Турић-Марковац
Тутуш (св. Димитрије) , Бувач (св. Димитрије) , Андић (Аранђеловдан) , Билбија (св. Димитрије) , Драгићевић (св. Димитрије) , Малић (св. Димитрије), Докић (Ђурђевдан), Манојловић (Чесне Вериге) , Мијаковац (Ђурђевдан) , Симић (св. Никола) , Буковац (св. Јован) , Угринић (Марковдан) , Гргић (св. Јован) , Бјеговић (Марковдан) , Берић (св. Јован) , Радонић (Ђурђевдан) , Тица (Марковдан)
- За Буковце, Угриниће, Докиће, Манојловиће, Мијаковце, Гргиће, Бјеговиће, Бериће и Радониће Накићеновић је записао да си дошли из Босне у XVI и XVII в. а у Босну из Старе Србије.
- Билбије и Тутуши су дошли из Босне у XVI веку
- Ајаковићи, Малићи и Драгићевићи су дошли из Босне у XVII веку. Ајаковићи су дошли из Гламоча.
- Симићи су се иселили у Шибеник
- Тице су дошле из Голубића преко око 160 година
- Бувачи су дошли из Босне у XVIII веку
- Андићи су дошли из Баната у XVIII веку
Свега је 18 племена, од којих 16 из Босне, а по једно из Баната и Далмације.
Дијели се на Козјак, Марковац, Шаровац и Турић. У ово село је 1765. кренуо Доситеј Обрадовић из Голубића, а прота Данило Петрановић у својој књизи износи, како се Доситеј радо сјећао боравка "у она блажена села и поља", те како је на свом повратку из Грчке 1769. по жељи свештеника Спиридона Торбице, који је био родом из Плавна, одлучио се да иде у Плавно да учитељује. И како се упутио у Косово да поздрави попа Аврама Симића, а потом у Книнско Поље к проти Јовану Новаковићу, кога нађе тешко болесна, а одатле да је пошао у Плавно, гдје се задржао у зиму 1769. и даље 1770.
И ово село је једно од 7 села Далматинског Косова. Куће су без реда растурене.
Турић је назват по Турцима који су ту некад становали.
О Бувачима се можи наћи и у мрежном складишту Поријекла.
Бувачи, његдје записани као Буачи или паки Бухачи како је најправилније писати, насељавају мјеста около Козаре - Омарску и Градину, Дубицу, Градишку (парохије Машићи и Романовићи), Кључ (Горња Слатина, сада обћина Рибник), Косово код Книна (Орлић и Звјеринац). У вријеме турско-угарских ратова и потока сељења Срба у Сријем и Бачку забиљежени су Буачи насељени у Шајкашкој, гдје су радили као шајкаши - бродари.
Ови сви су Бувачи, а у Орлићу се пишу Буачи. У околини Широкога Бријега живе Бухачи. Но сви они себе називају једнако, по херцеговачком изговору "Бу'ачи".
Бувачи из Омарске и Градине потичу од оних из Кључа - сеобе дуж ријеке Гомионице (по старому Гомилнице). Бувачи из Книна исто потичу од овијех из Кључа.
Бувачи из Горње Слатине код Кључа, а одскора обћина Рибник имају предање да су била три брата, један од којих је остао у Слатини под гором Димитор, други ошао у Градишку, а трећи у Приједор и Дубицу. Тих Бувача из Слатине има сада због 2. св. рата и скоријих рассељења по Бањој Луци, Београду, Новом Саду (Темерину), Ужицама, Панчеву.
Тако да је исходиште свих Бувача Крајине заправо Слатина.Бувачи из Дубице живе у селу Маглајци под Козаром и причају да по предању су се три брата исселила из околине Чапљине, један у Дубицу, други у Градишку, трећи у код Србца.
Крстни заштитник свијех овијех Бувача је св. Никола. Они из Омарске славе св. Пантелејмона али памте да су некада славили св. Николу, те прешли на Пантелејмона када се предак тих Бувача из Омарске приженио у дом Антонића. У Омарској живе већ 5-6 покољења. Поједини Бувачи из Градине славе св. Јована. Бувачи из мјеста Турић-Марковац и Полача славе св. Димитрија. Бухачи из Широкога Бријега су сада Хрвати. А од њих има иссељеника у околини Загреба и Сарајева.
Раније презиме ЈаковљевићБуачи из Орлића и Звјеринца у Косову приповједају да су дошли током 16. вијека са подручија Кључа, гдје су се одвојили од осталијех Бувача и јоште додају да памте да се је цијело племе некада презивало Јаковљевић.
Ови из Кључа су ту досељени около 1650 г. са подручија Широкога Бријега. Према предању из околине Чапљине, а према литератури:
Др. Дедијер, Србски етнографски зборник 1909:
У области Блату, од Мостарскога Блата. Овај джемат сачињавају шест села: Турчиновићи, Мокро, Прибиновићи, Завозник, Билушине, Трн и Широки Бријег. Када су Турци заузели Херцеговину, све се породице осим једне из данашњих Турчиновића осделише у Далмацију. Село Широки Бријег звало се Ћемер (тур. кемер - свод) а Широким Бријегом прозвало се је прије 60. год. када се ту подиже манастир. Некада су ту становале породице Бувачи и Јањчете, који су прије 350 година побјегле у Макарску, ради њекојега сукоба с Турцима.
Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, стр. 241:
У Херцеговини нема више православних Бувача. Бувачи у околини Коњица у Мостару су покатоличени, а бијаху некада крсте славе Никољдан.
Како ствари стоје, водим разговоре с неколицином од њих о тестирању. Један Бувач из Омарске, један из Слатине и један или двојица Бухача католика из Ширикога су се изјаснили макар одобравајуће да се тестирају. Ово би показало јесу ли предања тачна. Као и увијек људи одговарају мало сумњичаво на те испите и узимање узорака бојећи се што ће ко с тијем податцима чинити, али за сада бар 3-4 су сагласни, само највећа невоља је наравно новац, јербо те породице нијесу имућне. Једини Бувач, који је имућнији је онај поријеклом из Градине код Омарске, који је изабраник ногометне чете Србске, као доскора котренер Борусије из Дортмунда, а сада Ливерпула, но на писмо о могућности тестирања његов син одговорио је "Брте, ја знам ко сам и одакле сам, ајд зр'ао".
