Форум - Порекло
Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: Андрић Август 22, 2018, 03:58:32 поподне
-
Ови Андрићи који се споминњу у Његушима (Слава Ђурђевдан) имају преданје да је њихов предак (Андрија Станков) дошао из Слатине (Бјелопавлићи) у 18 вијеку. Да ли су ови Андрићи стварно од Бјелопавлића или од неког другог племена пошто сви Бјелопавлићи славе Св.Петку а ови славе Ђурђевдан што не слави нико од Бјелопавлића??
-
Филипе, одговорио сам у коментару на чланак о Његушима:
Филипе, према наводима самог братства које је забележио Ердељановић, Андрићи су из Бјелопавлића, са Слатине.
У Слатини има више староседелачких (лужанских и др) родова, тако да не можемо са сигурношћу рећи да ли потичу од њих или су Бјелопавлићи и у племенском смислу.
Што се саме славе тиче, најизвесније је да су узели да славе Ђурђевдан по пресељењу на Његуше, јер је то слава Хераковића уз које се родоначелник Андрија Станков настанио.
Обично су разлози за овакву промену славе били економске природе (како не би морао за своју славу да угости цело село), а било је и у циљу бржег прибраћења јачици у новој средини, а по некад је слава племена и принудно наметана дошљацима.
https://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/
-
Извини нисам знао да си ми тамо већ одговорио.
-
Све је ОК :)
-
Друго питање које сам поставио налази се такође на сајту.
-
Ево, одговорих:
У Слатини има и староседелаца и Бјелопавлића и каснијих дошљака.
Препоручујем рад Петра Шобајића о Бјелопавлићима.
А онако укратко на ову тему може се наћи и на нашем форуму:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3567.0
-
Њихово презиме који су прије имали (Станков) ја мислим да се први пут спомњу у 14. веку у Цетињу (Љешанско Подручје). То значи да вероватно нису (можда грешим) од Бјелопавлића пошто се њихово племе спомиње један век касније и то у Дубровнику.
-
Мислим да се овде и не може говорити о презимену, већ о патрониму.
Ради се о почетку 18. века, то је отприлике време кад је родоначелник његушких Андрића дошао у Хераковиће. Станков овде значи да се Андријин отац звао Станко, а не да је то презиме у данашњем смислу. Сложићеш се да презимена са завршетком -ов и нису баш типична за Црну Гору. Верујем да је и тај податак о "презимену" Станков у Љешанској нахији (заиста постоји у књизи браће Миљанића) такође патроним, јер се ради о 14. веку када су презимена била права реткост.
Можемо само нагађати којем роду је Андрија Станков припадао. У ствари, ту би највише помогло тестирање неког од његушких Андрића.
-
Да слажем се да су презимена са завршетком -ов или -ев нетипична за Црну Гору. Најболје би било тестирати његушке Андриће.
-
Андрићи у Предишу, Цетиње, су Бјелице, славе Јовањдан. Од њих има тестирани Мрваљевић, припада роду Бјелица, хаплогрупа E-V13>Z19851.
Иначе, бјеличка презимена Предишана и Решњана су Милић, Андрић и Абрамовић. Од њих настају друга презимена, као и презиме Бјелица, нпр. Бјелице из Билеће су Милићи из Ресне.
-
Nisam znao da Andrića ima u Cetinju i još da slave Jovanjdan. Od njih su vjerovatno oni Andrići u Hercegovini koji isto slave Jovanjdan. Hvala na odgovoru.
-
Da li ima Andrića u Cucama?Ja znam da ih ima u Pješivcima, a koju slavu slave?
-
Andrić, Slatina (Bjelopavlići). Preselili su se u: Žanjev Do (Njeguši), Herakoviće i Bjeloše (Cetinje), a odatle u Dubrovnik kao: Andrijić; u Bajicama (Cetinje) ogranak Stijepovića; Nikšić; Limljani (Crmnica); Bukovica (Zeta); Paštrovići, ogranak Suđića; Pasji Potok (Nova Varoš), ogranak Lazovića iz Kuča; Gornja i Donja Lastva (Tivat) 15. v., Kotor i Prčanj (Boka Kotorska), došli iz Hercegovine; Mojdež (Boka Kotorska) od Nevesinja (Hercegovina); Perast (Boka Kotorska) 17. v. iz Ljubomira (Hercegovina); Baošići, Kubasi i Krtole (Boka Kotorska); Dobrota, Lepetane, Prčanj i Rataševina (Boka Kotorska), porijeklom iz Hercegovine; Muo i Perast (Boka Kotorska) u 17. v. doselili se iz Ljubomira (Hercegovina); u Kotor i: Andronenos; Perast 1436. god.; jedni su se iz Crne Gore odselili u Vrpolje (Trebinje) pa odatle u: Trebešu (Nevesinje); Herceg-Novi; Visoko i Uprale (Bosna); Perkov Do iznad Velestova (Cetinje), odatle u Gruže (Primorje); Prediši (Bjelice), Cetinje, grana Orlovića (od vojvode Bjela), predak Andrija prozove se Kankaraš, srodnici: Vukovića, Crvenica i Mrvaljevića. Od njih su u Peroju (Istra), Prokuplju, Lebanima i Leskovcu (Srbija), sa tim prezimenima su i u Goliji (Nikšić), a u Hercegovini kao: Damjanac, Lalović, Manojlović i Tepavčević u Kazancima (Golija), Goranović i Stanjević. Vidi: Orlović i Martinović, Bajice (Cetinje) i kao: Stijepović; ogranak Bulajića iz Vilusa (Nikšić), pa kod Ljubovije i Bajine Bašte (Podrinje); Mataruge (Pljevlja); Grdovići i Mala Gorana (Ulcinj), potomci Andrije, doseljenika iz Mikulića (Bar); Bukovci (Zeta) i kao: Drakić, Kovačević, Radičević = Andrić i Andrić = Bakić Izvor Crnogorska prezimena Miljanić
-
Значи у Паштровићима су Андрићи огранак Суђића,у Пасјем Потоку су огранак Лазовића из Куча, у Предишу су грана Орловића, у Вилусима код Никшића су грана Булајића, у Бајицама недалеко од Цетиња су грана Стијеповића, а има их још у Његушима,Лимљанима (Црмница),Буковици (Зета) и има их још у Боки Которској.Управо ти Андрићи у Херцег-Новом су доселили из Невесинња (вјероватно Колешко/Братач) у Мојдеж и они славе светог Илију.А и неки су отишли на Цетиње, неки су отишли у Босну око Високог, а и неки су се раселили по Херцеговини.Они су вјероватно и промијенили славу пошто Андрића у Невесињу (Братач/Колешко) и славе Јовањдан старином.Питање је сад:Само не разумијем шта се мисли са Андроненос и какве везе има са тим презименом,што је наведено?
-
Po onome sto Vi pišete Vaše poreklo je iz Crne Gore zašto zato što u rečenici koristite termin dje.Ponekad je jako teško propratiti konvertite u jedno pleme zašto jer menjaju krsnu slavu i uzimaju slavu plemena da bi se infiltrirali nije uvek tako ali najčešće se to dešavalo.Uradite lokus ostalo je mnogo lakše.
-
Neznam da li smo najstarijem porijeklom iz Crne Gore.Znamo da smo iz Medne.A u Mednu smo došli iz Vrtoča prije toga iz Bratača,onda dalje iz Koleška i na kraju iz Vrpolja Ljubomira.Svi u Hercegovini slave Jovanjdan. Mi smo iz nekog razloga promijenili slavu u Đurđevdan,valjda što su u Brataču naši preci prebili jednog janičara i pobjegli su u Vrtoče (jedno selo između Petrovca i Bihaća).Tamo su na smrt prebili navodno jednog bega i došli su bježeći poslije toga u stari grad Prizren,današnje srpsko selo Medna.
-
U plemenu Orlovića ima dva ogranka Andrića, oni koji su od Tomaševića, i onih koji su od Bjelica. Da li znate koju slavu slave ta dva ogranka Andrića? Oni u Predišu slave Jovanjdan, a oni od Bjelica slave sv.Petku.
-
Ustvari je obrnuto.Oni koji su od Bjelica slave sv.Jovana, a oni koji su od Tomaševića slave sv.Petku.