирско, но може имати везе и са илирском експанзијом на исток у дарданска подручја, па може имати и везе са средњобалканским романофоним влашким групама.

 

[НиколаВук]

Да, има разноврсности PH1602, а досад није било нити једног PH1602 међу Албанцима међу којима је J-L283 много јачи. Даље поријекло је илирско, но може имати везе и са илирском експанзијом на исток у дарданска подручја, па може имати и везе са средњобалканским романофоним влашким групама.

Мислиш на Z638 код Албанаца?  PH1602 се као и Z638 налази неколико грана испод L283. У сваком случају, PH1602 би могао да буде добар кандидат за илирски слој код Дарданаца.

[Небојша]

Да, има разноврсности PH1602, а досад није било нити једног PH1602 међу Албанцима међу којима је J-L283 много јачи. Даље поријекло је илирско, но може имати везе и са илирском експанзијом на исток у дарданска подручја, па може имати и везе са средњобалканским романофоним влашким групама.

Свакако је чудно што је нема код Албанаца, где M241 бележи највеће проценте у Европи. Скоро читава албанска M241 одлази на подграну Z638. PH1602 је зато присутна код Бугара, Грка и Влаха. Код Срба је, чини се, има знатно више, а као што си приметио, постоји и одређена разноврсност.

[Милош]

Новаковић, Ђурђевдан, Заовине, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне маркера: 389I/II=12/30, GATAH4=9, 570=19, 643=11. Најближи на пројекту су му Ждралић из Домановића код Чапљине и Тесла из Иванковића Села код Карловца. Са првим има 4, а са другим 5 разлике на упоредива 23 маркера. Деле карактеристичне маркере 389 I/II, 570=19, као и исту славу.

За Новаковиће у Заовинама се каже да су дошли из Перућца у Николиће.

У Перућцу се за Новаковиће каже да су из Колашина. И од њих су се две породице одселиле и то једна у Београд а друга у Шабац.

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-zaovine-bajina-ba%C5%A1ta/

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-peru%C4%87ac-bajina-ba%C5%A1ta/

[Иван Вукићевић]

Црна Река је данас у Србији. На почетку 20. века када је писана књига Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“, Црна Река је у кратком периоду била у Црној Гори

На овој карти је погрешно приказано да су Бродарево и мали део општине Тутин припадали Црној Гори све до 1918. године, али тачно је да је село Рибарићи (на чијем атару се налази манастир Црна Река) једно кратко време припадало Црној Гори (мање од годину дана). Црној Гори су у периоду од краја 1912. до средине 1913. припадали Бродарево са околним селима и јужни део општине Тутин, укључујући и тадашње село Тутин (дакле, знатно веће подручје него што је приказано на овој карти). С друге стране, Србији је припадао северни део општине Пљевља, укључујући и град Пљевља (што наравно уопште није ни приказано на овој карти). Касније су та подручја размењена Лондонским уговором.

[Иван Вукићевић]

Нетачна је и тврдња са те карте да је Вермоша била "под кратком управом црногрске владе након Првог светског рата". Вермоша јесте једно кратко време била под контролом српске војске, али црногорска влада у том периоду није контролисала ниједан део Црне Горе, а камо ли Албаније.

[Милош]

Милишић, Никољдан, Ново Село, Купрес

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристика: 391=10, 439=14, 549=11, 533=14, 643=21. Све ове карактеристике, изузев 643, дели са Костићем из Трнаве код Ужица, који славе Лучиндан. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, једна је трострука, управо она на 643.  И поред већег броја разлика чини ми се да је Милишићу најближи један тестирани из околине Берковића који има исту славу. Обојици је релативно близак и Озимковић, па је Милишић највероватније грана А493. Зато Милишићу предлажем да тестира овај  СНП.

Милишићи су непознатог порекла, па би овај резултат могао да значи неку врсту сазнања о Херцеговини као матици.

[Андрић]

Милишић, Никољдан, Ново Село, Купрес

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристика: 391=10, 439=14, 549=11, 533=14, 643=21. Све ове карактеристике, изузев 643, дели са Костићем из Трнаве код Ужица, који славе Лучиндан. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, једна је трострука, управо она на 643.  И поред већег броја разлика чини ми се да је Милишићу најближи један тестирани из околине Берковића који има исту славу. Обојици је релативно близак и Озимковић, па је Милишић највероватније грана А493. Зато Милишићу предлажем да тестира овај  СНП.

Милишићи су непознатог порекла, па би овај резултат могао да значи неку врсту сазнања о Херцеговини као матици.

Po jednom predanju oni poticu od starih Milisica iz Glavske kod Trebinja koji slave Stevanjdan. Dva brata su se doselila iz Glavske u Blagaj kod Kupresa i uzeli za slavu svetog Nikolu, medutim ostaje jos da se ovo predanje i genetski potvrdi.

[Милош]

Шумоња, Игњатијевдан, Вера, Плашки

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани BY97555, односно роду Предојевића, како смо овај род назвали. Осим главне карактеристике за овај род 393=14, 576=19 и 635=22, поседује још неке карактеристичне вредности, као што су: 385=15-15, 439=12, 389II=32, 458=18, 481=29. Осим великог броја херцеговачких родова, који претежно славе Никољдан, Шумоњи су изгледа најближи Јањатовићи, из Латина код Плашког, који славе Ђурђевдан. Осим сличног хаплотипа и географски су веома близу, па мислим да нема сумње у повезаност Шумања са Јањатовићима.

По предању Шумоње су из Херцеговине. У Лици су још од 1700. Можда неко нешто више напише о њима.

Шумоњи бих препоручио да се тестира на BY97555.

[drajver]

Po jednom predanju oni poticu od starih Milisica iz Glavske kod Trebinja koji slave Stevanjdan. Dva brata su se doselila iz Glavske u Blagaj kod Kupresa i uzeli za slavu svetog Nikolu, medutim ostaje jos da se ovo predanje i genetski potvrdi.

Потврђено је, нису повезани.

[Гаџић Црнчевић]

Порекло становништва села Главица (некад Главице), општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Гвере; (старо презиме: Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18. века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу.

[Андрић]

Потврђено је, нису повезани.

Onda se ovo predanje moze odbaciti.

[Небојша]

Порекло становништва села Главица (некад Главице), општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Гвере; (старо презиме: Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18. века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу.

Гверићи (Гвере) са 23andme припадају I2-М423, тако да је предање о пореклу од Милишића вероватно тачно.

[Милош]

Сретеновић, Лучиндан, Миоковци, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, грани Y134578, роду Тарских Никшића. Географски, а и по хаплотипу му је најближи Глишовић из Мајдана, који су се из околине Сјенице, преко Јавора, доселили изгледа најпре око Гуче, где налазимо Чопиће, а затим један део је отишао ка Руднику, док други западно, од којих могу бити Сретеновићи.  Сви они могу бити у вези са Чопићима из Бијелог Поља, који су  даљим пореклом из Поља код Мојковца, где се као Чопићићи и спомињу у Добриловинском катастиху почетком XVII века. Сретеновићи имају једну разлика на упоредива 23 маркера са многим Тарским Никшићима. Имају нижу вредност 481=30 попут Башчаревића из И. Колашина, али немају њихову карактеристику 389II=30, па је могуће да је то приватна мутација код Сретеновића, иако су сви Тарски Никшићи са славом Лучиндан у генетским смислу веома блиски.

Сретеновићи су такође доселили у Миоковце из сјеничког краја, преко Јавора и ивањичког Старог Влаха, између 1770-1780. Надимак рода је Инђићи. Родоначелник Сретеновића је Сретен Савић, који се спомиње у чибучком тефтеру из 1823-1825. Он се 1825. спомиње као Сретен Инђић, док је Савић добио по оцу Сави. У пописима из 1831-1832 се спомиње као Савић (Милош Обрадовић, Миоковачки родописи, Чачак 2001, стр. 655). Управо надимак Инђићи ојачава ову везу са Глишовићима- Чопићима, јер се у Добриловинском катастиху у кући Чопићића, између осталих имена, спомиње и ретко женско име Инђија.

Како је Сретеновић сигурно Y134578 још увек му не бих препоручио даља тестирања, јер би у наредном периоду требало поред двојице Милетића имати и резултат Глишовића на Yfull- у, па ће ситуација за Тарске Никшиће који славе Лучиндан, бити знатно јаснија. Тек тада ћу Сретеновићу предложити шта треба тестирати.

[Clavdivs]

4. Андрић, Михољдан, Змајево, Врбас

Припада хаплогрупи I-M253. Нема поклапања међу претходно тестиранима из базе Српског ДНК пројекта, а не може му се са сигурношћу одредити ни дубља подграна. Свакако би најбоље било даље SNP тестирање.

О Андрићима је Илија Петровић у својој књизи Керски именослов забележио следеће:

Андрић. Представник породице Андрић, са презименом у данашњем облику, први пут је пописан 1743. године. Био је то Недељко Андрић. Нема разлога да се с њим не поистовете Недељко Керац из 1725/26. и Недељко Андреовић из 1728. године, с обзиром на то да су наведена лица једина са тим именом у овим двама пописима. Према томе, ради се о староседеоцима у Керу, највероватније насељеним овде пре Велике сеобе.

Андрићи славе Преподобног Киријака Отшелника (Михољдан), 29. септембра/12. октобра.

[Небојша]

3. Вуруна, Ђурђевдан, Романовци, Градишка, J1-ZS4393>ZS9949

Презиме Вуруна је надимачког карактера (вуруна-фуруна). На простору Босанске Крајине Вуруне славе искључиво Ђурђевдан. Било их је највише на простору Поткозарја. У околини Бања Луке постоји презиме Вурунић, слава такође Ђурђевдан.

Тестирани иначе припада најбројнијем динарском огранку J1 хаплогрупе код нас, тзв. роду Влаховића (или Синобада, ако гледамо знамените крајишке родове). Мутација на маркеру 385 (14-19, уместо модалних 13-19) приближава Вуруне неким родовима из Крајине, Славоније и Бачке (Вукојевићи, Бороцки, Врачари итд.). Са свима постоји 1-2 разлике на 23 упоредива маркера. Неке специфичности код Вуруниног хаплотипа биле би вредност 18 на маркеру 458 (модал 17) и вредност 24 на маркеру 635 (модал 22).

Ова подграна J1 код нас бележи највећи проценат управо на простору Поткозарја (+5%).

Интересантно је што сви Срби који припадају овој подграни J1, а поседују вредност 14-19 на маркеру 385, славе управо Ђурђевдан.

[Одисеј]

Укупно 33 тестираних.

I2-Y3120 – 30.3% (PH908-12%)
R1b – 15%
R1a – 12%
N2 – 12%
J2b – 12% (M205 – 6%)
E-V13 – 9%
J1 – 6%
I1-3%

У овој тури било је знатнијих одступања од српског просјека. I2-Y3120 је само мало испод просјека, али је зато ПХ908 двоструко испод. Р1а такође у осјетнијем паду. Род Бањана и Пивљана знатно изнад просјека, И1 двоструко испод просјека. Е-В13 скоро двоструко слабија у односу на просјек. Ј1 осјетно повишена, као и Ј2б-М241, док је М205 "таман" ту на својим реалним процентима.
Највеће изненађење је Р1б, чак 15% (и то су сви тестирани удаљени хиљадама година један од другог), што је око три пута више у односу на српски просјек.

[СИВИ]

24. Митрић, Ђурђевдан, Митрићи, Блажуј, Сарајево, J2b-M205>Y22059

Према литератури, Митрићи су добили презиме по баби Митри, старином су из Херцеговине, где су се звали Лаловићи. Славе Ђурђевдан. Сами Митрићи имају предање да су се раније презивали Огњеновићи, или Лаковићи.

На простору Старе Херцеговине има Лаловића, али они су N2 Бањани. За ову причу може бити интересантно презиме Лаовић (бележени и као Лаловићи). Лаовићи су иначе из околине Дробњака и Затарја.

Лаовићи – О овој породици сазнајемо из једне народне песме и предања, да је становала негде у Затарју. Пред крај 17. века Божо Лаовић је био војвода y Затарју. Он је био y завади с дробњачким капетаном Јованом Мандићем. Према народној песми Божо дигне чету, пређе Тару и дође чак у планину Ивицу, ту нападне на стоку Мандића. Посече Јовану два сина и оца, а сестру „резили" узевши јој капу с главе, која је била поткићена новцем. Због овог се Јован отсели у Рисан око 1684 год. Треће године сазнаде, да ће Божо ићи о Ђурђеву две у Превиш „У поди" својој ћери, коју беше удао за Милију Лазаревића. Одмах дигне чету и y Буковичкој Гори почека Божа и посече? Предање каже, да се брат Божов, Шћепан био оженио од Гркојевића из Превиша. Кад је ишао у тазбину о Ђурђеву дне, крсном имену Гркојевића, дочека га капетан Мандић с четом на Пушића Пољани у Ивици и посече. Још се прича, да би му Мандић тада поштедео живот, да није Шћепан с њим говорио с коња, не да је сјахао. Мислим, да су Лаовићи пореклом из Дробњака и да је њихова завада с Мандићима још отуда. Да су из Дробњака, да се претпоставити и по траговима, које су оставили у Дробњаку: код Жабљака се једно брдо зове „Лаовића Брдо", а више Брајковачв у Шаранцима има назив „Лаово Поље“. Чињеница, да су Лаовићи из Затарја ушли дубоко y Дробњак и у Ивици напали на Мандиће, посекли тројицу и одјавили стоку преко Таре и принудили капетана Јована да се пред њиховом силом за вазда уклони из Дробњака, доказује, да су тада Лаовићи били силни и бројни.

(Андрија Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини)

Намерно оставих читав чланак о Лаовићима, зато што опис овог сукоба са дробњачким Мандићима неодољиво подсећа на борбе између Дробњака и Крича, које осташе сачуване у народном предању.

Ово је онај општи, тзв. модални хаплотип Y22059. На 23 маркера, Митрићи имају потпуно поклапање са Гвоићима са Баније. Осим тога, имају велики број веома блиских поклапања широм српског етничког простора (-1, -2). Биће занимљиво ако се испостави да и Лаовићи поседују овакав хаплотип. То би био заправо први потенцијални Y22063 из Затарја. До сада у том крају није било сличних хаплотипова.

"Цитат: Небојша  децембар 28, 2019, 10:19:11 поподне



"Остао сам дужан рећи да Митрићи и Гвоићи деле мутацију 11 на маркеру 439, отуд потпуно поклапање. Када сам рекао да у том крају нема сличних хаплотипова, мислио сам на Затарје и потенцијалне Криче. У Дробњаку има Годијеља који на 17 маркера поседују такав хаплотип, али они су, према предању, усељеници у Дробњак из нешто јужнијих области (Катунска нахија, Црмница, крај 17. века)."
На основу књиге Јевта и Владимира Трифковића о  Сарајевској околини и личних сведочанстава знам. Да су Митрићи купили земљу од Тахир-бега Ченгића 1860, да су пре тога код њега радили рецимо десетак година и да су у Сарајевско поље дошли из Пресјенице(то је вероватно успутна станица између Босне и Херцеговине). Поменути аутори говоре о ранијем презимену Лаковић, легенда о баби(мајци)Митри подсећа на  Пиву, уредник пројекта намигује према Лаовићима(којих како сам схватио више нема). Видео сам овде слично презиме Лековић са из Годијеља са неком сличношћу. Чињенице и претпоставке које доносим; Тестирање ме упућује на Криче и Затарје, Ђурђевдан ме упућује на Дробњак, три моја претка носе име Ристо(рођ. 1911., 1892. и отприлике 1855.) који су рођени у Сарајевској регији. Тривко је вероватно  рођен у Пресјеници, а за Вучину не знам...Видим такође да су се женили изван те днк групе(Вујовић, Куљанин, Радојевић). У Херцеговини су били у 18 веку, одакле су дошли из данашље ЦГ, почетком 19. крећу ка Босни...Значи ја покушавам да откријем које је претходно презиме, имам почетну и завршну тачку, али тај херцеговачки прелаз остаје магловит. ...Свакако поздрављам све рођаке и уредништво пројкта ДНК

[Небојша]

На основу књиге Јевта и Владимира Трифковића о  Сарајевској околини и личних сведочанстава знам. Да су Митрићи купили земљу од Тахир-бега Ченгића 1860, да су пре тога код њега радили рецимо десетак година и да су у Сарајевско поље дошли из Пресјенице(то је вероватно успутна станица између Босне и Херцеговине). Поменути аутори говоре о ранијем презимену Лаковић, легенда о баби(мајци)Митри подсећа на  Пиву, уредник пројекта намигује према Лаовићима(којих како сам схватио више нема). Видео сам овде слично презиме Лековић са из Годијеља са неком сличношћу. Чињенице и претпоставке које доносим; Тестирање ме упућује на Криче и Затарје, Ђурђевдан ме упућује на Дробњак, три моја претка носе име Ристо(рођ. 1911., 1892. и отприлике 1855.) који су рођени у Сарајевској регији. Тривко је вероватно  рођен у Пресјеници, а за Вучину не знам...Видим такође да су се женили изван те днк групе(Вујовић, Куљанин, Радојевић). У Херцеговини су били у 18 веку, одакле су дошли из данашље ЦГ, почетком 19. крећу ка Босни...Значи ја покушавам да откријем које је претходно презиме, имам почетну и завршну тачку, али тај херцеговачки прелаз остаје магловит. ...Свакако поздрављам све рођаке и уредништво пројкта ДНК

Поздрав, роде

Нисам нигде литератури пронашао да се помињу Лаковићи у вези ових Митрића. Само Лаловићи, зато поменух оне Лаовиће из Затарја. Има Митрића и у Пиви, али они су огранак Огњеновића (Мратиње). Огњеновићи иначе спадају у старије родове, па самим тим могу бити интересантни.

"Митрићи. Живе расути у Аоњим Црквицама, Мратињу, Јеринићима, Гораноку, Брезнима, и у Барном доду. Y Пиви их је сада око 15 кућа, а прије рата бидо их је и више. Првобитно извориште им је Мратиње, одакде су се расељавади у остада седа, па их је раније бидо и у Бријегу. Они су једна грана Огњеновића из Мратиња и, као и они, сдавиди су Бурћевдан. Презиме су добиш по Митри, родом од негдашњих Кокановића, а удовици Стевана Аазова Огњеновића, који је имао синове: Марка, Ааза, Јакова и Петра. На Пданшшу пивоку населиди су се, око 1870., најприје браћа Шћепан и Тодор из Мратиња, купивши земљу у Панта Бабића. Године 1889, заједно са више кућа Огњеновића, одсеАИда се у Србију и једна кућа Мнтрића."

Говори се о сеоби ових Митрића у Србију, крајем 19. века. Не помиње се околина Сарајева. Презиме је матронимско, па то у старту отежава истраживање. Иначе је слава Ђурђевдан карактеристична и за већину припадника M205 из Затарја.

У сваком случају, ограничио би истраживање на област Пиве, Затарја и Дробњака. Мислим да ту лежи решење. Било би интересантно лоцирати матицу ових Митрића и због хаплотипа, који одудара од стандардних хаплотипова из Затарја, тј. више нагиње ка Y22063.

[СИВИ]

Пуно хвала. И раније сам се бавио Митрићима из Пиве, али нисам се могао повезати са тим понуђеним линијама. Овај днк резултат ме на неки начин удаљава од те везе, али ме приближава Затарју и Дробњацима. Евентуална промена презимена је интересантна, али то не могу да сазнам. Видим да је постојала пракса мешања и призећивања(домазети) што је у мом породичном предању врло непопуларно . Иначе сви Митрићи које сам срео имали су причу о тој баби(мајциИ Митри. Но, тешко да је ту реч о истој особи, Генетска блискост са овим Гвоићима са Баније је интересантна у смислу трагања за заједничким претком. Иначе мој ђед није апострофирао било какав однос са тим простором. Помињао је Херцеговину. а највише чињеницу да смо староседеоци. Та реч је очигледно за њега имала велики значај, мада смо у Сарајевској регији можда 150 година били. Имаче ми за Славу спремамо ћешке, јело које се спрема када се оступана пшеница цео дан кува са ћуретином или пилетином. Служи се као прилог.  За то јело у мојим студентским данима знао је само колега из Доње Брезне, што је било интересантно.  Иначе сам написао песму Ђурђевдан у којој су сабрани и уметнички обрађени живописни утисци о атмосфери и обичајима тог празника. Наравно, једна од метафора је да смо се присечали тог усељеничког пута из ЦГ, док смо кували поменуто кешке(ћешке). Значи имам амбицију да кроз својеврсно присећање осветлим породичну историју и да јој дам човечанску и универзалну димензију. Дакле врло сам поносан на своје потенцијалне претке и све мотиве који граде мој садшљи лични, национални и људски идентитет. А он је свакако развојна категорија. Још једном поздрав и благодарност.

[Небојша]

На основу књиге Јевта и Владимира Трифковића о  Сарајевској околини и личних сведочанстава знам. Да су Митрићи купили земљу од Тахир-бега Ченгића 1860, да су пре тога код њега радили рецимо десетак година и да су у Сарајевско поље дошли из Пресјенице(то је вероватно успутна станица између Босне и Херцеговине). Поменути аутори говоре о ранијем презимену Лаковић, легенда о баби(мајци)Митри подсећа на  Пиву

Једно слово мења све. Како је дело Владимира Трифковића старије, може се узети да је старије презиме Митрића гласило Лаковић. У Херцеговини је Лаковића било у Зупцима (Требиње). Славе Ђурђевдан и сматрају се једном од најстаријих породица у том крају. Од њих воде порекло и Јелићи. Проблем је што су ови други тестирани и нису иста хаплогрупа као Митрићи.

Са друге стране, занимљиво је једно предање о овим Лаковићима-Јелићима, које преноси А. Лубурић (Дробњаци)

Лаковићи – Породица Јелића, која станује у Орашју y Зупцима код Требиња, тврди да се доселила из Дробњака и да се тамо прозивала Лаковићима. Њихово досељавање из Дробњака било је, по моме рачунању. пре 1600 г. Лаковићи, се прво населе y Богојевић Селу. Један је Лаковић био у пратњи Св. Василија Острошког, кад је овај прелазио из Требиња у Никшић око 1650 г. С њима су у Богојевић —Селу становали муслимани Зупчевићи. Један од њих насрне на част једне невесте Лаковића. Ова га убије у одбрани части. Због тога се разбеже Лаковићи. Попови: Иван и Мартин оду не знамо куда, а тако и други. Остане ту само једна удовИца, Јела, са троје мушке дечице. По њој се и прозову Јелићима. Ови доцније пређу у село Орашје.

Ако постоји нека даља веза са Дробњацима, није искључена ни ова опција, али би требало још тестирања. Углавном, хаплотип Митрића више упућује на простор Источне Херцеговине, него на Затарје. Мада, ако би овде било неке везе, онда би то значило да је Затарје старија матица и ових M205 из Источне Херцеговине.

[drajver]

Једно слово мења све. Како је дело Владимира Трифковића старије, може се узети да је старије презиме Митрића гласило Лаковић. У Херцеговини је Лаковића било у Зупцима (Требиње). Славе Ђурђевдан и сматрају се једном од најстаријих породица у том крају. Од њих воде порекло и Јелићи. Проблем је што су ови други тестирани и нису иста хаплогрупа као Митрићи.

Са друге стране, занимљиво је једно предање о овим Лаковићима-Јелићима, које преноси А. Лубурић (Дробњаци)

Лаковићи – Породица Јелића, која станује у Орашју y Зупцима код Требиња, тврди да се доселила из Дробњака и да се тамо прозивала Лаковићима. Њихово досељавање из Дробњака било је, по моме рачунању. пре 1600 г. Лаковићи, се прво населе y Богојевић Селу. Један је Лаковић био у пратњи Св. Василија Острошког, кад је овај прелазио из Требиња у Никшић око 1650 г. С њима су у Богојевић —Селу становали муслимани Зупчевићи. Један од њих насрне на част једне невесте Лаковића. Ова га убије у одбрани части. Због тога се разбеже Лаковићи. Попови: Иван и Мартин оду не знамо куда, а тако и други. Остане ту само једна удовИца, Јела, са троје мушке дечице. По њој се и прозову Јелићима. Ови доцније пређу у село Орашје.

Ако постоји нека даља веза са Дробњацима, није искључена ни ова опција, али би требало још тестирања. Углавном, хаплотип Митрића више упућује на простор Источне Херцеговине, него на Затарје. Мада, ако би овде било неке везе, онда би то значило да је Затарје старија матица и ових M205 из Источне Херцеговине.

Предања старих зубачких породица (самим тим и Јелића) о поријеклу из разних крајева Црне Горе, не треба узимати озбиљно, јер су их генетички резултати већ сад оповргли. Мислим прије свега на породице које су I2-PH908. У времену распада старих кнежинских самоуправа крајем 17. вијека, изгубила се и свијест о заједничком поријеклу  зубачких братства,а ушле су у оптицај "урбане легенде" о поријеклу из Црне Горе.

[СИВИ]

Не знам. Постоје непознанице. А најважнија је та о промени презимена, по мени. Можда постоји и нека тајна. Нове информације ће ваљда бацити јаче светло. Позз

[Небојша]

18. Гавриловић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац, J1-ZS4393>ZS9949

Гавриловићи су, по свему судећи, део ширег рода Вајдића. О Вајдићима је писао Бора Стефановић (Ковачевац и ковачевачке фамилије):

"ВАЈДИЋИ; пореклом су из Горње Трешњевице испод Рудника, где су дошли из Санџака – околина манастира Милешева, славе св. Јована 20. јануара, неки преслављају св. Јована 7. јула [Ивањдан), има их 186 кућа. Деле се на:

а) Пилове – Алексићи, Максимовићи [Пилови), Микичићи, Новаковићи [Пилови), Степановићи [Неранџићи), и Танасковићи
б) Папиће
в) Колаке – Блажићи, Гавриловићи, Гаићи [Колаци), Јанковићи (Колаци), Јанковићи [Џодићи), Мијаиловићи [Колаци), Ненадовићи, Савићи (Колаци), Савковићи, Симићи [Радивојевићи), Симићи [Сиканови), Сретеновићи [Бекићи и Цаликићи) и Трифуновићи."

Дакле ово је још један припадник рода Влаховића. За разлику од оне чисто динарске групе, која највећим делом води порекло са простора Источне Херцеговине, овде би могла бити нешто другачија прича. Наиме, на ово маркера, Гавриловићу је најближа једна српска породица из околине Пријепоља, па се може рећи да је предање Вајдића о пореклу из околине манастира Милешеве, 100% тачно.

Сличан хаплотип поседују и Тишме из Далмације. Карактеристика тог хаплотипа је мутација 13-18 на маркеру 385. У динарским крајевима најчешће наилазимо на комбинацију 13-19/14-19.

Важно је поменути да се идентичан хаплотип јавља и код Грка (и то два пута), на оном истраживању за Северну Грчку. Дакле на 190 тестираних, 1.1%.

Верујем да ће се и овде временом искристалисати више миграицоних струја. По томе припадници ове подгране подсећају на неке друге са наших простора. Та породица из околине Пријепоља негује предање о пореклу из Горњег Полимља. Остаје да се види да ли су они ипак само огранак источнохерцеговачке групе, или код њих можда важи миграциони правац - Северна Грчка - Полимље - Далмација, Шумадија, итд.

Заборавио сам једну битну ствар овде. Та породица из околине Пријепоља, са којом Гавриловићи (Вајдићи) имају поклапање, такође слави Јовањдан. Дакле овде се поклапа све: предање/миграција, генетика/хаплотип, крсна слава. Нема лепше ствари када је у питању истраживање корена.

[Mi lao shu]

Поштовани форумаши поздрав,

пошто је ово мој први пост нећу дужити јер имам много да ишчитам пре него што будем могао да се укључим у дискусије.А морам и да се навикнем
на ћирилицу на мађарској тастатури 

34. Банковић, Аранђеловдан, Кусадак, Смедеревска Паланка, J2b-M241>PH1602

О пореклу Банковића се каже следеће: Банковићи (Милијашевићи, Маринковићи (125 дом., св. Арханђел), Преци Банко и Маринко доселили се из Старог Влаха. Имају рођаке у Неминкућама (општина Сопот).

Судећи по броју кућа, реч је о разгранатом роду у овом крају. Банковић иначе нема потпуних поклапања у Српском днк пројекту, као ни у светским днк базама, а један од разлога је ретка мутација на маркеру 391 (9, уместо 10). Судећи по маркеру 456 (12) Банковићи припадају подграни PH1602, а због вредности 12 на 393 и вредности <11 на маркеру 391, вероватно су ближи тестиранима из рода Б1. Ту су, осим неких породица из Централне Србије, и католичке породице из Босне (околина Ливна) и Хрватске. Једни од њих (Ковачи) радили су BIGY/Yfull анализу, па би Банковић могао тестирати СНП J-Y86930.

https://yfull.com/tree/J-Y86930/

Данас  причах са оцем око порекла јер се породично предање мало разликује од горе споменутог. По верзији коју ја знам  на основу истраживања мог деде од пре 50 година  ,4 брата су дошла из Сјенице око 1720. Никако нисам успевао да нађем имена све браће па ме је отац упутио на одређену књигу у историјском архиву на основу којих је деда дошао до ових сазнања , првом приликом ћу скочити до архива и видети која је верзија тачна.

[Небојша]

Поштовани форумаши поздрав,

пошто је ово мој први пост нећу дужити јер имам много да ишчитам пре него што будем могао да се укључим у дискусије.А морам и да се навикнем
на ћирилицу на мађарској тастатури 
Данас  причах са оцем око порекла јер се породично предање мало разликује од горе споменутог. По верзији коју ја знам  на основу истраживања мог деде од пре 50 година  ,4 брата су дошла из Сјенице око 1720. Никако нисам успевао да нађем имена све браће па ме је отац упутио на одређену књигу у историјском архиву на основу којих је деда дошао до ових сазнања , првом приликом ћу скочити до архива и видети која је верзија тачна.

Поздрав!

У принципу, предање које је деда пронашао не коси се превише са сеобом из Старог Влаха. Стари Влах је област у југозападној Србији, у ширем смислу ту спада и Сјеница. Многи Шумадинци су на путу из југозападних динарских крајева (Источна Херцеговина, Стара Херцеговина, црногорска Брда) прешли "преко Сјенице". Тако се често у предањима тих људи помиње управо Сјеница, као последња или претпоследња етапна станица ка Шумадији.

[Mi lao shu]

Знам да Сјеница спада у Стари Влах  али нисам знао за ову  миграторну руту виа Сјеница , хвала за инфо. Изгледа да ће лакше бити наћи предаке преко хаплогрупе него из црквених књига 

[Exiled]

Поздрав!

У принципу, предање које је деда пронашао не коси се превише са сеобом из Старог Влаха. Стари Влах је област у југозападној Србији, у ширем смислу ту спада и Сјеница. Многи Шумадинци су на путу из југозападних динарских крајева (Источна Херцеговина, Стара Херцеговина, црногорска Брда) прешли "преко Сјенице". Тако се често у предањима тих људи помиње управо Сјеница, као последња или претпоследња етапна станица ка Шумадији.

Ја бих овде додао да би се,у принципу,могла направити два миграторна тока.Један који води Бањане,Пивљане,Никшиќе,Дробњаке низ Дрину,а други води Куче,Пипере,Братоножиќе итд преко сјеничког краја даље на север.Наравно са изузецима.

[СИВИ]

"Митрићи су се доселили из Осијека са Слатине. Старином су из Херцеговине, гдје су се звали Лаковићи. Отуда су давно дошли у Пресјеницу, а из Пресјенице их је дигао Ченгић најприје на Слатину, а касније у Блажују прије 45г. Митрићима се зову по неког баби Митри. Има их још по 1к у Двору и Сарајеву. Св. Ђорђија."
Oво је цитарано из дела Јефта и Владимира Трифковића, порекло становништва из околине Сарајева. Међутим у тексту сам приметио значајан број штампарских грешака, па ме веома занима ово око презимена; Лаковић, Лаловић, Лакић..?  Али добро видећемо даље како и шта. Поззз

[Кулић]

33. Кулић, Јовањдан, Врапце, Медвеђа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишене вредности 19 на DYS458 (коју дели са неколико тестираних на Пројекту) и 13 на DYS533 (коју тренутно једини има на Пројекту). Од раније тестираног Кулића из Снагова код Зворника се разликује на четири маркера (DYS389II, DYS458, DYS570 и DYS533), од којих је разлика на DYS389II двострука (Кулић из Врапца ту има модалних 29, а Кулић из Снагова повишених 31). Генерално гледајући, хаплотип Кулића из Врапца је ближи модалу у односу на хаплотип Кулића из Снагова који је више измутирао.

Кулићи су стара пивљанска породица која припада братству Браниловића. Матица им је село Присојни Орах (општина Плужине), а има их и у селу Кулићима које им је било летње станиште - катун. Некакво насеље под именом "Кулићи" се помиње и у турском попису Херцеговине са краја 15. века, у нахији Пива, тако да ово презиме улази у ред оних која су врло стара и очувана у неизмењеном облику до данас. Преци тестираног су се у Врапце код Медвеђе преселили из Пиве 1889. године. Тестирани је навео две варијанте предања о пореклу, по једној су у Пиву дошли крајем 14. века из Жеговца на Косову а по другој су дошли током Великих сеоба Срба (крај 17. и почетак 18. века) из Жеговца или Партеша на Косову. Ово је у складу са предањем о пореклу из Старе Србије које је опште место код N2 Бањана, али то не одговара реалности с обзиром на потпуно одсуство ове хаплогрупе код до сада тестираних стариначких родова са Косова и Метохије.

Поздрав свима, први пут се јављам, ја сам тај 33. тестирани тог дана, Кулић. Ишчитавао сам невероватне податке са овог форума о фамозној N2-P189.2, просто не могу да ишчекам разрешење те мистерије. Заиста желим да вам се свима захвалим на овом епском подухвату. Што се моје породице тиче, све је речено у овом посту НиколеВука. Очекујем да ми се јави рођак Кулић из Партеша који је заинтересован за тестирање, па ћемо знати да ли је то предање о доласку са Косова дефинитивно искључено, што би ме изненадило.

[НиколаВук]

Поздрав свима, први пут се јављам, ја сам тај 33. тестирани тог дана, Кулић. Ишчитавао сам невероватне податке са овог форума о фамозној N2-P189.2, просто не могу да ишчекам разрешење те мистерије. Заиста желим да вам се свима захвалим на овом епском подухвату. Што се моје породице тиче, све је речено у овом посту НиколеВука. Очекујем да ми се јави рођак Кулић из Партеша који је заинтересован за тестирање, па ћемо знати да ли је то предање о доласку са Косова дефинитивно искључено, што би ме изненадило.

Одлично, био би занимљив резултат Кулића из Партеша свакако.