Аутор Тема: Косаче  (Прочитано 34019 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Косаче
« послато: Април 03, 2016, 10:50:56 поподне »
Постоiи ли књига професора др. Ђура Тошића Споредна грана племена Косача, Зборник за историiу БиХ 3, Београд 2002 и  у електронском облику?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Косаче
« Одговор #1 послато: Април 04, 2016, 02:38:28 поподне »
Постоiи ли књига професора др. Ђура Тошића Споредна грана племена Косача, Зборник за историiу БиХ 3, Београд 2002 и  у електронском облику?
Постоји, од малопре :)
Извол`те: https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWFBxaHdVaFI4UFU/view

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Косаче
« Одговор #2 послато: Април 04, 2016, 04:13:15 поподне »
Скидам капу! Наiвеће могуће ХВАЛА!!!! :) :) :)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Косаче
« Одговор #3 послато: Април 04, 2016, 10:25:25 поподне »
Не могу се отети утиску, да iе овај доле поменути кнез Сладоiе Вуковић - брат кнеза Ивана Вуковића (ванбрачни синови кнеза Вука Хранића Косаче) iедан од ретких Косача који остаде да живи на турској територији Рудина(Бањана?) (најстарија баштина Косача). Њему као члану iедне од четири гране Косача бива исплаћен депозит Сандаља Хранића у износу од фантастичних 1644 дуката, због чега ће га Турци рекетирати. Ниiе искључено да потоње бањанско-рудинске-риђанске воiводе-спахиiе од њега потичу.



упр., Е. Куртовић "четири куће племена Косача" из http://iis.unsa.ba/pdf/kurtovic_sandalj_hranic_kosaca.pdf

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Косаче
« Одговор #4 послато: Април 05, 2016, 08:52:56 пре подне »
Постоји, од малопре :)
Извол`те: https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWFBxaHdVaFI4UFU/view

Јуче сам размишљао у ком ће се правцу кретати ова тема; да ли ће бити ријечи о хералдици или једној о споредној грани племена Косача.
Ђурађ Радивоја Стјепковић се, поред овога, помиње и у раду Ђуре Тошића ФРАГМЕНТИ ИЗ ЖИВОТА ХЕРЦЕГА ВЛАТКА КОСАЧЕ (Историјски часопис Књ. LVI, Београд 2008. За Ђурађа Стјепковића аутор претпоставља да би могао бити управо онај "conte Giorgio" у улози "старог свата" приликом женидбе Влатка Косаче са Маргаритом Марзано.

Аутор се често позива на Вељана Атанасовског, за чији рад сматра да је једна од најбољих студија о Касачама.

Цијели дан сам покушавао сам да је нађем на интернету, ало без успјеха. Замолио бих администратора, ако је могуће (обимнији рад или евентуално заштићен ауторским правима), да га постави на мрежу.

Дакле, В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Београд 1979.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Косаче
« Одговор #5 послато: Април 05, 2016, 09:50:48 пре подне »
Јуче сам размишљао у ком ће се правцу кретати ова тема; да ли ће бити ријечи о хералдици или једној о споредној грани племена Косача.
Ђурађ Радивоја Стјепковић се, поред овога, помиње и у раду Ђуре Тошића ФРАГМЕНТИ ИЗ ЖИВОТА ХЕРЦЕГА ВЛАТКА КОСАЧЕ (Историјски часопис Књ. LVI, Београд 2008. За Ђурађа Стјепковића аутор претпоставља да би могао бити управо онај "conte Giorgio" у улози "старог свата" приликом женидбе Влатка Косаче са Маргаритом Марзано.

Аутор се често позива на Вељана Атанасовског, за чији рад сматра да је једна од најбољих студија о Касачама.

Цијели дан сам покушавао сам да је нађем на интернету, ало без успјеха. Замолио бих администратора, ако је могуће (обимнији рад или евентуално заштићен ауторским правима), да га постави на мрежу.

Дакле, В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Београд 1979.
Покушаћемо наћи књигу Пад Херцеговине, а у току дана ћемо поставити наведени чланак Ђуре Тошића.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Косаче
« Одговор #6 послато: Април 05, 2016, 10:01:07 пре подне »
Покушаћемо наћи књигу Пад Херцеговине, а у току дана ћемо поставити наведени чланак Ђуре Тошића.

Ако је ријеч о ФРАГМЕНТИ ИЗ ЖИВОТА ХЕРЦЕГА ВЛАТКА КОСАЧЕ, то је раније поставио Небојша или Небо.

Ево линка:http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis56(2008).pdf

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Косаче
« Одговор #7 послато: Април 05, 2016, 10:21:01 пре подне »
Ако је ријеч о ФРАГМЕНТИ ИЗ ЖИВОТА ХЕРЦЕГА ВЛАТКА КОСАЧЕ, то је раније поставио Небојша или Небо.

Ево линка:http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis56(2008).pdf
Да, тако сам и мислио, они имају готово све часописе у дигиталном формату. Хвала на обавештењу.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Косаче
« Одговор #8 послато: Април 05, 2016, 02:22:42 поподне »
Цијели дан сам покушавао сам да је нађем на интернету, ало без успјеха. Замолио бих администратора, ако је могуће (обимнији рад или евентуално заштићен ауторским правима), да га постави на мрежу.

Дакле, В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Београд 1979.

Покушаћемо наћи књигу Пад Херцеговине, а у току дана ћемо поставити наведени чланак Ђуре Тошића.

Ацо и админе, та књига је доступна на мрежи фотографисана, може се преузети овде или овде. Треба да је довољно читко да послужи сврси, а мислим да је врло занимљива да се и убудуће на њу више пажње обрати, добро је Александар поменуо. Има чак и хералдике. ;D



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Косаче
« Одговор #9 послато: Април 10, 2016, 06:41:11 поподне »
Питање за г. Wolf-a Sagash-a. Да ли су икада (или ће бити) објављени резултати конзервационих радова проф. Ђурића из 70-тих година на локалитету цркве Светог Стефана испод престолног града Сокола (Шћепан поље)? Ако не, да ли се има намера поново испитивање ктиторске гробнице (са моштима) Сандаља Хранића? Унапред хвала!

http://www.eparhija.me/riznica/11/Scepan-polje-i-njegove-svetinje-kroz-vekove/Scepan-polje-i-njegove-svetinje-kroz-vekove-17-60.pdf

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Косаче
« Одговор #10 послато: Април 10, 2016, 10:33:14 поподне »
Питам се, ниiе ли можда оваi помињани кнез Сладоiе од Риђана (1511.г.) унук кнеза Сладоiа (1461.г.) за кога важи предпоставка (из моiе предходне ставке) Д. Ковачевић-Коiић као "влашком кнезу Сладоiу Вуковићу, иначе рођаку Сандаља Хранића"

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Косаче
« Одговор #11 послато: Април 10, 2016, 11:52:32 поподне »
Не могу се отети утиску, да iе овај доле поменути кнез Сладоiе Вуковић - брат кнеза Ивана Вуковића (ванбрачни синови кнеза Вука Хранића Косаче) iедан од ретких Косача који остаде да живи на турској територији Рудина(Бањана?) (најстарија баштина Косача).

Ако сам добро разумео твоју претпоставку, биће да си у праву, ево шта Рудић каже кад говори о Вуковићима, а позива се на Ђ. Тошића:

Цитат
Могуће је да се иза презимена Вуковић крије нека од грана Косача. Познато је да су синови родоначелника породице, Вука Косаче, Влатко и Храња носили презиме Вуковић. Исто презиме су носили и синови Храњиног најмлађег сина Вука - кнежеви Иван и Сладоје.

(в. Срђан Рудић, Властела Илирског грбовника, Београд, 2006, стр. 120-123)



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Косаче
« Одговор #12 послато: Април 11, 2016, 08:54:15 пре подне »
Управо то Amicus-e.  Ако iе поменути кнез Сладоiе (1511.год.-  9 синова), истоветан са кнезом Сладоiем Вуковићем Косачом- ондах би да по некоi логици бар од једног сина  до дана данашњег остало потомство у Риђанима и шире.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Косаче
« Одговор #13 послато: Август 28, 2016, 12:24:59 поподне »
                             Породица Косача

Исходиште земље коју су Косаче поседовале чинила је област око састава Пиве и Таре, око Фоче, где се налазило село Косац по коме је породица добила име. Влатко Вуковић, син Вика Косаче, први пут се помиње 1378. године као посланик краља Твртка 1. у преговорима с Дубровником. Као војвода босанске војске потукао је Турке 1388. године код Билеће. Ипак ће војвода Влатко остати познатији као ућесник боја на Косову 1389. године. Умро је 1392. године, а његове земље преузео је његов синовац Сандаљ Хранић Косача. Сандаљ је од стрица наследио и титулу војводе. Преко четири деценије активног политичког живота овог најмоћнијег великаша свог времена обележене су знатним проширењима територије Косача. Цела Сандаљева област је практично била изузета од власти босанског краља, те је водио потпуно самосталну политику. Због помоћи краљу Ладиславу да дође на угарски престо добио је градове Скрадин и Островцу. Учествовао је и у збацивању са власти краља Остоје и својој територији припојио је области породице Санковиц. Сандаљ Хранић, "по милости Божијој велики војвода босански", умро је изненадном смрцу 15. марта 1435. године. Сахрањен је у цркви Св. Стефана на Шћепан пољу. Сандаљева браћа, Вук и Вукац Хранић, живели су у сенци свог старијег брата. Управљали су земљом у Горњем Подрињу и жупама Говше и Јелача. Иван Вуковић, син Вука Хранића, био је једно време уз свог брата од стрица, Стефана Вукчића, али је касније ступио у службу Млетачке Републике. Стефан Вукчић Косача, "велики војвода русага босанског", потоњи "херцег од светог Саве", био је један од најмоћнијих великаша средњевековне Босне и најзначајнији Косача. Већ од 1432. године управљао је земљама наслеђеним од оца Вукца, а после 1435. године преузео је место свог стрица Сандаља Хранића у тадашњим историјским збивањима. У сукобу са породицом Павловић успео је да заузме неке њихове територије. Честе сукобе са Твртком 2. продужио је и са Стефаном Томашем, али су ти сукоби престали када је постао угрожен од стране Млечана. Крајем 1448. године, Стефан је почео да се назива херцегом. Није познато од кога је добио ову титулу али се претпоставља да је титулу узео сам. Његов покушај да град Нови - касније по њему назван Херцегнови - развије у трговачку луку, довео га је у сукоб са Котором и Дубровником. До завршетка ових сукоба дошло је средином 1454. године. После пада Босне, 1463. године, његове земље постепено освајају Турци и Млечани. Пред крај живота, херцегу Стефану је од његове простране земље остало само узано подручје око града Новог. Умро је 22. маја 1466. године.  Владислав Херцеговић, најстарији син херцега Стефана, био је у сукобу са оцем још од рата са Дубровником. Године 1453. султан Мехмед 2. уступио је војску Владиславу, са којом је он нанео пораз оцу и преузео власт над једним делом херцегове земље. Иако се измирио са оцем, није био задовољан поделом земље па је зато био искључен из очевог тестамента, а након 1469. године трајно ће се населити у Угарској. Влатко Херцеговић, баштиник херцега Стефана, наследио је од оца титулу херцега и поседе око Новог. У својој политици ослањао се на угарског краља и Венецију. Умро је 1489. године на Рабу. Најмлађи син Стефана, Стефан Херцеговић, потурчен је 1470. године и добио име Ахмед-паша. Убијен је у лето 1517. године, а сахрањен је у "дворишту џамије у касаби Херцег".

ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.


Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Косаче
« Одговор #14 послато: Октобар 23, 2016, 06:48:21 поподне »
ВОЈВОДА ВЛАТКО ВУКОВИЋ КОСАЧА: Први српски војсковођа који је потукао Турке (код Билеће 27. августа 1388.)
http://slobodnahercegovina.com/vojvoda-vlatko-vukovic-kosaca-prvi-srpski-vojskovodja-koji-je-potukao-turke/


Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Косаче
« Одговор #15 послато: Новембар 06, 2016, 10:29:59 поподне »
Постоји, од малопре :)
Извол`те: https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWFBxaHdVaFI4UFU/view

До сада ниiе размотрено коiи је то шпански витешки ред, чиiих је 50 знамења (укључујући и привилегију чланстава у реду) краљ Алфонс доделио Стефану Херцегу од Св. Саве за даровање међу племенитим личностима његовог окружења.

Мислим да iе то витешки ред "Orden de la Terraza y el grifo" / "ћупа и грифона" обновљеног од краља Фердинанда I. Арагонског 1403.

Можда се у челенци грба Косача због тога уместо лава налази грифон, каквог су иначе имали њихови рођаци Драгишићи-Косаче у свом грбу.



https://es.wikipedia.org/wiki/Orden_de_la_Terraza
https://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_the_Jar
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Косаче
« Одговор #16 послато: Новембар 06, 2016, 10:39:27 поподне »
Имају ли потомака Косаче? :)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Косаче
« Одговор #17 послато: Новембар 06, 2016, 11:29:53 поподне »
Имају ли потомака Косаче? :)

Из главне гране - не (у Венецији је последњи Хорациiе умро 1667.). Од преостале "четири куће Косача" би требалао у Риђанима и Бањанима - Рудинама бити Сладојевићи и Петровићи-Бањанини. За сада немам доказа за ову твдњу.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Косаче
« Одговор #18 послато: Новембар 07, 2016, 09:07:35 пре подне »
ВОЈВОДА ВЛАТКО ВУКОВИЋ КОСАЧА: Први српски војсковођа који је потукао Турке (код Билеће 27. августа 1388.)
http://slobodnahercegovina.com/vojvoda-vlatko-vukovic-kosaca-prvi-srpski-vojskovodja-koji-je-potukao-turke/

Е овај крст у Бољунима је мамац за све. То није споменик војводе Влатка Вуковића него неког влаха Бољуна. Ем што је споменик исклесан најмање 60 година после његове смрти, ем је прилично далеко од његовог завичаја. Гроб Влатка Вуковића треба тражити доста сјеверније.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Косаче
« Одговор #19 послато: Новембар 07, 2016, 11:22:16 пре подне »
Е овај крст у Бољунима је мамац за све. То није споменик војводе Влатка Вуковића него неког влаха Бољуна. Ем што је споменик исклесан најмање 60 година после његове смрти, ем је прилично далеко од његовог завичаја. Гроб Влатка Вуковића треба тражити доста сјеверније.

Али некима изгледа није довољно ни то што су прогласили да овај гроб засигурно припада војводи Вуковићу, већ и измишљају натпис на споменику како би убедили људе у своје тврдње. На много места по интернету се може наићи на податак да на споменику стоји следећи текст:

"Асе лежи добри чоек Влатко Вуковић. Војвода Влатко је први побиједио Турке код Билеће 27. августа 1388."

Исто то пише на више места на Википедији:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5
https://sh.wikipedia.org/wiki/Vlatko_Vukovi%C4%87

Чак је и у чланку из Слободне Херцеговине чији линк је поставио Велмуж исто то писало док их нисам опоменуо. А свако ко мало боље погледа слику споменика јасно ће видети да на њему не стоји тај натпис, већ:

"Асе лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић. Пише Семорад"

Невероватна је митоманија неких људи и на шта су све спремни, само да подупру своје идеје...
Kамене рабъ и госодинъ