Аутор Тема: Стара Србија-Срби и Албанци  (Прочитано 82987 пута)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #320 послато: Август 29, 2017, 04:48:39 пре подне »
Puka je 1571. potpuno katolička.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #321 послато: Новембар 09, 2017, 01:55:48 поподне »
Досељавање избеглица из Албаније на КиМ 1960-их и 70-их:

http://www.kmnovine.com/2017/10/kishad.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #322 послато: Новембар 09, 2017, 02:28:28 поподне »
Досељавање избеглица из Албаније на КиМ 1960-их и 70-их:

http://www.kmnovine.com/2017/10/kishad.html

Ја сам наишао на податак да су након Другог светског рата југословенске комунистичке власти насељавале на одузетим имањима српских колониста и аутоколониста албанске качаке и/или њихове потомке претходно избегле у Албанију, под геслом да их "враћају правим власницима". Ови качаци су заиста били истерани из Прве Југославије и углавном су се населили на северу Албаније, али се то догодило због њиховог разбојничког, побуњеничког и антиуставног деловања, због чега су им имања (која су углавном била велика површином и на најплоднијој земљи) била одузимана и додељивана породицама колониста; комунисти су тај процес изокренули. Ово је очигледно рађено са намером, јер је потпуно сулудо било подривати интегритет државе насељавањем екстремних антисрпских и антијугословенских елемената, који су због таквог свог деловања већ били протерани у Албанију и земља им је конфискована; некоме у комунистичкој врхушки је овакав сплет догађаја, сасвим сигурно, одговарао. Тај процес је настављен са даљим насељавањем "политичких избеглица" из 60-тих и 70-тих о којима је реч у чланку, а вероватно су и горепоменути качаци и њихови потомци потпадали под ову дефиницију када су насељени (тј. враћени) 40-тих и 50-тих година 20. века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #323 послато: Новембар 09, 2017, 02:31:52 поподне »
Ја сам наишао на податак да су након Другог светског рата југословенске комунистичке власти насељавале на одузетим имањима српских колониста и аутоколониста албанске качаке и/или њихове потомке претходно избегле у Албанију, под геслом да их "враћају правим власницима". Ови качаци су заиста били истерани из Прве Југославије и углавном су се населили на северу Албаније, али се то догодило због њиховог разбојничког, побуњеничког и антиуставног деловања, због чега су им имања (која су углавном била велика површином и на најплоднијој земљи) била одузимана и додељивана породицама колониста; комунисти су тај процес изокренули. Ово је очигледно рађено са намером, јер је потпуно сулудо било подривати интегритет државе насељавањем екстремних антисрпских и антијугословенских елемената, који су због таквог свог деловања већ били протерани у Албанију и земља им је конфискована; некоме у комунистичкој врхушки је овакав сплет догађаја, сасвим сигурно, одговарао. Тај процес је настављен са даљим насељавањем "политичких избеглица" из 60-тих и 70-тих о којима је реч у чланку, а вероватно су и горепоменути качаци и њихови потомци потпадали под ову дефиницију када су насељени (тј. враћени) 40-тих и 50-тих година 20. века.

Потпуно бих разумео да су тако нешто радили врхови југословенске комунистичке власти који долазе из хрватског народа, али на жалост, ово су радили сами Срби. Сами Срби су терали свој народ, а насељавали анти-српске и анти-југословенске Албанце.
Никад нећу моћи да схватим такве људе. Као да су намерно желели да разоре сопствену државу и униште сопствени народ.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #324 послато: Новембар 09, 2017, 02:54:30 поподне »
Прошлог лета сам имао прилику да читам оригинална документа из СУП-ова на КиМ и из општина. Били су то разни дописи, пословна писма и наређења. У тим документима отворено пише како су локалне самоуправе куповале имања Срба који су решили да селе са Косова, по тржишној цени и онда их давали локалном СУП-у да та имања додели новим досељеницима из Албаније. Ту су се и нашли извештаји полиције са терена где се пише о злочинима које су новодосељени Албанци чинили према Србима и Ромима које су затекли. Колико сам видео било је и случајева да су досељеници из Албаније злостављали и врло често пљачкали локалне Албанце. Иначе лист Српске православне цркве "Правосавље" врло често је писао о злочинима над Србима и њиховом протеривању са Косова и Метохије 1960-их и 1970-их. То је можда био једини лист у СФРЈ који се бавио овом темом. Готово у сваком броју постоји бар по један чланак о страдању Срба на КиМ.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #325 послато: Новембар 09, 2017, 03:05:44 поподне »
Ја сам наишао на податак да су након Другог светског рата југословенске комунистичке власти насељавале на одузетим имањима српских колониста и аутоколониста албанске качаке и/или њихове потомке претходно избегле у Албанију, под геслом да их "враћају правим власницима". Ови качаци су заиста били истерани из Прве Југославије и углавном су се населили на северу Албаније, али се то догодило због њиховог разбојничког, побуњеничког и антиуставног деловања, због чега су им имања (која су углавном била велика површином и на најплоднијој земљи) била одузимана и додељивана породицама колониста; комунисти су тај процес изокренули. Ово је очигледно рађено са намером, јер је потпуно сулудо било подривати интегритет државе насељавањем екстремних антисрпских и антијугословенских елемената, који су због таквог свог деловања већ били протерани у Албанију и земља им је конфискована; некоме у комунистичкој врхушки је овакав сплет догађаја, сасвим сигурно, одговарао. Тај процес је настављен са даљим насељавањем "политичких избеглица" из 60-тих и 70-тих о којима је реч у чланку, а вероватно су и горепоменути качаци и њихови потомци потпадали под ову дефиницију када су насељени (тј. враћени) 40-тих и 50-тих година 20. века.

Комунисти су били црвено зло.  Друга Југославија се темељила на анти-српству, опште је позната она парола "Слаба Србија јака Југославија", а заправо Србија треба заменити са Срби зато што је српски фактор гушен на сваки могући начин и у осталим републикама не само у Србији.
Због слабљења српског фактора пољуљани су темељи Југославије и у комбинацији са страним фактором десило се да се она распадне у крвавом грађанском рату у ком су нажалост Срби прошли најгоре.

Моји преци и рођаци или нису учествовали у другом рату или су били Четници, и драго ми је што ниједан мој предак или ближи рођак није био у Партизанима.
« Последња измена: Новембар 09, 2017, 03:09:22 поподне Свевлад »

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #326 послато: Новембар 09, 2017, 03:56:52 поподне »
Потпуно бих разумео да су тако нешто радили врхови југословенске комунистичке власти који долазе из хрватског народа, али на жалост, ово су радили сами Срби. Сами Срби су терали свој народ, а насељавали анти-српске и анти-југословенске Албанце.
Никад нећу моћи да схватим такве људе. Као да су намерно желели да разоре сопствену државу и униште сопствени народ.

Није ми јасно какву је ико корист имао од Косовара, кад су они били отворени антијугословенски елемент чијих је 90% и више припадника на овај или онај начин сарађивало са нацистичким окупатором. Протјерани су југословенски Италијани, међу којима је било доста оних који се нису слагали са нацистичком и фашистичком окупацијом Југославије, а косовски Албанци не само да су амнестирани, већ су за своје отворене пронацистичке ставове током рата чак и награђени аутономијом и забраном повратка Срба у те крајеве из којих су изгнани. Филмови су о њиховом непостојећем "антифашизму" снимани, сјетимо се "Капетана Лешија". Чак су и ти малобројни албански комунисти са Косова имали исти поглед на српско-албанске односе и судбину Косова као што су имали и балисти.

Никаква мирна коегзистенција православних Словена и муслиманских Албанаца није била могућа, а што је најгоре, то су сви знали, а скоро нико се није усудио о томе јавно проговорити. Иронично, утицајнији муслимански Албанци су неријетко и показивали одређени степен толеранције према православним Србима док је на тим просторима још увијек владао шеријат и док су Срби били потлачени кметови. Али од пада Османског царства и губитка свих друштвених привилегија, муслимански Албанци почињу Србе мрзјети далеко више него прије.
Једини начин да се спријече будући ратови била је тотална географска сепарација Срба и муслиманских Албанаца, те размјена становништва између Србије и Албаније.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #327 послато: Новембар 09, 2017, 05:44:15 поподне »
Није ми јасно какву је ико корист имао од Косовара, кад су они били отворени антијугословенски елемент чијих је 90% и више припадника на овај или онај начин сарађивало са нацистичким окупатором. Протјерани су југословенски Италијани, међу којима је било доста оних који се нису слагали са нацистичком и фашистичком окупацијом Југославије, а косовски Албанци не само да су амнестирани, већ су за своје отворене пронацистичке ставове током рата чак и награђени аутономијом и забраном повратка Срба у те крајеве из којих су изгнани. Филмови су о њиховом непостојећем "антифашизму" снимани, сјетимо се "Капетана Лешија". Чак су и ти малобројни албански комунисти са Косова имали исти поглед на српско-албанске односе и судбину Косова као што су имали и балисти.

Никаква мирна коегзистенција православних Словена и муслиманских Албанаца није била могућа, а што је најгоре, то су сви знали, а скоро нико се није усудио о томе јавно проговорити. Иронично, утицајнији муслимански Албанци су неријетко и показивали одређени степен толеранције према православним Србима док је на тим просторима још увијек владао шеријат и док су Срби били потлачени кметови. Али од пада Османског царства и губитка свих друштвених привилегија, муслимански Албанци почињу Србе мрзјети далеко више него прије.
Једини начин да се спријече будући ратови била је тотална географска сепарација Срба и муслиманских Албанаца, те размјена становништва између Србије и Албаније.

Разлог је врло баналан - Албанија, али и нпр. Мађарска, су биле у то време "братске" социјалистичке земље, те њихове националне мањине нису протериване (иако су сарађивале са окупаторима или су то саме биле), док су Немачка и Италија биле "окупатори" те сада Немаца и Италијана на простору бивше Југославије углавном нема. Има ту такође и ставова КПЈ о Албанцима у Југославији за време Краљевине, где су они проглашени "угњетенима и потлаченима" од стране "великосрпске буржоазије", па је морала да се исправи та "историјска неправда" према њима.  ::) Само прелистајте закључке Четвртог конгреса КПЈ у Дрездену 1928. године:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81_%D0%9A%D0%9F%D0%88

Касније су ови ставови донекле ревидирани, али не суштински, те је остао исти благонаклон однос према Албанцима на КиМ и у Македонији, иако су они огромном већином током окупације били на страни фашистичке Италије и Немачке. Грчка је након рата све чамеријске Албанце (настањени у Епиру) протерала у Албанију, због њихове нескривене колаборације са Италијанима и Немцима и протеривања и покоља које су вршили над грчким становништвом током окупације; питање је, међутим, да ли би то исто урадили грчки комунисти, да су којим случајем победили у Грчком грађанском рату; сва је прилика да би се повели примером својих југословенских партијских другова.

Албанско потискивање Срба са подручја Космета и Македоније и затирање трагова њиховог ранијег присуства је историјска константа, тј. боље речено процес дугог трајања; он је непрекидно текао од 17/18. века, а траје и данас. Нема ту разлике између католичких Арбанаса који су се насељавали у Метохији и њихових муслиманских сународника, поступци су им били исти. Тај крвави траг насиља током процеса њихове колонизације је документован, прво у извештајима католичких визитатора и надбискупа током 17. и 18. века, затим у предањима родова са КиМ и Македоније (исељених, као и оних који и даље живе на том простору), потом у "Плачу Старе Србије" Хаџи Серафима Ристића (дечанског игумана) из 1864. и напослетку у извештајима српских конзула крајем 19. и почетком 20. века. Принцип је увек исти - Арбанаси разним врстама насиља приморавају српско становништво на исељавање и потом узурпирају његову земљу и имовину, уз подршку (без које не би могли то да ураде), зависно од историјског периода: централне османске власти, осамостаљених локалних османлијских моћника - паша и бегова, Аустроугарске и Бугарске, фашистичке Италије и Немачке, комунистичке Југославије и НАТО-а, САД-а и ЕУ. Било је, наравно, и позитивних примера добрих односа Срба и Албанаца и међукомшијске подршке и сарадње, али то је био више изузетак него правило, и у сваком случају никако није утицало на општи негативни горепоменути процес, тако да констатација да су они од 1918. или од 1912. или од 1878. кренули више да мрзе Србе не стоји, јер су они исти или врло сличан однос према нама имали још од почетка њихове колонизације Старе Србије. Једина разлика је што се до 1878. то одигравало махом стихијски, понекад под диригентском палицом османског државног апарата, док од 1878. и Призренске лиге то постаје интензивније и усмереније (јер су тад као непријатељи директно означене Србија и Црна Гора које су се својим границама приближиле Космету и самим тим, по њима, угрозили њихов опстанак, те су се интензивирали напори ка потпуном протеривању српског елемента са тих простора, што је био један од главних циљева Лиге који су до 1912. године великим делом остварили). Велика Албанија и Друга Призренска Лига за време Другог светског рата имају потпуно исти циљ, са новим, фашистичким покровитељима, а због благонаклоног става и подршке КПЈ/СКЈ остваривање тог циља је настављено прикривеније и подмуклије након рата, али са сличним последицама (постепен одлазак Срба, највећим делом током 60-тих и 70-тих, и досељавање "политичких емиграната" из Албаније упоредо са тим). Од 1999. надаље сви знамо како се ствари одвијају...У суштини, између уништавања цркви и манастира 1999. и 2004. на Космету и 2001. у Македонији, и разградње цркви у Косовској котлини које су предузели Џинићи (приштински бегови албанског порекла) 1830-тих година како би градили ћуприје преко Лаба и Ситнице нема велике разлике - то су само појединачна злодела у једном процесу дугог трајања.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #328 послато: Децембар 04, 2017, 05:42:09 поподне »
Један јако занимљив текст од проф. Мирољуба Јевтића. Говори о албанском национализму и уопште о историји Албаније у задњих 100 и нешто година.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:520707-Komunisti-po-meri-islama

Студија се састоји од 12 дјелова, сви су поређани један за другим, па их је лако пронаћи. Јевтић примјећује да је модерни албански национализам настао као реакција муслиманских Албанаца на друштвено-политичке промјене узроковане падом Османског царства. Исто тако се види и разлика у идеолошким позицијама хришћанских и муслиманских чланова Комунистичке Партије. Тј. православни Албанци (поготово Кочи Дзодзе) су ти који заступају космополитизам, интернационализам и добре односе са сусједима, док муслимански чланови Партије (поготово Енвер Хоџа) имају националистичке ставове и желе велику Албанију докле год су досезале миграције исламизираних Албанаца у османско вријеме.
Јевтић не каже да су албански националисти из муслиманских породица били вјерници, већ да су имали засебни идентитет условљен различитим вјерским поријеклом. И да се је то одражавало и у спољној политици. Рецимо, кад је Енвер Хоџа одлазио у Иран, ниједном се није побунио против прогона локалних марксиста, који су се, да иронија буде већа, управо позивали на њега и албанске комунисте као узор. Али је зато говорио о вјековном братству два народа. Дакле, чак и као атеисти који руше џамије, албански комунисти из муслиманских породица ипак се културолошки осјећају везани за исламске народе.

Цитат
Kolika je vezanost Albanije za islamske zemlje najbolje će se videti iz podatka da je u Iranu postojala veoma snažna proenverova komunistička partija. Njena privrženost albanskom idealu je bila tolika da su Hodžu cenili kao boga. Ta partija je nakon dolaska Homeinija na vlast masakrirana, ali Albanci niti sam Enver Hodža nisu uložili ni reč protesta zbog tog čina. Identično su postupali i kada bi turske vlasti izricale smrtne kazne svojim komunistima. Albanci nikada nisu intervenisali kod turskih vlasti u njihovu korist, mada su mnogi od tih turskih komunista bili privrženici Envera Hodže.

Предлажем да се прочита цијела Јевтићева студија, па да је прокоментаришемо.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #329 послато: Децембар 04, 2017, 05:51:04 поподне »
Рецимо, кад је Енвер Хоџа одлазио у Иран, ниједном се није побунио против прогона локалних марксиста, који су се, да иронија буде већа, управо позивали на њега и албанске комунисте као узор.

Билo je љубaви и ca Kинoм.


Ван мреже Korsnik2

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
  • R1a
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #330 послато: Мај 01, 2018, 11:43:01 поподне »
Pitanje Toplice i Jablanice se vec polako otvara na mala vrata

Evo vec godinu dana ova pesma se vrti na internetu, posvecena Muhadzirima, ima preko 325 hiljada pregleda

<a href="https://www.youtube.com/v/8bGIIt_nQeo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/8bGIIt_nQeo</a>

Kao dete hteo sam znati istoriju
Ja upitah svog voljenog oca
Zasto nas zovu Muhadzirima
Moj otac me pogleda i uzdahnu
Vidio sam suze kako mu se slevaju
Mi smo Albanci, Albanci sa ranjenom dusom
Shkja (srbin) nas je prognao sa nase zemlje
Tamo moj sine, tamo su nasi koreni
Do tamo je nasa Dardanija
Pokazi mi gde su nasi koreni, ja upitah
Oni su tamo gde je Molla Kuqe (Crvena Jabuka)
Nikad ne zaboravi sine, tvoj deda je gonjen od Kralja
Kao stotine hiljada jadnih Albanaca
Oni koji su pronadjeni u kucama su zapaljeni zivi
U koloni uzasa, sneg je bio krvav
Deca su umirala zaledjena na majcinim grudima
U ledu i snegu, u ledenim planinama
Oni jadni Albanci koji su preziveli
behu ugosceni od svoje brace Kosovara
Zadnji amanet od moga dede i babe
Da cuvamo istoriju
Nase prezime govori o nasoj istoriji
Ako trazis na mapi
Tamo ces naci drevne Ilire
Moja zadnja zelja, ne zovi me drugacije
Ja sam Albanac iz drevne Dardanije
« Последња измена: Мај 01, 2018, 11:49:12 поподне Korsnik2 »

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #331 послато: Мај 02, 2018, 01:10:34 пре подне »
Један јако занимљив текст од проф. Мирољуба Јевтића. Говори о албанском национализму и уопште о историји Албаније у задњих 100 и нешто година.

Занимљив је и интервју у коме (између осталог) говори о односу између Албанаца католика, православних и муслимана, њиховом односу према Србима, КиМ...

<a href="https://www.youtube.com/v/ohFBdqC438A" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ohFBdqC438A</a>

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #332 послато: Мај 02, 2018, 07:24:38 пре подне »
Ја бих овде додала и књигу Б.Перуничића Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету у 19 веку.Догађаји имају континуитет и све се понавља..

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #333 послато: Мај 02, 2018, 11:12:22 пре подне »
Ево једног детаља из књиге "Српско-Турских ратова 1877-1878",

"Али најупорнију борбу с Арнаутима у том наступању имао јe || Крајински батаљон Крајинске војске 8. јануара 1878 око Текије, где Шејих поглавациа арнатуски у тој околини прикупио био до 200 Арнаута и упорно бранио своју кућу и околину. Борба је трајала 3 сахата. Обухватајући кретањем Крајински батаљон покренуо је најпре Арнауте с првог положаја а после ускоро и са положаја на другом вису, који хтедоше бранити, и у дивљем бегству одоше Арнаути уз Медвеђу, гоњени нашим војницима. Ми смо имали 3 рањена, а Арнаути велики број рањених и мртвих. У заузетом спахилуку Шејиховом задобивено је доста храни и фуражи и 3 заставе с натписима. То су били тек омањи сукоби на вратима правог Арнаутлука, кроз који имађаху да прођу трупе Тимочкога кора; а права њихова радња настаје тек одавде."

---

И још један детаљ после Берлинског Конгреса из исте књиге:

"За време примирија турски башибозуци, Арнаути и разне нередовне трупе, у већим и мањим одељењима, прикрадали су се нашим стражама, које су на демаркацијоној линији савесно своју дужност вршиле. Њих су мучки и подло нападали, убијали, рањавали; или су се прокрали у позадност наше предстражне линије, чему се није могло стати на пут, због пространства, врлетности предела, особито од кад је шума зазеленела; из заседа хајдучки пуцали на наше војнике и коморџије, 'рану су крали и односили и у опште тако се владали како то само доликује једном зверском и крвожедном племену људском"

Некако речи остају актуелне и много година касније.

Ван мреже dule123

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #334 послато: Мај 13, 2018, 06:12:08 поподне »
Univerzitet u Beogradu u saradnji sa Univerzitetom u Utrehtu sprovodi istrazivanje koje se tice toga koliko su Srbi vezani za Kosovo i kako to utice na njihove stavove prema Albancima, ali i razloga koji se navode kada se govori o tome da Kosovo pripada ili ne pripada Srbiji. Bice tvrdnji sa kojima se slazete i tvrdnji sa kojima se ne slazete, ali je bitno odgovarati iskreno. Ovo je super prilika da se cuje vas glas! :)

https://www.thesistoolspro.com/thesistools.com/en/desktop/ask/prod/surveytool/websurvey/zg6tr5aaa2bc2787e0?loopcount=1

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #335 послато: Мај 13, 2018, 06:58:27 поподне »
Univerzitet u Beogradu u saradnji sa Univerzitetom u Utrehtu sprovodi istrazivanje koje se tice toga koliko su Srbi vezani za Kosovo i kako to utice na njihove stavove prema Albancima, ali i razloga koji se navode kada se govori o tome da Kosovo pripada ili ne pripada Srbiji. Bice tvrdnji sa kojima se slazete i tvrdnji sa kojima se ne slazete, ali je bitno odgovarati iskreno. Ovo je super prilika da se cuje vas glas! :)

https://www.thesistoolspro.com/thesistools.com/en/desktop/ask/prod/surveytool/websurvey/zg6tr5aaa2bc2787e0?loopcount=1

dule123, с обзиром да сте направили налог на форуму само да бисте објавили овај линк, дајте више података о том истраживању (циљ, истраживачки тим, узорак...) или линк ка пројекту.

Штета што нисам сликала сва питања (тврдње), јер је немогуће вратити се, али су многа "проблематична".

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #336 послато: Мај 15, 2018, 08:30:06 пре подне »
Zanimalo me kako se nakon 1878. u okolici Medveđe održala albanska enklava od 7 sela kad su svi drugi Albanci iz topličkog, niškog i vranjskog okruga izbjegli na jug i jugoistok.  Nađoh i naručih dva rada Milorada Vasovića koji se tiču te teme.
 
Milorad Vasović - Naseljavanje Gornje Jablanice http://www.mediafire.com/file/vsksc6v9jpn9csu/GornjaJablanica.pdf
Milorad Vasović - O jednoj šiptarskoj oazi u Jablanici http://www.mediafire.com/file/q7jeb1fvennou8u/Oaza.pdf

I za one kojim se ne da čitati čitave članke. :D



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #337 послато: Јануар 31, 2019, 04:04:32 поподне »
Иако се чланак о коме ће бити речи не бави простором Старе Србије већ Поморавља, нисам хтео да отварам посебну тему с обзиром да догађаји описани у чланку у потпуности одсликавају српско-арбанашке односе почетком 19. века као и сам процес албанске колонизације предела који су били стотинама километара далеко од њихове матице у Малесији. У питању је чланак нашег младог историчара Уроша Шешума: "Арбанаси у Поморављу 1815-1834." који се бави арбанашким становништвом које се населило у градове и касабе Београдског пашалука, с посебним нагласком на Ћуприју и њој блиска поморавска насеља. Кроз примере из архивске грађе аутор показује велику разлику у менталитету између домаћих муслимана старинаца (ерлија) и новодосељених Арбанаса који су били склони пљачки и убиствима раје и уопште анархичном понашању, а што кроз народна предања из Старе Србије знамо да је био случај и тамо, и то у много већој мери него у Поморављу. Понајвише су ћупријски Арбанаси задавали главобољу кнезу Милошу док нису исељени 1834. године, заједно са осталим муслиманима. Ови примери сликовито показују један процес дугог трајања у српско-арбанашким односима, који се протеже од краја 17. и почетка 18. века па све до данашњице.

https://www.academia.edu/28801151/%D0%90%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8_%D1%83_%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83_1815-1834
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #338 послато: Септембар 16, 2020, 05:37:14 поподне »
Желим да покренем нову тему о суживоту Срба и Албанаца кроз историју.
За почетак приказујем само део једног чланка из књиге Срби и Албанци кроз векове, коју је написао Петрит Имами, а објављена у Београду 2016. године.

"Протеклих деценија косовске богомоље су у средишту сукоба Срба и Албанаца, али постојало је време када су манастири били центар суживота и узајамног поштовања два народа.
Високи Дечани су један од најстаријих и најзначајнијих српских манастира. Изградњу је започео Стефан Дечански 1327. године а довршио његов син Стефан Душан 1335. године. Дечани су вековима били светиња и за Албанце који би долазили да се моле, предају дарове и искажу поштовање црквеним реликвијама. Обичај је трајао до модерног доба. Како се каже у једном извештају из 1931. године: „Годишње дође преко 2.000 Арнаута из Метохије да се поклоне моштима Светог краља Дечанског и да за своју децу узмоле здравља и живот“.
Манастирско богатство, одувек је привлачило пљачкаше. У тешким и опасним временима немоћни пред нападима…монаси су се често ослањали на заштиту локалног становништва. То су по традицији били припадници албанског племена Гаши из оближњег села Дечани.
Дужност чувања манастира је церемонијом преузимао сеоски вођа. Давао је часну реч, да ће га штитити од свих недаћа, па ако затреба и својом крвљу.
Код Албанаца, часна реч зове се „беса“. Беса има посебно значење у албанској култури, јер дата реч не сме да се прекрши ни по коју цену.
Једном се догодило и да чувар Дечана убије сопственог рођака, због тога што је покушао да науди манастиру.
Када не би могли да одбране Дечане од освајача…Албанци би сакривали реликвије манастира и чували их до повратка монаха.
У Првом светском рату, пред долазак бугарске војске, Албанци су сакрили два велика златна крста. Један је био са дечанског олтара, а за други кажу да је припадао…самом цару Стефану Душану.
Како пише српски архитекта Александар Дероко, пројектант храма Светог Саве…“Они су их просто ставили под оне њихове јелеке…и изгубили се у планину…а кад се рат завршио…донели их и без речи ставили их на олтар.“


Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #339 послато: Септембар 17, 2020, 12:31:27 пре подне »
Желим да покренем нову тему о суживоту Срба и Албанаца кроз историју.
За почетак приказујем само део једног чланка из књиге Срби и Албанци кроз векове, коју је написао Петрит Имами, а објављена у Београду 2016. године.
[...]
У Првом светском рату, пред долазак бугарске војске, Албанци су сакрили два велика златна крста. Један је био са дечанског олтара, а за други кажу да је припадао…самом цару Стефану Душану.
Како пише српски архитекта Александар Дероко, пројектант храма Светог Саве…“Они су их просто ставили под оне њихове јелеке…и изгубили се у планину…а кад се рат завршио…донели их и без речи ставили их на олтар.

Zaista je neverovatno koliko posle samo jednog veka, zapravo i već od ranih 1980-ih, dakle samo šezdesetak godina posle vremena koje je ovde opisivano (Prvi svetski rat) ovo sve zvuči potpuno nestvarno, kao da opisuje vreme od pre hiljadu godina. Zapanjujuće je, na jedan moralno poražavajući način, koliko zlonamerna propaganda može da uništi odnose između ljudi, jer od onog nesrećnog mučenika Đorđa Martinovića na ovamo velika većina Albanaca s Kosova i Metohije je prema Srbima iskazivala mahom sličan, jeziv stav.

Ne kažem da nije bilo razloga za nepoverenje (ali s obe strane), niti da srpska UDBa (a pre toga i još grđa OZNa), koja je terorisala sve građane Srbije, dakle prevashodno Srbe a onda i sve druge, pa bez sumnje i Albance, nije izazvala odijum i animozitet, ali projekcija ekstremne mržnje kojoj smo danas svedoci prema svim Srbima, u odnosu na ove čestite Albance iz teksta koji su branili Dečane, ipak nije lako razumljiva. Ne može da se pojmi je kako je uopšte moguće da se dogodila toliko drastična promena u korpusu svesti bilo kog naroda.