Аутор Тема: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066  (Прочитано 45495 пута)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #220 послато: Децембар 23, 2021, 03:28:11 пре подне »
 Од почетка сам заступао практично само једну тезу о доласку на овај простор а то је рат Дубровника и Уроша I у који су се умјешали Бугари и жупан Радослав..

 Обзиром да се генетика поклапа дословно са неким бугарским селима на Пештери, било ми је логично да су у то доба неки Бугари очито завршили овдје.

 Но нисам имао директан доказ за такво што. Да су неки Бугари и дошли, и ко би то био. Бугарски извори су ионако оскуднији у том погледу. До сада.

 Повељом 15.6.1253 Дубровчани су се заклели на вјерност Михајлу II Асену.

 22.5.1254 су се узајамно заклели Дубровачка република и хумски жупан Радослав, унук Мирослава Завидиног.

 Отац Радослава Андрија је у ранијој повељи из 1249. имао листу својих хумљана као свједока. Сјећам се од давно Прибина Злошевића који је ту 13. по реду, овај род се највјероватније и касније може пратити кроз мраморе кнеза Злоушића из 14./15. в.

 1254. Прибин Злошевић је дошао до првог на листи од хумске властеле Радослава.

 Међутим међу новима на високом 4. мјесту се јавља и
Семьюнь Бꙋгаринь

 Нема сумње да се ради о неком бољару кога је послао бугарски цар да у овом покушају рушења Уроша дјелује са Радославом из Хума. Дакле ово је јасни доказ и присуства Бугара у Хуму, уз претходни упад у Бијело Поље.

 Није ово све. Наиме пажњу привлачи транскрипција његовог личног имена.

 Хрватски аутори су га сасвим криво превели као "Шимун", међутим не носи ни име какво је носио Немања у монаштву:
Симеѡнь   
Сѷмеѡ́нъ   - цар Симеон I

Семьюнь није нити српска нити бугарска варијанта овог личног имена.

 Примјери оваквог имена из мало ранијег времена:
Семьюн Емин — тысяцкий (војсковођа) из Новгорода  1219 г.
Семьюн Петрилович - скупљач харача терске земље  1216.
Семьюн Дыбачевиц - основао манастир у Новгороду 1188.

 Ово је староруска форма овог имена која је касније прешла у Семён.

 Семјун Бугарин је недавног небугарксог поријекла, а масовни прилив популација источног афинитета се десио за вријеме Ивана II Асена кад је 1217. уз помоћ Бродника преузео власт. Броднике често повезују с Берендеима, а и без тога као што сам споињао Иван Асен II био је ктитор цркве у селу Беренде.

 Могуће и његово "презиме" је такво да акцентује да је ипак Бугарин. Од таквих популација имамо оно што сам помињао Чагровац, Чекмин, Беренде. Но и код Стона брдо Чаровићи, могуће и оно село из 1469. Чајровина (код Мишљена близу Љубиња) које је тад било пусто.

 А ако би се тражио дом за нашег Семјуна Бугарина, нема боље опције од Пештери, Чаровине, Бороштице, Раждагиње, Жилиндара, Чајака... Рода Чаровића на крају.

 Још кад се дода да се радња дешавала на потесу Стон - Бијело Поље (укључујући премјештање Хумске епархије) све је јасно. 8) Мислим да не може ово бити случајност ни у 10000 г..

 Вјероватно је прешао на страну Уроша, јер како и објаснити оволико такве топонимије на Пештери (сама бугарског коријена).

 Само 3 мјесеца након те повеље био је мир између Уроша и Дубровника а Радослав се више није помињао..


 Уз вијести о 0 E-V13 у Илирији након сад већ 20 узорака древних узорака ове прототрачке (дакомизијске Z17107) хаплогрупе.
« Последња измена: Децембар 23, 2021, 03:33:16 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #221 послато: Јануар 03, 2022, 01:52:31 пре подне »
  Најстарији предак је Јанош Иљена Бекјиарју.  Од њега су Јаношевићи, Бекјиару-Бећар.

 Да додам податак са ДНК дана кад је тестиран.

 Близак Ракоњцима, са мном и још једним 4/23 међутим обзиром да нема повратну мутацију на H4, а обзиром да помоћу пар анонимних резултата знамо да та мутација датира у развијени средњи вијек сигурно не може бити ближи од тога. Питам се ко је овај анонимни из Војводине, да није и он неки Унгурјан у ствари.. Обзиром да га нема међу Србима досад.. Има неких разлика с њим па не могу бити нарочито блиски.

 Сигурно има да ми да "leverage" код гањања Румуна за тестирање. Можда и нађем нешто о овом роду из других извора.

 У сваком случају, ситација за A24066 је јасна, или је нека прото-румунска (са доминатном тезом о балканском поријеклу Румуна) грана или потиче сјеверно од Дунава, а да се овај подкластер 385b=17 кластер спустио с номадима у средњем вијеку. Да се на Балкану неко случајно јавља од ових кластера у влашком контексту, било би јасно све, но то није случај. Једино сам за овај резултат из Чичкове нашао да је то село било у влашком статусу 1476. међутим тај хаплотип није са нама у вези, нити са другом граном, "теоретски можда" са овим Хрватом, а и није јасно је ли A24066 или можда и BY4507.

 Мађар A24070* наравно нешто вуче на прекодунавску страну, и може се рећи да је ту највећа разноврсност цијеле A24070. Оно такођер што упућује против неког далеког прапоријекла у Шопу је потпуно одсуство нпр. E-FT193934 тамо. 385b=17 је јак али се налазу у троуглу Ниш-Сердика-Овче Поље гдје су насељени Печенези, и наравно у самом Печењевцу.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #222 послато: Септембар 21, 2022, 07:40:30 поподне »
не знам да ли је већ негде поменуто, да rokon / rokonaik на мађарском значи - рођак

https://en.wiktionary.org/wiki/rokonaik
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #223 послато: Јануар 15, 2023, 09:48:08 поподне »
не знам да ли је већ негде поменуто, да rokon / rokonaik на мађарском значи - рођак

https://en.wiktionary.org/wiki/rokonaik

 Занимљиво. Не бих искључио везу, кључно је да ли је изворно било -е на крају или не. Ако је судити по дефтерима прије није било него јесте. Опет јесте занимљиво што је Ракоње други назив за то село, па може бити да га је неко донио.



 Занимљиво што је на сајту поставио Ракоњац из Уневине.
Moj djed Pavle mi je ispricao, a ja zapisao oktobra 1977. godine da je nas prvi predak dosao iz Kuca, ne zna se tacno iz kojeg plemena, otprilike prije trista godina. Zvao se Rako. Da li je dosao zbog gladi ili krvi, ne zna se. Naselio se u Rakonje. Tu je krcio zemlju i napravio lijepo imanje. Ozenio se i imao sedam sinova. Jednoga dana mu Zaimovici ponudise da se zamijeni sa njihovim koje se nalazilo blizu Grancareva, na kraju Lise. Posto mu se svidjelo rijesi da se zamijene i nasele tu. Tu su se pokumili Vukici i Rakonjci. I sada se tamo jedna strana zove Rakonjsko, i ako odavno nijedan Rakonjac tu ne zivi. Ali im se ni tu nije dalo zivjeti, izgleda pali su na krv i raselili se,

 Опет долазак прије 300 година, као и код Ракоњаца из Бродарева, само код њих има одређеније, да су с Момча Вујадиновићи од Вујошевића Дрекаловића. И у књизи о Кучима само су ти Ракоњци уписани. Бјежи од крви или глади али је неком временском машином отишао 100 година па био и ктитор. Но ту се спомињу Заимовићи, негдје видим да су они "из Турске" а негдје да су Кучи поријеклом. Да није од њих дошла та прича о Кучима. :D Наравно зна и да је било лијепо, да му се свидјело али не зна да је био ктитор доста прије тога. Овај натпис из 1645. није био откривен кад се креирало ово предање.

 По овој причи и Ракоњци из Његњева су из Ракоњске иако по литератури стоји да нису тамо били већ је рута била Ракоње->Олуја->Његњево.

 Јово Медојевић је писао да по њему су се Ракоњци могли населити само прво у Ракоњску а тек касније у Ракоње (што је по презимену немогуће), у жупни дио предио крај Лима јер "српско становништво није могло живјети у жупним предјелима током турске управе". Но поменуо је да су у Ракоњама живјели Заимовићи (уз Бајрамспахиће и Нишиће). Могуће да постоји овдје веза са Заимовићима (ако су ови Кучи што није сигурно).

 Но Медојевићу наравно нису били познати неки детаљи око Ракоња. Много јачи муслимански род је изворно држао Ракоње па се и поред тога може контруисати досељавање неке хришћанске популације ту и то с њиховим амином. Оно што откривају дефтери, наравно и уз чињеницу да јесу и хришћани могли живјети у урбаним срединама.

 Просто је невјероватно да то нико није спомињао нити обратио пажњу од историчара осим Жарка Шћепановића али бјелопољски Никољац као један од главних центара у 16 в. апсолутно јесте био пописан унутар нахије Пећ у Скадарском санџаку. Тако битан манастир је морао бити негдје, сви остали су били пописивани, и много мање значајни су били пописивани, а није га било никад у нахији Бихор нити нахији Комаран које су чиниле казу Бихор и гдје би географски спадао. Али очито да је додат манастирима Пећке Патријаршије јер се и помиње као задњи од њих 1485. И сад већ могу рећи наставио је бити увијек пописиван у нахији Пећ. Само дистинктно име манастир "Никоља Црква" (док су сви слични носили назив манастир "Свети Никола") по којем се изворно и звало данашње главно насеље ту Никоља Црква Пазар је довољно, уз наравно и спомен Ракоња одмах иза, као имплицитно манастирске земље јер ту је било и других мезри на другим мјестима у дефтеру, евидентно су 3 припадале манастирима. А и је ли локација ктитора тог манастира је исто доказ томе у прилог.
 Што се тиче друге двије Пећке манастирске мезре Уљар и Мијаловица, код БП су двије Уљаревине које би биле кандидати (може и припадати другом манастиру), Мијајловица би могла имати везе са Мијајловином код Ракоњске, но и бити код Пећи.
 Такођер 1485. у Никољцу једну баштину држи свјетовно лице и изгледа као да тад манастир није био активан (као што ће бити у 16 в.). Наравно ктитор таквог манастира и на том подручју не може бити никакав дошљак на што упућују и сви докази.
 Наставак иде о неким новим "реалностима".

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #224 послато: Јануар 15, 2023, 09:54:33 поподне »
  Једино сам за овај резултат из Чичкове нашао да је то село било у влашком статусу 1476. међутим тај хаплотип није са нама у вези, нити са другом граном, "теоретски можда" са овим Хрватом, а и није јасно је ли A24066 или можда и BY4507.

 Ипак би овај морао бити FT193934 по хаплотипу али опет удаљен. Занимљива је ова група влаха Моравице, свакаквих ту се елемената нађе. Чак нпр. ово село би требало да се изводи од чичак, што је турцизам, али овдје се јавља у скоро средњем вијеку, па може бити онда куманско-печенешки. Село Карача, Котража итд. и неки фонд имена.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #225 послато: Јануар 15, 2023, 10:58:55 поподне »
 Турска историчарка Шенај Озтурк Јилмаз је радила докторску дисертацију о нахији Пећ, у коју је укључила податке многих дефтера. Дефтера Скадарског санџака из 1485., 1497., 1530, 1570., 1582. Примарно се бавила економијом. Доступна је листа и редосљед свих села нахије Пећ из дефтера 1570. и 1582 г., као и сви детаљи око њихове економије, становништва муслиманског, хришћанског.

 Такођер је укључила и неке дефтере за које нисам знао, из 1554. листа тимара. И практично цијели сумарни дефтер тимара из 1655. који сам спомињао.

 Није сасвим јасна ситуација за Ракоње. Помињао сам да би требало да су Ракон мезра "Zakut" из дефтера из 1530. Обзиром да само једна тачка може бити разлика. И овдје код дефтера Призренског санџака закут из Лаба јесте алтернативно преведен као Ракун.
[Zakut k.], bk. Rakun k., Lab n.

 У дефтерима 1570. и 1582. она га преводи као "Jakut/Жакут" (иначе исто слово и још 2 тачке), тако да по овоме изгледа да су и даље мезра. По овоме су Ракоње насељене врло касно, крајем 16. или почетком 17 в. 1645. је кад је умро ктитор и морао је бити бар деценију-двије-три прије тога ту да би се презиме усталило.

 Међутим постоји још једна опција, и у дефтеру 1530. јавља се као село Rakovine, које се јавља и 1570./1582. Као што сам помињао код имена Радоња и како турски аутори га преводе Radovine, ово Rakovine се може читати и као Ракоње. И Озџан Јилмаз такођер преводи села код Пећи Черногојно као  Crnogovine, и Шикоња као Şikovine. Сами Пуљаха који је сигурно доста боље знао локалну топонимију их преводи као Черна Гоња и Шикоња.

 Ја сам мислио да је ова Rakovine данашња Раковина на Дриму, коју многи везују за стару Рилковину из Хрисовуље, а Рилковина се помиње и 1485. у дефтеру. 1530. и даље већ Рилковине нема има Rakovine, што може бити контонуитет Рилковине или не. Постоје спорења око тога је ли Раковина на Дриму Рилковина, Пешикан није нашао увјерљивих доказа томе у прилог 1981. Мада нешто касније нађен је топоним Вардиште близу које се помиње као међа близу Рилковине, али колико схватам проблем код поистовјећивања Рилковине са Раковином је и тај што би се Рилковина налазила унутар међа Сероши, а онда је ли у хрисовуљи не би стајало "од Рилковине већ од Сероши".

1985. у прилог томе
Рилковина се идентификује са Раковином , која се налази у долини Дрима , око 13 км северно од Баковице , у непосредној зони Сероши . Око 3 км северозападно од Раковине , на подручју села Гргоца , Алија Џоговић је забележио ороним Вардиште , а око 4 км југозападно од Вардишта , уатару села Добрића и Радоњића , и ороним Липовац . Ови нас подаци усмеравају према другом правцу и намеһу закључак да се топоними Липовац и Вардиште из Дечанских хрисовуља односе на орониме регистроване у атарима Добрића , Радоњића и Гргоца и да им је сачуваң аутентичан назив .

Но и Пешикан је 1986. написао вјероватно обзиром на ово из 1985., да је Рилковина "вјероватно Раковина".

 Дефтери ту уносе додатну забуну и сумњу.
 1485. Рилковина је per capita једно од најбогатијих села, са 6 млинова од којих су чак 3 (највише у нахији Пећ) Хаса млинови са великим приходима. Rakovine 1570. и 1582. има 0 млинова, поредећи друга села која су иста нема нигдје тако радикалних разлика у економији. 1485. је било велики произвођач и ражи а 1570./1582. је и то 0.

 Такођер ми је сумњиво то што се ова мезра Уљар из 1485. која је код Ракоња и Никољца постала насељена 1530. и 1570./1582. са само једном кућом, али се јавља уз Ракоње 1485., 1497., а онда се наставља јављати у свим пописима уз ово село Rakovine  и 1530., 1570., 1582. Уљар 1485. сигурно није био уз Рилковину.
 Мада су се распиршила већина села у односу на изворни дефтер па није ни то ауторитативни доказ. Можда јављање у истом тимару, али то већ овдје није познато. Такођер и села која се ту јављају около нису баш близу Раковини на Дриму.

 Дефтер 1655. г. је писан слично као и спахијски дефтери из 1526. и 1711. и ту у случајевима кад један тимар, наравно зеамет има више села било је уписивано само највеће или главно, тако да ту нема доста села па ни ових која су мени занимљива.

 Занимљив је у дефтеру 1554. једини хришћански спахија у Пећи Павле
Pavilo Revine tâbi-i İpek 4000 16

 Могло би некако могуће проћи и као Ракоње ако нема самогласника, не видим изворни, но сифгурно је погрешан превод неког села.
 1655. нема хришћана спахија.

 Винодол који сам помињао се јавља ту иза Уљара и Раковине одмах иза. И ауторица је помињала то насељавање војнука.

 Сад знам и на којим су страницама ова села, јер је нахија Пећ огромна са 235 села. Можда добијем и без одласка листове који ми требају, 110 дефтера из 1582. и 174 дефтера из 1570. сигурно не.
овдје нема поименичног пописа а оба дефтера су таква, као ни велике већине тимарника, а и уз мезре често зна бити неких информација, тако да се има још шта дознати. Ова ауторица се бавила оним што њу занима, демографијом и економијом.

 Дао бих предност томе да нису насељене Ракоње ни 1582. али бих оставио могућност и да јесу од 1530. Помиње се још неких дефтера за које нисам знао, и које нико није помињао, тако да је за очекивати још информација.

 То вуче посљедице за собом, у случају тако позног насељавања Ракоњци су морали се доселити као прилично имућан род. Што никаква особа која "бјежи од глади или крви" није могла бити.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #226 послато: Јануар 16, 2023, 12:35:03 пре подне »
 Прелазим на Пештер, гдје има нових доказа који имају импликације на A24066>385b=17.

 У дефтеру Призренског санџака из 1518. нема села Баљен/Балнева.  :)

 Што значи да је кнез Димитри основао село Баљен да му буде тимар састављен од војнука, слично како је кнез Огнан основао село Зајечиће. Зајечиће је било мало село од 6 кућа војнука, а и Баљен је тад имао исти приход тако да има смисла.
 Иако обично мезре представљају земљишта која су некад напуштена и носе старе називе, има случајева кад се мезре не јављају сукцесивно у дефтерима односно и када понесу имена оснивача села.
 Нпр. исто из нахије Трговиште село Каловић у дефтеру 1571. и мезра Драгобрад код тог села.

 Не постоје нити Каловић ни Драгобрад у дефтеру 1530. мало село са 7 кућа је очито тад основано. Мезру Драгобрад је држао најугледнији у селу Вукадин Стојан. Драгобрад је вјероватно неки његов предак.

 Чаровина се јавља тек 1571. уз Баљен држи је спахија Бекташ који је преузео баштине које су некад биле од Димитрија, иначе је генерално патронимик, који се може читати и као -ић, примјера има около више Славковина/Славковић итд. Ово имплицира да је кнез Димитри припадао неком роду потомака Чара.  :)
 Од три рода који су се у 18 в. звали тако један спомиње и ЦГ (али не и Куче), па да размотримо и то. Апсолутно мора постојати веза и са Чаровином обзиром на локацију Раждагине и Чаровине.
 Шта кажу археолошки показатељи у Чаровини, 1571. 1585 је мезра, као да је ту било неких хришћана крајем 16 в. или почетком 17 в. Њихови гробови су били такозвани "српски нишани" што је домицилни начин укопа који се јавио под исламским утицајем, и карактеристичан је за домаће становништво у неким селима на том ширем подручју, нема шансе да су ово били икакви досељеници из ЦГ или Брда. Нема шансе да је генетика дошљачка.

 Ахмед-бег силахтар је несумњиво био блиско повезан са овом тројицом спахија војнучких команданата. Његов унук је преузео све војнучке баштине првог, његови унуци од кћерке су преузели од другог, а и у селу трећег се налазила баштина Ахмед коју су уживали монаси манастира Сопоћани.

 Изгледа да је са стварањем овог села и повезано оживљавање Сопоћана јер се у дефтеру 1518. Сопоћани помињу само као "село манастир Шехабедин" које су држала двојица спахија, а не као активан манастир, тек 1530 се јавља и манастир Шехабедин.

 Баљен је припадао нахији Рас 1526. у Босанском санџаку да би очито 1530. био пребачен у нахију Трговиште у Призренском.

 За Ахмед-бег силахдара, оснивача Лејлек џамије у Новом Пазару постоје и неки додатни податци и традиција.

Постоји предање да је њен ктитор Хавала Ахмед - бег и да је настала преправком цркве . Данас има зазидан трем чији су стубови лепо обликовани ; налази се на углу Немањине и Ћоровићеве улице .

 Татјана Катић недавно
According to tradition, which cannot be corroborated by evidence, Silahdar Ahmed Bey was a convert, who, after accepting Islam,
converted the church into a mosque and continued to pray to God according to Muhammadan rites (Петровић 1968: 90).


 Нема јасних доказа да је била црква, но као да има назнака да је Ахмед-бег силахдар био конвертит.

 Наиме он је држао један чифлук који се налазио у селима Раждагиња, Крће и Дуга Пољана. Дио у Раждагини (гдје се налази наша генетика), је престављао земље Алије сина Балабана. Овај чифлук је можда био 1489. али је морао настати прије 1516 г. (кад већ Ахмед-бег није био жив).

 У дефтеру Херцеговачког санџака 1477. Раждагиња је заглавила у тимару Милешевког диздара па имамо поименичан попис. Јављају се три муслимана, код којих стоји ознала "џаба" тј. да су беземљаши. Двојица носе име Балабан. И сигурно је од сина једног од њих Ахмед-бег уврстио земљу у чифлук. Скоро сигурно се ради о конвертитима обзиром да су беземљаши и индицира да је и он, тј. неки њихов сродник. Уз то је даље повезан с Раждагињом, јер и његови потомци ту узимају још земаља. Зајечиће село једног "његовог" кнеза је основано одмах до Раждагиње.

 Презивао се Хавале (у 18 в. у дефтеру се јавља ово презиме), али и у дефтеру 1604. код једне земље за његовог сина Хасан-челебију стоји Хавале-заде, иначе су презимена била ријетка.
 Хавале би требало да одговара титули хавале-кули, или јасакчије, који "праве проблеме" трговцима између осталог.

 Што је занимљиво код Бошњака муслимана презиме Хавалић постоји само у Тузли, и постојало је код измурлог рода из Јање, а Ракоњци имају блиске генетске рођаке у Тузли, који рекао бих не може бити ближи од 400 ни даљи од једно 500-600 г. Сад ме много више занима ко је овај.

 Ови војнучки кнезови као да су неки обични становници тих села које је Ахмед-бег уздигао на ранг да командују свим војнуцима тог подручја, јер нема војнука нити хришћана спахија у 15. в. у селима повезаним са њима. Осим што је отац једног сигурно имао свој чифлук. Што опет упућује на то да су његови сродници.

 Слично у селу Плањани нахија Призрен, 1550, 1571, 1591
Наведени муселеми су браћа и братанци Ибрахим-аге, бившег
капу-аге. Они су изјавили да у рукама имају царске заповести, на
основу којих су ослобођени плаћања харача, спенџе, овчарине и свих
изванредних намета и обичајних терета, што је и уписано у стари
дефтер. Стога су и у нови дефтер уписани да су муселеми, на стари начин


 На војнучком чифлуку Ахмед-бега у његовом селу Корутан крајем 15. или почетком 16 в. био је и неки муселем Никифор. Он је са неким Оливером држао тај чифлук (по 3 њиве) прије него га је преузео његов син споменути Хасан с братом. И то је чудно да хришћани држе чифлук титулиран на бега. Неће се наћи на пуно таквих случајева.

 Углавном неспорне су везе Ахмед-бега са овим војнучким кнезовима, са Раждањигом, гдје је наша генетика, а имплицитно наша генетика је и код Баљена преко старог родовског имена, и у Узлобу одакле је Хубан предак (дјед, можда прадјед) кнеза Димитрија.
« Последња измена: Јануар 16, 2023, 12:43:03 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #227 послато: Јануар 16, 2023, 01:40:10 пре подне »
 Оно што је занимљиво да се спомене, дакле да видимо листу села са којима се може асоцирати A24066>385b=17, Ахмед-бег силахдар и војнучки кнезови. И да видимо шта је етимологија тих мјеста.

1. Раждагиња - бугарска форма раждаг се не користи данас а нашао сам је у документу бугарском из 14 в. чини се да је тад и била у циркулацији можда и задњи пут.
2. Корутан  - бугарски, коритан ' момък , който има по - голям неженен брат ” , коритана ; коретана , коритина ( 1859 , Г. С. Раковски ) ' подявка ; момиче , което има по - голяма неомъжена сестра и не бива да се замомее ”
3. Јанча  -  из бугарске, Войнук Янчо , син на Дончо, попът , син на Янчо; Райко Янчо; Янчо син на Беро итд...   Дефтер Призренског санџака 1571. херцеговачки 1477, број носиоца овог имена : 0. ;D
4. Баљен - бољар Балин из 14 в. Неприхватљиво је мишљење Милице Грковић на коју се позвала Катић да лично име Балин извире из лат. Balius (којег нисам ни нашао) а прије тога Valens, јер у румунском -Va даје -Va а не -Ba. Код Влаха и Румуна га је било али много већа разновсрсност код Бугара. И Румуни кажу да је словенско. Неки кажу да је измјењена форма од куманског Балик позивајући се на кумански град Балин. Балука/Балик јесу куманска , Бало, Балчо итд. Войнук Балчо , син на Добри, Балчо син на Станю, Войнук Бало син на Стойко, Мирчо син на Бало, Иван син на Балин, Балин син на Недко итд.
5. Чаровина - буг. Пенко , син на Чарин, Кесура (турцизам надимак Кесер, али ово није из османског) син Чарула из села Котража 1477. :) Чахр са изгубљеним типично за српски х би био у ствари Чагр - соко. (берендејски)
6. Крће  -  Аличић 1604 превео као Кировче, можда и Крк (40 ? на туркијским) или нешто треће локално нпр крчити, мада није "ч"
7. Дуга Пољана - ово изгледа локално
8. Зајечиће - буг. заек или торлачки зајец, није зец.
9. Озлоб  - бугарски "озлобен-огорчен" глагол озлобя-  Да станеш злобен.
10. Бороштица - мало даљи генетски рођаци, село у Бугарској јужно од Тарнова, че Борущица е основано през 1323 година, по времето на цар Михаил Шишман, ријека Борущица источније али близу код села Мијковци.   типично буг -шт као и код Рађдагине -жд.

 Дакле невјероватно, далеко од Бугарске али скоро сва је бугарска. :D Овдје се ради о компактној заједници поријеклом из бар Шоплука која и зна бугарски или је знала (почетком 16 в. се оснива Зајечиће дакле оснивач користи ријеч зајец).

 Јако добро да чињенице указују на самосталну везу A24066>385b=17/A24049 са овим, јер за Ракоњце постоји нова реалност. Иако су поменуте везе Ахмед-бега силахдара са A24066 доказиве, Ракоње 1485. није држао овај Ахмед већ неки други. :D Тако да не могу да повежем директно Ракоње са Ахмедом силахдаром. Већ морам сам на нови пут. На шта ће то изаћи..  :-\ За разне негаторе, тролове ових а посебно куманско-печенешких веза ни на шта добро. ;D

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #228 послато: Јануар 16, 2023, 03:48:08 пре подне »
 Дакле као што је Жарко Шћепановић писао Ракоње је држао субаша Никшића Ахмед. Помиње се у дефтеру Скадарског санџака још један субаша Ахмед, али као што га ни Пуљаха није подвео под ову особу очито није иста, тај је држао само једно село, а Ракоње се помињу одмах након Никољца, Ахмед субаша Никшића је имао у зеамету Церово и друга села пар км удаљена од БП, и Никољац је припадао нахији Пећ. А други субаша Ахмед био је код Скадра, док је овај наш имао и посједе чак и на сјеверу Косова, можда и код Пећи.

 Који међутим није иста особа као помињани Ахмед-бег силахдар.

 Ко је овај Ахмед-сербеваб? Као што каже дефтер из 1530. гдје се помињу његови синови, он је био капиџибаша султана, стоји Ахмеда, међутим то не може бити, Ахмед се знало бркати са Мехмед, а он се и помиње и на тој фукцији кад долази у Полимље иза 1471 г. Дакле капиџибаша султана Мехмеда II Фатиха.

 Други подаци из овог и других дефтера јасно говоре, као што су то Катићка, Оруч и други помињали, да је овај Ахмед-бег/челебија/сербеваб/субаша син Иса-бега Исхаковића, познатог управитеља Босанског крајишта, Санџакбега Босне, оснивача Сарајева, Новог Пазара итд.  8) 

 Цитат опет Жарко Шћепановић
субаша Ахмед уписан је у дефтер из 1468/69, и то накнадно , а према једној напомени из дефтера Скадарског санџака из 1485. држао је у посједу и опустјело село Никоља Цркве Споче , које се друкчије називало Ракоње

 Да, Ахмед-бег у дефтеру 1468/69 долази накнадно, након 1471. јер се тад јавља забиљежба која се односу на ситуацију кад он није држао тај зеамет.
 Зеамет је био Никшић али и други дио који се звао Јелеч и гдје је углавном држао села на том подручју.
 
 Изгледа баш 1485. тај његов зеамет узима други Касим-бег а он 1485./1486. добија нови зеамет у нахији Рас. Изгледа и задржао Ракон у руци.

 Шта кажу подаци о овом његовом сину и потомцима његовим, са чим и ким су они могли имати везе, па да се насели у Ракон. Имао је сина Мустафа-бега који се помиње у дефтеру пред Мохачку битку 1526. који је имао зеамет на подручју Раса.

 Други син Мурад-челебија, изгледа 1530. имао је такођер неке посједе по Расу, Звечану (и од оца нека иста села), можда је био и у неком другом санџаку, јер занимљиво Синан-бег којег сам спомињао јер је и он имао земље у Корутану, је имао дио зеамета у Расу иако је био санџакбег Охридског санџака у то доба.

 Нисам нашао да је Мустафа-бег држао неке земље нити његове потомке, само сам за Мурата нашао да јесте имао обоје, имао је сина Халила.
 Мурат-челебија уз сина је преузео баштине у селу Загуљ које је код Чeчева сјеверозападно од Косовске Митровице. Ради се о 4 баштине које су раније припадале војнуцима села Загуљ. Ко су војнуци села Загуљ??

 Војнуци су били бројни на подручју ових нахија Сјенице, Раса, Јелеча, Звечана. Катићка је објавила први војнучки дефтер из 1455. а нешто података је већ било у попису Босанског Крајишта из 1455 који је давно објавио Шабановић.

1. Постојали су изворни војнуци ових нахија потомци махом слободних војника, неки и ситне властеле. Они су први слој големог војнучког реда на том простору.
2.  Други слој били су потомци ешкинџија хришћана спахија из управо тог дефтера Босанског Крајишта из 1455. потомака ситне, средње властеле земаља Бранковића. 1468. они су изгубили тимаре и постали су раја, међутим убрзо након тога чини се паралелно са доласком Ахмед-бега они добијају статус војнука и придружују се већ постојећем војнучком слоју. Као што и стоји у том дефтеру

SPAHIJAMA, KOJI SU POSTALI RAJA
Spomenuti su ponovo postali vojnuci.


 И дословно свако од села ових војнука је идентично са селима у тимарима хришћана спахија из 1455. Друга села су била у тимарима муслимана 1455. Дакле војнуци овог слоја су сигурно директни потомци тих спахија.

 3. Трећи слој су војнуци оних села која су накнадно крајем 15 в. или у 16 в. добили војнучки статус. Нпр. управо ови споменути војнучки кнезови, па и војнуци села Бороштица, којих није било 1455. али се јављају већ 1485. и остају и до укидања војнука у том статусу.

 У овом случају војнуци села Загуљ заједно са војнуцима села Доње Охоље су потомци спахије који је држао у тимару ова села прије 1455 до 1468.
Њихове је баштине узео једини потомак Ахмед-бега и није држао ништа осим тога. Од војнука села Доња Охоља (код НП) није остало ништа 1604. њихове земље су биле напуштене.

 Ови војнуци су и потомци хизмећара Иса-бега Исхаковића тј. дакле једног његовог слуге, па постоји и веза са дједом и прадједом ових особа.

 Ко је тај спахија, и управо сад ево видим податак који доста говори, син и унук држаоца Ракона су преузели баштине једног од само девет хришћана спахија хизмећара Иса-бега Исхаковића, њиховог дједа/прадједа. Укупно на овом подручју је било 62 хришћанских спахија. А само 9 су имали неку ближу везу с Иса бегом.

 Ови војнуци су јасан и а и једини кандидат за миграцију у Ракоње, и да буду и ктитори, а не гладни Рако из Куча. Као што су и остали ктитори тог поднебља и подручја из тог слоја. Нису то брда и планине којима се Османлије нису бавили толико већ потпуно њихова територија.

 Сад да видимо да ли то има основа са неке друге стране. Значи ако ја кажем да је бугарско-куманска генетика у Ракоње дошла мени од ових спахија не треба ни В'лк, ни Владко, ни Иван, Божидар, ни Владислав, ни Крајислав, па ни спахија Хранко с Пештери којег сам поменуо давно, а које јесте више бугарско име. Мени на овој листи треба само једна особа, да се поклопи са Хубаном сам по себи скоро сигурни A24066>385b=17.

 Дакле 1455. тимарник села Доње Охоље и Загуљ, потомак пронијара земље Бранковића је:
Шушман
 

 Прави стријелац погађа кад треба.
« Последња измена: Јануар 16, 2023, 03:57:42 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #229 послато: Август 21, 2023, 12:58:56 пре подне »
 Да прокоментаришем и јављање неких имена у селу Раждагиња 1477. а која чини се и јасно указују на даље поријекло заједно са досадашњим чињеницама.

 Зојо је лично име које се изводи из грчког а било је врло ријетко на овим просторима, властелин Никола Зојић изузетак. Било је нешто чешће у Македонији под варијантама, Зојчо, Зојко, Зојке итд. Чешће у женској варијанти Зоја.

 Друго је „Домур“. Ја сам видио ово име давно, но без дијакритика може бити и „домуз“ свиња. Но никад није било таквих личних имена, само као надимци дати од Османлија и то позније.

 Ипак Домур има јасне аналогије.

 Домур алудира на
Куманског вожда Oldamur/Oldomer који је покушао срушити Мађарску крајем 13 в.
Алдимир сродник Ђорђа Тертера,
Алдомировци код Софије.
 туркијско ел/ал/ол „рука“ + жељезо „домир – демир, темир, темур“ Мислио сам да је за кипчак језике „т“ норма но очито је оваква норма се јављала код позних Кумана. Такођер очито и прелаз у задњи самогласник „о/а“. Ту је и алански вожд "Томир", помињао сам и неког војнука Томира код војнука Пловдива.
 Ових имена као Алдомир било је по Бугарској (више у скраћеној верзији Алдо), а у дефтерима и варијанти "Демур" код хришћана из Македоније (укључујући и Грчку).

 Дакле имамо код исте популације јављање ријетких куманских имена што не може бити случајно.

 Сва ова имена с друге стране упућују на исто, ово су имена позних Кумана,
Први Шишман се јавља 1272., први Алдомир слично 1282.
а посебно је занимљиво име Хубан. У другим туркијским јецицима, па и оним најближе сродним куманском нема овог придјева персијског поријекла "лијеп", поставља се питање зашто. Још је бугарска филологиња сугерисала да је извор за хубав монголски гобай, и мислим да је то и најприје случај код западних Кумана, дакле Кумана који су живјели под доминацијом Златне Хорде и Татара.

 Изворно се може радити и о влашкој групи која је прешла Дунав па била асимилирана од Кумана, или Печењевце упућује на старију везу са Печењезима. Ипак тешко ће бити и потоње нека случајност. Код Печенега скоро и не постоје неки позни средњовјековни ономастички трагови за разлику од Кумана. Једна особа имена "Башеног" у Пернику је једино сигурно.
 
 Зато сматрам да поријекло овог кластера треба везати за неку куманску групу из Влашке и Молдавије под татарском влашћу која је у 13 в. дошла у бугарске земље. Генерално ово упућује на познији долазак кластера у Рашку. Као што је Никола Зојић у Рудник највјероватније дошао са југа територије Лазара, мислим да је овај кластер могуће довео Вук Бранковић са подручја око нпр. Скопља/Куманова. Генетика иде у прилог томе зато што најближи рођаци Ракоњаца и пештерских родова јесу анонимни узорци са југоистока Србије и Македоније, са којима 100 % чине засебну подграну по маркерима 385b и H4. Та подручја су слабо тестирана тако да их још нема код комерцијално тестираних.

 У селу Бороштица се помиње 1485. син особе под именом „Кипоча“, ово име као да алудира на Кипчак.

 У везу с ови кластером се може довести 100% 2 куманска имена а могуће/извјесно и 4. 100 % јер је род Чаровића просто заглављен као стариначки или у Раждагињи или у Чаровини, а докази из дефтера упућују да се ионако радило о истој популацији па није ни толико битно да ли је стариначки у Раждагињи или је дошао од Чаровине. Тренутно не постоји нити један други генетски кластер који има везу са више од једног куманског имена/топонима што укључује и два азијска генетска кластера.

 Такођер (од страних имена, већина је домицилна) више има куманских од бугарских, то неће бити случај код неке уобичајене популације. Изгледа да сам био у праву иницијално "око Кумана". ;)

 Новотестирани Здравковић није био иницијално занитересован за дубље тестове, но пробам опет. Његов тест је барем показао обзиром на неке додатне маркере који се тестирају да се ради о 100 % A24066+, а и морао би са осталим узорцима творити нову подграну испод A24066+ од које се опет одваја "наш" кластер са поменутим вриједностима.
« Последња измена: Август 21, 2023, 01:10:17 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #230 послато: Август 21, 2023, 01:23:17 пре подне »
 Занимљиво да Чаровић помиње и Аранђеловдан као евентуално још старију славу (ти родови славе Никољдан али кажу сви да су славили раније Стевањдан). Јесте било те славе у Раждагињи, занимљив је Сеничић у селу Печеноге који је дошао "од Сјенице" и који је на 23andme неки E-V13, у истој махали у том селу је и неки други род из Раждагиње са славом Аранђеловдан, очито је дио исте миграције. Ако се испостави да постоји таква веза, онда са резултатом из Бороштице који такођер слави Аранђеловдан се може говорити о изгледној вези са манастиром "Куман Арханђел" како је уписан 1571. тј. Куманица.
 Наравно мистеиозно је и село Печеног, јер га нисам нашао у старим дефтерима досад, што значи да је врло могуће неко донио име.

 То да је овај кластер дошао тек са Османлијама тешко да је могуће јер се Раждагиња и Бороштица помињу још 1455., само код Ракоњаца ако потичу од овог Шушмана се може говорити о даљој вези са Османлијама (с тим да он изгледа није био поданик Османлија прије пада Новог Брда јер није "стари" спахија, ти су и раније били у служби Османлија), изгледа да код Раждагиње и Бороштице те везе почињу од краја 15 в.

 Бороштица је такођер адиминистративно била сасвим у неком другом контексту од околине, припадала је дуго Вучитрнском санџаку и ту су били војнуци нахије Клопотник. Осим презимена "Брадвић" од буг. брадва, јавља се и 1571. име "Снило" за које Катићка каже да је могуће варијанта или погрешно уписано "Смило", и тог имена је било доста по Бугарској/Македонији (цар Смилец ранији помен), но било га је и на Косову, и као да је то неки локални старији словенски елемент, у Рашкој га није било.
« Последња измена: Август 21, 2023, 01:33:51 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #231 послато: Новембар 12, 2023, 11:35:18 поподне »
 Дакле нови рођак је Шабић, Панчево. Старином из Неродимља, а прије тога у Старом Качанику.

Резултат је најблаже речено невјероватан који потпуно потврђује речено и разрјешава икакву дилему о нашем поријеклу, овај род има итекако везе са коњаницима номадима, а обзиром на узводни резултат из Печењеваца ко зна каквих је све шема био дио.

 Род Шабића је познати род из Неродимља. Али старином са другог подручја.
Урошевић
Шабићи ( 14 к . , Св . Јован ) , досељени из Старог Качаника почетком 19. века .

Срби Јовичићи у Г. Неродимљи знају своју старину у Старом Качанику , одакле су се иселили почетком 19. века .
 


 Ово је кључни дио. Дакле Шабићи-Јовичићи су старином из Старог Качаника и уз род Ковачева поријеклом из села Ковачевце бар колико знам једини су род са дубљом старином на том подручју.

Град Качаник се формира у 16 в., но Стари Качаник се помиње од најстаријих турских дефтера почев од 1455. и врло битно Стари Качаник и околна села су 1455. била груписана у нахију KAČANIKLAR.

 Слично као што су Тарски Никшићи у истом дефтеру били означени као Никшићи Nikšikler.

 Ово је добро примјетио и аутор Хазим Шабановић:
Interesantno je da je ovdje upotrebljen plural (Kačanik-ler).

 Дакле као што су Никшићи племе племе су и Качаници.
 Сва села тог племена су имала дербенџијски статус 1455., а задржали су га и у каснијим дефтерима 1467-68, те 1569. Качаник није потпадао под Земљу Бранковића те је био дио вилајета/санџака Скопје.

 Сам термин Качаник није јасног поријекла, помиње се тур. "качан" разбојник, али почива на томе да су Турци основали ово мјесто а нису, 

У оном крају има и село Стари Качаник . Варошица Качаник вероватно је у турском времену постала , као што јој је и турско име Качаник од качак ( разбојник ) . Качаник је још од 16. века био легло разбојника

"качан" је придјев у куманском значи "када", тек о овој етимологији треба анализирати, могуће и да је по личном имену јер близу се јавља и Качаник као лично име једном.

 Качаници су ономастички били Срби, но постоји у њиховим селима мањински фонд личних имена који је врло разноврстан. Али издвајају се бугарска, неко куманско, али најчудније и прабугарска имена која су по себи била ријетка а камоли да се срећу унутар неког племена. Гледајући распоред таквих имена, изгледа да је то један од "епицентара".

 Даље ћу на својој теми, али може се сад рећи да постоји неки генетски род "Ракоњаца-Чаровића-Качаника" (не бих искључио Чаровиће јер прије да су Ракоњци од њих него обратно), обзиром на постојање нахије "KAČANIKLAR (KAČANICI)"

 Сасвим сигурно формира с Ракоњцима подграну, то је овај од нама ближих хаплотипова који се се већ јављали на југоистоку Србије и у Македонији.

 Коначно и један јавни и заиста је "испунио" очекивања. ;)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #232 послато: Новембар 13, 2023, 01:03:24 пре подне »
 А шта је то испунио? :) Шта се то јавља у селима нахије/племена Качаници?

 У дефтеру из 1467/68 г.

 Нако (бугарско име) и његов брат Борис.

 Борис је можда у новије доба често име али у то доба далеко од тога. Штавише нити једна особа у Бугарској није носила то име, овдје и неколицина по (јужнијој) Македонији.

 Затим ту је Радич, занимљив је његов отац Кобра/Кубра, ово је изгледа једини спомен у историји имена Кубрата након Кубрата и то код нашег кластера.   8)  Неком спомену ово, каже да није од "кубура", како "кубура" за особу рођену око 1400 г.  ;D

 Милош, и његов отац Угич. У другом селу други Миладин, отац Угић. Алудира изгледа на прабугарски клан Угаин.

 Радоња, и његов зет Еремич. Ђуро, отац му Ирмин. Као да алудира на клан Ерми, аварски вожд из опсаде Цариграда Ermitzis, већ сам га спомињао овдје.

 Код ових сам опрезан, јер имена као Јармен итд доводе у везу с фитонимом, но овдје постоји и ово "ч" на крају па је идентично ово маварском имену којег неки опет доводе у везу са овим кланом.

 Угич може бити повезано са овном предводником оваца, али и сам тај термин се етимолошки доводи у везу са курдским језиком и помиње се у раду о кавкаско-балканским паралелама. Помињао се турцизам, али озбиром да је било у циркулацији као лично име чисто сумњам да може то бити. Дакле неки је други коријен и за угича у балканским језицима.

 Лично име Угич се простире на истом подручју гдје и Борис и то у мање од 10-так примјерака у 15 в., и код исте популације. А то је подручје између Битола и Лерина. Ако је то неко типично име зашто прескаче велико подручје.

 Јавља се и један Куман, затим нека друга бугарска као Мицо итд. Рекао бих да је ту негдје настало и ово лично име Зојо из Раждагиње, јер је коријен грчки али као мушко име само се ријетко сретало код славофоне популације. И може ово име бити од велике користи потенцијално за нас, јер је било баш ријетко. Мислим да смо ми дошли из смјера или Качаника или тог јужнијег подручја Лерин итд.

 Дакле имамо род Чаровића који се може везати уз Хубан и Домур. На подручју близу Лерина у истом селу се јављају Елдомир, Хубач и Круме.

 Ово је занимљиво обзиром да се ту јавља и Крум. Иначе у некој легенди бугарској чију старост не знам Хуба је кћерка Кубрата.
 Неки бугарски аутори Алдомир повезују са Laodomer, да није "Владимир" Расате већ Алдомир. У чувашком језику је рука "ală" за разлику од већине туркијских гдје је "ел"/"ил", они потичу од *elig у старотуркијском.

 Генерално мишљење претеже ка куманском, кумански вожд Oldamur/Oldomerius, Алдимир брат Георга Тертера.

 Занимљиво да на подручју Бугарске има само један Крум. Већина прабугарске ономастике се среће у Македонији, посебно у подручјима данашње Грчке гдје је био словенски (други ће рећи македонски и бугарски) живаљ.
 Мислим да је ту фактор тотално разарање источне Бугарске у 10 в., кад се тежиште пребацује на запад.
 
 Качаник би могло имати и везе с Куманима. 
 И да сад другачије поприма значење ово Чаровић, неки Чарул у селу Котража. :D  Код влаха Смедерева 1476. али код њих има свашта од романске, словенске до чак веза са Узима и ево изгледа Прабугарима, тако да је чини се основано повезивање Котража са Прабугарима (Котраг син Кубрата) и Кутригурима као што су многи аутори радили, а било је алтернативно да је етимологија словенска. Чисто сумњам да је Котража словенска.

 Углавном оно што је јасно је да је ово племе Качаници (дефтер из 1455. упућује да је племе као и Тарски Никшићи у истом дефтеру) имало ова баш дистинктна имена и овдје постоји случај за везу и са Прабугарима. Мало треба измозгати ово прабугарско, куманско, па и печенешко и наћи најбољи смисао, али заиста ту везе овог кластера постоје. Ова генетика је постала дијелом тих популација. Ту је за подручје Полимља везана и и још старија епизода о миграцији Прабугара у Србију након увођења хришћанства тамо, отуд и "Шудиковски камен" код Берана.

 Шта је генерално поријекло цијеле A24066 је тешко питање. Може бити свакојако.
 
 Нпр. са TMRCA од 1750 грана E-FT192275 може бити и од расељених Карпа у Славонију, а ова наша од ових што су остали. За наш кластер већ има индикација за везу са номадским популацијама, има и један Румун Унгурјан али тешко је на основу њега рећи да ли су били прото-Румуни икад, јер Румуна има свакаквих. Одсуство међу Албанцима упућује даље од те везе, јер већина балканско-румунских грана V13 а и других хаплогрупа има везе са Албанцима.

  Код гране E-FT192275 велики је проблем то што нико не зна даље поријекло од 200 г. Хрват зна 300 г. Код нас је 400 г., 300 г. поуздано уз помоћ дефтера и преко 500. А и ево Шабићи се могу с основом везивати за племе старо 500+ г. E-FT192275 има потпуно другачији распоред, најисточније везе су да се јавља у Трансилванији и у З.Србији.


 У част Бориса и Кобре из Качаник нахије  8)
<a href="https://www.youtube.com/v/zJR04NCeg8U" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zJR04NCeg8U</a>

 Не баштинимо ми улуд име Бориса, око ових ствари нема зезе код мене.  ;) "Така казах и така ще бъде!"
<a href="https://www.youtube.com/v/7RzjulBYlEw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/7RzjulBYlEw</a>

 Ово Мутимир од Србије, једини не-Немањић српски владар на екрану досад.  :D
« Последња измена: Новембар 13, 2023, 01:11:19 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #233 послато: Новембар 28, 2023, 03:12:05 пре подне »
Имамо новог рођака

https://www.yfull.com/live/tree/E-A24070/

 Поцијепао је E-A24070 ниво. Баш као и неки непознати узорак са FTDNA позитиван је на A24054, A24069 и FT28648. С тим да је овај тестиран на Nebuli, сумњам да је иста особа или (вјероватније) неко ко би с том особом творио нову грану.

 Појавио се и неки узорак који је поцијепао E-Y196687 ниво.

 Послао сам му поруку. Баш сам мислио како доћи до овог са FTDNA, да ли иде шта преко админа тамо. Иако је и ту веза из познијег жељезног доба, може бити од користи за даље поријекло. Ако је с Балкана вјероватно би упућивао више на Мизијце, ако је сјеверније на Дакију.
 Ако је са Запада, то је већ тежи случај но може бити од помоћи.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #234 послато: Новембар 28, 2023, 03:19:07 пре подне »
 Ипак морамо разјаснити ово око Шабића јер су ови с Косова друге хаплогрупе (и може се рећи нису некомпатибилни са изнад наведеним).  ;D

 Међутим опет истраживајући даље ове трагове који воде поријекло рода Чаровића, опет испада није случајно да бисмо имали блиске рођаке са подручја Качаника..

 Дакле, има род Чаровића из Раждагиње, ако је и како год је стигао неком миграцијом у то село због специфичног презимена не може да то није било у вези са Чаровином, а у овом случају археолошки докази код Чаровине упућују да се ради о старинцима, а турски дефтери да су Раждагиња и Чаровина повезани и да су иста популација. :D Потпуно је ту беспредметно шта ко каже и какво има предање..
 
 Та популација у 15 в. има 100 % два имена која се везују за Кумане, уз то још неколико специфичних имена. Зојо и Балин по имену села Баљен или Балнева.

 Ја сам раније помињао да се крајем 15 в. или на прелазу у Корутане селу јавља муселем Никифор. И ту сам претпоставио да је свештено лице, што не треба да се претпоставља. Сва таква лица су имала епитет "калуђер" или "рахиб" у дефтерима а овај нема. То што има име које на овом простору нико осим понеког монаха није носио је друго. Али то име јесте фигурирало као лично име управо на подручјима на која ова побројана имена указују. У неким дијеловима Бугарске а поготово у Македонији, и посебно грчкој Македонији.

 Ово лично име Зојо је екстремно ријетко. Можда би алтернативно читање могло ићи и као "Робо", но то не мијења пуно јер је и то име било најзаступљеније на истом подручју.

 Овај фонд имена мислим и јасно указује на локацију поријекла. Само једно подручје садржи сва ова имена.

 Зојо - Зојче - Лерин , данас Грчка
 Балин - Балин  - Лерин, данас Грчка
Домур - оваква имена су често алтернативно превођена и као "Домир". И код далеких рођака Демира из Какња стоји "Демур" у дефтеру. Битно је ово "о" након "д".

 Домур - Елдомир - Крапештина , 6 км јужно од Лерина.
 Хубан - Хубач - Крапештина , 6 км јужно од Лерина.

 Никифор- нисам специфично тражио још али није проблем наћи у околини таквих имена.

 Још ако је род Ракоњаца у вези с војнуцима Загуља који јесу у вези некој с изворним посједницима Ракоња, а њихов предак је Шушман. Та варијанта је опет била засвједочена ту. Шушман, Σούσμανις Θεόδωρος 1321 г. парик, Халкидики.

 Све указује на подручје Лерина.

 Почео сам се бавити тим подручјем због Шабића.

 Помињао сам у Качанику имена попут Угича, Бориса. Један уникатан "Кобра".

 1481. селу Арбино се јавља други Елдомир, а заједно с њим у селу "Угич". У Крапештини ово "Хобач" изгледа као куманска апликација ове куманске основе "хуб" која је дала у бугарском "хубав", због овог наставка на "ч". У Крапештини Елдомир, Хобач и Круме.

 Дакле у оба случаја се Елдомир јавља упарен с неким "степским" именом. Да ово није случајно показује примјер из једног села западније Дреново на обали малог Преспа језера. Ту се јављају заједно Круме, и Угич. Не један већ два Крума.  ;D Први пут да видим два таква имена у истом селу.

 На подручју нахије Лерин јавља се 6 Крумова (рекорд за подручје неко) и 4 Угича. У нахији Лерин има 200 села.

Крум 3/6 заједно са Елдомир, Угич
Угич 2/4 заједно са Елдомир, Крум
Елдомир 2/2 заједно са Крум, Угич

 На 200 села требало би да се ова имена јављају свако 16.7 села, а шанса да се само један од ових нађе упарен с другима је 5 %.  :o  Овдје постоји каузалитет 100 %. Иначе с тим осталим Крумовима је увијек Калојан, и Калиман.  :D

 Борис у нахији Лерин се среће у бар 6 села, један у Лерину. Иако се не среће у овим селима, налази се у оближњим селима мало источније.

 Управо ова имена указују на неку везу Качаника са овим подручјем. У околини Битола имају 3 Бориса, 1 Угич и Крум у близини и ту је друга концентрација.

 Да овај каузалитет није случајан указује у поменутом Дренову и јављање неких других личних имена. тројица синова особе под именом "Асав".

 Село Асавбашево у Башкирији. Главни дио, 93 % становника су Чуваши.

 асав = чув. кљова , Асавбашево = "кљоваста глава"

 Дакле име с паралелама у чувашком са два Крума.  :D

 Јавља се и име "Абад". Звучи на нешто арапско, иранско (мјесто), нисам још нашао чув. паралелу.

 Први пут да видим неки каузалитет код прабугарских трагова. Невјероватно да се у Качанику јављају ови Угичи, Борис, Кобра, а да су паралеле на овом подручју код Лерина. Истом подручју које изгледа као исходиште овог кластера с Пештери.

 Угич обзиром на овај наставак -ич који се континуирано јавља би лако могло да буде у вези ипак с тим овном, но аутори изводе тај термин из турског. Из турског и азерског у курдски "хогач" и овдје. Занимљиво да се ова основа -ög са истим значењем јавља и у кипчак језицима.

 Код Лерина је било и неко село Куманово, и још трагова (Дрман и Сатан јужно у истом селу), вјероватно дошло с Калојаном (и то име је често туда).

  Шабић, ако није одатле онда најприје даљим поријеклом је из Полимља/Пештери. Али не мијења пуно суштински. Иако ми је требао тај резултат да истражим ово подручје.

 Прије сам доста прелазио преко тог анонимног Македонца који је генетски нама ипак ближи и од овог анонимног Бугарина, и од Печењевца и од Унгурјана. Сад већ видим смисао у томе.

 Ако има истине у неком предању, можда има о том предању да су "пра Ракоњци грчког поријекла" што су причали "старији људи сада а нарочито раније прије више десетина година". Мада се не наводи ко је то причао и гдје. Нема везе с Грцима, но има везе с граничним подручјем с Грчком.
 То подручје је Бугарска изгубила у другој половини 13. в. па се вратило Византији до освајања Србије.
« Последња измена: Новембар 28, 2023, 03:30:23 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #235 послато: Децембар 19, 2023, 01:46:34 пре подне »
 Нови узорак још ми није одговорио, обзиром да је позитиван на исте 3 мутације као на FTDNA вјероватно је иста особа, BiGY и Nebula а заставе нема.  :o

 Појавио се управо његов MtDNA резултат.

 Носи врло ријетку и занимљиву грану.

https://www.yfull.com/mtree/H40b1/

OR023597.1  Ашкеназ Јевреј Ladyzhyn, Украјина
YF109144  Y-DNA је I-FT231749  Рус Новосибирскаја област
JQ702924 Холандија
JQ702933 Ашкеназ Пољска
EF657747 презиме Herrnstadt   
GMP05039 Пољска, Шлеска област, Y-DNA R-BY116359 занимњиво Пољак иста област, занимљиво у грани с Бјелопољцем, далека веза јесу ово Ћоровићи?
YF084894 Y-DNA Ашкеназ из гране J-FT411295, ту их има доста из Украјине у сродним гранама.

 По овоме изгледа да је с мајчине стране наприје Ашкеназ, онда Пољак или Рус. И то прилично сигурно јер ово је млађа грана иако је теже одређивати старост код MtDNA.

 Грана H40b је главна MtDNA Кушнаренково културе жељезног доба коју повезују са прото-Угрима заједно са  протомађарском N1a1a1a1a, те се је помињала и око хазарских хипотеза за Ашкеназе. За разлику од N1a1a1a1a није нађена код Мађарских освајача. Очито је H40b степског поријекла. Није нађена другдје што сам видио.

 Код Ашкеназа се једино јавља у неком иоле значајнијем проценту од 1.18 %. 23-а најчешћа MtDNA код Ашкеназа. Из Пољске, Литваније, Бјелорусије, Украјине, Мађарске и Холандије. Нема је код Ашкеназа из Њемачке, па се говори да би могла бити пољског поријекла.
H40b does not exist among German Jews so it probably was not found in any medieval Jews in the Rhineland of Germany.
The Ashkenazic H40b carriers who tested with Family Tree DNA match a fellow H40b carrier who is a non-Jew from east-central Poland.
This could point to a Polish origin for this Ashkenazic lineage


 Тешко да је овај, ако је Ашкеназ, од западнијих. Изгледа занимљиво судећи по MtDNA. Упућује на исток (а ако је овај с истока вјероватно A24066 није с Балкана прије позног жељезног доба, а у рано жељезно доба су се дешавале главне V13 миграције), не изгледа с те стране уопште са југоистока Европе, гледао сам један већи румунски узорак MtDNA од 714 и нема ниједан H40.
« Последња измена: Децембар 19, 2023, 01:53:13 пре подне Zor »