Аутор Тема: ВАСО ЛАБАН ПРВАК ПОЛИМЉА  (Прочитано 735 пута)

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
ВАСО ЛАБАН ПРВАК ПОЛИМЉА
« послато: Фебруар 24, 2021, 04:35:29 поподне »
ВАСО ЛАБАН ПРВАК ПОЛИМЉА
[/size]Споменик Васу Лабану, са којег је одлуком комунистичких власти било исклесано његово име. Док су му Балисти дошли на сахрани –[/color]
[/size]''БОЉИ МУ БИЛИ БАЛИСТИ НЕГО КОМУНИСТИ''[/color]
[/size]Лабан Вукајла Васо, рођен је око 1888. године у Пепићима код Мурина, срез андријевички, капетан прве класе у пензији. Васо је био најзначајнији изданак братства Лабана свога времена, угледна личност не само у Горњем Полимљу већ и на ширим просторима Црне Горе и Метохије. Са синовима је учествовао у јулском устанку против окупатора. Након слома устанка и доласка казнене експедиције, од италијанске команде именован је за командира Ријечко-требачке милицијске чете чији је задатак био да у општини обезбиједи јавни ред и мир. Засметао је андријевичким комунистима па су донијели одлуку да га ликвидирају. Чекале су га четири тројке. Трећа тројка коју је водио неки Јелић пуцала му је у леђа, иза неког густог жбуња. У четвртој тројки је био Вујо Лазовић, сестрић Васов, син Иконијин. Убијен је од паризана из засједе испод школе на Крушеву, 6. јануара 1942. године. Његове посмртне остатке породица је након рата пренијела у гробље код цркве у Грачаници и сахранила. Локални комунисти истесали су његово име са споменика, а потомци су га опет исписали.[/color]
[/size]''У животу нијесам видио толико народа на једном мјесту, пристиглог са свих страна да се поздрави и још једним погледом пређу преко уморног и мртвог лица Васа Лабана. Прилазе групе, пред њима лелекачи својим узвишеним гласовима и топлим ријечима поздрављају изгубљену велику наду Горњих Васојевића. Након последњег говорника, сав се народ окрену ка улазу у гробље. На путу се појави стотинак, људи, пред њима, на врху пушке, вије се бијела кошуља, а за барјактаром наоружани људи стадоше прије уласка у гробље. Ћулафи на главама, бијеле сукнене гаће, извезени огртачи и све како им доликује. Прочу се глас да су то муслимани из Плава и Гусиња. Видимо, сви поскидаше пушке, наслонише их уз ограду и у колони по два упутише се пут гробља. Народ направи мјесто тако да сви могу прићи сандуку; оштрог погледа, озбиљни, прилазе мртвом јунаку. Један из прве реде се издвоји, приђе сандуку, подиже главу, поздрави мртво тијело, извади флашу ракине из свог огртача, мало се усправи. Поче овим ријечима: Е мори, Васо Лабан, наш највећи непријатељу, наш убицо, наш пробљему. Дошосмо да те поздравимо и још једном да ти погљедамо српско око са којим си нас гљедао и нишанио. Падале су главе и наше и ваше. Гинули смо на љесе, броја нема, али смо гинули ка људи и непријатељи, гљедали један другом у очи и пуцали. Убили смо ти оца и многе рођаке и комшије. Ти си убијао наше дједове, очеве и синове. Кућа Лабана нам је доста мука задала, како су ми причали моји стари, од твојих прађедова па све до данас. Али, Васо Лабан, све ти опраштамо, само једно не. А то је: што те ми не убисмо. Убише те Срби, твоји те убише, а што је још најгоре, убише те нељуди са леђа. Васо Лабан, нијеси смио тако погинут, јер нијеси заслужио да те са леђа пуца. То нам је велика шао. Ти си заслужио да погинеш од нас, гљедајући те у очи, а не ка ништа чоека, из жбуна па у леђа. У прси Васо, си треба да будеш пуцан, да умреш ко чоек, јер си био чоек и јунак. Поштено и јуначки си живио, али си непоштено настрадао. Лака ти твоја српска и лабанска земља!'' (Цитат из књиге Мира Микетића,''Кроз пакао и натраг'', књига прва, стр. 112-114)[/color]

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: ВАСО ЛАБАН ПРВАК ПОЛИМЉА
« Одговор #1 послато: Фебруар 24, 2021, 04:37:13 поподне »
Памте се и поштују се само они који залуже, али памте се и они који се обрукају.

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: ВАСО ЛАБАН ПРВАК ПОЛИМЉА
« Одговор #2 послато: Фебруар 24, 2021, 05:13:12 поподне »
ВАСО ЛАБАН ПРВАК ПОЛИМЉА
[/size]Споменик Васу Лабану, са којег је одлуком комунистичких власти било исклесано његово име. Док су му Балисти дошли на сахрани –[/color]
[/size]''БОЉИ МУ БИЛИ БАЛИСТИ НЕГО КОМУНИСТИ''[/color]
[/size]Лабан Вукајла Васо, рођен је око 1888. године у Пепићима код Мурина, срез андријевички, капетан прве класе у пензији. Васо је био најзначајнији изданак братства Лабана свога времена, угледна личност не само у Горњем Полимљу већ и на ширим просторима Црне Горе и Метохије. Са синовима је учествовао у јулском устанку против окупатора. Након слома устанка и доласка казнене експедиције, од италијанске команде именован је за командира Ријечко-требачке милицијске чете чији је задатак био да у општини обезбиједи јавни ред и мир. Засметао је андријевичким комунистима па су донијели одлуку да га ликвидирају. Чекале су га четири тројке. Трећа тројка коју је водио неки Јелић пуцала му је у леђа, иза неког густог жбуња. У четвртој тројки је био Вујо Лазовић, сестрић Васов, син Иконијин. Убијен је од паризана из засједе испод школе на Крушеву, 6. јануара 1942. године. Његове посмртне остатке породица је након рата пренијела у гробље код цркве у Грачаници и сахранила. Локални комунисти истесали су његово име са споменика, а потомци су га опет исписали.[/color]
[/size]''У животу нијесам видио толико народа на једном мјесту, пристиглог са свих страна да се поздрави и још једним погледом пређу преко уморног и мртвог лица Васа Лабана. Прилазе групе, пред њима лелекачи својим узвишеним гласовима и топлим ријечима поздрављају изгубљену велику наду Горњих Васојевића. Након последњег говорника, сав се народ окрену ка улазу у гробље. На путу се појави стотинак, људи, пред њима, на врху пушке, вије се бијела кошуља, а за барјактаром наоружани људи стадоше прије уласка у гробље. Ћулафи на главама, бијеле сукнене гаће, извезени огртачи и све како им доликује. Прочу се глас да су то муслимани из Плава и Гусиња. Видимо, сви поскидаше пушке, наслонише их уз ограду и у колони по два упутише се пут гробља. Народ направи мјесто тако да сви могу прићи сандуку; оштрог погледа, озбиљни, прилазе мртвом јунаку. Један из прве реде се издвоји, приђе сандуку, подиже главу, поздрави мртво тијело, извади флашу ракине из свог огртача, мало се усправи. Поче овим ријечима: Е мори, Васо Лабан, наш највећи непријатељу, наш убицо, наш пробљему. Дошосмо да те поздравимо и још једном да ти погљедамо српско око са којим си нас гљедао и нишанио. Падале су главе и наше и ваше. Гинули смо на љесе, броја нема, али смо гинули ка људи и непријатељи, гљедали један другом у очи и пуцали. Убили смо ти оца и многе рођаке и комшије. Ти си убијао наше дједове, очеве и синове. Кућа Лабана нам је доста мука задала, како су ми причали моји стари, од твојих прађедова па све до данас. Али, Васо Лабан, све ти опраштамо, само једно не. А то је: што те ми не убисмо. Убише те Срби, твоји те убише, а што је још најгоре, убише те нељуди са леђа. Васо Лабан, нијеси смио тако погинут, јер нијеси заслужио да те са леђа пуца. То нам је велика шао. Ти си заслужио да погинеш од нас, гљедајући те у очи, а не ка ништа чоека, из жбуна па у леђа. У прси Васо, си треба да будеш пуцан, да умреш ко чоек, јер си био чоек и јунак. Поштено и јуначки си живио, али си непоштено настрадао. Лака ти твоја српска и лабанска земља!'' (Цитат из књиге Мира Микетића,''Кроз пакао и натраг'', књига прва, стр. 112-114)[/color]

Uh! Jako, jako! Hvala ti Rugovac za ovu objavu
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: ВАСО ЛАБАН ПРВАК ПОЛИМЉА
« Одговор #3 послато: Фебруар 24, 2021, 06:20:17 поподне »
Нема на чему Поличанине. Пуно је прича остало које се памте, ово је само једна од њих.