Следе тројица тестираних који припадају источној
R1b-L23, још прецизније балканском кластеру
CTS9219>BY611 (DYS385=11-11), такође из истраживања САНУ:
Шћекић, Петковдан, Заград, Беране, хаплогрупа
R1b Шћекићи у Заграду и Курикућама (Горња села) испод Бјеласице код Берана су потомци Шћека који се ту населио око 1640. године, дошавши из Пипера, по којем су добили и презиме. Славе Свету Петку, а по предању раније су славили Аранђеловдан.
Име Шћек је неуобичајено. Могло би доћи од надимка Шћепан - Шћека, или од имена Ст(ј)ек. Стек, као братствено име помиње се у млетачком Скадарском земљишнику из 1416. године, и као село Стеке у Нахији Жупа у турском дефтеру из 1523. године (и данас у Љешанској нахији постоји село Штеке ). Етимолошки, судећи по презимену, предак се звао Шћека, а не Шћек, јер од Шћек би по правилима настанка патронимских презимена, било изведено презиме Шћековић. У братству постоји прича да је право Шћеково име било Милош. Ако уклопимо све ове податке, једна могућа верзија је да је родоначелник Шћекића био човек именом Милош Шћека (Стека).
Осим горњоселских Шћекића (огранци и: Марковићи, Јовковићи, Јовановићи, Петронијевићи), Шћеково потомство су и следећи родови: Шћекићи (у Фемића Кршу, Праћевцу и Бабину код Берана, Затону код Бијелог Поља), Ојданићи и њихови огранци Алексићи, Јоксимовићи, Максимовићи, Савићи и Миловановићи (Лубнице, Заостро код Берана), Љутићи (Војно Село код Плава), Раичевићи (Праћевац, Горња Села).
Изван Црне Горе: Шћекићи (Сараново у Јасеници – родови: Ранковићи, Милојевићи и Живковићи ; Биоска код Ужица), Ојданићи (Равни код Ужица), Ојданићи и Алексићи (Висока код Ариља, Сопот код Београда), Ојданићи (Добрушa код Витомирице у Метохији), Симоновићи (Гораждевац код Пећи).
Према братственом предању, Шћек Никачев je унук пиперског војводе Ђурка Мијаљева. Родом је из села Завале у Пиперима, одакле је побегао под Бјеласицу због крвне освете. Према наведеном, Шћекићи би требало да су огранак пиперских Лутоваца, а најближи су им пиперски Пилетићи.
Тестирани Љумовић, за кога немамо поуздан податак да ли је у питању пиперски Љумовић, али с обзиром на реткост презимена и исту каплогрупу код њега утврђену (R1b L23) могао би бити племеник Шћекићима. По племенском предању, и Љумовићи и Шћекићи су Лутовци.
Могу се извући следећи могући закључци: или су Лутовци хетерогеног састава, или су Љумовићи и Шћекићи прибраћени Лутовцима, а пореклом припадају старијем слоју у племену - правим („Старим“) Пиперима (који би, утолико, могли бити носиоци хаплогрупе R1b, уколико се као тачна узме претпоставка из племенске традиције да је ово племе настало филијацијом од заједничког претка), или можда Стекама (Штекама) Доње Зете прибраћеним Пиперима.
„Братства племена Љуботињ“, аутор
Небојша Бабић, 2016:
http://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/