Чини ми се да превише критички гледаш на предања.
Тачно. Можда претерујем. Предања сигурно имају неки основ. Са друге стране, многа се временом изопаче, а потврђено је да су нека чиста измишљотина.
Нпр, навешћу случај једног дела предања Орловића. Наводно, према њиховом предању, племе Бјелице се тако зове по војводи Бијелу Орловићу, који је праунук Вука Црногорца, односно унук Милије, брата Павла Орловића, а који је 1483. дошао у област Бјелица. А, да се вратимо у стварност, имамо два документа из 1430. и 1431. године (кад је Бијеле, ако је уопште постојао под тим именом, био дјечарац) где се помињу људи "из Бјелица". Шта рећи о самом презимену Орловић. Према братственом предању, Вук Црногорац био је заповедник тобожњег "Орлова града" у Србији или Босни, па су по томе Орловићи (то је једна верзија, има их још, сличне уверљивости). Јеси ли чуо за неки средњевековни Орлов град? Онда предање појашњава да је заправо у питању Соко-град. А што су онда Орловићи, а не Соколовићи!?
И, онда, треба прихватити предања као тачна? Право да ти кажем, до сада сам стекао утисак да предања у старту треба узимати као народну фантазију, па ако се успут нађе неки озбиљнији детаљ који предању иде на руку, онда му се може дати нека вера и истраживати даље.
Нарочито ово што кажеш - да је већина предања о миграцијама тачна. У ЦГ поглавито, у једном романтичарском раздобљу (19. век) било је јако пожељно бити потомак неког пребега од Турака који се "не шће у ланце свезати", и то са неког изразито србског подручја (немањићка и Лазарева Србија, никако веза с Вуком Бранковићем; затим босанско краљевство и Херцеговина Светога Саве). Албанија баш и није била пожељна, осим ако има везе с Ђурђем Кастриотом. Још ако може да се нађе нека веза са племством, то је био пун погодак. Већина тога је празна прича.
Зато имам тај критички поглед. Сваки нови податак који потврђује неко овакво предање ме радује. Али, слабо их има, а ни не очекујем да ће их нешто бити.