Shqipë – Shqiptare – Shqipëria је кованица новијег датума, односно из периода под османском влашћу. То се може и видети код арбанашке "дијаспоре", која је током касног средњег века напустила матицу, а код којих је термин Shqipë – Shqiptare непознат... Сам тај термин се може довести у вези са речју shqipoj-говорити јасно...
Тако је, назив shqip за језик и Shqiptar за човека који говори shqip потичу најраније из 15. века. Као што рече Милош, код Арбереша се тај назив не појављује, они и даље користе стари назив - Arbëresh. Глагол shqipoj у гегијском или shqiptoj у књижевном албанском језику значи "jасно, разумно говорити" и потекао је од латинског глагола excipere. Иначе ова кованица је семантички врло слична називу Словени, која би имала исто значење - људи који међусобно јасно говоре и разумеју се, за разлику од Немаца који су неми, тј. не разумеју словенски говор. Данас Албанци сами себе зову "синовима орла" јер наводно назив за њихов језик и народ потиче од речи shqiponjë, орао. Међутим, руски албанолог Владимир Орел је доказао да је ова реч за орла почела да се користи тек од 19. века и да је највероватније "искована" у бечкој кухињи (знам како ово звучи деретићевски и отрцано, али заиста је тако). Пре интервенције Талочија и другара (Талочи је познат по томе што је "ископао" из архива Скендербегову заставу и прогласио је заставом коју су Албанци баштинили непрекидно од 15. века, што једноставно није тачно), Албанци су користили две речи за орла и за белоглавог супа, shkabë и gabonjë. Рекомбинацијом ове две речи је добијено shqiponjë које је било блискије етничком називу који су Албанци тада користили за себе, и тако они под утицајем аустроугарских научних, дипломатских и шпијунских кругова посташе "синови орла".
https://en.wikipedia.org/wiki/Lajos_Thall%C3%B3czy