Петијевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Петијевићи, Херцег Нови
Припада хаплогрупи E-V13>Z19851, роду Бјелица-Орловића. Са другим Петијевићем из истог рода се разликује на само 1 од 23 маркера, а са свим осталима из рода на 4 или више маркера. Петијевићи имају неке вредности које их издвајају од већине осталих Бјелопавлића: DYS390=24 (Роћен исто 24, сви остали 25), DYS439=12 (сви остали 11), DYS456=18 (Вукић исто 18, сви остали 17 и мање), DYS635=21 (Нешић 22, сви остали 23). Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:
"Рrvi pisani pomen prezimena je iz 1690. godine u mletačkom popisu stanovništva na prostoru Herceg Novog. Porodično predanje je da smo poreklom iz Drobnjaka, od Karadžića iz sela Petnice, s tim što su Karadžići doseljenici u Drobnjake, (poreklom iz Vasojevića - Lijeva rijeka). Nakon Karlovačkog mira 1699, selo Petijevići našlo se kao pogranično selo sa turske strane granice. Sredinom 18. veka jedan mali ogranak Petijevića (tzv. Privraćeni), preselio se u susedne Mokrine na mletačkoj teritoriji. Najverovatnije nakon Berlinskog kongresa, 1878. kada je Hercegovina oslobođena od Turaka, neki od Petijevića se nastanjuju na prostoru Trebinja, a naši u Lastvu nakon Prvog svetskog rata.
Dakle, istorijskim izvorima potvrđena postojbina je selo Petijevići (od 1690.), koje je zapravo bilo zaselak sela Mokrina, ali su povlačenjem tursko - mletačke granice Mokrine ostale na mletačkoj teritoriji, a Petijevići se našli na turskoj. Ta granica je odredila i granice (mletačke) Boke i (turske) Hercegovine. Zato su i u turska vremena, a i za vreme Austo-ugarske, Petijevići pripadali srezu Trebinje, a u vreme Kraljevine Jugoslavije su pripojeni opštini Herceg Novi (i tako do danas). Inače, kako su Petijevići jedno od podorjenskih sela (podnožje Orjena), geografski se svrstavaju u Boku Kotorsku, iako su istorijski i administrativno bili u sastavu Hercegovine."
