Покрећем тему за размишљање, а у вези предања Дробњака-Новљана о пореклу из Босне, односно из околине Травника.
Мада нам много тога недостаје да бисмо било какву хипотезу скројили, опет мислим да је боље отворити неку дискусију, него у старту одустати од размишљања на ту тему.
Под неком реалном претпоставком да су Дробњаци-Новљани порекла норманског, те да су на Балкан дошли вероватно током 11. века, поставља се питање откуда у околини Травника, и када су оданде могли доћи тако скупно у Дробњак?
Лубурић у свом делу износи претпоставку да су Новљани у околину Травника дошли у време сеобе Словена, а да су се из околине Травника преселили у Дробњак током 8. века, али за све те претпоставке Лубурић не износи никакве аргументе и не даје било каква објашњења.
Овде стоји отвореним и питање да ли су и ко су били остали Дробњаци у односу на Новљане?
Предање каже да је Новљане из Босне довео војвода Хлапац Косовчић, али и да их је тај исти Хлапац Косовчић довео и у Босну.
Сачувано име и презиме даје простора могућности да се у неком даљем периоду можда одгонетне и само време сеобе, под претпоставком да је Хлапац Косовчић заиста постојао и предводио ту сеобу, а самим тим што је остало сачувано име и презиме једне личности, чије се презиме сачувало до данас, као и сродство тог рода са осталим Новљанима, милим да има основа размишљати у правцу идентификације војводе и утврђивања времена његовог живљења.
Што се тиче самог Травника, тај град се у изворима први пут помиње 1464. године, дакле у време пада Босне под Турке, када га Турци освајају и након чега дограђују градску тврђаву. Претпоставке су да је старији део Тврђаве обнављан и у време краља Твртка, те краља Стефана Дабише, а претпоставља се да је у Травнику боравио и тепчија Батало Шантића (+1404), чија је породица у околини имала своје поседе.
Оно што би тај простор могао представљати у Бодиновој држави 11. века, јесте граница према Хрватској, односно од 1097. године према Краљевини Угарској.
Ако су Новљани и били у каквој мисији у Травнику, они су одатле могли већ почетком 12. века бити повучени, и трајно насељени на простор Дробњака. Тада је отприлике могао живети и поменути Хлапац Косовчић, који је поред осталог, одговоран и за смрт сина кричког војводе Калоке, што је морало бити у време првих додира - да кажемо Дробњака и Крича.
До првог помена самог имена Дробњак, протећи ће бар још век и по, али можда такав период и одговара формирању заједнице, која би могла убрзо затим постати основом будућег племена Дробњака.
Оно што би ишло у прилог чињеници да Новљани нису дуже остали у Травнику, јесте чињеница да бар за сада немамо неку видљиву лепезу новљанског хаплотипа, коме би корен био у околини Травника, наравно, искључујући оне сродне хаплотипове који су исувише удаљени од новљанских, да бисмо говорили и о неком ранијем времену од 11/12. века.
У ранија имена која се везују за Новљане, убрајају се још и Страхиња и Орлибан, отац и син, за које се временски подаци не поклапају (бар не из наше данашње визуре), јер се за Орлибана каже да је живео у време градње манастира Мораче (1252), а да је Страхиња био учесник ратова које је водио цар Душан (осим ако неко није доцније спојио ликове овог Страхиње и епског Страхињића бана, који је могао живети некада у то време, ако не и мало касније).
Да не идем даље у ширину, поновићу још једном основна питања ове теме, а то су: историчност војводе Хлапца Косовчића, време његовог живота, улога Травника или његове околине у 11/12. века, повратак из мисије и насељење у Дробњак?