Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Традиционална култура => Народна јела => Тему започео: Полић Новембар 20, 2016, 07:00:59 поподне
-
Покрећем тему Качамак, јер је то једно од важнијих јела у сеоским крајевима код нас, а има их више врста.
-
Док сам био дете, тј. док је била жива баба, сваке недеље смо за ручак имали бар једном качамак, и то црногорску верзију овог јела, која се спрема нешто другачије него качамак у другим крајевима. Једном сам био у посети неким другарима, кад је њихова мајка пред нас изнела паленту говорећи како је то качамак. Мало је рећи да сам био разочаран :)
А ево и рецепта:
Ставити 1кг ољуштеног кромпира да се кува и посолити по укусу.Када је кромпир готово куван,не цедећи воду додати 3-4 прегршти кукурузног брашна и оставити да се кува.Брашно се качамаљем пробије на средини и остави се да крчка од 30-40 минута.Када се скува,одлије се вишак течности,котао се скида са ватре и качамаљем се почиње туцати и мешати уз повремено враћање на огњиште,све док се сав кромпир не претвори у тесто без иједне грудвице.Тада се у врућ качамак сипају у посебном суду растопљене 3-4 кашике скорупа и грудва издробљеног сира,у толикој мери да се кроз читав качамак видно примећује.Када се то измеша качамак се може јести.Одлично иде уз кисело млеко
-
Оно што сам гледао у мојој фамилији је да се кртола и кукуруза кувају одвојено, па се после забркају.
Дрвена кашика којом се качамак брка код нас се зове - качамар.
Онај процес крчкања воде испод плоче кукурузног брашна си добро описао. Вештина је проценити прави тренутак када плоча почиње да пуца, па се почиње са бркањем качамака.
Лично, више волим цицвару или готовац (то је варијанта цицваре у мом завичају).
И код једног и код другог, велики значај имају скоруп и сир. Не може се од свачега направити ни качамак ни цицвара. Једном сам покушао направити цицвару од скорупа купљеног на једној БГ пијаци... ::) Резултат је да сам на крају све оно неуспело забркао са пројиним брашном и јајима и запекао у рерни...
-
Оно што сам гледао у мојој фамилији је да се кртола и кукуруза кувају одвојено, па се после забркају.
Дрвена кашика којом се качамак брка код нас се зове - качамар.
Онај процес крчкања воде испод плоче кукурузног брашна си добро описао. Вештина је проценити прави тренутак када плоча почиње да пуца, па се почиње са бркањем качамака.
Лично, више волим цицвару или готовац (то је варијанта цицваре у мом завичају).
И код једног и код другог, велики значај имају скоруп и сир. Не може се од свачега направити ни качамак ни цицвара. Једном сам покушао направити цицвару од скорупа купљеног на једној БГ пијаци... ::) Резултат је да сам на крају све оно неуспело забркао са пројиним брашном и јајима и запекао у рерни...
Рецепт сам нашао на једном сајту, јер ја га не знам напамет, али рекао бих да тако некако иде, колико се сећам...знам да се удара прилично и да треба снаге да би се скувао качамак :) А скоруп мора бити стари, из мјешине, никако млади :)
-
Како је Шерон Стоун као дете јела "кукурузу" :D
http://www.sedmica.me/seron-stoun-za-sedmicu-odra22sla-sam-na-srpskoj-kukuruzi/
-
На ову тему, увијек се сјетим опсервације Љубе Михића у књизи Банчићи село стогодишњака
Ако је цицвара добра онда кад је мјешате чини лац-мац, а ако је посна онда чини пуф-пуф.
-
Како је Шерон Стоун као дете јела "кукурузу" :D
http://www.sedmica.me/seron-stoun-za-sedmicu-odra22sla-sam-na-srpskoj-kukuruzi/
Да, ово је позанта лажна вијест од прије десетак година, мало подгријана, али чини се да опет има ефекта. Шта друго рећи него, неко је био заиста маштовит. ;)
-
У мом краjу ниjе се знало што je качамак. Имали смо само пуру. За цицвару се чуло. Што jе вара, jaсно je, али питам се одакле оно циц. Jeдино што ми пада на памет су цице, доjке или цициja.
Jесу ли попару свуда исто звали или има коjе куда и друге називе?
-
У мом краjу ниjе се знало што je качамак. Имали смо само пуру. За цицвару се чуло. Што jе вара, jaсно je, али питам се одакле оно циц. Jeдино што ми пада на памет су цице, доjке или цициja.
Jесу ли попару свуда исто звали или има коjе куда и друге називе?
Код нас у Љубињу као иу Попову попару зовемо и дроба.
-
У мом краjу ниjе се знало што je качамак. Имали смо само пуру. За цицвару се чуло. Што jе вара, jaсно je, али питам се одакле оно циц. Jeдино што ми пада на памет су цице, доjке или цициja.
Jесу ли попару свуда исто звали или има коjе куда и друге називе?
Сигуран сам да сам то негдје прочитао, али не могу да нађем, да је циц неки старословенски облик ријечи птица. Можда би се етимолошки могао повезати са ријечју птица, мада не знам да ли је то језички могуће. Цицвара би онда била неко култно вариво које чува усјеве од птица. Један од ријетких обичаја који се код нас на селу био задржао практично до данас јесте везан управо за цицвару и птице. Пошто је цицвара била, послије чеснице, прво јело које се кушало на божићној трпези, постојао је обичај да се први залогај цицваре узме затворених очију, са наопачке окренутом кашиком и да се изговори реченица: Глава у трње, реп на њиву! Ово је значило да птице те године треба да репом буду окренуте њиви, тј. да не уништавају усјеве.
Због тог обичаја мислим да би и ова етимологија у вези са птицама могла бити истинита.
-
Ова јела која су слична Качамаку су постојала у мом крају
Цицвара - кукурузно брашно, база, сир и скоруп (кајмак), вода и со а може се и додати јагњећи лој, Цицвара се традиционално спремала за Божић.
Зачиња - стари хлеб или Пура (Палента), база, сир, скоруп (не мора све), вода и со.
Пура - у неким крајевима кажу Палента https://hr.wikipedia.org/wiki/Palenta (https://hr.wikipedia.org/wiki/Palenta)
-
Сигуран сам да сам то негдје прочитао, али не могу да нађем, да је циц неки старословенски облик ријечи птица. Можда би се етимолошки могао повезати са ријечју птица, мада не знам да ли је то језички могуће. Цицвара би онда била неко култно вариво које чува усјеве од птица. Један од ријетких обичаја који се код нас на селу био задржао практично до данас јесте везан управо за цицвару и птице. Пошто је цицвара била, послије чеснице, прво јело које се кушало на божићној трпези, постојао је обичај да се први залогај цицваре узме затворених очију, са наопачке окренутом кашиком и да се изговори реченица: Глава у трње, реп на њиву! Ово је значило да птице те године треба да репом буду окренуте њиви, тј. да не уништавају усјеве.
Због тог обичаја мислим да би и ова етимологија у вези са птицама могла бити истинита.
Изгледа да је горе описани обичај карактеристичан за више мјеста Босанске Крајине, не знам да ли је присутан и у другим крајевима. Ево шта нађох као опис:
"I prije nego što se počne obrok, nakon što se očitaju molitve, nazdravi i izlomi česnica, svako uzima po kašiku cicvare i izgovara kratku pjesmicu ili molitvu ili šta je već: "Jedna 'tica, jedna žlica, kljun u šumu, rep u njivu."
Цицвара би дакле могла бити Тицвара која је у изговору касније прешла у цицвару.
Занимљиво да сам обичај и назив више асоцирају на земљорадничко него на сточарско становништво, а сама цицвара је управо јело динарске зоне.
-
У мом завичају прави се готовац.
Рецепт је исти као код цицваре: скоруп/кајмак, кукурузно брашно, вода, па се упржи, дода сир по вољи.
И ракија и пастрма.
И - живот је леп...
-
У нас је цицвара од фино просијаног пшеничног брашна
-
У нас је цицвара од фино просијаног пшеничног брашна
Код нас је пшенично брашно било реткост.
Кртола, кукуруза и елда...
А од пшеничног брашна спремало се само за важне догађаје, славски колач и сл.
-
Сигуран сам да сам то негдје прочитао, али не могу да нађем, да је циц неки старословенски облик ријечи птица. Можда би се етимолошки могао повезати са ријечју птица, мада не знам да ли је то језички могуће. Цицвара би онда била неко култно вариво које чува усјеве од птица. Један од ријетких обичаја који се код нас на селу био задржао практично до данас јесте везан управо за цицвару и птице. Пошто је цицвара била, послије чеснице, прво јело које се кушало на божићној трпези, постојао је обичај да се први залогај цицваре узме затворених очију, са наопачке окренутом кашиком и да се изговори реченица: Глава у трње, реп на њиву! Ово је значило да птице те године треба да репом буду окренуте њиви, тј. да не уништавају усјеве.
Због тог обичаја мислим да би и ова етимологија у вези са птицама могла бити истинита.
Са станишта лингвистике циц нема никакове везе с речју птица. Реч циција потиче од турскога придева "titiz" - ситан, дробан, тако је и titizlik - цицилук или ситничарство.
Много је логичније, да је цицвара = дробна вара (каша) или вара од веома ситнога кукурузнога брашне, за разлику од крупе.
Ми за божић никада не варисмо ни пуру ни цицвару, но само попару од ковртња с мало сира. Мислим да је уобће дроба или попара много старија од поленте, пуре, мамилиге или како кто већ назива, јер је кукуруз дошао тек нешто мало пред 1850. г. у наше крајеве из Аустрије. И сама реч је аустријска - Kukuruz, само аустријанци то читају кукуруц, a ту реч имају од аустријских Чеха који су га називали "кокошијим житом", кукурицом, јер у њих је курица - кокош ( У нас више не кажу курица, али је остало да се каже курије око). Заправо ни у Чеха реч кукурица није народна, него ју је склопио њихов ботаничар Јан Светопук Пресл. Сами идноамериканци називали су ову биљку "маис", како и данас говоре Немци.
https://www.wikiwand.com/sk/Kukurica_siata (https://www.wikiwand.com/sk/Kukurica_siata)
Заиста ми се чини наказним, да из немачскога или мађарскога речи које су они сами усвојили од других Словена усвајамо у том несловенском облику, уместо да их усвојимо непосредно из словенскога језика, те да кукуруз заиста називамо кукурица, а газда да нам је господа (јер је мађарска реч газда само мађаризован облик словенске речи господа), а Лајпциг и Дрезден, да су нам Липск и Дрежањ.
-
Са станишта лингвистике циц нема никакове везе с речју птица. Реч циција потиче од турскога придева "titiz" - ситан, дробан, тако йе и titizlik - цицилук или ситничарство.
Са станишта лингвистике вјероватно нема, али са станишта простонародног локалног говора вјероватно има. Већ описах обред везан за цицвару у којем се чак изговара ријеч 'тица, а мислим да у локалном народном говору тицвара када се изговара брже веома лако постаје цицвара. Значи, не говорим о лингвистичкој промјени старој неколико хиљада година, већ о релативно скорашњем изговору ријечи тицвара>цицвара ограниченом на једном ужем географском подручју.
Реч циција потиче од турскога придева "titiz" - ситан, дробан, тако йе и titizlik - цицилук или ситничарство.
Знам да је ријеч циција турског поријекла и нисам је ни доводио у везу са цицваром. Заправо је нисам ни поменуо.
-
У Старој Црној Гори кукуруз је још називан и фруметин, руметин или урметин, што је од италијанское речи formentino - жито.
Малесори, али и Кучи и Зећани, кажу и - коломбоћ, ваљда по Колумбу.
-
Са станишта лингвистике вјероватно нема, али са станишта простонародног локалног говора вјероватно има. Већ описах обред везан за цицвару у којем се чак изговара ријеч 'тица, а мислим да у локалном народном говору тицвара када се изговара брже веома лако постаје цицвара. Значи, не говорим о лингвистичкој промјени старој неколико хиљада година, већ о релативно скорашњем изговору ријечи тицвара>цицвара ограниченом на једном ужем географском подручју.
Пореклом речи бави се лингвистика, а не прост народ. Када се простаци узимају дела порекла речи, онда налазе разне Сербоне по Атлантиди и египатскога бога Ра у Рашској.
Може неук чича у некаковом селу повезати цицвару с 'тицом пак преметнути као-кано на тицвара или птицвара, но реч цицвара се употребљава од Книна до Ниша, тако да је она старшега порекла и пређе но је било кукуруза на овим просторима. Последично можеш ти казати, да је тицвара областно (регионално) народно објашњење, но не можеш тврдити, да је то порекло речи, што је заправо било постављено питање.
Знам да је ријеч циција турског поријекла и нисам је ни доводио у везу са цицваром. Заправо је нисам ни поменуо.
Ниси је поменуо, али јесам ја и то тврдећи, да је део циц- из речи цицвара настао од истога корена као циција, а то је туско тит-, а у народном говору циц- које означава ситан, сићушан, или по немачски "фин". Ова етимологија је утолико тачнија, јер су неколики чланови овде подтврдили да се у њих цицвара спрема искључиво од веома ситно млевене муке.У нас је цицвара од фино просијаног пшеничног брашна
-
У Старој Црној Гори кукуруз је још називан и фруметин, руметин или урметин, што је од италијанское речи formentino - жито.
Малесори, али и Кучи и Зећани, кажу и - коломбоћ, ваљда по Колумбу.
То коломбоћ је од албанског kallamboq што значи кукуруз.
-
Пореклом речи бави се лингвистика, а не прост народ. Када се простаци узимају дела порекла речи, онда налазе разне Сербоне по Атлантиди и египатскога бога Ра у Рашској.
Може неук чича у некаковом селу повезати цицвару с 'тицом пак преметнути као-кано на тицвара или птицвара, но реч цицвара се употребљава од Книна до Ниша, тако да је она старшега порекла и пређе но је било кукуруза на овим просторима. Последично можеш ти казати, да је тицвара областно (регионално) народно објашњење, но не можеш тврдити, да је то порекло речи, што је заправо било постављено питање.
Ниси је поменуо, али јесам ја и то тврдећи, да је део циц- из речи цицвара настао од истога корена као циција, а то је туско тит-, а у народном говору циц- које означава ситан, сићушан, или по немачски "фин". Ова етимологија је утолико тачнија, јер су неколики чланови овде подтврдили да се у њих цицвара спрема искључиво од веома ситно млевене муке.
Можда бих и могао прихватити твоје објашњење када би постојао бар један народни назив који би ситно брашно називао цицано брашно или циц брашно, па на основу тога састављао ријеч цицвара. Ако је како кажеш "старшега" поријекла, судећи по етимологији коју предлажеш није "старша" доласка Турака на ове просторе, па би морали претпоставити да су Срби прозвали цицвару цицваром у кратком размаку између пада Србије под Турке 1459. године и првог донешеног кукуруза на ове просторе у 17. вијеку.
Треба поменути да у крајевима у којима је цицвара најзаступљенија, ријеч циција нити било какви облици изведени од турске ријечи циц нису заступљени. Сем тога, ако је ријеч турског поријекла, морало би постојати бар неко слично јело међу муслиманским становништвом, преко којег би и назив био пренесен, што није случај. У кухињи босанских муслимана цицвара уопште није заступљена.
Зато се објашњење које сам горе понудио ипак чини много смисленије.
-
Сигуран сам да сам то негдје прочитао, али не могу да нађем, да је циц неки старословенски облик ријечи птица. Можда би се етимолошки могао повезати са ријечју птица, мада не знам да ли је то језички могуће. Цицвара би онда била неко култно вариво које чува усјеве од птица. Један од ријетких обичаја који се код нас на селу био задржао практично до данас јесте везан управо за цицвару и птице. Пошто је цицвара била, послије чеснице, прво јело које се кушало на божићној трпези, постојао је обичај да се први залогај цицваре узме затворених очију, са наопачке окренутом кашиком и да се изговори реченица: Глава у трње, реп на њиву! Ово је значило да птице те године треба да репом буду окренуте њиви, тј. да не уништавају усјеве.
Због тог обичаја мислим да би и ова етимологија у вези са птицама могла бити истинита.
Нешто слично постоји и у Старој Херцеговини. Додуше, тамо се цицвара спрема за Бадње вече јер се некада ретко постило уочи Божића. И да, има неке везе са птицама, не знам какве али је сасвим сигурно реликт неког обичаја који се упражњавао да би се одбиле птице од усева. Исто се бајало нешто о птицама када се јела цицвара. У Дробњаку се цицвара спрема од пшеничног, ражаног и хељдиног брашна и старог скорупа из мјеха.
-
Можда бих и могао прихватити твоје објашњење када би постојао бар један народни назив који би ситно брашно називао цицано брашно или циц брашно, па на основу тога састављао ријеч цицвара.
Vihor prosi u Juga djevojku, Vihor prosi, a Jug se ponosi.
Tu su mi se vjetri zavadili,a studene vode pomutile,
do jednoga Jovina bunara, gdje mi sjedi vijernica ljuba.
Na krilu joj tri blizanca sina; jednom ime: kiša divti-kiša:
drugom ime: sjajna mjesečina, a trećemu: na istoku sunce.
Kada narod obrazuje reči od domaćih slovenskih reči onda ne bi rekao pticvara, jer to nije u duhu jezika, no bi rekao ptičja vara ili od prideva drobni, ne bi rekao drobvara nego drobna vara.
No pri spoju turskoga prideva i domaće imenice je sasvim drugačije, gde turski pridev ne dobiva nikakove nastavke, jer se tako ni u turskom ne čini, nego se prosto prilepi uz imenicu.
pak imamo divtikiša, što znači drobna kiša ili sitna kiša; karađorđe - crni Đorđe, čirkinpolje - ružno polje; čurukdaska - trula daska itd.
Da narod obrazuje reči poput pticvara, obrazovao bi i devicgrad i bogorodicdeva, no tako nijedan človek slovenskoga duha ne obrazuje reči, no bi kazao ptičja vara, devičji grad, bogodica deva.
Sve su to reči sa nastavkom -ica kao i ptica.
Ако је како кажеш "старшега" поријекла, судећи по етимологији коју предлажеш није "старша" доласка Турака на ове просторе, па би морали претпоставити да су Срби прозвали цицвару цицваром у кратком размаку између пада Србије под Турке 1459. године и првог донешеног кукуруза на ове просторе у 17. вијеку.
Ne shvati ovo kao drzkost, no kao uslugu i dobronameran savet. Valja reći "morali bismo" mi, "morali biste" vi, a "morali bi" oni.
Ne bismo morali predpostaviti to, jer cicvara nije prvobitno bila niti je sada samo iz kukuričnoga brašna, no se vari i iz pšeničnoga sitnoga brašna.
Zato postavljati uvedenje kukurice kao marginu nije smisleno.
Треба поменути да у крајевима у којима је цицвара најзаступљенија, ријеч циција нити било какви облици изведени од турске ријечи циц нису заступљени.
Osim tvoje reči nema nikakovih indicija za to. Danas je srbski rečnik prilično očišćen od turcizama, no pređe 100 godina, još su Srbi hodili s turbanima i u svakoj sferi života su se upotrebljavale turske reči, koje danas malo kto zna. Za ovo su indicija i narodne pesme. Meni nije znan naš kraj u kojem narod ne zna što je cicija.
Сем тога, ако је ријеч турског поријекла, морало би постојати бар неко слично јело међу муслиманским становништвом, преко којег би и назив био пренесен, што није случај. У кухињи босанских муслимана цицвара уопште није заступљена.
To što kažeš ima smisla samo ako predpostaviš da su turcizmi našli put u srbski jezik isključivo putem Bošnjaka. Evlija Čelebi opisuje kako Bošnjaci baš i ne znaju turski tako dobro kao Poturi i neki Srbi. (Sad mi ne išći stranicu i navode. Nije realno očekivati, da opet čitam celu knjigu samo zbog ovoga). Ne treba ni zanemariti da su Vlasi i/ili Srbi imali mnogo neposrednoga dodira s Turcima kao spahije, martolozi i trgovci, te im je znanje turskoga šlo u korist.
PS: Kto se čudi da rečem starej človek, no staršega človeka, staršemu človeku, neka razmisli odkuda je nastala reč starešina ili zašto se kaže lepši a ne leplji.
-
Ne shvati ovo kao drzkost, no kao uslugu i dobronameran savet. Valja reći "morali bismo" mi, "morali biste" vi, a "morali bi" oni.
Наравно, прихватам као добронамјеран савјет.
Ne bismo morali predpostaviti to, jer cicvara nije prvobitno bila niti je sada samo iz kukuričnoga brašna, no se vari i iz pšeničnoga sitnoga brašna.
Zato postavljati uvedenje kukurice kao marginu nije smisleno.
Само сам слиједио твоју аргументацију, јер си написао "и пређе но је било кукуруза на овим просторима" па сам покушао то временски да ограничим. С обзиром да се презиме Цицварић јавља већ у 17. вијеку, онда то опет остаје тај временски оквир од 100-150 година да су Срби могли да формирају ријеч цицвара и да је инкорпорирају у своје божићне обичаје.
Мени такво објашњење, уз оно што сам и раније написао, не дјелује прилично увјерљиво.
Могуће да је етимологија ове ријечи сасвим другачија и да ни ја ни ти нисмо у праву.
-
Кад се већ врти прича око основе циц-, мало скретање са качамака, - како тумачите презиме Цицмил?
-
Кад се већ врти прича око основе циц-, мало скретање са качамака, - како тумачите презиме Цицмил?
Цицмили су поријеклом из Грбља, а даљом(600г+) из Грчке. Па би ако постоји нека Грчка етимолошка веза то било могуће објашњење.
-
Да, знам да су Цицмили из Грбља, а за овај детаљ о старини из Грчке нисам чуо.
Светозар Томић:
"На Стоцу живе само ЦИЦМИЛИ (има их 26 к., св. Ђорђије), старином су из Грбља из Боке Которске. Поп Никола, предак Цицмила, убије у Грбљу свога комшију и побегне на Столац. Ту се један од његових синова ожени кћерком некога кнеза, (неки веле кнеза Лалоша), чији се синови одселе у Босну, а домазет остане на земљи тастовој и од њега су Цицмили. Причају да је овај предак Цицмил основао и уредио царину на мосту на Пиви".
Етимолошки, наставак -мил је свакако словенски. Остаје неразјашњен онај циц-.
-
Због јучерашњих радова вероватно није објављено оно што сам поставио на форуму (око 7 сати). Ради се о етимолошком значењу речи цицвара, где је у корену речи непознато порекло оног префикса ЦИЦ.
То није објашњено ни код Петра Скока у његовом Етимолошком рјечнику хрватскога или српскога језика.
cicvara f (štokavsko istočno područje), odatle na -as cicvaraš, gen. -aša m »1° koji rado jede cicvaru, 2° (ironična metafora) trebnik«, prezime (ličko) Cicvarič — (cv > cm) cicmara »gusto jelo od brašna, masla i sira«. Slov. lotvara f »Latwerge« < tal. lattovaro < lat. electuārium. Nejasna je zamjena cic- za lot-, Madžari posudiše atvara. Lit.: ARj l, 777. Pleteršnik l, 533. REWS 2838.
Извор: PETAR SKOK ETIMOLOGIJSKI RJEČNIK HRVATSKOGA ILI SRPSKOGA JEZIKA
На Змијању се на Бадње вече укућани и присутни огледају над цицваром, одн. над пливајућом масноћом од скорупа (кајмак је турска реч). По народном веровању, ако видиш свој лик у том "огледалу", бићеш жив те године. Ако не видиш, зна се.
После домаћин носи врећу са сламом и благосиља, просипа је по кући а домаћица баца орахе и остало. Онда деца пијучу (коринђају) и скупљају орахе.
Затим се седа за трпезу.
-
На Змијању се на Бадње вече укућани и присутни огледају над цицваром, одн. над пливајућом масноћом од скорупа (кајмак је турска реч). По народном веровању, ако видиш свој лик у том "огледалу", бићеш жив те године. Ако не видиш, зна се.
И код нас постоји овај обичај, само што се ово ради током божићног доручка.
-
Нема лијепа качамака, без добра качамара, још ако има кукурузног брашна испод камена (од домаћег кукуруза, хибриде не рачунам), па уз то скоруп (кајмак), или сир. Качамар је палица за мијешање качамака при кувању. То му испада бркач. Прави се и од смрчевог ( или дреновог) дрвета, које има при дну природне наставке.
-
Колоботњица, хљеб ог од колоботњег, кукурузног брашна, проја, кукурузница. Чује се и колобоја од колоботњица. Најели смо се колобоје и лијепога, младога, мекога сира. То су изрази у Горњем Полимљу.
-
То коломбоћ је од албанског kallamboq што значи кукуруз.
Не знам да ли коломбоћ долази од албанског, или су га они позајмили од нас? Чим очемуњамо мало коломбоћа (кукуруза), Вуксан га однесе у вођеницу. Биће брашна и за качамак, и за колобоју, и за цицвару , готов(вац)...
-
Не знам да ли коломбоћ долази од албанског, или су га они позајмили од нас? Чим очемуњамо мало коломбоћа (кукуруза), Вуксан га однесе у вођеницу. Биће брашна и за качамак, и за колобоју, и за цицвару , готов(вац)...
Никада нисам чуо за тај назив коломбоћ. Додуше, у Дробњаку не расте кукуруз али мислим да немају неки посебан назив. Одређену сорту знам да су звали осмак и да су га куповали из Мораче и Поља Колашинских све док нису почеле да се отварају продавнице по селима, '50-их година.
-
У Горњем Полимљу се за кукуруз каже коломбоћ.
-
У Плаву постоји и презиме Качамаковић, исламске вјероисповијести, огранак (рођаци) Ћулафића, Васојевића. И у Пожаревцу, имамо презиме Качамаковић, славе Никољдан.
Није шала од качамака до презимена.
-
Никада нисам чуо за тај назив коломбоћ. Додуше, у Дробњаку не расте кукуруз али мислим да немају неки посебан назив. Одређену сорту знам да су звали осмак и да су га куповали из Мораче и Поља Колашинских све док нису почеле да се отварају продавнице по селима, '50-их година.
Управо то што је израз коломбоћ локализам који се користи на прилично ограниченој територији ЦГ и то у деловима који се граниче са албанским племенима, пре ми говори да је позајмљен из албанског језика него обрнуто. Кallamboq је назив за кукуруз који се користи на целом Косову и Метохији и мислим да је у питању стандардни назив а не локализам. Колико знам, то је у албанском језику назив за клип кукуруза а не за биљку. Слично и у грчком језику, за клип кукуруза се каже καλαμπόκι. Можда би Rugovac ово могао да разреши?
-
Нема лијепа качамака, без добра качамара, још ако има кукурузног брашна испод камена (од домаћег кукуруза, хибриде не рачунам), па уз то скоруп (кајмак), или сир. Качамар је палица за мијешање качамака при кувању. То му испада бркач. Прави се и од смрчевог ( или дреновог) дрвета, које има при дну природне наставке.
Износе сељаци на пијацу такво кукурузно (пројно) брашно које је уствари крупно, зрнасто, а не "брашнасто". Бело или жуто.
У мојој породици се качамак увек правио од белог брашна (док се од жутог прави проја), само уз со и воду. Али прави се густо, да, кад се прохлади, буде чврст и сече на комад , као пица.
Наравно да може да се оплемени сиром, кајмаком, павлаком и сл., али то је већ налик проји.
Качамак, тај бели, се код мене, једе у комбинацији са "прженим" (парадајз и паприке и јаја) или гулашем или каквим другим зачињеним јелом.
Нисам никад јела цицвару па ме буни сада, да ли је цицвара као каша и једе се кашиком из чиније, или не?
-
Нисам никад јела цицвару па ме буни сада, да ли је цицвара као каша и једе се кашиком из чиније, или не?
Зависи како се припреми, али у начелу јесте кашаста, само што је код неког ређа, а код неког гушћа.
Ређа се спорје хлади. ;D
-
Нисам никад јела цицвару па ме буни сада, да ли је цицвара као каша и једе се кашиком из чиније, или не?
Буде ретка док је врућа. Како се хлади, тако се стеже. Иначе прави се од три врсте брашна кукурузно жуто, пшенично и ражано. Прво се истопи кајмак, повећа количина и онда се у њега дода брашно и меша се на тихој ватри. Не може да се скува брзо, треба јој времена. Готова је кад на врху исплива масноћа од скорупа и када се меша варјачом, цела смеса се окреће и одваја од шерпе. Може при крају да се дода и пуномасни сир.
-
Буде ретка док је врућа. Како се хлади, тако се стеже. Иначе прави се од три врсте брашна кукурузно жуто, пшенично и ражано. Прво се истопи кајмак, повећа количина и онда се у њега дода брашно и меша се на тихој ватри. Не може да се скува брзо, треба јој времена. Готова је кад на врху исплива масноћа од скорупа и када се меша варјачом, цела смеса се окреће и одваја од шерпе. Може при крају да се дода и пуномасни сир.
Хвала на одговору, значи цицвара је врло калорична и укусна.
-
Са станишта лингвистике циц нема никакове везе с речју птица. Реч циција потиче од турскога придева "titiz" - ситан, дробан, тако је и titizlik - цицилук или ситничарство.
Много је логичније, да је цицвара = дробна вара (каша) или вара од веома ситнога кукурузнога брашне, за разлику од крупе.
Ми за божић никада не варисмо ни пуру ни цицвару, но само попару од ковртња с мало сира. Мислим да је уобће дроба или попара много старија од поленте, пуре, мамилиге или како кто већ назива, јер је кукуруз дошао тек нешто мало пред 1850. г. у наше крајеве из Аустрије. И сама реч је аустријска - Kukuruz, само аустријанци то читају кукуруц, a ту реч имају од аустријских Чеха који су га називали "кокошијим житом", кукурицом, јер у њих је курица - кокош ( У нас више не кажу курица, али је остало да се каже курије око). Заправо ни у Чеха реч кукурица није народна, него ју је склопио њихов ботаничар Јан Светопук Пресл. Сами идноамериканци називали су ову биљку "маис", како и данас говоре Немци.
Ријеч кукуруз долази из турског језика. А циц може да долази од глагола "цицати"
-
Ријеч кукуруз долази из турског језика.
Ово је веома упитно.
https://rus.stackexchange.com/questions/4109/%d0%a1%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%be-%d0%ba%d1%83%d0%ba%d1%83%d1%80%d1%83%d0%b7%d0%b0
https://lexicography.online/etymology/%D0%BA/%D0%BA%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B0
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%BA%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B0
-
Ријеч кукуруз долази из турског језика. А циц може да долази од глагола "цицати"
Ја у животу не чух такога глагола. Рекао бих да тако неко сасвим мало дијете рече сисати.
-
Ово је веома упитно.
https://rus.stackexchange.com/questions/4109/%d0%a1%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%be-%d0%ba%d1%83%d0%ba%d1%83%d1%80%d1%83%d0%b7%d0%b0
https://lexicography.online/etymology/%D0%BA/%D0%BA%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B0
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%BA%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B0
Поријекло је мутно али са обзиром да тада су Балканом и Медитераном владали Османлије, кукуруз код балканских народа дошло преко њих, па и вјероватно и ријеч, иако није потпуно турског поријекла него можда или албанског или словенског са турском модификацијом.
Ја у животу не чух такога глагола. Рекао бих да тако неко сасвим мало дијете рече сисати.
http://www.xn--rjenik-k2a.com/cicati
Па управо то. Варијанта сисати. Има и смисла за некадашње лично име "Цицмил" за бебу која мирно, или мило, сиса дојке.