Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Последња порука drajver послато данас у 11:57:15 пре подне »
Веома је живописан Надеждинов опис Гаје Омчикуса из Удбине који је угостио тројицу путника.

"Чудный старик этот Омчикус! Ему, верно, уже гораздо за семьдесят. По крайней мере, он очень хорошо помнит Марию-Терезию, а при Иосифе II был уже во всех кампаниях. Время сгорбило его колоссальный рост, смяло атлетические, богатырские формы; но он ещё совсем крепок на ногах, бодр и свеж как нельзя лучше. Глаза его сверкают ярким огнём, когда он говорит о своих походах, когда вспоминает, как бил и резал Турков. Назад тому лет пять, при неудовольствиях, возникших на границе между Австрийцами и Турками, Омчикус, давно уже выписанный из действительной службы, взял своё заветное ружьё и присоединился к батальону, который двинулся на границу, чтобы обуздать и отразить силу силою, в случае нужды.
— Куда ты, старый? — спросил его командир.
— Хочу в последний раз, перед смертью, сжечь ещё хоть одну турецкую кучу и застрелить хоть одного неверного! — отвечал спокойно Омчикус."
Иако већ у дубокој старости, прикључио се био батаљону на граници, јер му је посљедња жеља била да пред смрт "запали још једну турску кућу и убије још једног невјерника".

Гајо је путнике одвео у Мутилић и ту су некако и најбоље описане сцене овог путовања. Кнежевићи су већ знали за путнике који долазе. А сусрет руских и личких Кнежевића на путу из Удбине у Мутилић Надеждин је описао овако:
"Мы пошли вниз с высоты, на которой расположено селение Удбиня, по направлению к востоку. Омчикус шагал впереди, точно богатырь в семимильных сапогах, так что мы едва поспевали за ним. На половине дороги нам встретились двое мужчин, которые не шли, а бежали: один лет уж под пятьдесят; другой — с небольшим за двадцать. Увидевши нас, они остановились. То были Кнежевичи, Дано и Паво: первый — двоюродный племянник покойного Максима Дмитриевича, второй — родной, от родного брата. Оба они, обласканные Дмитрием Максимовичем, воротились назад с нами. На лицах их изображались и радость, и изумление, и родственная горячность, и с тем вместе глубокая, благоговейная почтительность."

Описује се затим сама кућа у којој се родио Максим Дмитриевич Књажевич
"Святая, патриархальная простота царствовала внутри. Никакого убранства, никаких признаков богатства и роскоши. Мебель самая смиренная, состоящая из утварей, необходимых для сельского домашнего обихода. В одном углу стояли «кросна»: так называется здесь ткацкий домашний стан. Впрочем, всё было в порядке, в опрятности, в чистоте."

А затим су се испред куће поредали сви Кнежевићи да поздраве госте. Суштински Надеждин описује једну класичну српску сеоску задругу.

"Когда мы вышли из дома, на дворе стоял целый ряд мужчин и женщин. Всё это были Кнежевичи, принадлежащие или к поколению Ильи, родного брата Максима Дмитриевича, который оставил после себя четырёх сыновей, или к поколению Дана, у которого также четыре сына. Оба эти поколения соединены законом в одно нераздельное семейство, у которого всё общее: домашний быт и служебная повинность, земля и хозяйство, труды и прибытки. Есть ещё два поколения Кнежевичей, происходящие от той же самой линии, как и Максим Дмитриевич, кроме тех, которые принадлежат к другой линии, произведшей в числе прочих майора Мата."

Описују и посјету цркви (то је иста црква са слике из претходних постова):
"Мы вошли в дом Божий; приложились, по обычаю, к храмовой иконе, всегда стоящей посреди церкви на налое. Как наружность, так и внутренность храма, самые простые, без всякого украшения и богатства. По существующему во всех здешних сторонах обыкновению, вся церковь внутри обставлена вокруг стен местами для почётнейших лиц из прихода."

Када се сва маса Кнежевића искупила да испрати путнике, Надеждин је то искористио да на лицу мјеста сакупи податке о роду Кнежевића.
"Между тем, всё семейство Кнежевичей собралось сюда же на прощанье. С карандашом и записною книжкою я уселся посреди них, с тем, чтоб собрать и заметить все подробности о настоящем состоянии фамилии. Дано диктовал мне более всех. Он был всех старше и знал всех больше."

На свом путу назад, тројица путника су прошла још кроз сљедеће мјеста: Бјелопоље, Кореница, Плитвичка језера, Прибој, Петрово село, Ваганац, Раковицу (гдје су жељели посјетити још једног Кнежевића њиховог рода, капетана Васу Кнежевића) да би своје путовање завршили у владичанском двору у Плашком. У наставку овог Надеждиновог извјештаја налази се оно што је он успио сакупити и закључити о роду Кнежевића из Мутилића.




2
Архиви и архивска грађа / Одг: Архив САНУ у Сремским Карловцима
« Последња порука Делија послато данас у 11:32:24 пре подне »
Имате ли неки мејл или контакт телефон да се договорим за долазак у архив?
3
Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Последња порука drajver послато данас у 10:59:04 пре подне »
Своје дневничке записе са пута Николај Иванович Надеждин заправо пише другом брату Књажевичу који је остао у Русији, Владиславу Максимовичу, као својеврсни извјештај или како каже у уводној реченици:

"Я дал вам слово, почтеннейший и любезнейший Владислав Максимович, собрать подробные сведения о вашей фамилии на месте, откуда она ведёт своё начало. Слово сдержано, как видите: а как сдержано — судите сами!"

Такође види се да су Књажевичи пред овај пут сразмјерно мало знали о родбини свог оца у Лици. Имали су податак да је отац у Русију отишао из Госпића и зато је Госпић био прво и полазно мјесто њиховог истраживања. У Госпић су дошли из Личког Лешћа, могуће прије тога из Сења , а на путу преме Госпићу прошли су кроз села Кварте и Перушић. У Госпићу су се распитивали о Кнежевићима, али нису могли добити никакве поуздане информације. Занимљиво је како Николај Иванович описује "брбљивост" Вука Караџића када је на госпићким улицама почео да зауставља госпићке грађане и да се распитује о Кнежевићима. Такав нападан приступ очигледно је Русима био стран.

"Проходящие останавливались возле нас поглазеть на незнакомые лица, вероятно, являющиеся здесь редко. Мы сказали Вуку, чтобы он начал теперь же розыски о Княжевичах. Тому только было и надобно, чтоб иметь повод пуститься в неиссякаемое разглагольствование. Он сам начал останавливать тех, которые, не останавливаясь, проходили мимо, с вопросами: не знают ли они — есть ли здесь, или где-нибудь в окрестностях, какие-нибудь Княжевичи? Все отвечали отрицательно. Иные припоминали, что Кнежевичи бывали здесь когда-то, но это было уже очень давно."

На крају су ипак успјели наћи у Госпићу неке сроднике (удовица Манојловић, рођ. Кнежевић), али и информацију да њихови рођаци Кнежевићи не живе у Госпићу већ у Удбини. Надеждин ту даје још краћи опис и  импресије Госпића тог времена. Помиње и неку књижевну вечер којој присисутвују Гај и Мажуранић. Када им је Вук договорио кочију до Далмације, Надеждин коментарише да је то била обична сеоска запрега, која је преуређена да личи на кочију на доста незграпан начин. Кочијаш је био Буњевац, којег интересантно Надеждин описује као старог Србина.

"Явились, наконец, и кони и колесница, совершенно готовые к отъезду. Что же? Это была простая русская телега, или лучше крымская маджара, без всяких суетных украшений, во всей своей первобытной простоте! Услужливый и предусмотрительный автомедон — старый сербин, впрочем «буневац», то есть католик — хозяин лошадей и экипажа, чтобы предохранить нас от солнца, утвердил над телегою несколько дуг из прутьев, на которые накинул сверху мохнатую рогожу; кроме того, не позабыл бросить и внутрь несколько охапок травы, чтобы сидеть было мягче."

Све ово дешавање у Госпићу се дешавало почетком маја 1841. године, путници су одатле отишли у Далмацију, а у повратку из Далмације, почетком јуна дошли су у Удбину. Вук Караџић је и раније бивао у Удбини и познавао је неке људе у том крају. У првом реду, старину Гају Омчикуса, за којег је Русима напричао да је велики шкртац.
4
Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Последња порука drajver послато данас у 10:24:05 пре подне »
Годину дана прије објављивања горе поменутог чланка у Сербским народним новинама, у мају и јуну 1841. године, Лику и Мутилић су посјетила три посјетиоца из далека. У једној руској публикацији може да се прочита сљедеће:

"Поездку наметили на май-июнь 1841 года. Конечно, сообща они волновались и определяли пути следования. Ехали вдвоём: Дмитрий Максимович Княжевич и его сподвижник Николай Иванович, задание — собрать сведения о предках этого рода, изучить прошлое края, прочувствовать быт и культуру сербов. Сопровождал гостей из России Вук Караджич, к тому времени уже прославленный фольклорист, знаток сербских народных песен. Незамысловатый экипаж двигался на юг Балканского полуострова, к отрогам Альпийских гор, пометивших хребтами и теснинами замкнутые долины с приютившимися там селениями."

Као што се види из описа, Лику су том приликом посјетили Дмитрий Максимович Княжевич и Николай Иванович Надаждин, а својеврсни водич им је био ни мање ни више него Вук Караџић.

Дмитриј Максимович Књажевич (1788—1844) био је руски писац, публициста и чиновник.


https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D1%8F%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87,_%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87_(%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C)

Николај Иванович Надеждин (1804-1856), руски научник, критичар, филозоф, новинар, етнограф. Професор Московског универзитета.


https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B8%D0%BD,_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87

Драгоцјено је што је Николај Иванович о овом путу у Лику 1841. године оставио дневничке записе који су објављени. Покушаћу у наредним постовима извући неке најинтересантније моменте.
5
Архиви и архивска грађа / Одг: Архив САНУ у Сремским Карловцима
« Последња порука Malesevic послато данас у 10:20:52 пре подне »
Особље је било љубазно, предусретљиво и хтели су да помогну. Рибљу чорбу ми нису нудили, али кафу јесу :)
6
Савети за тестирање / Одг: Dante Labs
« Последња порука Malesevic послато данас у 10:19:35 пре подне »
Још мало мог искуства са пријемом прибора. Опет сам чекао њихов одговор да ли примају букални брис или ће ми послати нови прибор на адресу познаника у Бечу, па сам их синоћ новом поруком подсетио да чекам одговор. Овај пут сам поруку послао поред досадашње адресе [email protected] и на [email protected] (Милошев предлог). Данас су ми и-меилом потврдили да не могу да прихвате букални брис и да ће ми послати нови прибор. Два сата касније ми стиже од ДантеЛабса нова порука да су ми креирали налог за слање пакета преко УПС-а. И на крају ми три сата након последње поруке УПС потврђује да је пакет преузет и да би требао да у Беч на адресу мога познаника стигне у петак. Сада већ почињем да се надам да ћу можда успети да прескочим прву степеницу у процесу добијања WGS резултата.

С обзиром да сам ја узорак слао из Аустрије, могу из искуства да кажем да то није био никакав проблем. Узорак је уредно после пар дана стигао у Италију и статус моје поруџбине је промењен на налогу у то да је примљена. Од тада до данас...

Поздрав
7
Крајишки родови / Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Последња порука drajver послато данас у 09:50:44 пре подне »
У Сербским народним новинама од 18.јуна 1842. године могла се прочитати и сљедећа вијест:

" Из Лике од 17. јуна по римском календару, славно познати руски Савјетник, Димитрије Књажевич, путујући лане кроз Лику у Далмацију, посјетио је при његовом повратку из Далмације овдашње село Мутилић, и ту живећу граничарску фамилију Кнежевићеву, па је богато обдари. Вративши се послије у Русију, изволео је г. Савјетник Књажевић једну скупоцјену икону , представљајућу Преображење Господње за цркву мутилићку за спомен послати, гдје је некад његов отац крштен био. Икона ова има 14 и по стопависине, а једанаест и четврт стопа ширине и обложена је у црвени баршун. Кроз богато позлаћене, на икони налазеће се дровоизрезе (Skulpturen) провиђају се поједини удови представљања образа у најфинијем стилу; главни образ је пако од врата до ноге полакизвишен ( у полурељефу) (Halberhoben) од платине (бело злато). Цело закључавају достојно богато украшени крајоукраси. Вредност самог малања цени се одприлике на 50 ц. дуката. Остраг иконе стоји на једној сребрној таблици сљедећи руски руски натпис:
"Храму Преображења Господњег у селу Мутилићу
У спомен на Максима Димитријевича Књажевича, рођеног у овом селу 1756. године и примивши у овој цркви свето крштење, посветивши свој касније свој живот на службу Руској Империји и упокојивши се у Казану 01 децембра 1809. године.
Усрдно приносе удовица његова Јелисавета и дјеца: синови Димитрије, Александар, Николај и Владислав и ћерка Екатерина,
У Санкт-Петербургу, октобра 1841. године"


Примивши ми ову икону преко наше бечке , тајне дворске и државне Канцеларије, уручили смо је крбавском протопрезвитеру г. Спиридону Личини (такође сродник г. Савјетника Д. Кнежевића), који ју је на дан Вазнесења Господњег осветио, а сабраном народу изговорио слово овоме торжеству сходно, представљајући му животописаније фамилије Кнежевића. Житељи села Мутилића изјављују дакле пред целим публикумом своју најтоплију, искрену благодарност гореименованој ГГ. приложницима за њихов тако ријетки и скупоцјени дар, а фамилија Кнежевића живиће у њиховом памствовању, док год буде Велебит сњежну главу носио."

Забиљежени догађај се десио пред црквом са сљедеће слике:


Ко зна шта се десило са иконом коју су даривали Књажевичи, али о дародавцима из Русије и Кнежевићима из Мутилића има нешто више података.

8
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Ojler послато Април 29, 2024, 11:11:59 поподне »
Извесни Миленко Косовић је 20. марта 2021. године на страници Порекла о презимену Косовић написао следеће:

"Postovanje!!
Zivim u selu Miholjace kod Gacka,i slavim Djurdjev dan!"

"Smatra se da smo na Miholjacama starosjedioci(uz porodice Kosutici,Solaje i Kasavice),i danas na Miholjacama i u Gacku zivi 8 porodica koji slave Svetoga Djordjija."

https://www.poreklo.rs/2012/03/07/kosovi%C4%87/

Косовићи са славом Ђурђевдан у Попову, Корјенићу, Бобанима и Требињу су хаплогрупа E-V13, али не знам да ли су сродни са гатачким Косовићима.
9
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука НУки ⚔🦅⚔ послато Април 29, 2024, 09:16:45 поподне »
Да ли је поуздан тај податак да Косовићи из Михољача славе Ђурђевдан?

Извесни Миленко Косовић је 20. марта 2021. године на страници Порекла о презимену Косовић написао следеће:

"Postovanje!!
Zivim u selu Miholjace kod Gacka,i slavim Djurdjev dan!"

"Smatra se da smo na Miholjacama starosjedioci(uz porodice Kosutici,Solaje i Kasavice),i danas na Miholjacama i u Gacku zivi 8 porodica koji slave Svetoga Djordjija."

https://www.poreklo.rs/2012/03/07/kosovi%C4%87/
10
Архиви и архивска грађа / Одг: Архив САНУ у Сремским Карловцима
« Последња порука Gorance послато Април 29, 2024, 06:11:25 поподне »
Ја сам био тамо пре пар година. Архив је добро сортиран, особље је љубазно. Постоји могућност копирања на лицу места (сликање бар тада није било дозвољено), које такође ради персонал. Гастрономија у близини је сасвим пристојна :)
Што се тиче љубазности особља и гастрономије јел причамо о рибљој чорби или нечем другом? ;D
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10