Археолошка открића

[Кековац]

Постоји шанса да сазнамо ускоро хаплогрупу Александра Македонског, барем тако пише у овом блогу https://sveoarheologiji.com/da-li-je-filip-ii-makedonski-otac-aleksandra-velikog-sahranjen-u-kraljevskoj-grobnici-u-vergini/ .

[Exiled]

Постоји шанса да сазнамо ускоро хаплогрупу Александра Македонског, барем тако пише у овом блогу https://sveoarheologiji.com/da-li-je-filip-ii-makedonski-otac-aleksandra-velikog-sahranjen-u-kraljevskoj-grobnici-u-vergini/ .

ИншАлах или ти акоБогда😊

[Ивица Јовановић]

Постоји шанса да сазнамо ускоро хаплогрупу Александра Македонског, барем тако пише у овом блогу https://sveoarheologiji.com/da-li-je-filip-ii-makedonski-otac-aleksandra-velikog-sahranjen-u-kraljevskoj-grobnici-u-vergini/ .

Ako mi se javi preko myheritage ili yfull ubiće me trema.

[ДушанВучко]

Ako mi se javi preko myheritage ili yfull ubiće me trema.

Ја мислим да ће да буде "статива", E-V13 

[Zor]

Ја мислим да ће да буде "статива", E-V13 

 Неки Трибал који је био вјероватно E-V13 је радио Филипа, а овај ће бити пуно прије R1b, J2a, G2a..

[Христифор]

Типујем Р1б нека од источних грана. Само питање да ли ће бити могуће извући узорак.

[Никац]

биће PH908, па ипак му је име било Лехсандар Србљанин.

шалим се, и ја мислим да је источна R1b највјероватнија.

[barbarylion]

биће PH908, па ипак му је име било Лехсандар Србљанин.

шалим се, и ја мислим да је источна R1b највјероватнија.

Isto, čak bi stavio pare na tu opciju da postoji kladionica

[Aca]

Пронађох овај податак на једној фејсбук страници. На ктиторској плочи се помиње ктитор Дабижив, унук Дробњака. Ово Дробњак је вероватно лично име а не племенска одредница?



Ктиторски натпис средњовековног српског властелина Дабижива из 14. века, са Богородичине цркве у Ваганешу на Косову и Метохији, јужна Србија.
Дабижив је један од ктитора цркве у Ваганешу, а натпис уклесан на каменој плочи, био је постављен изнад улаза у цркву у Ваганешу. Натпис говори да је Дабижив, унук Дробњака, подигао цркву са браћом Храном и Богојем, са оцем калуђером и мајком Вишњом.
Изнад овог био је смештен други натпис, на основу којег се може закључити да је црква подигнута 1354. или 1355. године, за време владавине цара Душана Силног.
Збирка Народног музеја у Београду

[НиколаВук]

Пронађох овај податак на једној фејсбук страници. На ктиторској плочи се помиње ктитор Дабижив, унук Дробњака. Ово Дробњак је вероватно лично име а не племенска одредница?



Ктиторски натпис средњовековног српског властелина Дабижива из 14. века, са Богородичине цркве у Ваганешу на Косову и Метохији, јужна Србија.
Дабижив је један од ктитора цркве у Ваганешу, а натпис уклесан на каменој плочи, био је постављен изнад улаза у цркву у Ваганешу. Натпис говори да је Дабижив, унук Дробњака, подигао цркву са браћом Храном и Богојем, са оцем калуђером и мајком Вишњом.
Изнад овог био је смештен други натпис, на основу којег се може закључити да је црква подигнута 1354. или 1355. године, за време владавине цара Душана Силног.
Збирка Народног музеја у Београду

Око тог натписа је било полемике међу истраживачима. Свакако је Дабижив унук човека који се звао Дробњак, али да ли му је то било лично име или презиме, је добро питање. Атанасије Урошевић је нпр. Дабижива довео у везу са дробњачким племеном, због самог натписа на коме је име српског цара Стефана Душана написано као Степан Душан, тј. по "моделу" западнијих српских крајева који су грчко "ф" изговарали као "п". Самим тим је размишљао да се и Дабиживов предак преселио на Косово из западнијих динарских предела, вероватно из племенског подручја Дробњака. На Косову постоји и село Дробњак код Качаника, данас потпуно албанско, у коме је констатовано црквиште које је по народном предању било посвећено Св. Ђорђу, што је такође племенска слава Дробњака. То село је Урошевић такође довео у везу са средњовековним досељеницима из дробњачког подручја.

[Селаковић]

На аукцији шведске куће Leu Numismatik AG пре неколико дана продат је, за 7500 франака, висећи оловни печат који изгледа овако:



Дат је следећи опис предмета:

Petros, komistes and archon of Serbia, 10th century. Seal (Lead, 25 mm, 11.65 g, 12 h). Θ / ΠЄ/TP/O, – O / A/ΠO/CT,/Λ Facing bust of the Apostle Peter, nimbate, holding long cross in his right hand and scroll in his left. Rev. +KЄ R, / ΠЄTPO K,/MICTH KЄ / ARX’ CEP/BHAC (‘Lord, help Petros, caretaker and archon of Serbia’) in five lines. Apperently unpublished. A beautifully preserved seal of high historical interest. Struck slightly off center, otherwise, nearly extremely fine.

From the collection of Dr. D. Löer, ex Kölner Münzkabinett Tyll Kroha 112, 19 October 2019, 453 and Kölner Münzkabinett Tyll Kroha 108, 7 April 2018, 566.

On this seal, Petros bears two intriguing titles. First, the term ‘komistes’ seems to be without parallels in sigillography. It is used here to describe Petros as being the ‘caretaker’ of the theme of Serbia, which was established after the subjugation of the first Bulgarian empire by the emperor, Basil II, after the battle of Dyrrhachion (1018). Secondly, the office of ‘archon of Serbia’ likely paraphrases the office of ‘strategos of Serbia’.

Дакле, на печату пише: "Боже помози Петру управитељу и архонту Србије".

Археолог Рашко Рамадански сматра да печат припада 11. веку, мада подсећа да је Србијом у периоду од 892. до 917. године владао кнез Петар Гојниковић.

Неки историчари које познајем сматрају да је можда реч о Петру који је био архонт Дукље (Петрислав из Летописа попа Дукљанина, отац кнеза Јована Владимира) и да је у једном тренутку проширио своју власт и на Србију. Историчар Предраг Коматина сматра да је кнез Јован Владимир управљао и Дукљом и Србијом и да је кнез Стефан Војислав започео свој устанак у Србији.

линкови:

https://www.numisbids.com/n.php?p=lot&sid=6295&lot=3629

https://numizmatickipregled.wordpress.com/2022/12/12/%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%bd%d0%b8-%d0%b2%d0%b8%d1%81%d0%b5%d1%9b%d0%b8-%d0%bf%d0%b5%d1%87%d0%b0%d1%82-%d0%bf%d0%b5%d1%82%d1%80%d0%b0-%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1%82%d0%b8%d1%82%d0%bd%d0%b8%d0%ba%d0%b0/?fbclid=IwAR2reQs9kybPH-gyNjFzvz9jCN_xSKVUF7Fd7cr8uAwpkMHeeBy0XHA0LDM

У сваком случају, изузетно откриће из више резлога. Само да је предмет аутентичан 

[Христифор]

Народни музеј тј држава би требало да откупе наведени печат.

[Ивица Јовановић]

Народни музеј тј држава би требало да откупе наведени печат.

Наравно, али прво да провере да то није нешто што је неки Хелмут иштанцао знајући да нам треба. Послати тим истраживача, људи који се разумеју у те артефакте.

[Мића]

https://sveoarheologiji.com/arheoloska-istrazivanja-ranovizantijskog-utvrdenja-gradina-na-jelici-u-2022-godini

[сɣнце]

Неки историчари које познајем сматрају да је можда реч о Петру који је био архонт Дукље (Петрислав из Летописа попа Дукљанина, отац кнеза Јована Владимира) и да је у једном тренутку проширио своју власт и на Србију. Историчар Предраг Коматина сматра да је кнез Јован Владимир управљао и Дукљом и Србијом и да је кнез Стефан Војислав започео свој устанак у Србији.

Већма има један печат Петров с ликом Богоматере и надписом ΠΕΤΡ[Ο]Υ ΑΡΧΟΝΤΟΣ ΔΙΟΚΛ[Ε]ΙΑ[Σ] ΑΜΗΝ.
А има и још један ђе се моли св. Ђеорђију за спас и помиловање.



Петрислављева сина ( по љетопису попа Дукљанина ) светога Јована Владимира мошти налазе се у православном храму у Елбасану, Албанији.
Владимир Петрислављев, Петрислав Хвалимиров, Хвалимир Храњин, Храња Бјелојев, зет Властимиров. Овај Храња записан је тек у Порфирогенита грч. Κραινα, но ђе ће се чоек зват Крајина, но је више вјеровати, да се зваше Храња, име посвједочено у повељи "Храња Влъковикь".
Еда се може добити приступ овијем моштем, па да се истестирају, било би то чудо невиђено 

<a href="https://www.youtube.com/v/yvT7zYLpNBw&amp;embeds_euri=https%3A%2F%2Fwww.kurir.rs%2F&amp;feature=emb_logo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/yvT7zYLpNBw&amp;embeds_euri=https%3A%2F%2Fwww.kurir.rs%2F&amp;feature=emb_logo</a>

[CosicZ]

https://www.science.org/content/article/deadly-sharp-points-found-idaho-could-be-first-american-made-tools

A radiocarbon dating lab at the University of Oxford dated several of the animal bones to between about 16,000 and 15,600 years ago, firming up the dates for the overall site reported in the earlier study.

Smith says the new study brings “needed rigor” to the earlier study’s dates, and she has confidence in them. But Ben Potter, an archaeologist at the University of Alaska, Fairbanks, remains unconvinced, arguing the artifacts from the pits are too jumbled to conclusively link them to any of the animal-bone dates. “Their precise age remains unclear, in my opinion.”

Although no genetic evidence connects the ancient toolmakers to modern Nez Perce people, Williamson-Cloud says he believes his tribe is “most definitely” their descendants. “These are truly our ancestors,” he says. “They aren’t just nameless Paleoindian people, and it’s not some nameless site. It’s a place where our lineage came from—people who are alive today.”

The rough-and-ready stemmed projectile points, made from whatever rocks were on hand, differ significantly from so-called Clovis points. Knapped from higher-quality stone, with fluted ends that were wedged into spear tips, Clovis points came to dominate the continent’s toolmaking landscape about 13,000 years ago.

Most archaeologists once believed these Clovis points belonged to the continent’s first settlers. The discovery of several sites with human artifacts that predated Clovis points dashed that notion, but left open the question of which toolmaking technology did accompany these earliest migrants.

Davis and the other authors, which include Japanese and Chinese archaeologists, think there’s a good case to be made they brought along stemmed points. The points at Cooper’s Ferry, they say, most closely resemble projectile points made by people who lived near modern-day Hokkaido, Japan, some 20,000 years ago.

Genetic studies show these people were not ancestors of modern Native Americans, but Davis believes their technological tradition may have passed into other Asian groups that did ultimately migrate through northeastern Siberia and into the Americas. “[Those travelers] didn’t invent this stuff when they got to the Americas,” he says. “When they left northeast Asia, they had a whole set of technological ideas in their minds.”

Davis’ scenario makes sense to Matthew Des Lauriers, an archaeologist at California State University, San Bernardino, who studies stone tool technologies. He agrees the stemmed points from Cooper’s Ferry and Hokkaido appear to share “a similar set of design principles and engineering.” The notion dovetails with his own work on Cedros Island off the coast of Baja California where he says 11,500-year-old fishhooks made from shells appear strikingly similar to 23,000-year-old shell fishhooks from Okinawa, Japan.

David Meltzer, an archaeologist at Southern Methodist University, remains skeptical. He says the similarities between the two regions’ stemmed points appear generic and “could just as readily be a result of convergence as opposed to historical relatedness,” he says. Finding more evidence at sites in between Japan and the U.S. Pacific Northwest would help make the authors’ case, he adds, but “detecting actual links between populations so distant in space and time can only be done reliably with ancient genomics.”

https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.ade1248

[Gorance]

На аукцији шведске куће Leu Numismatik AG пре неколико дана продат је, за 7500 франака, висећи оловни печат који изгледа овако:



Дат је следећи опис предмета:
Дакле, на печату пише: "Боже помози Петру управитељу и архонту Србије".

Археолог Рашко Рамадански сматра да печат припада 11. веку, мада подсећа да је Србијом у периоду од 892. до 917. године владао кнез Петар Гојниковић.

Неки историчари које познајем сматрају да је можда реч о Петру који је био архонт Дукље (Петрислав из Летописа попа Дукљанина, отац кнеза Јована Владимира) и да је у једном тренутку проширио своју власт и на Србију. Историчар Предраг Коматина сматра да је кнез Јован Владимир управљао и Дукљом и Србијом и да је кнез Стефан Војислав започео свој устанак у Србији.

линкови:

https://www.numisbids.com/n.php?p=lot&sid=6295&lot=3629

https://numizmatickipregled.wordpress.com/2022/12/12/%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%bd%d0%b8-%d0%b2%d0%b8%d1%81%d0%b5%d1%9b%d0%b8-%d0%bf%d0%b5%d1%87%d0%b0%d1%82-%d0%bf%d0%b5%d1%82%d1%80%d0%b0-%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1%82%d0%b8%d1%82%d0%bd%d0%b8%d0%ba%d0%b0/?fbclid=IwAR2reQs9kybPH-gyNjFzvz9jCN_xSKVUF7Fd7cr8uAwpkMHeeBy0XHA0LDM

У сваком случају, изузетно откриће из више резлога. Само да је предмет аутентичан 

Није немогуће да потиче из 11-ог века. Наиме, не знамо ни једно име рашког владара после Часлава, а до Вукана, осим извесног Љутомира. Ако је уопште владар Рашке.

[CosicZ]

Није немогуће да потиче из 11-ог века. Наиме, не знамо ни једно име рашког владара после Часлава, а до Вукана, осим извесног Љутомира. Ако је уопште владар Рашке.

Не знамо ни једно име рашког владара у време Часлава или пре њега. После имамо неког Јоцу.
https://en.wikipedia.org/wiki/Catepanate_of_Ras

The main sources for the organization of the Catepanate of Ras is a seal of a strategos of Ras, dated to the reign of Byzantine Emperor John Tzimiskes (969–976). The seal belonged to protospatharios and katepano of Ras named John.[1]

After 976, the region was dominated by the restored Bulgarian Empire, that had complex relations with neighbouring Serbian princes.[14] Byzantine rule in the region was restored in 1018, under emperor Basil II (d. 1025), and new administrative units in Serbian lands were created, including new themes, one centered in the region of Syrmia to the north (Theme of Sirmium), and other in central Serbia (Theme of Serbia).[15][16]

http://www.rastko.rs/istorija/srbi-balkan/jkalic-raska.html

In order to define a scientific problem clearly, and to solve it, it is necessary to find the answer to the following question: When did the word "Rashka" (Rassa, Rascia) appear in historical sources for the first time? The analysis of the available historical sources, and the Byzantine ones are the oldest, shows that there was not such a term for the State of Serbian Zhupans <princes> until the middle of the 12th century. This is based on the analysis of the texts of Constantine VII Porphyrogenitus (the 10th century)[4], John Scylitzes (the 11th century)[5], Anne Comnene (the 12th century),[6] John Cinnamus and Nicetas Choniaces (the 12th century)[7], i.e. of the works of the Byzantine rhetoricians (Theodore Prodromus and others).[8] All of them mention "Serbia" in their works many times. For example, the fortress of Ras was mentioned by the writers of the 12th century. Constantine Porphyrogenitus connects the term "Rassa" with the border area between Serbia and Bulgaria in the 9th century.[9] The so-called "raški" (Rascian) Zhupan Vukan, who was at war with Byzantium at the end of the 11th century and right at the beginning of the 12th century, calls his State Serbia.[10]

The same picture is obtained from the diplomatic data, Greek and Latin. Here, the most important is the Charter of the Byzantine Emperor Basil II (1020) where, among others, Rascian bishopric is mentioned as well.[11] Serbian Zhupans are the rulers of "Serbia" as it was written in the letter by Emperor Isaac II Angelus to the Hungarian King Bela III, as well as in the Charter by the same Emperor given to the citizens of Dubrovnik in 1192.[12] Finally, the data recorded in the letter by a famous Greek writer, the Ohrid Archbishop Demetrius Chomatianus, which he sent in 1220 to Sava, the Archbishop of Serbia, speaks for itself. It explicitly says that "Serbia has its bishop in Ras."[13]

This survey of Byzantine sources undoubtedly leads to the conclusion that during the time when Ras was under Byzantine rule there was not a term "Rashka" meaning "Serbian State". Nor could it be there because, for the Byzantine Empire, Ras was only an important administrative and church centre in the Serbian lands.

The analysis of papal charters from the 11th and 12th centuries also shows that the term "Rascia" does not exist in the sources. The charter of Pope Callistus II, 1119-1124, which was issued for the Church of Bar, is especially indicative here. Rascia is not mentioned, only "Bishopric of Serbia" is mentioned.[14] The writer of the so-called Antivary Annals (Priest of Dioclea) often mentions Rascia (Rassa) and people of Rascia in his text, but he mentions "Serbia" among the suffragans of the Archbishop of Bar. The text was written t the earliest towards the end of the 12th century, but then the circumstances were already changed in their essence.

The turning point is the time of Stephen Nemanya. During his time the Serbs finally conquered the Rascian region. It was recorded in the sources that Stephen Nemanya, celebrating the victory over his enemies, built the monastery of St. George "in the very centre of Ras" (today Djurdjevi Stupovi by the town of Novi Pazar). In the systematic archaeological research of this monastery complex a part of the founder's inscription was discovered with the engraved year of the end of the construction: 1170-1171.[15] At that time Ras became the centre of the Serbian State and only then the conditions were made for the old name to appeal in its new role. The oldest data reliably dated in this respect came down from Kotor in 1186. At that time the regulations were proclaimed in that town "...at the rime of the governor (ruler) of ours, Nemanya, Zhupan of Rascia."[16]

[Ивица Јовановић]

Lista najznačajnijih arheoloških otkrića u Srbiji u 2022, broj 5 – grobovi srpskog ratnika i devojčice visokog društvenog statusa u ostacima ranovizantijske crkve na arheološkom lokalitetu Orlovine kod Malog Zvornika u zapadnoj Srbiji.
Duboko u zabačenim šumama iznad Malog Zvornika nalaze se ostaci drevnog utvrđenog naselja. Stariji slojevi sui z ranovizantijskog perioda, iz 6. veka, dok pouniji pripadaju srpskom ranom srednje veku, prednemanjćkom periodu, i potiču iz 9. i 10. veka. Ovaj lokalitet je veliki i pokriva površinu od oko 30 hektara.
Iskopavanja traju od 2013, tokom godina arheolozi su došli do značajnih otkrića koja bacaju novo svetlo na prednemanjićki period naše istorije, koji je obavijen velom tajne i mnogih nepoznanica usled oskudnih pisanih izvora i malobrojnih arheoloških otkrića.
Tokom ranijih iskopavanja otkriveni su ostaci ogromne vizantijske crkve ili bazilike, a ove godine unutar nje otrkivena su dva zanimljiva groba. Ova monumentalna crkva bila je 32 metra dugačka i 24 metra široka, a razrušena je u 6. veku tokom varvarskih napada, kada je napušteno i vizantijsko naselje.
Kada su arheolozi uklonili šut, nabasali su na 2 groba iz srpskog ranog srednjeg veka. Prema rečima arheologa Dragana Ćirkovića, u prvom je počivao srpski ratnik, a u drugom devojčica plemićkog porekla. Oba groba su davno opljačkana, ali ipak je u njima bilo nekih nalaza, u gobu ratnika pojas, a u grobu devojčice nakit, ogrlica od staklenih perli i naušnice.
Obe sahrane su datovane u 9. vek, a postupak Srba koji sus a namerom svoje mrtve visokog društvenog status sahranili unutar drevne crkve svedoči da su već u to vreme bili hristijanizovani.
Osim ovih nalaza, arheolozi su ove godine otkrili alatke, oružje i grnčariju iz 9. i 10. veka.
Utvrđeno naselje na Orlovinama potiče iz 6. veka, iz vremena vladavine vizantijskog cara Justinijana I. Do sada su arheolozi otkrili ostatke odbrambenih zidova, gradskih kapija i kula, uz ostatke nekoliko građevina i rezervoara za vodu. Najznačajniji su ostaci pomenute velike crkve, na čijim unutrašnjim zidovima su pronađeni ostaci fresaka, dok su u olatskom prostoru pronađena sveštenička sedišta i episkopski presto isklesani u kamenu. Ova crkva je jedan od najvećih hrišćanskih spomenika iz tog vremena ikada pronađenih u Srbiji.
Povrh vizantijskih otkriveni su ostaci srpskog utvrđenja sa masivnim odbrambenim zidovima i rovovima, kao i ostaci naselja, koji potiču iz 9. ili 10. veka, iz vremena vladavine srpskog kneza Časlava.

Ово би било занимљиво археогенетски обрадити, с обзиром да је налазиште датирано на 9. век.

[Небо_Сав]

https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1188030/novo-otkrice-srbiji-verovalo-ovaj-prsten-pripada-majci-cara-dusana-ali-zapravo-nosio-ovaj-nemanjic