Аутор Тема: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија  (Прочитано 45419 пута)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #120 послато: Април 02, 2017, 09:52:53 поподне »
Да се подсетимо

П Р И Г Р Е В И Ц А (први дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад

Становници села Приревица

У Пригревицу је 1945-47. године колонизовано 880 породица из Лике и Баније, као и мањи број из других крајева тадашње Југославије, са 4.752 члана, од тога је 54% женског пола. У 30% (255) породица носиоци колонизације су жене, а 4% породица су биле женске породице. Колонизовано је око 400 удовица палих бораца.

Пригревица припада апатинској општини, која је у саставу Западно-бачког округа са седиштем у Сомбору. Са Апатином, од кога је удаљена 10 км, повезана је асфалтним путем. Од Сомбора је удаљена 20 километара, са њим је повезана железничком пругом, која је међу најстаријим у Војводини, и аутобуском линијом. Налази се на прузи Суботица-Винковци. Кроз село пролази асфалтни пут који везује Апатин и Нови Сад. Село се налази на лесној тераси а места око ње на алувијалној равни Дунава. Надморска висина је 89 метара.

Садашњи назив село је добило 1947. године, а до тада је много пута мењано име, јер су се на овим просторима смењивале власти држава и народа.

Село се спомиње први пут 1318. године као Scentyvάn и 1361., као Zenthyvan, по племићкој породици Szentivάny. Вероватно је у XVI веку простор данашње Пригревице припадао породици Combor, која је у тадашњој жупанији имала преко 80 поседа (на основу тога је добио име град Сомбор).

 У 17. веку село се звало Prigrevica Senthyvan, 1772. године Sentivanprigrevica, почетком 19. века Prigleviza Szent Iwan, крајем века (1893.) Пригревица, у 20. веку Bacssenthivan; Prigleviczaszentivan; Bacsszent Ivan; Prigrebica, Prigrevica Sveti Ivan и Пригревица.

Масовније насељавање Срба у Војводину почело је у 15. веку, у време када је то подручје било веома мочварно, влажно, са пуно комараца.

Међутим, 1542. овај део је пао под турску власт (Сегедински санџак у Будимском пашалуку), тако да се у изворима може наћи да су 1554. године у Пригревици била само 2 домаћинства која су плаћала порез, и 6 домаћинстава која порез нису плаћала.

Крајем 16. века (1590.г.) у селу је било 17 домаћинстава. Не зна се тачно када је у Пригревицу масовније насељено српско становништво. Могуће је крајем 17. века, у време познате Велике сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690.).

Када су Турци победили аустријску војску код Качаника 1690. године, повлачила се аустријска војска али и Срби са Косова и Метохије. Срби су бежали према Београду, Сави, у Угарску.

Један крак је ишао преко Дунава код Петроварадина и пењао се према северу- према Суботици, а други према Драви код Осијека.Тако су колоне ишле према Баји, Сегедину, Сент Андреји. Тада су се неке српске породице задржале код Апатина (Вранешево, Букченовић, где је касније настала Пригревица).

Насељавање Угарске Србима је подржавао Леополд И, тако да је по попису Хабзбуршке монархије 1715. године у Бачкој било 97,6% Срба, Буњеваца и Шокаца, а 1720. године било 104.569 становника, од тога 76.000 Срба, 22 000 Буњеваца и Шокаца, 5. 000 Мађара и 750 Немаца.
По списку презимена породица, по пописима 1715, 1720 и 1725. године, може се видети да је у Пригревици Св. Иван било већинско српско становништво.

Презимена породица у Пригревици 1715.,1720., и 1725. године:

1715. године: Бачванин (11 пор.), Бачман (2), Виданац, Влашкалија, Вучетић, Гојкић, Карабуковац, Којкић, Колар, Куљанин, Лазић, Лежемирац, Ненадић, Роглотачин, Сомборац, Сентиванец, Старомиров, Топиљанин, Шољанин (30 породица).

1720. године: Ачанин (2), Боснај, Бандобранин, Будимац,Велички, Влашковић, Влашкалија, Вујезатин, Вујин, Доловац, Живковић Крицковац, Куљанин, Мађар, Ненадинац, Ошојбрат, Парчетић, Свирац (2), Старикнез, Стари, Стојановац, Старац, Сремац, Чупави, Швенобрат, Шовљанин. (24 породице).

1725. године: Беланин (2), Боловац, Вукоман, Вулетин, Вучетин, Доловац, Јанков, Јептим (2), Шовљанин, Марзончанин, Мађар, Крнајац, Сентиванец, Утомиров (3), Куљанин (3), Куцурац, Латинкин, Мали, Моја, Ненадић, Первачанин (2), Пећовић Пешовић, Попесетић, Рашковић, Савић, Савицин, Станимировић (2), Тадић (2), Цвејановић, Црни. Укупно 38 породица. У сва три пописа била су само домаћинства Куљанин и Шовљанин.


Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #121 послато: Април 02, 2017, 09:57:11 поподне »

11. Дамјан Калаба


Веома чудно презиме  за тај период у Војводини. Калаба је презиме које се појављује у Гламочу. Чисто сумњам да постоји веза између тих породица. Али ако и постоји, мада сам уверен да не постоји, Силбашани Калабе нису могли тада ни предпоставити да ће им рођаци колонизовати околно село, после 200 година.  ;D ;D ;D
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #122 послато: Април 02, 2017, 10:04:41 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (други  дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад

КОЛОНИЗАЦИЈА У ВОЈВОДИНУ У XVIII ВЕКУ

После Карловачког (1699.) и Пожаревачког мира (1718.) територија данашње Војводине је дошла под аустријску (хабсбуршку) власт. Већи део Срема и делови Бачке укључени су у војну границу. Тада су организоване велике сеобе народа: Велике сеобе Срба 1690. и 1739. године.

У XVIII веку, Карло VI, Марија Терезија и Јосип II су насељавали Војводину немачким, мађарским, словачким, русинским, румунским, српским, француским, италијанским итд. становништвом. Колонизације су назване Великим колонизацијама у Европи. Трајале су од 1722. до 1790. године.

У овом периоду колонизовано је у 46 села баната око 150.000 Немаца.

У Бачкој су колонизована насеља: Апатин (1749.), Букин (1750.), Колут (1753.), Hodschag (1756.). Терезијанска колонизација (по Марији Терезији) трајала је у периоду 1763. до 1773. године.

Постављен од царице, гроф Антон фон Котман је у року 5 година, населио Немцима 13 новооснованих села: Filipowa (1763.), Priglevica St. Ivan  1763, Gakowa, Neu Palank и Гајдобра (1964.), Kernei (1765.), Karawukowa (1766.), и Kruschiwl (1767.). Највише је досељено Румуна, Срба, Немаца (укупно 310.000 становника).

Јозефинска колонизација (по Јозефу II) је била у периоду између 1765. и 1790. године. Јозеф II је спровео реформе, 1785. године, којима је објединио Банат и Бачку у тзв. Темишварски дистрихт. Насеља Торжа и Савино село је населио 1784. , а 1786. године је населио 8 села са 2000 кућа: Бачку Паланку, Брестовац, Чонопља, Кљајићево, Кула, Парабућ, Милетић и Станишић. (Срем је дуже времена био покривен густим шумама, пун вукова и бара. Прва немачка општина у Срему била је 1791. године, Нова Пазова, а Инђија и Рума насељене су 1820-1840. године).

image uploader

КОЛОНИЗАЦИЈА НЕМАЦА У ПРИГРЕВИЦУ 1763. -1767. ГОДИНЕ

Од 1763. До 1767. године, у Пригревицу је плански колонизовано становништво са подручја територија Немачке, Аустрије, Чешке, Словачке итд.

Сабирни центар из кога колонисти пошли био је Улм. Ишло се од Нинберга, до Улма, затим Гунцбурга, Регенсбурга, Беча до Апатина, а одатле у Пригревицу. Из различитих подручја “des Altes Reich” је 101 породица, затим Lotharingen 63, Bӧhmen 19, Schlesien 7, Ӧsterreich 3, Bayern 3, Sachsen 2, Mӓhren 2, Tirol и Ungaria 9. Укупно 230 породица.

Уз то, колонистима је изграђена католичка црква (1764.г.). Средином 19. века изграђена је синагога, јер је, изгеда, међу досељеницима било и Јевреја. Село се брзо развијало.

Презимена породица у Пригревици у периоду од 1900. до 1945. године

На основу података из више извора, наводе се презимена породица које су живеле у Пригревици у периоду од 1900. до 1945. године: Amman, Azinger, Augustin; Basler, Bazarin, Beni, Berg, Berti, Beritsch, Bernhardt, Bischat, Bischof, Blechl, Blecht, Bluscht, Brand, Braun, Brauns, Bolinowisch, Bosch, Borkovic, Brettrager, Buschdruker, Buher, Burghardt, Buroherd; Cigar, Cothman; Dani, Dasvac, Dombeck, Drexsler, Drescher; Ebli, Ehefrau, Edl, Egert, Egertz, Egner, Ešli, Ergh; Fabach, Fabrach, Feger, Filipp, Fink, Finka, Fischer, Fradl, Frandl, Frank, Frick, Fuderer, Fuska, Fuzik; Gams, Gans, Ganto, Gasser, Gassmann, Gazer, Geiser, Gepart, Gerber, Gernei, Geppert, Gloksner, Grac, Grӓάtz, Gašpar, Gergen, Grassalkovish, Goschir, Gressel, Gumringer, Gurka, Guring, Gunisch; Hack, Heizer, Halija, Han, Hanc, Havc, Hadimar, Harjung, Harting, Haubert, Haus, Hausperger, Hausberger, Heiser, Heschler, Hemm, Hembeck, Hermann, Hiel, Himelbah, Himelsbuh, Hippich, Hok, Horvat, Horn, Hoffmann; Humilitas; Isinger, Illish; Jӓger, Juras, Juranowisch, Jurischish, Jungert; Kӓmmerer, Karl, Kasper, Katli, Kerscher, Kersner, Kernschner, Kesler, Kilian, Kirsch, Klett, Kleiner, Knӧbl, Kowasch, Korsch, Kopp, Kramml, Krammel, Krassler, Kravath, Kübler, Kirhenmajer, Klajsner, Knecht, Knebl, Kohl, Konrad, Krӓmer, Krampl, Kühn, Kuniš, Kleiner; Laser, Lehrmann, Lekc, Lendel, Lenz, Licmeger, Lindner, Lindmer, Litringen, Lnebl, Lorenc, Lowatsch, Lotz, Ludwig; Ludgardis; Mack, Mang, Mand, Manhardt, Mӓhr, Mahr, Mӓrz, Majer, Müarz, Martin, Menninger, Meinhohofer, Meszara, Michels, Misherls, Mischkowisch, Mihola, Mirić, Müller; Nagy, Neff, Nebl, Nobl, Noll, Njari, Nubert; Ott, Ofler, Ostiadal; Pahl, Pajs, Paitsch, Paitz, Panto, Petri, Pfajfer, Pferrer, Pest, Petschner, Philipp, Pingert, Pinkert, Pleli, Pintz, Princ, Posch, Pollmann, Prokopp, Pump, Pumer, Pundio; Raab, Reitenbach, Rackita, Remlinger, Renblinger, Reinhardt, Reitmayer, Rock Rottinger, Ronto, Ruzicka; Sabo, Santer, Sauber, Seidl, Seiring, Seter, Sihn, Spigl, Stainbuch, Stark, Straush, Stegmajer, Stefan, Sokola, Stӧckl, Surkob, Sunaritsch; Tabijas, Takasch, Tasman, Tafferner, Taufer, Tatman, Traub, Traul, Treer, Tettmann, Til, Tiesler, Tordi, Traub, Trauk, Tho, Theis, Tschumarditsch, Tschepella; Schӓfer, Schwager, Schering, Scheich, Schleich, Schesovic, Schmidt, Schneider, Schenberger, Schnept, Schrodi, Schrӧder, Schtadtlhater, Stadlhofer, Schrodi, Schtark, Schӧnbeger, Schwalm, Schwend, Schwager, Schpicer, Schpeizer, Schtefan, Schtegemayer, Schtudlhofer; Veigberger, Vasek, Verschner, Vis, Vinkov, Wagner, Wahl, Wall, Wasek, Wanscher, Weissberger, Weisenburger, Weiskopf, Walter, Weissgerber, Wiegerth, Wohl, Würtz; Udvory, Ungar, Utmaleki; Zelenka, Zieger, Ziegler, Zirbs (око 310 презимена).



Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #123 послато: Април 02, 2017, 10:15:22 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (трeћи  дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад

КОЛОНИЗАЦИЈА У ВОЈВОДИНУ У XVIII ВЕКУ

Али, да би се населило немачко становништво, из неких насеља потиснути су Срби који су ту живели. Пригревчки Срби су се морали преселити у Стапар, у коме су живели Срби.

Пре него што су насељени колонисти Немци, из Пригревице Св. Иван у Стапар је потиснуто преко 70, углавном, српских породица, које су пореклом са Косова. Отишла су и два православна свештеника, премештена је школа, општинска служба итд.

Презимена породица у Пригревици које су прешле у Стапар:

Ascanin,
Acsanszky,
Bellin,
Belin,
Bugarin,
Vakity,
Veszin,
Vlaskalin (2),
Gavrilovity,
Gyalacs,
Gyalacz (2),
Gruin (2),
Danilov,
Istakov,
Jerkovity,
Klaja,
Kleni,
Krajnik,
Krszovizy,
Kupuszinac,
Lazin,
Lascin,
Lagyenko,
Mandavac,
Masic,
Mitovan,
Milutinov,
Miloszev,
Mrkity,
Momirov,
Csupity, 
Macsarevity (2),
Matyarevity,
Martenonsky,
Marcikity,
Masity,
Maximov (2),
Ninko,
Ninkov,
Pantely,
Papulity,
Perisin,
Popov,
Puszovity,
Puskarevity,
Percsetity (2),
Radisev,
Raiti,
Raity,
Raletity,
Rastovity,
Raskovics,
Radivoj,
Radivojevity,
Szekulin,
Sztojancsev,
Sztojakov,
Stojsin,
Fasin, 
Tomics,
Tomin,
Turcsija,
Csupity (2),
Hangelin;
popa senior,
popa junior (старији и млађи поп),
Eccla Graeci Ritus (православна црква),
Communitas (опшинска кућа),
Educillarus Domus (школска кућа) – 73 породице, са 66 презимена.

Када је завршен Други светски и када је побеђен фашизам, Пригревица је опет променила становништво. До 1763. године у њој је живело српско становништво, вероватно највећим делом настањено после Велике сеобе 1690. године.

Терезијанском колонизацијом, 1763. године, добила је немачко, а од 1945.године, колонизацијом ФНР Југославије, добила је српско становништво.




Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #124 послато: Април 02, 2017, 10:22:15 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (чeтврти дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад


КОЛОНИЗАЦИЈА У ВОЈВОДИНУ 1945.-1948. ГОДИНЕ

За колонизацију у Војводину првобитно је планирано 39.000 породица, од тога 37.616 спојних колониста. Међутим, током колонизације мењале су се предвиђене квоте досељеника, те се у литератури наилази на различите податке о планираним и колонизованим породицама. Колонизацијом 1945-1948. године, у Војводину доселило се око 250.000 лица, у око 41.500 породица. Од тога 73% ( 162.447) Срба.

За Бачку је планирано 20.000 породица: из Хрватске 7.500, из Црне Горе 7.000, из БиХ 3.000 и из Србије 2.500 колониста. За Банат је планирано 16.500 породица: из Словеније 3.000, из Македоније 2.000, из Србије 3.000, из БиХ 8.500.
За Срем су планиране борачке породице из Срема, у западни Срем 500 породица из других делова Хрватске, али и из БиХ 500, из Србије 500 породица.

Колонисти из БиХ досељавали су се у Банат (8.500), Бачку (3000) и Срем (500). Предвиђено је насељавање око 12.000 породица са 76 000 људи у 38 насеља. Касније се број повећао на 14.500 породица.

Досељавали су се у места: Банатски Деспотовац, Катарина (Б. Тополовац), Лазарево, Наково, Мартиници (Лукићево), Шупљаја (Крајишник), Честерег, Сечањ, Клека, Сарча (Сутјеска), Свети Хуберт-Солтур- Шарлевир (Банатско Велико Село), Хајфелд (Нови Козарци), Мокрин, Перлез, Бочар, Остојићево, Бачка Паланка, Букин (Младеново), Тител, Обровац, Бачки Јарак, Каћ Будисава. Из Црне Горе досељавали су се у места: Бачко Добро Поље, Вепровац (Крушчић), Кула, Врбас, Сивац (стари и нови), Торж (Савино Село), Куцура, Црвенка, Секић (Ловћенац), Фекетић, Змајево (срезови: Кула, Бачка Топола и Нови Сад). Укупно је планирано 7.000 (или 7.200) породица за Бачку. Из Македоније су се колонисти досељавали у места: Глогоња, Јабука, Краљевичево (Качарево), Књићанин, Гудурица, Велико Селиште, Хајдучица, Стари Лец. Планирано је за Банат 2.000 породица, касније 2.400 породица. Из јужног дела Србије, досељавали су се у места у Бачкој и Банату: Каравуково, Парабућ (Ратково), Оџаци, Дероње, Српски Милетић, Банатски Карловац, Омољица, Банатски Брестовац, Мраморак, Ковин, Плоча, Бела Црква, Старчево, Баваниште, Пландиште. Колонисти из Словеније планирани су за Банат.Међутим, за колонизацију се определило 460, што је било мање за 2.540 породица, и та места су подељена другима.

За колонизацију из Хрватске планирано је 9.000 породица у Војводину и 1.000 у Барању.

Из Лике су становници колонизовани у места: Бачки Брестовац (400), Филипово- Бачки Грачац (250), Апатин (600), Стапар (350), Свилојево (50), Сонта (600), Дорослово (150), Пригревица (462),

Из Баније: Пригревица 377.

Из Кордуна насељавали су места: Чонопља (600), Крњаја-Кљајићево (700), Бездан (300);

Из Далмације су насељавали места: Станишић (1.200), Риђица (650).

Из Горског котара насељавали су: Бајмок (350), Бачки Брег (200).

Из округа Хрватско Приморје, Хрватско Загорје, планирана је колонизација за Срем и Барању ( 1000 пор.).

За Срем су предвиђене и борачке породице из Срема, а у западни Срем насељаване су породице из других делова Хрватске (500пор.).

Око 40 000 колониста из Хрватске колонизовано је у 14 насеља сомборског, апатинског и оџачког среза. По неким подацима из Хрватске је колонизовано 7.000. породица.

По националном саставу, у Војводину је колонизовано: 26.963 (71, 97%) Срба са 164.447 чланова, 6. 696 (17, 8 %), црногорских породица са 40.176 чланова, око 2.000 пододица Македонаца са 12.000 чланова, хрватских породица 1.189 са 7. 134 чланова, и око 460 словеначких породица.

О томе како су путовали колонисти до новог завичаја, како су распоређивани по насељима, формирајући босанска, србијанска, личка, херцеговачка итд. насеља, на какве проблем су наилазили, како је текла адаптација у нову еколошко-економско-социјално-културну средину, дају своје мишљење историчари.

 До сукоба је долазило при насељавање по рејонима (лички, банијски, далматински итд. део села), и оптуживање да ли су други појагмили боље куће, реоне.

Међутим, дуже могу трајати неспоразумевајући односи између староседелаца (нађоша) и колониста (дођоша) исте или различите националне припадности. Све је то могло утицати на инверзију (повратку у завичај), која је била највећа првих година после колонизације.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #125 послато: Април 02, 2017, 10:31:50 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (чeтврти дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад


КОЛОНИЗАЦИЈА У ВОЈВОДИНУ 1945.-1948. ГОДИНЕ

За колонизацију у Војводину првобитно је планирано 39.000 породица, од тога 37.616 спојних колониста. Међутим, током колонизације мењале су се предвиђене квоте досељеника, те се у литератури наилази на различите податке о планираним и колонизованим породицама. Колонизацијом 1945-1948. године, у Војводину доселило се око 250.000 лица, у око 41.500 породица. Од тога 73% ( 162.447) Срба.

За Бачку је планирано 20.000 породица: из Хрватске 7.500, из Црне Горе 7.000, из БиХ 3.000 и из Србије 2.500 колониста. За Банат је планирано 16.500 породица: из Словеније 3.000, из Македоније 2.000, из Србије 3.000, из БиХ 8.500.
За Срем су планиране борачке породице из Срема, у западни Срем 500 породица из других делова Хрватске, али и из БиХ 500, из Србије 500 породица.

Колонисти из БиХ досељавали су се у Банат (8.500), Бачку (3000) и Срем (500). Предвиђено је насељавање око 12.000 породица са 76 000 људи у 38 насеља. Касније се број повећао на 14.500 породица.

Досељавали су се у места: Банатски Деспотовац, Катарина (Б. Тополовац), Лазарево, Наково, Мартиници (Лукићево), Шупљаја (Крајишник), Честерег, Сечањ, Клека, Сарча (Сутјеска), Свети Хуберт-Солтур- Шарлевир (Банатско Велико Село), Хајфелд (Нови Козарци), Мокрин, Перлез, Бочар, Остојићево, Бачка Паланка, Букин (Младеново), Тител, Обровац, Бачки Јарак, Каћ Будисава. Из Црне Горе досељавали су се у места: Бачко Добро Поље, Вепровац (Крушчић), Кула, Врбас, Сивац (стари и нови), Торж (Савино Село), Куцура, Црвенка, Секић (Ловћенац), Фекетић, Змајево (срезови: Кула, Бачка Топола и Нови Сад). Укупно је планирано 7.000 (или 7.200) породица за Бачку. Из Македоније су се колонисти досељавали у места: Глогоња, Јабука, Краљевичево (Качарево), Књићанин, Гудурица, Велико Селиште, Хајдучица, Стари Лец. Планирано је за Банат 2.000 породица, касније 2.400 породица. Из јужног дела Србије, досељавали су се у места у Бачкој и Банату: Каравуково, Парабућ (Ратково), Оџаци, Дероње, Српски Милетић, Банатски Карловац, Омољица, Банатски Брестовац, Мраморак, Ковин, Плоча, Бела Црква, Старчево, Баваниште, Пландиште. Колонисти из Словеније планирани су за Банат.Међутим, за колонизацију се определило 460, што је било мање за 2.540 породица, и та места су подељена другима.

За колонизацију из Хрватске планирано је 9.000 породица у Војводину и 1.000 у Барању.

Из Лике су становници колонизовани у места: Бачки Брестовац (400), Филипово- Бачки Грачац (250), Апатин (600), Стапар (350), Свилојево (50), Сонта (600), Дорослово (150), Пригревица (462),

Из Баније: Пригревица 377.

Из Кордуна насељавали су места: Чонопља (600), Крњаја-Кљајићево (700), Бездан (300);

Из Далмације су насељавали места: Станишић (1.200), Риђица (650).

Из Горског котара насељавали су: Бајмок (350), Бачки Брег (200).

Из округа Хрватско Приморје, Хрватско Загорје, планирана је колонизација за Срем и Барању ( 1000 пор.).

За Срем су предвиђене и борачке породице из Срема, а у западни Срем насељаване су породице из других делова Хрватске (500пор.).

Око 40 000 колониста из Хрватске колонизовано је у 14 насеља сомборског, апатинског и оџачког среза. По неким подацима из Хрватске је колонизовано 7.000. породица.

По националном саставу, у Војводину је колонизовано: 26.963 (71, 97%) Срба са 164.447 чланова, 6. 696 (17, 8 %), црногорских породица са 40.176 чланова, око 2.000 пододица Македонаца са 12.000 чланова, хрватских породица 1.189 са 7. 134 чланова, и око 460 словеначких породица.

О томе како су путовали колонисти до новог завичаја, како су распоређивани по насељима, формирајући босанска, србијанска, личка, херцеговачка итд. насеља, на какве проблем су наилазили, како је текла адаптација у нову еколошко-економско-социјално-културну средину, дају своје мишљење историчари.

 До сукоба је долазило при насељавање по рејонима (лички, банијски, далматински итд. део села), и оптуживање да ли су други појагмили боље куће, реоне.

Међутим, дуже могу трајати неспоразумевајући односи између староседелаца (нађоша) и колониста (дођоша) исте или различите националне припадности. Све је то могло утицати на инверзију (повратку у завичај), која је била највећа првих година после колонизације.

P56,

можете ли ми објаснити која је сврха копирања текстова који су већ објављени на Пореклу и овдје на форуму?

Ко год имало прати форум зна да сам досад бар једно двадесет пута везано и за друге чланове писао да се исто не ради. Ово је форум, или како Невски каже разговаралиште, а не блог. Људи овдје треба да комуницирају, а не да читају километарске copy paste текстове, а поготово не текстове који су већ објављени на сајту порекло. Једино да отворимо посебан форум за љубитеље copy-paste опције па да се иживе до краја...

Будите сигурни, а то се односи и на остале чланове који слично раде, да ћу убудуће брисати такве постове...

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #126 послато: Април 02, 2017, 10:33:49 поподне »
Из Лике су становници колонизовани у места: Бачки Брестовац (400), Филипово- Бачки Грачац (250), Апатин (600), Стапар (350), Свилојево (50), Сонта (600), Дорослово (150), Пригревица (462).

Не знам због чега је изоставњен Колут.  ???

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #127 послато: Април 02, 2017, 10:35:28 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (пeти дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад


КОЛОНИЗАЦИЈА У ПРИГРЕВИЦУ 1945-48. ГОДИНЕ

Почетком октобра 1945. године образована је комисија за колонизацију у Пригревици. Прва породица је стигла 10 октобра 1946. а остале су дошле 29 октобра и неке у фебруару 1946. године.

 У јануару 1946.године, дошли су Банијци. Последњи транспорт из Лике је био 21 маја 1947.године са 122 људи. Појединачно, око 40 породица је долазило до 1949. године.

У Пригревицу је од 1945. до 1947.године колонизовано око 880 породица са 4.752 чланова ( даљем тексту се наводе породице а не домаћинства). Просечан број чланова породице је 6,2. Било је око 46% (2.181) мушког и 54, 4% (2.571) женског становништва, што је и разумљиво с обзиром да је много мушког становништва страдало у Другом светском рату. Страдали су у партизанским јединицама или у НДХ као жртве фашизма.

Носиоци колонизације су били борци, родитељи и удовице палих бораца. У 255 (30%) случајева носиоци колонизације биле су жене, а око 4% су биле чисто женске породице. Колонизовано је преко 400 удовица палих бораца. У завичај се вратило око 100 породица са 470 чланова (11,6%).

Из Лике су колонизоване 468 (52%) породице са 2.535 чланова.
Највише је колонизованих породица из бившег среза (котара) Госпић, затим следе Доњи Лапац, Удбина, Срб, коренички. У породицама је било просечно 7,1 чланова.

Из Баније је колонизована су 377 породица, са 2.027 чланова, од тога 923 мушког и 1.104 (54,4%) женског пола. Просечно је у домаћинству било 5,4 чланова.

Највише колонизованих Лика, Петриња, Костајница. Из осталих крајева колонизовано је 35 породица, са 190 чланова.

По попису становништва 1948. године, у Пригревици је било 5.129 становника, што значи да се становништво још досељавало. Од тога су 92% били колонисти из Лике и Баније. Остали су били колонисти из других крајева. Али, треба нагласити да је село насељено колонистима, што је било ретко у време колонизације.

Колонисти по презименима из Лике и Баније у Пригревици 1945-47. године

Анализирајући, углавном, српска презимена у Пригревици у XVIII веку, види се да је занемарљив број породица са истим презименом.

Презимена личких и банијских породица се разликују, односно веома је мали број презимена која постоје у обе групе, иако је становништво, углавном, српске националности.

Доселило се више личког становишта, али имају знатно више породица истог презимена (колонисти Личани имају око 115, Банијаци око 300 презимена).
Вероватно је то и због тога што се за колонизацију на Банији, из више села опредељивао мањи број породица.
Зна се да је код Банијаца дужи период било знатног опирања колонизацији, јер у време агитације за колинизацију нису пруихватали образложење тадашњих власти да је колонизација потребна из економских разлога.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #128 послато: Април 02, 2017, 10:36:26 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (шeсти дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад


КОЛОНИЗАЦИЈА У ПРИГРЕВИЦУ 1945-48. ГОДИНЕ


Презимена колониста из Лике 1945-1947. године (број у загради је број породица истог презимена)

ГОСПИЋ (392 породице):

Град: Чанак.

Широка Кула:
Ракић (20),
Сердар (14),
Кнежевић (12),
Чанак (12),
по 10 породица Дмитровић, Милеуснић и Човић,
Вујновић (8)
Паскаш (8),
Ловрић (7),
Ковач (6),
Милисављевић (5),
Узелац (5),
Марић (4),
Чубрић (4),
 по 3 породице Жужић, Рапајић, Класнић, Умиљендић, Штрбац,
по 2 Јелић, Миљановић, Новковић, Суџуковић,
 по 1 породица Кораћ, Косановић, Одановић, Радмановић, Репац, Чубрило (укупно 167);

Острвица:
Радмановић (12),
Димић (9),
по 3 породице Панџић и Половина,
по 2 породице Бакић, Богдан, Кранчевић, Теслић, и
по 1 породица Басарић, Галовић, Зобеница, Ковач, Наранџић и Цигановић;

Вребац:
по 5 породица Драгосавац, Узелац и Мандарић,
Наранџић (4),
Крајновић (3),
по 2 породице Новковић, Поповић, Угарак, и
по 1 породица Балаћ, Павичић, Рајшић, Сунајко, Тодорић, Цетина, Црнокрак, Шакић, Шуша;

Могорић: Радаковић (9), Корица (7), Ђаковић (5), по 4 породице Илић и Маљковић, Чанковић (3), по 1 породица Басарић, Заклан, Кравић, Лазић, Милојевић;

Радуч:
Калинић (6),
Ћелић (5),
по 3 породице Покрајац и Дејановић,
Мркајло (2) и
по 1 породица Врачар, Гајић, Гњатовић, Јелача, Дошен, Купрешанин;

Павловац: Новковић (8), по 2 породице Граовац, Доброта, Његомир, Томаш и Ћурчић, по 1 породица Бурсаћ, Драгосавац, Кораћ, Павковић и Теслић;

Почитељ:
по 3 породице Витас и Узелац,
по 2 породице Вуксан и Љубојевић,
по 1 породица Маодуш, Мишчевић, Павлица и Поткоњак (ук.14);

Барлете:
Басарић (6),
Судар (4),
Рајшић (3) и
Рашета;

Дивосело:
Почуча (4),
по 2 породице Обрадовић и Поткоњак,
по 1 породица Бјеговић, Вујновић, Драгаш, Плећаш, Рајчевић;

Медак:
по 2 породице Загорац и Петровић,
по 1 породица Љесковац, Маодуш, Марић, Михић, Узелац;

Орнице:
Пјевач,
Поткоњак;

Смиљан:
Пејновић (3),
2 Вранеш,
по 1 Богић и Лемнајић;

Мушалук:
Бешић;

Завође:
Ћурчић.

ДОЊИ ЛАПАЦ:

Град:
Влатковић;

Дољани:
 Медић (4),
 Мајсторовић (3),
по 2 породице Дошен, Радаковић и Филиповић,
по 1 Дотлић, Дукић, Крнета, Обрадовић и Тепавац;

Добросело:
Мандић (2),
по 1 породица Војновић, Медић, Опачић, Половина;

Осредци:
по 2 породице Зорић и Павковић, Бокан и Новковић;

Небљуси:
Кењало (2),
Чучак;

Суваја:
Пуача,
Рашета;

Брђани:
Пувача;

Круге:
Бешир,
Влатковић;

Бротња:
Вукас,
Рађеновић.

УДБИНА:

Јошан:
Мандић (4),
по 3 Бањанин (3),
по 1 породица Вранић, Диклић, Машић, Радаковић и Узелац;

Средња Гора:
Баста,
Дивјак;

Курјак:
Матић,
Шарац;

Мутилић: Поповић, Вулетић, Ђукић;

СРБ:

Град:
Десница;

Натека:
Дамјановић;

Купирово:
Шијан (2),
Калинић,
Рашета;

КОРЕНИЦА:

Љубово:
Ракић (2),
Кнежевић;

Пећани:
Свилар;

БРИЊЕ:

Град: Стокућа.

ЛИКА,

непознато место:

Станисављевић (3),
Иванишевић,
Шкундрић,
Марчетић,
Обрадовић,
Ђокић,
Кнежевић,
Лукић,
Грковић.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #129 послато: Април 02, 2017, 10:42:42 поподне »
P56

Прва опомена пред искључење.

Разлог: необазирање на упозорење администратора.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #130 послато: Април 02, 2017, 10:42:57 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (сeдми дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад


КОЛОНИЗАЦИЈА У ПРИГРЕВИЦУ 1945-48. ГОДИНЕ

Презимена колониста из Баније 1946-1947. године

ДВОР НА УНИ ( 185 породица):

Двор на Уни:
Ћалић (2),
по 1 породица Бегић, Ванић, Винчић, Вранеш, Вукшић, Дурман, Илибашић, Касап, Шеста, Ковачевић, Маљковић, Рајшић и Ресановић:

Зут:
Мрђеновић (10),
Ракас (9),
Подунавац,
Тривуновић;

Доњи Жировац:
по 3 породице Остојић и Сузић,
по 2 Дрљача, Царић, Тинтор,
по 1 породица Владушић, Зорић, Јарић и Чугаљ;

Љубина:
Тадић (6),
Радојчић (4),
Стојаковић (3),
Милаковић,
Рудић;

Јавница:
Несванулица (4),
Живковић (3),
Цветојевић (2),
по 1 породица Драгољевић,
Видовић,
Боројевић и
Милић;

Врпоље:
Крбавац;

Сочаница:
Стамболија (5),
Тадић (3),
Рудић (2),
Драгосављевић):

Комора:
Бодловић (3),
по 2 породице Арбутина, Мећава, Савић, Зорић, Царић;

Љесковац:
Зубер (6),
по 1 породица Бањанац, Вечерко, Товарлозе и Шушњар;

Јаворањ:
по 3 породице Јарић и Крњајић,
Лотина (2),
по 1 породица Опачић и Џаја, Пањковић;

Станић-Поље:
по 3 породица Рајшић и Штрбац,
Видовић (2),
Здјелар;

Мајдан:
Касап (3),
Добрић (2),
по 1 Остојић, Ресановић и Сузић;

Добретин:
Подунавац (2),
по 1 породица Дробњак, Грубор, Маливук, Сирота и Царић;

Ораховица:
Вранешевић (2),
по 1 породица Добрић, Јаковљевић и Цвркљај;

Гаге:
Миличевић (2),
по 1 породица Бодловић, Гагић и Ковачевић;

Брђани:
Роксандић (2),
Ивковић;

Рујевац:
Топо (2),
Меничанић;

Чавловица:
по 1 породица Ђурашиновић, Ковачевић и Стевчић;

Косна:
Боројевић;

Матијевићи:
Боројевић;

Врпоље:
Ђурић,
Арбутина,
Тривановић;

Закопа:
Вучетић,
Ресановић;

Педаљ:
Вујичић,
Грчић.


Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #131 послато: Април 04, 2017, 10:18:01 пре подне »
Не знам да ли сте већ поставили негде ово, али ево кога интересује нек отвори мапу (није важно да ли је баш све добро уцртано), потражите своје место, видите како се пише на мађарском, укуцате тако у претрагу и видите ко је у њему живео 1570.године.
Што рече Р56 (а велики поздрав за њега и апелујем да се врати на форум), није ни чудо што нико не мари превише за порекло кад смо укорењени и срасли с овим тлом још од пре цара фараона :)
мапа  https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=190&layout=s
Пример:
Сивац(Szivac) https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=200&layout=s
Куцура https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=326&layout=s&query=kucura
Турија https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=320&layout=s&query=turija
Сента(Szenta) https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=40&layout=s&query=szenta
Тител https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=335&layout=s&query=%20TITEL%20v%C3%A1ros

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #132 послато: Април 04, 2017, 11:18:20 пре подне »
Хвала Vojbin-e на приложеним смерницама!

Да ли приказана Kanizsa одговара данашњем Новом Кнежевцу тi. Новоi Кањижи тi. Törökkanizsa?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #133 послато: Април 04, 2017, 05:07:29 поподне »
Не знам да ли сте већ поставили негде ово, али ево кога интересује нек отвори мапу (није важно да ли је баш све добро уцртано), потражите своје место, видите како се пише на мађарском, укуцате тако у претрагу и видите ко је у њему живео 1570.године.
Што рече Р56 (а велики поздрав за њега и апелујем да се врати на форум), није ни чудо што нико не мари превише за порекло кад смо укорењени и срасли с овим тлом још од пре цара фараона :)
мапа  https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=190&layout=s
Пример:
Сивац(Szivac) https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=200&layout=s
Куцура https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=326&layout=s&query=kucura
Турија https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=320&layout=s&query=turija
Сента(Szenta) https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=40&layout=s&query=szenta
Тител https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=335&layout=s&query=%20TITEL%20v%C3%A1ros

Хвала. Ово су драгоцени подаци.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #134 послато: Април 04, 2017, 05:31:43 поподне »
Само да изразим подршку и Синиши у завођењу реда и P56 у останку на форуму. :)

Поента форума је дисксуија, а не копирање текстова, за то су довољни линкови... евенутално овде можемо постављати своје преводе неких пописа... јер тога онда нема даље, и ствар је наша и оригинална. ;)

Мени је драго што постоје ова тема и она о Србима о Банату, јер су биле потребне, убудуће се само треба прилагодити форумском типу дискусије! 8)



Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #135 послато: Април 05, 2017, 08:51:57 пре подне »
Само да изразим подршку и Синиши у завођењу реда и P56 у останку на форуму. :)

Поента форума је дисксуија, а не копирање текстова, за то су довољни линкови... евенутално овде можемо постављати своје преводе неких пописа... јер тога онда нема даље, и ствар је наша и оригинална. ;)

Мени је драго што постоје ова тема и она о Србима о Банату, јер су биле потребне, убудуће се само треба прилагодити форумском типу дискусије! 8)

Амикусе, све је у реду, схватио сам Синишу, нисам приметио одмах шта ми је написао, а кад сам прочитао могуће  је  да сам погрешно разумео, дакле моја је грешка била, мислим да смо то превазишли. Идемо даље.

Мада, већ сам негде или некоме написао да дати линкови после пар година често не могу да се отворе, а оно што ми пренесемо са линка у краћим цртама (наравно) остане.   

Ти си у сваком слуачју увек доприносио на корист и  добронамерно.
Свако добро.

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #136 послато: Април 05, 2017, 10:55:00 пре подне »
Хвала Vojbin-e на приложеним смерницама!

Да ли приказана Kanizsa одговара данашњем Новом Кнежевцу тi. Новоi Кањижи тi. Törökkanizsa?
Нема на чему Сол!
А за Кањижу.... па не знам колико је све добро реконструисано на мапи, али овако како је смештена, требало би да одговара данашњем Новом Кнежевцу(Törökkanizsa)

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #137 послато: Април 07, 2017, 10:20:43 пре подне »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #138 послато: Април 11, 2017, 02:58:48 поподне »
943-1660-1-SM.pdf 8 (Кога више занима може о овом раду прочитати на овом линку)

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Књига XXXIX-1 (2014)
Snežana Božanić UDK 271.22(497.11)“1954/1965“:
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

PROŠLOST BAČKOG BRESTOVCA U DISKURSU CRKVENE DELATNOSTI BORIVOJA Č. ĐORĐEVIĆA (1954-1965)


Bački Brestovac se prvi put dokumentovano pominje u prvoj polovini XVI veka, u urbarijalnom popisu iz 1543. godine, pod nazivom „Nagy-Bresztovácz (major)“.
Davao je godišnji harač u iznosu od 16 novčića (Borovszky, 1909, 154). Bio je to period kada je Bačka, odnosno ovaj deo tadašnje južne Ugarske dopseo pod vlast Osmanskog carstva.

Prema Defteru Segedinskog sandžaka (1553. dec.6. – 1554. nov. 24) „Beresztács“ je imao ukupno 10 kuća, od kojih su tri plaćale ha rač, a sedam nije (Popović, 1925, 120-125). „Bresztovo“ je oko 1570. imalo 5 kuća
koje su plaćale harač, a 1590. godine osam.

Tokom Velikog Bečkog rata Turci su bili proterani iz Bačke, a ovaj deo Podunavlja je u sklopu Habsburške monarhije imao važnu militarnu ulogu.

Naime, Sombor je 1702. dobio status vojnog šanca (Fossatum Militare), na novostvorenoj Potiskoj vojnoj granici.

Brestovac „selo išanac“ se našao pod Segedinskom vojnom komandom, i pripadao je Somborkoj
miliciji.

U drugoj polovini 1745.godine, rasformirani su granični šančevi Subotica, Sombor, Brestovac i Palanka.

Početkom XVIII veka Brestovac je bio isključivo naseljen stanovništvom pravoslavne veroispovesti.

Hram posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu podignut je 1743. a osvećen 6. avgusta 1744 godine  Crkva je više puta u svojoj istoriji dograđivana i zidana, da bi današnji izgled poprimila u XIX veku.

U doba vladavine carice Marije Terezije (1740-1780) dolazi do naseljavanja Nemaca, i u daleko manjem broju Francuza, u Brestovac.

Tokom XX veka, u granicama Kraljevine SHS/Jugolsavije, i zatim socijalističke Jugolsavije, srpsko stanovništvo u dve značajne migracije naseljava ovo mesto.

U aprilu 1924 godine,naseljene su 44 srpske porodice iz okoline Budimpešte (Pomaz, Čib, Čobanac), u
selo. Bili su to tzv. „Srbi Optanti“, po kojima se jedan kraj sela i danas tako zove (Gaćeša, 1968, 195).

Nakon završetka Drugog svetskog rata, Nemci napuštaju mesto, da bi tokom jeseni 1945. godine u Bački Brestovac bilo doseljeno 950 srpskih porodica sa 5.270 članova. Kolonisti su bili iz Brinja, Korenice, Otočca,
Gospića, Bihaća i drugih krajeva.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #139 послато: Април 11, 2017, 03:21:19 поподне »
О послeдњим "лалама" из Сeнт Андрeјe У Бачком Брeстовцу говори чланак из Блица од 11. 01. 2011.годинe, аутора Слободана Мирића (кога занима вишe о овомe можe на овом линку прочитати цeо чланак).

http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/iz-sent-andreje-u-backu-pa-u-london-i-njujork/byrx45s


Iz Sent Andreje u Bačku, pa u London i Njujork

Od 168 potomaka Srba koji su 1924.godine iz Sent Andreje došli u Bački Brestovac ostalo je još devet osoba, a ostali su se razišli po svetu. Poslednji doseljenik, koji je posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, na osnovu Trijanonskog ugovora, iskoristio pravo da iz Mađarske pređe u Bačku umro je pre pet godina.

Preostale potomke «optantskog sporazuma» o seobi stanovništva danas nazivaju poslednje Lale iz Sent Andreje.

Mirko Ostojić kaže da u Dositejevoj ulici, koju su formirali doseljenici iz Sent Andreje, danas živi još jedan Berić, četiri Đukića, tri Tomaševića i jedan Petrović. Naši stari su sa Arsenijem Čarnojevićem bežali od Turaka i došli do Sent Andreje. Posle smo putovali na jug, ali je seoba nastavljena i iz Bačkog Brestovca.

- Sećam se dedine priče o dolasku Srba iz Mađarske u Kraljevinu SHS. Prilikom ukrcavanja na šlep ispratila ih je brojna rodbina i komšije. Bilo je mnogo suza. Šlep je pristajao u Šolti, Kaloču, Srpskom Kovinu i Herceg Santu, a poslednje odredište bilo je pristanište u Novom Sadu. Odatle su vozom stigli u Brestovac - kaže Siniša Ajdžanović.

- Kao većina doseljenika iz Sent Andreje govorio je srpski, mađarski, nemački i pomalo slovački. Ispostavilo se da je to veoma važno, jer zahvaljujući poznavanju jezika, srpska zajednica je u Brestovcu očuvana za vreme Drugog svetskog rata - priča Mirko Ostojić.

Srbi u Mađarskoj i Mađari u novostvorenoj Kraljevini SHS mogli su da ostanu u mestima boravka ili da se presele u državu u kojoj živi većina njihovih sunarodnika.

Do 50.000 Srba iz Mađarske odlučilo je da se doselili u Bački Brestovac, Borču, Sentu, Adu i Mol.
« Последња измена: Април 11, 2017, 03:23:23 поподне P56 »