Порекло становништва > Дијаспора

Галипољски Срби

(1/11) > >>

Srkibiochem:
Поздрав свима! Нађох овај занимљив текст, па рекох да га поделим са вама:

http://www.intermagazin.rs/galipoljski-srbi-preziveli-osmanlije-nestali-u-jugoslaviji/

Има ли неко можда неку литературу о овој теми? Постоји ли доступна архивска грађа? Јако ме занима ова тема...хвала унапред!

Синиша Јерковић:
Колико сам видио, постоје двије књиге на које се сви позивају, а везане су за Галипољске Србе.

Миленко Филиповић "Галипољски Срби"

Павле Ивић "О говору галипољских Срба"

Нажалост, нису само ови Срби однарођени дио Срба, има их још којекуде. Нестали су Срби у Украјини, Срби у Жумберку, Срби католици у западној Херцеговини и Далмацији, српске колоније у Словачкој, Италији, Мађарској.

С друге стране, било је и прилива у Србе разних других нација и тај процес и данас траје. Значајан дио Цинцара утопио се у Србе у 19. и 20.вијеку, добар дио странаца разног поријекла који су живјели у Краљевини Србији.

Значи, има и расрбљавања, али и посрбљавања. Питање је само чега има више. Ја бих рекао ипак више расрбљавања. Треба разликовати масовну промјену идентитета као дио смишљеног инжињеринга (Срби католици у бившој Југославији) од постепеног утапања мањине у доминирајућу већину (Срби у Мађарској).

Srkibiochem:
Синиша, хвала на одговору! Занимљиво заиста. Погледаћу да нађем кљиге које сте поменули. Поздрав!

Муњени Ћелић:

--- Цитат ---Има ли неко можда неку литературу о овој теми? Постоји ли доступна архивска грађа?
--- Крај цитата ---

Поред два дела које је поменуо Синиша, у оквиру едиције ''КОРЕНИ'', књига бр. 25 ''ГАЛИПОЉСКИ СРБИ'' објављено је и:
1) Јеремија М. Павловић - Најновије досељавање становништва
2) Владимир Ћоровић - Једно старо српско насеље код Цариграда
3) Душанка Бојанић Лукач - О прошлости галипољских Срба
4) Атанасије Урошевић - О галипољским Србима
5) Радмила Тричковић - Галипољски Срби и Јагодина
6) Феридун М. Емецен - Историја једне миграције с почетка 16.ст. Сремски изгнаници на Галипољу
7) Олга Зиројевић - Један прилог историји галипољских Срба

Поздрав

Александар Невски:
Књигу Павла Ивића о говору Галипољских Срба прочитах прѣ неку годину. Найважния особина их говора йе свакако очување гласа Ѣ.

Глас Ѣ они изговарайу као нешто између "Е" и "И", те с тога они на примѣр рѣчи "дѣте" и "трѣба", "свѣтло" тако и изговарайу (односно изговарали су, йер их више нема као зайеднице).
Друга особина йе одлично чување свих прошлих глаголских врѣмен, коя у њих нѣсу замѣњива, за разлику од београдско-загорскога срПскога у ком ништа осим обичнога придѣвскога нѣйе пожељно од 1945 па на овамо. Тако на примѣр "Петар прође путем" значи у прѣводу на београдско - загорски "Видео сам Петра како йе прошао путем", док рѣченица "Петар йе прошао путем" значи "Речено ми йе да йе Петар прошао путем, али га я нисам видео".

Уз то, их говор чува разлику између мѣстнога и датељнога множине, те веле "идемо по улица", гдѣ йе завршно "Х" изгубљено због потпунога нестанка наведенога гласа у их говору, као што йе случай и са великом већином осталих србских говоръ.

Разлика у односу на друге србске говоре има йош доста, ово су неке койих се сѣтих.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна