Аутор Тема: Сеобе Срба од VII века до 1371. године  (Прочитано 40982 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #20 послато: Јул 13, 2016, 09:48:22 поподне »
У принципу се слажемо да једно "племе" није морало бити бројно да би наметнуло своје име другима. Погледајмо само случај Мађара и Бугара.

У случају Срба је ту била нешто лакша ситуација, зато што су на Балкану већ имали језички сродне Словене.

То све стоји.
Ни ја не мислим да је број Срба био велики. Осталих словенских племена је, верујем, било у већем броју. Ту је и питање колико су стариначког становништва они затекли у областима које су населили. Ако је веровати Порфирогениту, на западном Балкану није их било много, тако да и невелик број Срба и осталих Словена у том контексту није занемарљив, нарочито имајући у виду њихову војну и политичку надмоћ у тренутку насељења.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #21 послато: Јул 13, 2016, 09:49:47 поподне »
Нисам ни рекао да је ово цитат из неког научног рада. Ово јесу моја нагађања у одсуству нечег опипљивијег. И написах: "Не намеравам да се препуцавам наводима из историјских извора, само размишљам наглас о том времену, просторним одредницама и могућностима тадашњих "варвара" за неке обимније сеобе."

Форум, размењујемо размишљања.

Размена мишљења овде често звучи као "препуцавање". Не мораш да наглашаваш, зато што аутоматски делује као да се препуцаваш.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #22 послато: Јул 13, 2016, 09:52:01 поподне »
Осталих словенских племена је, верујем, било у већем броју. Ту је и питање колико су стариначког становништва они затекли у областима које су населили. Ако је веровати Порфирогениту, на западном Балкану није их било много, тако да и невелик број Срба и осталих Словена у том контексту није занемарљив, нарочито имајући у виду њихову војну и политичку надмоћ у тренутку насељења.

Делује да је било тако. Бар у провинцији Далмацији. И данас имамо нпр. резултате из зап. Херцеговине, где је I2a + R1a мислим око 80%.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #23 послато: Јул 13, 2016, 09:56:09 поподне »
Хвала Синиша на занимљивом прегледу Седових навода о Србима у њиховој прапостојбини. Неке ствари у вези диференције у генетици нас Срба и Лужичких Срба са овим сазнањима бивају јасније.

Елем, оно на шта овде требамо обратити пажњу када говоримо о броју досељених Срба на Балкан, јесте могући број староседелачког становништва које ће се касније стопити са Србима.

Тибор Живковић не говори о неком великом броју досељених Срба и Хрвата, али нисам видео код њега да ли је покушао да направи процену "затеченог" становништва у крајевима које ови насељавају? У одгонетању порекла данашњих Срба то је подједнако важан детаљ на који треба рачунати. По свему судећи су били проређени кад цар Ираклије освежава своје пограничне земље новим становништвом.

Амикусе, ово горе је само један мањи дио Седовљевог помена Срба у археолошком смислу. Постоји још занимљивих дијелова, који се прије свега односе на Словене који су населили наше просторе, и шта археологија каже о њиховим везама са другим словенским популацијама. Ствари ту уопште нису тако једноставне.

На примјер, прије доласка главнине Словена, једна мања група Словена  прашко-корчаковске културе се почетком 6. вијека населила у Далмацији. Археолози су препознали и документовали тај слој (мислим да налаза истих има у Кашићима код Задра).

Занимљиво би било кад би ми могли и генетички да одредимо те слојеве.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #24 послато: Јул 13, 2016, 10:22:58 поподне »
Морам примѣтити да Лужичани себе не зову Срби него Серби. Исто тако свой йезик не зову српски него сербски. Према томе, њихово име нѣйе исто као наше. Овдѣ у Српийи се већина људий гади и назива "србски", а камоли од "сербски". Двеста година аустрийскога мѣњања наше свѣсти учинише свойе.

Вредно напомене, да горњо-лужичани (на hornjoserbšćin-и) себе називају Serbja, а нас (као народ у екс-СФРЈ) Južni Serbja.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #25 послато: Јул 13, 2016, 11:08:22 поподне »
И даље сам мишљења да је морало постојати неко генетско српско језгро,српско племе, генетски везано по мушкој линији, као што су иначе патријархална племена и родови. То је онај "gens Surbiorum" којег први пут спомиње у писаним изворима Фредегар и којег јасно опредјељује у шири словенски етнос.

Питање је да ли је овај "gens Surbiorum" био једна хаплогрупе, једног истог поријекла по мушкој линији предака? Сасвим је јасно да је он још на сјеверу, али и приликом сеобе на Балкан могао са собом довести и друга словенска племена и групе, што опет не противуријечи постојању јединородног језгра.

Ево једне тренутне идеје за ову тему - да је то српско језгро, ако је постојало, било рецимо И2а динарик. Сад следи мало рачуна, не да бих доказао нешто, него само разговора ради. Рецимо да је један мушкарац мутацијом постао први И2а динарик 200. године пре Христа. Он се нашао у прото-словенском, доминантно Р1а окружењу и постао Словен. Можда се није баш он нашао у словенском окружењу, али су се нашли његови потомци у пар деценија или пар стотина година након 200. године пре Христа, где су оформили прото-српско језгро или део прото-српског, а свакако и делове других прото-језгара.

Ако је потомство тог мушкарца кроз наредних 2200 година имало у просеку X синова који су се даље размножавали, онда бисмо данас имали, у зависности од вредности X, са 25 година по генерацији:

X = 1,200 сина: 6,5 милиона старијих динараца на свету, 7,7 милиона средовечних и млађих мушкараца и 9,3 милиона дечака (укупно 23,5 милиона динарик мушкараца данас)

X = 1,220 сина: 26,7 милиона старијих, 32,6 милиона млађих, 39,8 милиона деце (укупно 99,1 милион динарик мушкараца данас)

X = 1,225 сина: 38,0 милиона старијих, 46,5 милиона млађих, 57,0 милиона деце (укупно 141,5 милион динарик мушкараца данас)

Да ли би неко од стучњака био рад да испише овде колико процената популације је И2а динарик у свакој од земаља, претпостављам да је довољно за земље од Немачке на западу, до Русије и Казахстана на истоку и од Грчке на југу до Пољске/Финске на северу? Ово кажем само ако неко има то већ у неком фајлу, ако не, због других обавеза немам кад тренутно, али ћу прикупити па ћу поставити овде колико има тренутно динараца на свету.

Да ли мислите да је то прото-језгро Срба, ако је постојало, било И2а динарик? Или можда баш И2а динарик јужно?

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #26 послато: Јул 13, 2016, 11:23:55 поподне »
Године 1371. из Босне у сјеверну Далмацију пристижу бројне српске породице... Ова сеоба је јако битна али је ријетко ко помиње!

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #27 послато: Јул 14, 2016, 08:09:12 пре подне »
Године 1371. из Босне у сјеверну Далмацију пристижу бројне српске породице... Ова сеоба је јако битна али је ријетко ко помиње!

Помиње се, али није толико битна зато што се вероватно нико од тих досељеника није одржао као Србин. Значајније су ипак оне сеобе након доласка Турака (15., 16. век и касније).

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #28 послато: Јул 14, 2016, 10:59:31 пре подне »
Године 1371. из Босне у сјеверну Далмацију пристижу бројне српске породице... Ова сеоба је јако битна али је ријетко ко помиње!

Ако је могуће, увек навдеимо извор где се ти подаци спомињу, чисто ради касније прегледности. ;)

Помиње се, али није толико битна зато што се вероватно нико од тих досељеника није одржао као Србин. Значајније су ипак оне сеобе након доласка Турака (15., 16. век и касније).

Ако нису пропали у биолошком смислу, податак је битан, јер врло вероватно су негде остали њихови рођаци, који данас припадају српском етничком и националном корпусу.



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #29 послато: Јул 14, 2016, 12:54:57 поподне »
Пошто се тема се тема односи на сеоба Срба од 7. вијека до 1371. године (период до последњег Немањића Уроша V) ,осврнуo би се на податке које даје DAI Константина Порфирогненита (у даљем тексту К.П.). Наравно, скоро 100 година прије К.П.  франачки хроничара Ајнахарт даје податке о Србима као племену. Укратко Ајнахарт када говори о устанку панонског кнеза Људевита (818-823 назив посавски је погрешан)) наводи податак да се исти склонио код Срба (ad Sorabos quae natio magna Dalmatiae partem obtinere dicitur.....) .Неслагање постоје око убикације, али сви се слажу да је ријеч о Србима као и да су обитавали или наподручју данашње сјеверозападне Босне или граничним подручју данашње Хрватске према Босни. Први подаци о територијима. Колико их је било и колика је била њихова територија, предмет је полемика.

Константин Порфирогенит податке о Србима и Хрватима даје у DAI (Спис о народима и Vita Basllil (Живот Василијев – његов деда) у поглављима 29-35.

Као почетни период теме назначен је  7. вијек, те би  почео би са опсадом и разарањем Салоне. Ту има различитих мишљења да ли се и када то догодили, али се обично узима 612. или 614. година н.е. Без намјере да фаворизујем било коју теорију, они који заступају тезу о тзв. "двострукој сеоби", ову годину узимају као почетак насељавања Срба и Хрвата у римској провинцији Далмацији. Дакле, на једној страни имамо „словенску масу“  а на другој војнички добро организована племена Срба и Хрвата, који тај назив доносе из своје прапостојбине. Ријеч је о „војним дружинама“, које су у принципу малобројније од становништва у односу на оне које затичу али су боље војно организовани што је предуслов да наметну своју власт,  а можда и језик. То је била легитимна теорија која се обрађивала на студију историје 80-тих година а и раније. Прилози "форумаша" о овоме, да не набрајам имена, су тачни.

Пад Салоне се помиње у поглављу 29. (О далмацији и сусједним племеникма) „у близини мора, испод града (Сплита) налази се град звани Салона, велики као пола Цариграда...... А онда у наставку, када говори о цару Ираклију, спомиње племена Хрвата, Срба, Захумљана, Травуњана и Конављана и Дукљана који се одметнуше од власти Ромеја. У каснијим поглављима ће дате детаљније податке о земљама које су населили, али и о њиховој етничкој припадности (мислим на оне које нису именовани као Срби или Хрвати)

У глави 30. (Излагање о провинцији Далмацији) већ говори о Хрватима који станују са оне стране „Багибарије“ и о доласку овог племена под 5-орицом браће и 2 сестре (origo gentis). Ту су и дати нешто детаљнији подаци о паду салоне. Полемике се воде да ли је ово поглавље накнадно уметнуто, да ли га је писао неко други и када је настало. Мислим да Т. Живковић стоји на становништу да га је писао сам цар и ту почиње да "гради теорију!" у Анастасију Библиотекару (папски главни библиотекар у Риму) као извору за К.П. у овом поглављу даје географке одреднице за ове области, па наводи (скраћујем):

"Хрватска, као и остале Склавиније географски лежи овако: Дукља лежи према кастелима Драча, тј. до Љеша, Улциња и Бара и иде до Котора, а планинским странама се граничи са Србијом. Од Котора почиње архонтија Травунија и пружа се до Рагузе, a својим планинским [источним] странама граничи се  са Србијом1. Од Рагузе  почиње архонтија Захумљана и пружа се до реке Неретве  и према Приморју допире до Паганије, a планинском страном према северу граничи се Хрватима, a спреда Србијом. Од реке Неретве почиње Паганија и пружа се до реке Цетине  и има три жупаније Растоцу, Мокро и Дален ........ Њима су суседна четири острва: Мљет, Корчула, Брач и Хвар, врло су лепа и плодна са опустелим градовима................  Од реке Цетине почиње земља Хрватска и пружа се према Приморју до граница Истре, односно до града Лабина  и са брдске стране у извесној мери пружа се и даље од провинције Истре, a према Цетини и Ливну граничи се Србијом."

Наставак слиједи!

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #30 послато: Јул 14, 2016, 01:35:21 поподне »




"Хрватска, као и остале Склавиније географски лежи овако: Дукља лежи према кастелима Драча, тј. до Љеша, Улциња и Бара и иде до Котора, а планинским странама се граничи са Србијом. Од Котора почиње архонтија Травунија и пружа се до Рагузе, a својим планинским [источним] странама граничи се  са Србијом1. Од Рагузе  почиње архонтија Захумљана и пружа се до реке Неретве  и према Приморју допире до Паганије, a планинском страном према северу граничи се Хрватима, a спреда Србијом. Од реке Неретве почиње Паганија и пружа се до реке Цетине  и има три жупаније Растоцу, Мокро и Дален ........ Њима су суседна четири острва: Мљет, Корчула, Брач и Хвар, врло су лепа и плодна са опустелим градовима................  Од реке Цетине почиње земља Хрватска и пружа се према Приморју до граница Истре, односно до града Лабина  и са брдске стране у извесној мери пружа се и даље од провинције Истре, a према Цетини и Ливну граничи се Србијом."

Наставак слиједи!

Овдје се отприлике, уз Ајнхартове податке могу наслутити простор и границе српских и хрватских племена. То је ријека Цетина, с тим да се код Паганије (Нертљани) наводе и острва.
У овом дијелу је Т. Живковић (De Conversione Croatorum et Serborum) очигледно у праву када као извор К.П. именује Анастасија Библиотекара. Очигледно да "извор" ове териоторије посматра из Рима.

Овдје бих мало убацио и Рељу Новаковића. Исти је предавао историјску географију и ту је одличан. У дјелу "Гдје се налазила Србија од 7. до 12. вијека", комбиновано користи податке К.П. и попа Дукљанина, па на сјеверозападу налази границу Срба и Хрвата негдје код Ливна (Pinus Mons). Такође, исти аутор када "гради" теорију о поријеклу Немањића из приморских области и Рашкој као само о једној,и то не централној, области  насељених српским племенима, увијек наводи да К.П. нигдје није именовао Дукљу као област коју су населила српска племена приликом доласка на Балкан.

У поглављу 32. ( О србима и земљи у којој сада обитавају) К.П. наводи:

" И Травунија и земља Конављана беху под влашћу цара Ромеја, a те земље опусте од Авара (јер из тамошњих земаља они изгнаше Романе који сада станују у Далмацији и Драчу), то цар у овим земљама насели исте Србе и беху они потчињени цару Ромеја."

У поглављу 33. (О Захумљанима и земљи у којој сада обитавају). 34. ( О Травуљанима и Конављанима .............) наводи да су тамношњи становници Срби; у 33- поглављу јјош наводи: "Из времена оног архонта, који je цару Ираклију био пребегао" и још: "Захумљани су названи по планини која се зове Хум , a и наче на језику Словена Захумљани значи „они иза брда." о Травуњанима и Конављанима понавља у 34. поглављу: "Тамошњи становници воде порекло од некрштених Срба." Исто и у 36. поглављу за Неретљане.

На југоистоку граница насељаваља би била подручје Раса, гдје се граниче са Бугарима.

И још Нешто када говори о сјеверним границама српских племена Р. Новаковић (овдје као извор користи попа Дукљанина) сматра да је то Слатина код Фоче а на Соли у сјеверној Босни. У 32. поглављу DAI, када се набрајају градови у "покрштеној Србији" ту је и Салинес, коју већина историчара идентификује са Тузлом.

P.S. Амиго опет си ме вратио у "неомиљени" средњи вијек  ;D

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #31 послато: Јул 14, 2016, 01:55:29 поподне »
P.S. Амиго опет си ме вратио у "неомиљени" средњи вијек  ;D

Хвала Ацо на овом кратком и врло јасном прегледу. То су подаци који су важни за даље разумевање миграција.

Занимљиво је да нема Дукље као области коју насељавају Срби у XVII веку. Да ли то значи да су се они тамо касније доселили?

А занимвиљо је и питање Салинеса, можда је у праву Р. Н. с обзиром на процене Живковића колико се ту становништва досељава, територија по свему судећи није била превелика.

p. s.
Сол, пребацићу твој пост у тему о Сеобама пре сеоба, тамо идеално упада у њене оквире. ;)



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #32 послато: Јул 14, 2016, 02:12:08 поподне »
Занимљиво је да нема Дукље као области коју насељавају Срби у XVII веку. Да ли то значи да су се они тамо касније доселили?

Ово сам остао дужан. Наиме, Т. Живковић када разматра ову чињеницу узима у обзир овај податак. Провинција Превалис (Превалитана) је крајем 3. или почетком 4. вијека н.е. издвојена из провинције Далмације и то је, по њему, основни разлог зашто се Срби не појављују као примогенитори Дукље.

У каснијим периоду, ова област ће играти итекаку улогу у развоју Немањићке Србије.

P.S. Имаш вишка један X  ;)


Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #33 послато: Јул 14, 2016, 02:37:21 поподне »
А занимвиљо је и питање Салинеса, можда је у праву Р. Н. с обзиром на процене Живковића колико се ту становништва досељава, територија по свему судећи није била превелика.

Око овога сам се консултовао са колегом Мидановићем (стално вршим притисак на њега да се укључи у форум). И он сматра да је ту Реља Новаковић у праву. Р.Н. га убицира у Дринској жупанији а у вези сукоба Часлава Клонимировића са Мађарима (великаш Киш).

Ево дијела цитата на стр. 54
"Једну Слатину налазимо на већ споменутом терену поред Дрине, измећу Устипраче и Горажда. Уз саму Слатину налазимо на карти локалитет Зидине, а око 2 km североисточније локалитет Град, док се 4 km низ Дрину налази локалитет Кале. И североисточно од Фоче постоји једна Слатина, у близини Слатинског потока, који се улива у Ћехотину као њена десна притока, али на карти не налазимо никакве друге занимљиве трагове."

Но, о Р. Новаковићу и његовој Сурбији касније.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #34 послато: Јул 14, 2016, 03:36:29 поподне »
Око овога сам се консултовао са колегом Мидановићем (стално вршим притисак на њега да се укључи у форум). И он сматра да је ту Реља Новаковић у праву. Р.Н. га убицира у Дринској жупанији а у вези сукоба Часлава Клонимировића са Мађарима (великаш Киш).

Ево дијела цитата на стр. 54
"Једну Слатину налазимо на већ споменутом терену поред Дрине, измећу Устипраче и Горажда. Уз саму Слатину налазимо на карти локалитет Зидине, а око 2 km североисточније локалитет Град, док се 4 km низ Дрину налази локалитет Кале. И североисточно од Фоче постоји једна Слатина, у близини Слатинског потока, који се улива у Ћехотину као њена десна притока, али на карти не налазимо никакве друге занимљиве трагове."

Но, о Р. Новаковићу и његовој Сурбији касније.

Слатина ми дјелује као превише уобичајен топоним.

Мени је много интересантније размимоилажење Новаковића и живковића у погледу сјеверних граница Србија. Живковић чак има и краћу студију посвећену само том питању. По његовом мишљењу најранија Србија је допирала на сјевер све до ријеке Саве, и то од ушћа Врбаса до ушћа Колубаре. Међутим, његова аргументација ми се није учинила превише убједљивом.

Босна би у том случају, а мислим да је то мишљење и неких других историчара, била тек мала земља у горњем сливу ријека Босне и Лашве, која је са свих страна, па и са сјеверне, окружена Србијом.

Реља Новаковић, много уже посматра ту прву Србију. За њега она највише одговара територији Дукљаниновог Подгорја (Submontane).

У погледу приморских кнежевина (Захумље, Травунија, Конавле, Паганија), Новаковић је (иако не сасвим увјерен) сматрао да су и  оне дио првобитне Србије и да је њихова издвојеност посљедица близине јаких романских центара у Приморју, док Живковић сматра да се ради о словенским кнежевинама које су тек касније уклопљене у српски етнички корпус, а самим тим и државу.

Угрубо се становиште Живковића и Новаковића поклапају, али постоје појединости у којима се разилазе.

Ја лично нисам увјерен да је српска политичка власт досезала до Саве, али у средњем вијеку остоји веома мало података управо за те сјеверне крајеве. Не знам да ли постоји иједан релевантан извор за стање у сјеверној Босни за период од 7. до 12. вијека.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #35 послато: Јул 14, 2016, 03:58:23 поподне »

Мени је много интересантније размимоилажење Новаковића и живковића у погледу сјеверних граница Србија. Живковић чак има и краћу студију посвећену само том питању. По његовом мишљењу најранија Србија је допирала на сјевер све до ријеке Саве, и то од ушћа Врбаса до ушћа Колубаре. Међутим, његова аргументација ми се није учинила превише убједљивом.

 Не знам да ли постоји иједан релевантан извор за стање у сјеверној Босни за период од 7. до 12. вијека.

У праву си Синиша! Ту студију сам потпуно заборавио, али не може се све прочитати за један дан. Ево карактеристичног цитата Т. Живковића из наведене студије:

"Veoma pouzdan vizantijski pisac Kekavmen iz XI veka ostavio je izuzetno važno svedočanstvo o Srbima kao o narodu koji živi  u pobrežju reke Save na teško pristupaånim mestima.Iako je u domaãoj istoriografiji utemeljeno mišljenjeda je Kekavmen ovde tobože mislio na Duklju pa samim tim pogrešio govoreći o Srbima u dolini Save, izvesno je da on u svom delu vrlo dobro poznaje istoriju Dukljanske kneževine, važnije liånosti ili topografiju — npr. Dubrovnik,Ston. Stoga Kekavmenu treba verovati i nema potrebe da se sumnja.u verodostojnost njegovog iskaza. Dakle, sredinom XI veka Srbi jesu živeli u pobrežju Save, jedino što je sporno jeste da li su oni živeli u Srbiji ili u nekoj oblasti drugoga imena."

Ево и линка: http://www.mediafire.com/download/awp08ypqhpvw559/T.+%C5%BDIVKOVI%C4%86+-+O+severnim+granicama+Srbije+u+ranom+sr.+veku.pdf


Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #36 послато: Јул 14, 2016, 04:04:27 поподне »
https://drive.google.com/file/d/0B4ps-K-v8gLDVlZMZld1YkJJalk/view

Већ сам раније, у оквиру теме поријекло Михаила Вишевића писао о роду Литцики или Дитцики. Тога се "дотакао" и А. Лома на 5/108. страници када говори о Дичићима, називу словенског племена на Висли. Дакле остаје питање да ли је "делта или ламбда".
Интерсантно тумачење!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #37 послато: Јул 14, 2016, 04:22:50 поподне »
Ово сам остао дужан. Наиме, Т. Живковић када разматра ову чињеницу узима у обзир овај податак. Провинција Превалис (Превалитана) је крајем 3. или почетком 4. вијека н.е. издвојена из провинције Далмације и то је, по њему, основни разлог зашто се Срби не појављују као примогенитори Дукље.

У каснијим периоду, ова област ће играти итекаку улогу у развоју Немањићке Србије.

P.S. Имаш вишка један X  ;)

Хвала, Ацо.

Разуме се да ће Дукља играти и те какву улогу у каснијем развоју српске државе.

Што се тиче северних граница српског, а и хрватског етничког простора у време досељавања, и непосредно по формирању у случају Хрвата прве хрватске државе, занимљиво је да они својатају просторе преко Саве, иако читајући хрватске историје до сада не видех неки аргумент томе у прилог. И у случају Срба, и у случају Хрвата, чини ми се да у првим вековима њиховог битисања на овом простору, ниједан народ није значајније прешао реку Саву.

p. s.
Lapsus, не пишем често о вековима пре X века, па омашком уметнем једну декаду.  ::)



Militärgrenze

  • Гост
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #38 послато: Јул 14, 2016, 11:51:38 поподне »
Први период који обухвата ова тема односи се на досељавање Срба на Балкан и то бих волео да нам "укратко" презентује неко од историчара.

А одатле ћемо покшати заједно сагледати даљи развој тог становништва, његове прве контакте са затеченим становништвом, те њихова заједничка померања услед свих прилика и неприлика које је историја забележила.

Наравно, у периоду који покрива и већи број сачуваних извора, навешћемо све оно што је значајно за истраживање миграција српског становништва, а што нам буде доступно.

Препоручујем свима који су заинтересовани за ову тему да одгледају три епизоде (од по три дијела) одличног историјског документарца који се бави историјом Срба у раном средњем вијеку, а на коме је радио велики Тибор Живковић.

I. ВИЗАНТИЈСКИ ИЛИРИК - НАСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА
<a href="https://www.youtube.com/v/JbnOaLj7XzM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/JbnOaLj7XzM</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/_q1BocpZaEI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/_q1BocpZaEI</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/SQyWn0iSxGk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SQyWn0iSxGk</a>

II. ДОЛАЗАК СРБА
<a href="https://www.youtube.com/v/xo-RASdBo9s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/xo-RASdBo9s</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/yUOeSJARFd8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/yUOeSJARFd8</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/rf5VxiaOmnU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/rf5VxiaOmnU</a>

III. СТРУКТУРА ДРЖАВЕ
<a href="https://www.youtube.com/v/dTQYCJG7k8o" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/dTQYCJG7k8o</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/Z0c_BVqmfyE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Z0c_BVqmfyE</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/htk1Yw_rCSs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/htk1Yw_rCSs</a>

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #39 послато: Јул 15, 2016, 08:12:11 пре подне »
Препоручујем свима који су заинтересовани за ову тему да одгледају три епизоде (од по три дијела) одличног историјског документарца који се бави историјом Срба у раном средњем вијеку, а на коме је радио велики Тибор Живковић.

I. ВИЗАНТИЈСКИ ИЛИРИК - НАСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА
<a href="https://www.youtube.com/v/JbnOaLj7XzM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/JbnOaLj7XzM</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/_q1BocpZaEI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/_q1BocpZaEI</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/SQyWn0iSxGk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SQyWn0iSxGk</a>

II. ДОЛАЗАК СРБА
<a href="https://www.youtube.com/v/xo-RASdBo9s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/xo-RASdBo9s</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/yUOeSJARFd8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/yUOeSJARFd8</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/rf5VxiaOmnU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/rf5VxiaOmnU</a>

III. СТРУКТУРА ДРЖАВЕ
<a href="https://www.youtube.com/v/dTQYCJG7k8o" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/dTQYCJG7k8o</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/Z0c_BVqmfyE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Z0c_BVqmfyE</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/htk1Yw_rCSs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/htk1Yw_rCSs</a>

Одличан документарац!

На страну лоше одлуке Византије да шири царство ка западу и истоку, запостављајући своје северне границе, ипак нешто овде помало буни.

Наиме, аутор више пута наводи да је Илирик готово потпуно опустео услед силних упада варвара, а опет Ромеји константно бране своје границе од пророда Словена са Дунава (што је и очекивано, наравно).

Питање је колико се људи очувало у Илирику, нелогично је да толики простор потпуно остане без становништва. Међутим, врло вероватно да је прилично опустео услед силних продора варвара.