Занимљиво истраживање, иако нема великих изненађења, али има потврде старијих теза.
Погледах абстракт и видим да се код хрватских аутора ништа није промијенило, и даље се гуди о И2а Динарику из палеолита. Пролетих и кроз остале шеме гдје је рађена бликостт популација, али су сва рађена на малом броју маркера (8 ), па мислим да баш и немају вриједности.
Најзначајнија новост је свакако СНП анализа, као и географски распоред хаплотипова.
Већ при првом погледу на резултате сасвим је јасно да су на простору сјевернодалматинских острва и јужне Далмације живјеле двије генетички различите популације, на сјеверу доминира хаплогрупа R1a у двије своје варијанте М458 и М558, а на југу И2а Динарик. Острва средње Далмације показују мјешано насљеђе и сјевера и југа. Ово се уклапа и са резултатима са ранијих истраживања гдје је проценат R1a хаплогрупе на острву Крку долазио близу 40%, сад видимо да је проценат R1a на Цресу и 57%, а проценат и2а Динарика тек 3%.
Старохрвати су према томе, а то је једина словенска популација која је населила сјевернодалматинска острва били доминантно R1a хаплогрупе при чему је доминирала Карпатско-далматинска група (M558/CTS1211>CTS3402>Y2613) и у мањем дијелу М458>L260, при чему мислим да је једино карпатско-далматинска била оригинална хаплогрупа хрватског племена, а да су L260 Хрвати покупили у сјевероисточној Чешкој од локалне западнословенске популације.
Насупрот овој сјеверозападној чакавској зони сав југ Далмације, који је штокавски изразито је И2а Динарик Југ, Дубровник преко 50%, Вис преко 40%, а проценат R1a опада , Дубровник тек 13%.
Занимљиво је да је Задарско залеђе које је у суштини буњевачко штокавско преко 60% И2а Динарик.
Што се тиче дословенске ДНК ту је ситуација много шаренија, присутне су многе групе, а најконстантнија је хаплогрупа E-V13 што ме још више утврђује у увјерењу да су Илири, ако су такви постојали, били доминантно E-V13 хаплогрупе.
Занимљива је ситуација и са похрваћеним Србима у Жумберку, гдје је висок проценат Е-V13 у односу на хрватски просјек. Могуће да је ова група првих српских насељеника у Жумберку потицала из источних крајева Црне Горе, неки од њих и данас имају предање да су од ријеке Бојане (Мариндол и Бојанци).
Укратко истраживање приказује савремене Хрвате као изузетно композитну нацију.
