Нађох занимљив навод у Гласнику земаљског музеја у Сарајеву (Fran Milobar, Dukljanska kraljevina: Duklja do smrti Bodinove i na izmaku slavne dobe (1080.-1119.), 1899, бр. 3, стр. 652) у вези састава Бодинове војске:
Ove svoje slabe strane bio si je svjestan i sam Bodin, pa ga zato eto nikada ne vidimo, da on štogod poduzimlje u tom smjeru sam na svoju ruku. On se hvata toga posla samo onda, kad vidi, da je carstvo zaokupljeno jačim neprijateljima, pa onda usput uz nje provagja on i svoje osnove. No čim vidi, da je taj neprijatelj suzbit, eto i njega da se izmiri. — I tako, ma da i nije imao sam svoje vojske, kojom bi mogao protiv Bizantinaca šta velika poduzeti – on ju je našao drugdje. Ponajprije Normane, zatim Pečeneze, a sad eto Kumane smatra on kao gros svoje vlastite vojske, koja ima da navali na gros bizantinske sile — na samoga cara, dok je onda on mislio svojom četicom obilazeć stranputicom svoga se cilja dostati. — Bodin je znao sve neprijatelje carstva učiniti svojim saveznicima, a da oni nijesu o tom možda ni sanjali; on je umio svoje osnove i svoja poduzeća tako prilagoditi poduzećima ostalih bizantinskih protivnika, da su ovi, ni ne misleći na to, njegove interese promicali.
Такође занимљив детаљ помиње се и за један ранијем броју Гласника, где се обрађује иста тема (F. M., Dukljanska kraljevina: Kralj Mihajlo I. (III.) (1053.-1081.), 1899, бр. 2, стр. 301), а где се помиње следећи податак:
Drugi razlog ovomu Bodinovom porazu rekli smo da je bila njegova lakoumnost, kojom je navalio na brojno jaku grčku vojsku, a da nije čekao na pomoć, koja mu je dolazila iz Zete pod vodstvom nekoga Normana, koga Scylices naziva Longibardopulom.
Na romantični način postao je ovaj saveznikom Bodinu i Mihajlu. On je najprije služio sa četom Normana u službi bizantinskoj, te je bio u bitci kod Prištine zarobljen. Kao zarobljenik bude poslan k Mihajlu u Zetu. No ovdje se svidi kćeri Mihajlovoj, pa ga Mihajlo primi za zeta. Ovaj sakupi sada mnoštvo Normana i Dukljana, pa pogje u pomoć Bodinu. — Ро svoj prilici je Bodin u Nišu na tu pomoć i čekao, no davši se zavesti nagovaranjem Vojtahovim, koji ga je pozivao (текст на грчком, прим. Amicusa) — čim prije da dogje, mislio je da će zateći i iznenadno zabuniti i smlaviti Grke — a to mu je bila prepast.
Дакле, Бодинова сестра је била удана за Нормана, који је служио у војсци Бодинова оца Михајла. Не знам јесмо ли овај податак раније помињали овде? Такође може бити користан и за Солову тему о пореклу N1a P189.2 међу Србима.
