Овај недавни археолошки проналазак је у том погледу занимљив:
У историјографији постоје и мишљења да спахије хришћани услед појачане исламизације нестају до половине 16. века и да су сви тимари од тада у рукама муслимана. То би значило да је термин спахија, који се у домаћим изворима и даље јавља, временом променио значење. Због недостатака других врста извора ово питање није довољно проучено.
Ово је тачно умногоме.
Гдје сам успио доћи до османских података, спахија Војин Поблаћанин није био тимарник, био је
војнук. Нема доказа да је био лагатор (који су имали тимаре), јер њих у Поблаћу није било.
Наравно "Поблаћанин" значи из нахије Поплад а не из села Поблаће како су неки писали, таквог села тада није било (пописи с краја 16 в.). Само село Поблаће је доста сјеверозападно од Поплада. Наравно у Попладу све тимаре су тада држали муслимани.
Један други спахија којег сам нашао је био соколар. Но опет су дио система. Сами војнуци су често и били коњаници, неки и са оклопом.
Тимари су давани свим старјешинама херцеговачких влаха 1533. а њихови тимари су били катуни којима су и сами већ били племенски надређени. Хришћани тимарлије су били често "ad-hoc" случајеви као код старјешина влаха гдје су сви они учињени дијелом османског војног система, што по попису 1477. нису били.
С друге стране војнуци су били дио јасно организованог система. Њихове старјешине лагатори су имали углавном тимаре, мало веће од онога што је било типично за хришћане спахије.
У то доба, крај 16., почетак 17. в. прави хришћани тимарници се углавном још срећу у Барчи. Од тога, најмање двојица су били лагатори.