Род Соколовића

[Сол]

У праву си Бакс, и мене је то пало прво на памет, једино се питам зашто је мотив руке (крило? Браниловић?) са сабљом приказан обрнуто. Интересантан је поготову мотив вука (Балшића), наиме постојала је у 18. веку Сењска породица Барона (Freiherren) von Rudtschitsch / von Ruccich која има пропетог вука (до пола) у грбу.

[Amicus]

На горе наведеној насловној страни књиге др. Комара, леви грб би требао припадати Митрополиту Саватију Руђићу (Соколовићу) јер у другом и трећем пољу користи мотив три лавовске главе Далмације одн. срвенобеле шаре Косача (Херцеговина од Св. Саве). Било би занимљиво знати шта су мотиви 1 & 4 поља.

Не разумем овако на први поглед контекст овог грба, али исти тај грб користио је и гроф Сава Владиславић Рагузински: 1. исукана рука с мачем, 2. три звезде, 3. две пречаге, 4. (маорска) глава крунисана. Детаљније о том грбу не знам, јер нигде га још нисам нашао реконструисаног или приказаног до краја хералдички, у смислу да је обојен или шрафиран.

Што се тиче Љубибратића они имају посебан грб, који је добро познат и који је од Љубибратића широко коришћен, а тај грб нема никаквих додира са овим грбом.

Тај грб Љубибратића је највероватније овај десно, али се доста лоше види, а и челенка одступа од стандардне челенке грба Љубибратића. Како било, ево тог грба Љубибратића, а у реконструкцији проф. Палавестре. Таквог га срећемо у мислим свим оригиналнијим преписима Илирског грбовника.

[Сол]

Amicus-e, да ли је у челенци Љубибратића лисица или вук? Ако је вук онда би и у грбу Саватија Руђића (Соколовића)- под условом да није маварска могао бити вук - као код потоњих сењских барона Руђића (von Rudtschitsch / von Ruccich). Из те перспективе је интригантна могућа алузија на сродство са Балшићима.

[Amicus]

Amicus-e, да ли је у челенци Љубибратића лисица или вук? Ако је вук онда би и у грбу Саватија Руђића (Соколовића)- под условом да није маварска могао бити вук - као код потоњих сењских барона Руђића (von Rudtschitsch / von Ruccich). Из те перспективе је интригантна могућа алузија на сродство са Балшићима.

У челенци грба Љубибратића би требао да буде дабар (в. Драгомир Ацовић, Хералдика и Срби, Београд, 2008, стр. 314). Код Палавестре се то баш не види најбоље, мада Палавестра покушава само да реконструише мотив који се више мање и јавља сличан овој представи какву он доноси, али ево у прилогу пар примера (Загребачки грбовник I, Моденски грбовник, Бечки грбовник).



Гледао сам још у Берлинском и Лондонском грбовнику I, али тамо је челенка најсличнија овим првим двема, а овој реконструкцији из Бечког грбовника би могао бити сличан грб из Београдског грбовника II и Болоњском грбовнику I.

Што се тиче грба грофа Саве Владиславића Рагузинског, у четвртом кантону је људска глава крунисана, а рекао бих и да је маварска пошто се види наушница.

[Сол]

Велико Хвала Amicus-e на исцрпном одговору - свака част!!! А сада се питам, да ли овај дабар може да се доведе у везу са жупом Дабар из Синишиног навода "За вријеме Ферхад-пашино сједиште дабро-босанске митрополије је било пренесено из Дабра ,бањског манастира светог Николе на Лиму у манастир Рмањ у Крајини". А шта мислиш о осмокраким звездама на црвеном пољу? (Балшићи, де Baux, del Balzo?)

[Сол]

Не би требало зенемарити битан аспект, ако и у оригиналном грбу митрополита Саватија Руђића (Сколовића) као код грофа Саве Владиславића Рагузинског стоје три звезде на црвеном пољу, онда то јасно алудира на сродство са Звиздићима (Звијездовићима, Звијездић, de Stella), јер по предању су Гаговићи (Руђић-Соколовићи) и Владиславићи са Звиздићима од истог рода.

[Јовица Кртинић]

Лист Време од 26.3.1937. пише о доказивању порекла породице Ћеримпашић и њиховој вези са Соколовићима:

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00043_19370326|page:5|query:порекло соколовића соколовићем

[Amicus]

Велико Хвала Amicus-e на исцрпном одговору - свака част!!! А сада се питам, да ли овај дабар може да се доведе у везу са жупом Дабар из Синишиног навода "За вријеме Ферхад-пашино сједиште дабро-босанске митрополије је било пренесено из Дабра ,бањског манастира светог Николе на Лиму у манастир Рмањ у Крајини". А шта мислиш о осмокраким звездама на црвеном пољу? (Балшићи, де Baux, del Balzo?)

Нема на чему Сол. Што се тиче дабра, могу да кажем да је грбоносац одабрао чудну и ретку животињу као симбол за челенку, али пошто ништа не знамо ни о грбоносцу ни о разлозима зашто би неко одабрао дабра за челенку, не могу ништа поближе да кажем, а да то ипак не буде пука асоцијација.

Везано за звезде, да имамо по једну звезду у кантону (то су поља која настају и спајањем грбова), могао бих са великом сигурношћу да тврдим да то има неке везе са Балшићима, али овде су звезде споредне шарже.

Не би требало зенемарити битан аспект, ако и у оригиналном грбу митрополита Саватија Руђића (Сколовића) као код грофа Саве Владиславића Рагузинског стоје три звезде на црвеном пољу, онда то јасно алудира на сродство са Звиздићима (Звијездовићима, Звијездић, de Stella), јер по предању су Гаговићи (Руђић-Соколовићи) и Владиславићи са Звиздићима од истог рода.

Било би добро да пре него што се упустимо у даљу дискусију потврдимо неким извором да грб са корица одговара грбу митрополита Саватија Руђића, јер између тог грба са корица и грба грофа Саве Владиславића Рагузинског нема никакве разлике. Три звезде у овом грбу, као и са Љубибратићима, немају везе са Звиздићима (иако ти је добро запажања и занимљив правац размишљања).

Кад се дотакох Љубибратића, занимљиво је да на гробу поунијаћеног епископа Петронија Љубибратића стоји композитни грб, где су Љубибратићи представљени у доњем кантону, а у горњем кантону је приказан крст између орла и веверице.

Претпостављам да је ове мотиве грбоносац преузео из челенки мало другачијег грба Љубибратића где се јављају орао, дабар и војник с мачем.

[Amicus]

Иако смо се Сол и ја спустили у воде хералдике, тај део приче о Соколовићима ћемо оставити за касније, а сад ћемо се још мало позабавити овим османским Соколовићима.

Што се тиче важних чињеница које још треба споменути у вези Соколовића кад је у питању највиша политика, јесте и то да су поред Мехмед-паше Соколовића још тројица Соколовића на краће време обнашали функцију великог везира Османског царства, а то су били Лала Мустафа-паша Соколовић (1580-1580), Лала Мехмед-паша Соколовић (1604-1606) и Дервиш-паша Соколовић (1606-1606).

[Сол]

Занимљива мастер теза Уроша Дакића; Будимпешта 2012

The Sokollu Family Clan and the Politics of Vizierial Households in the Second Half of the Sixteenth Century.

http://www.indabook.org/d/THE-SOKOLLU-FAMILY-CLAN-AND-THE-POLITICS-OF.pdf

[Amicus]

Занимљива мастер теза Уроша Дакића; Будимпешта 2012

The Sokollu Family Clan and the Politics of Vizierial Households in the Second Half of the Sixteenth Century.

http://www.indabook.org/d/THE-SOKOLLU-FAMILY-CLAN-AND-THE-POLITICS-OF.pdf

Добра је тема, али није баш детаљно обрађена, како би се очекивало.

Иначе, за овај период кад су Соколовићи на врхунцу моћи занимљиво је прочитати дело још једног Бошњака, који је такође био у сродству са Мехмед-пашом Соколовићем. Реч је о турском хроничару Ибрахиму Печујлији, који је написао Историју (1520-1576), а где се на много места спомињу разни Соколовићи.

Соколовића је било и у афричком делу царства, где се спомињу тројица Соколовића као намесници Египта: Хусрев-паша Соколовић (1534-), Мустафа-паша Соколовић (1560-1563) и Бехрам-паша Соколовић.

Детаљније: Јусуф Рамић, Бошњаци у Египту у вријеме турско-османске управе, Сарајево, 2012, стр. 20-22

[Željko]

Занимљива мастер теза Уроша Дакића; Будимпешта 2012

The Sokollu Family Clan and the Politics of Vizierial Households in the Second Half of the Sixteenth Century.

http://www.indabook.org/d/THE-SOKOLLU-FAMILY-CLAN-AND-THE-POLITICS-OF.pdf

Урош Дакић наводи да је Мехмед-паша Соколовић служио као канал кроз којег је Српска православна црква, а кроз њу и Српска православна популација, била под контролом Високе Порте.
То је логично, и Срби су како је раније писао Синиша у овој фази своје историје били "савезници" Турака.

Хришћанска грана Соколовића су држали патријаршију 30 година (1557 - 1587).
Откад је Мехмед-паша убијен крајем 1579, Соколовићи нормално почињу да губе утицај - а политички интереси и ставови патријарха бивају мање усклађени са Портом.
Наследници последњег патријарха Соколовића нијесу имали подршку Османске владе, па су покушали тражити помоћ од Римске курије и од Русије.
Како описује Дакић, ово је довело до спаљивања моштију Светога Саве, око двадесет година после смрти Мехмед-паше Соколовића.

Занимљиво, прочитаћу неком приликом читав овај рад.

[Željko]

"Окупљање потомака Мехмед-паше"
Вечерње новости, 19. септембар 2013
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:454850-Okupljanje-potomaka-Mehmed-pase

Slobodan Radović iz Užica traži rođake Đuroviće, Nenadiće i Kiridžiće i očekuje podršku. Voleli bi da se što pre sastanu na Ravancima, kod Rudog - poručuju u pismu „Novostima“

[Amicus]

Неки дан смо добили резултат Соколовића из Коњица, тестирани је такође присутан на форуму, па можда није лоше овде дотаћи се тог резултата, а потенцијално и размислити да се коментари са теме о новотестираним пребаце овде.

У прилог одгонетању порекла коњичких Соколовића, можда би требало испитати њихову везу са овим Ахмед-пашом Соколовићем, који је по предању подигао мост на Неретви у Коњицу.



Али ко је био и да ли је постојао Ахмед-паша Соколовић, у историји изгледа нема баш сагласности, можда у том смислу није лоше обратити пажњу и на писања овде.

[Amicus]

Нађох у Порекловој библиотеци родослов Соколовића према Живојину Андрејићу.



Занимљиво да је родоначелник Соколовића извесни Рупчић, кнез града Сокола, који је могао живети у првој половини 15. века.

Не знам да ли је познато шта више о том Рупчићу?

[Бакс]

Мене одмах подсети на Rubcich из илирских грбовника.



Они су ваљда били великаши из западног Хума.

[Amicus]

Мене одмах подсети на Rubcich из илирских грбовника.



Они су ваљда били великаши из западног Хума.

Наравно, спомињу се у селу Рупчићи, подно дубраве Црни Врх у Херцеговини, али тај топоним још увек није пронађен.

[crni]

Нађох у Порекловој библиотеци родослов Соколовића према Живојину Андрејићу.

Занимљиво да је родоначелник Соколовића извесни Рупчић, кнез града Сокола, који је могао живети у првој половини 15. века.

Не знам да ли је познато шта више о том Рупчићу?

На 221. страни додатка Грачаничког гласника 32/16, у поглављу Сокол у Међурјечју, чланка Есада Куртовића и Емира О. Филиповића са Филозофског факултета у Сарајеву, под насловом Четири босанска Сокола, аутори нам дају неке податке о Радоју Рупчићу-Зупчићу, кнезу града Сокола.

"... Ne zna se kada su tačno Osmanlije zauzele tvrđavu Sokol. To se desilo poslije januara 1466. godine.⁹¹ Tvrđavu Sokol Osmanlijama je predao izvjesni knez Radoje Zupčić, koji je za taj čin bio nagrađen posjedom.⁹² U Sokolu je bilo sjedište nahije koja je pripadala kadiluku Drina.⁹³ Ni narodna tradicija nije propustila da Stjepana Vukčića poveže sa Sokolom, mada mu je blagodeti Sokola obezbjedio njegov stric vojvoda Sandalj Hranić: ..."

⁹² U popisu iz 1468/1469: “Ova tri sela [Susečno, Trbušiča i Kukala] i sela Zakmur i Ćureva, koja su upisana, dole niže, na trećem listu, s one strane, data su od strane Visoke Porte knezu Radoju Zupčiću koji je predao Sokol, o čemu je donio svoj berat”, Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, 114. U popisu iz 1477: “Čifluk kneza Radoja. To je osoba koja je predala tvrđavu Sokol”, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, (Priredio A. S. Aličić), Orijentalni institut, Monumenta Turcica historiam Slavorum meridionalium illustrantia, Tomus sextus, Serija II, Defteri 3, Sarajevo, 1985, 361; Недим Филиповић, “Поглед на османски феудализам”, Годишњак Историског друштва Босне и Херцеговине, 4, Сарајево, 1952, 103; Атанасовски, Пад Xерцеговине, 115.
⁹³ Šabanović, Bosanski pašaluk, 138.

http://www.academia.edu/1177950/%C4%8Cetiri_bosanska_Sokola_Four_Bosnian_Falcons_

https://bs.wikipedia.org/wiki/Sokol_u_Međurječju

[Amicus]

На 221. страни додатка Грачаничког гласника 32/16, у поглављу Сокол у Међурјечју, чланка Есада Куртовића и Емира О. Филиповића са Филозофског факултета у Сарајеву, под насловом Четири босанска Сокола, аутори нам дају неке податке о Радоју Рупчићу-Зупчићу, кнезу града Сокола.

"... Ne zna se kada su tačno Osmanlije zauzele tvrđavu Sokol. To se desilo poslije januara 1466. godine.⁹¹ Tvrđavu Sokol Osmanlijama je predao izvjesni knez Radoje Zupčić, koji je za taj čin bio nagrađen posjedom.⁹² U Sokolu je bilo sjedište nahije koja je pripadala kadiluku Drina.⁹³ Ni narodna tradicija nije propustila da Stjepana Vukčića poveže sa Sokolom, mada mu je blagodeti Sokola obezbjedio njegov stric vojvoda Sandalj Hranić: ..."

⁹² U popisu iz 1468/1469: “Ova tri sela [Susečno, Trbušiča i Kukala] i sela Zakmur i Ćureva, koja su upisana, dole niže, na trećem listu, s one strane, data su od strane Visoke Porte knezu Radoju Zupčiću koji je predao Sokol, o čemu je donio svoj berat”, Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, 114. U popisu iz 1477: “Čifluk kneza Radoja. To je osoba koja je predala tvrđavu Sokol”, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, (Priredio A. S. Aličić), Orijentalni institut, Monumenta Turcica historiam Slavorum meridionalium illustrantia, Tomus sextus, Serija II, Defteri 3, Sarajevo, 1985, 361; Недим Филиповић, “Поглед на османски феудализам”, Годишњак Историског друштва Босне и Херцеговине, 4, Сарајево, 1952, 103; Атанасовски, Пад Xерцеговине, 115.
⁹³ Šabanović, Bosanski pašaluk, 138.

http://www.academia.edu/1177950/%C4%8Cetiri_bosanska_Sokola_Four_Bosnian_Falcons_

https://bs.wikipedia.org/wiki/Sokol_u_Međurječju

Ако је Зупчић, можда је од Зубаца неких?

[Делија]

http://www.opanak.net/poslednji-potomak-mehmed-pase-sokolovica-deklarisao-se-kao-srbin/

Чланак из "Политике " из 1929.године о последњем потомку Мехмед-паше Соколовића.

Ту је и коментар извесног господина Цицварића о пореклу Мехмед-паше Соколовића из породице Гаговић(име му је било Радован Гаговић а не Бајица Ненадић).