Форум - Порекло

ДНК порекло => Народи и њихова генетика => Тему започео: mladjo Август 27, 2013, 12:48:21 пре подне

Наслов: Румуни
Порука од: mladjo Август 27, 2013, 12:48:21 пре подне
Румуни и њихова генетика.

E1b         22            17,2%
G             4              3,1%
G2a         4              1,6%
G2c          2             1,6%
I              1              0,8%
I1            6              4,7%
I2a          12            9,4%
I2b          1              0,8%
J1            18           10,2%
J1c          5              3,9%
J2            9             7,0%
J2a          6             5,5%
J2b          1             0,8%
N             3             2,3%
N1c           2           1,6%
Q             2            1,6%
R1a         15           11,7%
R1b         17           13,3%
R2           1             0,8%
T1           3             2,3%


(http://imageshack.us/a/img827/9928/d4u6.png)
Извор: http://www.familytreedna.com/public/romania/default.aspx?section=yresults
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Kor Август 27, 2013, 04:04:41 поподне
Да ти ово нису случајно Јевреји? ))))

Видим много јеврејских имена и презимена по свим хаплогрупама
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: mladjo Август 27, 2013, 05:00:17 поподне
Да ти ово нису случајно Јевреји? ))))

Видим много јеврејских имена и презимена по свим хаплогрупама



Био сам у недоумици око назива, генетика румуна или Румуније...или нешто треће.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Bane Август 27, 2013, 05:07:23 поподне
Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns: http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-1809.2005.00251.x/full (http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-1809.2005.00251.x/full)

Population History of the Dniester-Carpathians: Evidence from Alu Insertion and Y-Chromosome Polymorphisms: http://edoc.ub.uni-muenchen.de/5868/1/Varzari_Alexander.pdf (http://edoc.ub.uni-muenchen.de/5868/1/Varzari_Alexander.pdf)

Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20621540 (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20621540)

Y-Chromosome Analysis in Individuals Bearing the Basarab Name of the First Dynasty of Wallachian Kings: http://www.plosone.org/article/info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pone.0041803 (http://www.plosone.org/article/info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pone.0041803)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Đorđo Септембар 02, 2013, 05:35:55 поподне
Румуни и њихова генетика.

E1b         22            17,2%
G             4              3,1%
G2a         4              1,6%
G2c          2             1,6%
I              1              0,8%
I1            6              4,7%
I2a          12            9,4%
I2b          1              0,8%

J1            18           10,2%
J1c          5              3,9%
J2            9             7,0%
J2a          6             5,5%
J2b          1             0,8%
N             3             2,3%
N1c           2           1,6%
Q             2            1,6%
R1a         15           11,7%
R1b         17           13,3%
R2           1             0,8%
T1           3             2,3%
Do sada sam se sretao sa istraživanjima gde Rumuni imaju daleko više I2, oko 20-25%
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Лепеничанин Март 05, 2015, 01:27:34 поподне
Цитат
Заборавио си и Румуне, у њих је то једна од бројнијих хаплогрупа.

Истраживања о Румунима су још увек оскудна, па их зато нисам споменуо. Бугари R1b нису бројни али су активни у тестирању, па је захваљујући њима призната подгрупа R1b1a2a2d. Несумњиво је реч о подгрупи заступљеној и међу Хрватима, Арбанасима и Србима.

С друге стране, у истраживању о носиоцима презимена Басараб, чије је резултате поставио Бане избројао сам 8 хаплотипова старе и 8 хаплотива новије гране R1b.

Према томе испада да отприлике 7 процената Румуна спада у старију грану R1b, што је чини значајном групом за њихову етногенезу, али не баш и носећом.

Моја радна претпоставка је да су носиоци R1ba2a2 хаплогрупе у античко доба били Мези, сродни Јерменима, код којих је R1ba2a2 појединачно најбројнија група.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Небојша Мај 06, 2015, 06:02:38 поподне
2010. године тестиране су 122 особе из југоисточне Румуније (17 маркера).

Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1344622310000891#

Број тестираних по регионима:

We analyzed one hundred twenty-two unrelated males from nine counties of the Romania South-East region, as follows: Argeş (2 samples), Călăraşi (52), Constanţa (5), Dâmboviţa (6), Ialomiţa (2), Olt (19), Prahova (4), Teleorman (4) and Vrancea (28). The region of the Romanian capital city, Bucharest, was excluded from the study.

На основу ових резултата, аутори су дошли до закључка да су Румунима генетски најближи Македонци, Срби, Бошњаци и Хрвати.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Небојша Јул 10, 2015, 02:28:41 поподне
Влад Цепеш III (Дракула) J2b-M241, или E-V13?


Basarab Dynasty, (Vlad III The Impaler). Unconfirmed!

"Vlad III The Impaler, also known as Dracula, descended from the dynasty of Basarab, the first rulers of independent Wallachia, in present Romania. Whether this dynasty is of Cuman (an admixed Turkic people that reached Wallachia from the East in the 11th century) or of local Romanian (Vlach) origin is debated among historians. Earlier studies have demonstrated the value of investigating the Y chromosome of men bearing a historical name, in order to identify their genetic origin. ...... The Basarab sample clusters into 11 lineages (Table 2), with six main lineages comprising 82.8% of the samples. Some lineages such as J-M241 and E-V13 are over-represented in the Basarab compared to the general Romanians."

Y-Chromosome Analysis in Individuals Bearing the Basarab Name of the First Dynasty of Wallachian Kings.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3404992/

Lineage 6. J2b2 M241.

Lineage 9. J2a2 M67.

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/af/Vlad_Tepes_002.jpg)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Bane Септембар 04, 2015, 08:22:13 поподне
(http://i.imgur.com/ffDUvKy.png)

Genetic Heritage of the Balto-Slavic Speaking Populations: A Synthesis of Autosomal, Mitochondrial and Y-Chromosomal Data: journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0135820 (http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0135820)

S1 File XLSX, Tabela N: http://journals.plos.org/plosone/article/asset?unique&id=info:doi/10.1371/journal.pone.0135820.s007 (http://journals.plos.org/plosone/article/asset?unique&id=info:doi/10.1371/journal.pone.0135820.s007)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Bane Септембар 05, 2015, 12:29:10 поподне
(http://i.imgur.com/ffDUvKy.png)

Genetic Heritage of the Balto-Slavic Speaking Populations: A Synthesis of Autosomal, Mitochondrial and Y-Chromosomal Data: journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0135820 (http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0135820)

S1 File XLSX, Tabela N: http://journals.plos.org/plosone/article/asset?unique&id=info:doi/10.1371/journal.pone.0135820.s007 (http://journals.plos.org/plosone/article/asset?unique&id=info:doi/10.1371/journal.pone.0135820.s007)

Ovo ocigledno nije korektno jer zbir frekvencija svih haplogrupa daje 105,7%. Izgleda da su uzimali rezultate iz razlicitih radova i pravili kombinacije po njima znanom sablonu (konkretno frekvenciju I2a su verovatno uzeli odavde: https://edoc.ub.uni-muenchen.de/5868/1/Varzari_Alexander.pdf). Moja je greska sto nisam proverio pre postovanja.
Bez obzira na to, studija je vrlo vredna jer sadrzi veliku kolicinu podataka i analize sa razlicitih aspekata. Podaci su korektni u slucajevim kada su uzeti iz jedne studije (bez kombinacija).
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Bane Јун 08, 2016, 10:45:34 поподне
Nakon sto sam dobio savet kako je to moguce uraditi preveo sam staru nomenklaturu iz studije Y chromosome analysis reveals a sharp genetic boundary in the Carpathian region (http://www.nature.com/ejhg/journal/v9/n1/pdf/5200580a.pdf) u novu, nadam se uspesno. U tu svrhu koristio sam clanak Conversion table for Y chromosome haplogroups (http://en.wikipedia.org/wiki/Conversion_table_for_Y_chromosome_haplogroups).
Inace, iznenadjen sam visokom zastupljenoscu R1b i niskom zastupljenoscu E1b u zapadnim okruzima Rumunije.
Pored toga podaci su mi interesantni jer do sada nismo imali dobar uvid u frekvencije haplogrupa u Transilvaniji (prema siroj definiciji Transilvanije njena zapadna granica je Madjarska).

I na kraju, i ovde je potvrdjeno da su Istocni Karpati oblast visoke zastupljenosti I-CTS10228. Po meni moze se pretpostaviti da ta haplogrupa cini oko 80% haplogrupe I u Rumuniji, pa se na taj nacin moze doci da njene priblizne frekvencije u okruzima iz tabele.

HaplogrupaMaramuresBihor        Arad         Alba          Hargita     Mehedinti  Neamt      Vrancea    Rep. Of Moldova
R1b25.014.332.130.825.020.011.15.7
II1 + I2a + I2b  21.434.317.930.844.433.342.433.337.1
nepoznatomozda I*?3.6
R1a14.320.014.319.219.46.727.327.835.7
E1bvecinom E-V133.65.73.611.55.620.06.111.18.6
nepoznatoneka E grana?1.4
JJ1 + J232.117.117.920.021.216.72.9
nepoznatoneka J grana?3.6
N1verovatno N1c5.73.63.04.3
nepoznatoneka N grana2.81.4
T2.97.17.72.81.4
nepoznato1.4
-
uzorak283528263615331870
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Bane Јун 08, 2016, 11:19:56 поподне
Zapravo, red u tabeli koji se odnosi na haplogrupu I sadrzi rezultate za haplogrupu G. Tj, to je zbir G + I1 + I2a + I2b.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Мића Јул 07, 2016, 09:32:33 поподне
У каквом је односу Шрамова теорија са теоријом о румунском /влашком елементу на територији данашењег Шоплука?
Ево и мапе области из које су се по Шрамовој теорији Беси иселили почетком 9. века и области у коју су се уселили (Арбанон) и где су се формирали као нова етничка групација, Арбанаси.

(https://s32.postimg.org/3sm4q3d9d/mapa.jpg) (https://postimg.org/image/3sm4q3d9d/)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јул 07, 2016, 10:56:50 поподне
У каквом је односу Шрамова теорија са теоријом о румунском /влашком елементу на територији данашењег Шоплука?

Има прилично великих подударности, с обзиром да су проторумунски и протоалбански веома међусобно лингвистички повезани, о чему сам писао на теми Албанци и Арбереши. Према његовој теорији о Румунима, о којој је писао у једној од својих новијих књига (мислим да је издата 2007. године) Проторумуни за разлику од Протоалбанаца (Беса) нису избегли из Шоплука ка југозападу (осим можда предака Цинцара, који би напустили тај крај у приближно исто време као и Беси, у 9. веку, али који су се спустили још јужније, до Пинда у данашњој јужној Албанији и северозападној Грчкој) већ су остали и постали поданици бугарске државе, каснијег Првог бугарског царства. До тад су они представљали, заједно са Протоалбанцима, несловенску "тампон-зону" у Шоплуку која је раздвајала источнојужнословенске од западнојужнословенских говора, а од бугарског освајања они доспевају под јак утицај источнојужнословенске гране, што се види у њиховом језику. Ти говори су извршили темељан утицај на румунски језик, отуд у њему данас велики број речи словенског порекла, мада је осим световног постојао и духовни утицај, јер је њихов богослужбени језик од покрштавања Бугарске у другој половини 9. века постао старословенски. Пошто су они постали специјалисти трансхумантног сточарења, чак више него сами Арбанаси, од 9.-10. века су кренули да се расељавају на све стране. Цинцари су се, као што сам нагласио, први одвојили и отишли као и Беси/Арбанаси ка југу, касније је било још миграција које су резултирале постанком других влашких заједница на Балкану (Мегленовласи испод Кајмакчалана, Ћићи или Истрорумуни у Истри, који су се најкасније одвојили од језгра), али највећи део је кренуо ка северу, преко Дунава, почев од краја 9. или 10. века па надаље. Од тих Влаха што су прешли Дунав и настанили подручје данашње Румуније потиче данашњи народ Румуна. Они су били врло мобилни и у својим миграцијама ка северу су доспели све до западне Украјине, јужне Пољске и Моравске, где су још увек очуване неке етничке групације које своје порекло изводе од тих влашких сточара. Њихов највећи успех је био тај што су успели да асимилују веома бројну словенску популацију која је настањивала територију Румуније, а о узроцима и начину те асимилације се још увек дискутује. Осим Словена, асимиловани су и бројни Туркијци (Кумани, Печењези) који су настањивали простор Влашке низије.

С друге стране, у Шоплуку, својој прапостојбини, Власи су постепено нестајали и утапали се у околне Словене (западне и источне).  Наравно, њих није било само у Шоплуку, потврђени су у средњем веку и на простору Косова и Метохије, нпр. (што је логично, јер се планински венци из Шоплука настављају на Косовско Поморавље, где је влашки елемент био јак, и даље ка Шари и Корабу), али сви ти средњовековни Власи су пре или касније асимиловани у Србе или Бугаре, највећим делом. Једино што је остало да сведочи о њиховом присуству су бројни влашки топоними и други језички остаци на подручју југоисточне Србије, али и шире.

Још да напоменем да Шрам порекло Проторумуна изводи из становника низија, долина и котлина централног Балкана (поглавито земљорадника) чији је предачки језик био врло сродан протоалбанском, односно беском (трачки дијалекат), који су у току римске владавине романизовани (са задржавањем неколико стотина речи из предачког језика које се поклапају са истим или сличним речима у албанском), да би када је дошло до кризе римске државе и њеног постепеног пропадања (од 4. до 6. века, што се поклапало са Сеобом народа), због опште несигурности која је владала у то време и немогућности римске војске да на адекватан начин заштити своје становништво и његову имовину од варварских упада, почели да мењају свој начин живота, да се из низија повлаче у више пределе и да од земљорадника постају планински сточари. У 6. веку овај прелазак је био скоро завршен, о чему сведоче бројна рановизантијска утврђења (која нису била само војна, већ поглавито цивилна насеља, утврђена села и градови) на територији Србије и околних земаља. У тим вишим пределима у региону Шоплука су дошли у ближи додир са Протоалбанцима, који су већ били планински полуномадски сточари више векова, и који су олакшали њихов прелаз на овај нови начин привређивања. Ова два народа су делила исту судбину и од 7. до 9. века, у време ране словенске доминације Балканом, када су у своје језике примили и прве позајмице из старословенског, а врло је карактеристично да су имали и заједничко име за Словене (shkau, shkijet у албанском, șchei у румунском), које се изводи из латинског Sclaveni, Sclavi.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Никола Стојановић Јул 09, 2016, 05:41:40 поподне
Једино што је остало да сведочи о њиховом присуству су бројни влашки топоними и други језички остаци на подручју југоисточне Србије, али и шире.
О којим топонимима се ради? Једино што ми пада на памет је Власина и Власотинце.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јул 09, 2016, 06:04:29 поподне
О којим топонимима се ради? Једино што ми пада на памет је Власина и Власотинце.

Ја из главе могу да наведем село Грапа код Димитровграда (од румунске речи groapă, што значи "јама"; слична реч је и у албанском, gropë - рупа; порекло ове речи је нејасно, неки су је прогласили за једну од речи коју деле албански и румунски и која би била палеобалканског порекла, док је други доводе у везу са словенском речју "гроб"), потом село Бучумет у Топлици (од румунског bucium - рог као музички инструмент) и неколико њих са румунским суфиксима -ор и -еш у Косовском Поморављу (нпр. Станишор и Ваганеш). Велика концентрација је баш на подручју од Димитровграда преко Бабушнице до Власинског језера, али не могу да се сетим свих примера, пробаћу да нађем један рад који се бави тим топонимима и онда ћу га окачити овде. Код Димитровграда постоји један пример који би могао бити један од ретких сачуваних протоалбанских - Бурел (назив области). Нисам нашао паралеле овој речи у словенским језицима, турском или румунском, а у области реке Мат у централној Албанији (средишту средњовековног Арбанона) постоји варошица Бурељ. Можда ту има нека веза. Постоји у сливу Власине чини ми се и река Поштица, која би можда могла да се доведе у везу са албанским придевом poshtëm, poshtmi, што би значило "доњи, доња".
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јул 09, 2016, 06:05:49 поподне
Ја из главе могу да наведем село Грапа код Димитровграда (од румунске речи groapă, што значи "јама"; слична реч је и у албанском, gropë - рупа; порекло ове речи је нејасно, неки су је прогласили за једну од речи коју деле албански и румунски и која би била палеобалканског порекла, док је други доводе у везу са словенском речју "гроб"), потом село Бучумет у Топлици (од румунског bucium - рог као музички инструмент) и неколико њих са румунским суфиксима -ор и -еш у Косовском Поморављу (нпр. Станишор и Ваганеш). Велика концентрација је баш на подручју од Димитровграда преко Бабушнице до Власинског језера, али не могу да се сетим свих примера, пробаћу да нађем један рад који се бави тим топонимима и онда ћу га окачити овде. Код Димитровграда постоји један пример који би могао бити један од ретких сачуваних протоалбанских - Бурел (назив области). Нисам нашао паралеле овој речи у словенским језицима, турском или румунском, а у области реке Мат у централној Албанији (средишту средњовековног Арбанона) постоји варошица Бурељ. Можда ту има нека веза. Постоји у сливу Власине чини ми се и река Поштица, која би можда могла да се доведе у везу са албанским придевом poshtëm, poshtmi, што би значило "доњи, доња".

Бучумет се налази у Јабланици, пардон.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јул 09, 2016, 06:10:37 поподне
Још један пример, Сурдулица од румунског surd, surdul - глув.  :)

П.С. Полако се присећам... :D
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Јул 25, 2016, 10:50:55 пре подне
2010. године тестиране су 122 особе из југоисточне Румуније (17 маркера).

Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1344622310000891#

Број тестираних по регионима:

We analyzed one hundred twenty-two unrelated males from nine counties of the Romania South-East region, as follows: Argeş (2 samples), Călăraşi (52), Constanţa (5), Dâmboviţa (6), Ialomiţa (2), Olt (19), Prahova (4), Teleorman (4) and Vrancea (28). The region of the Romanian capital city, Bucharest, was excluded from the study.

На основу ових резултата, аутори су дошли до закључка да су Румунима генетски најближи Македонци, Срби, Бошњаци и Хрвати.

Рад се може скинути бесплатно на следећем линку:
http://thirdworld.nl/population-data-for-y-chromosome-haplotypes-defined-by-17-strs-in-south-east-romania
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Милош Јул 26, 2016, 10:23:19 пре подне
Још да напоменем да Шрам порекло Проторумуна изводи из становника низија, долина и котлина централног Балкана (поглавито земљорадника) чији је предачки језик био врло сродан протоалбанском, односно беском , који су у току римске владавине романизовани , да би када је дошло до кризе римске државе и њеног постепеног пpoпaдaњa, због опште несигурности која је владала у то време и немогућности римске војске да на адекватан начин заштити своје становништво и његову имовину од варварских упада, почели да мењају свој начин живота, да се из низија повлаче у више пределе и да од земљорадника постају планински сточари. У 6. веку овај прелазак је био скоро завршен, о чему сведоче бројна рановизантијска утвpђeњa на територији Србије и околних земаља. У тим вишим пределима у региону Шоплука су дошли у ближи додир са Протоалбанцима, који су већ били планински полуномадски сточари више векова, и који су олакшали њихов прелаз на овај нови начин привређивања. Ова два народа су делила исту судбину и од 7. до 9. века, у време ране словенске доминације Балканом, када су у своје језике примили и прве позајмице из старословенског, а врло је карактеристично да су имали и заједничко име за Словене (shkau, shkijet у албанском, șchei у румунском), које се изводи из латинског Sclaveni, Sclavi.
Дoдao биx joш пap cтвapи (aкo ce имa штa дoдaти нa oвo Никoлинo излaгaњe), кoje мoгу joш вишe пoтвpдити oву пpичу.
Xуни 441. ocвajajу Viminacium и Margum, a 442. и Naissus. O тoмe нac oбaвeштaвa Пpиcк, диплoмaтa и иcтopичap. Иaкo je cтaнoвништвo гpaдoвa дeceткoвaнo, ceocкo cтaнoвништвo je чинилo вeћину. Oнo je oпcтaлo, jep cу били нeпpиcтупaчни xунcким кoњaницимa. Дa je oнo oпcтaлo, гoвopи и пoдaтaк дa je Aтилa пocлao пocлaнcтвo цapу Teoдocиjу II ca зaxтeвoм дa poмaнcкo cтaнoвништвo пpecтaнe дa oбpaђуje зeмљу кojу cу Xуни ocвojили. Taj зaxтeв je тaкoђe знaчиo и пoмepaњe лимeca дo Нишa. Чим je oтклoњeнa oпacнocт oд Xунa, тo ceљaчкo cтaнoвништвo пoчињe дa нaceљaвa гpaдoвe, чимe пoчињe "pуpaлизaциja" уpбaниx цeнтapa, кoje oдликуjу cиpoмaшнo гpaђeнe кућe oд блaтa и лoшeг мaтepиjaлa. Влaдиcлaв Пoпoвић je пpeмa нaлaзимa нoвцa у Гaмзигpaду, гдe cу и paђeнa apxeoлoшкa иcпитивaњa из пepиoдa "pуpaлизaциje", утвpдиo дa ce paди o пepиoду влaдaвинe Лaвa I (457-474). Oвaквa нaceљa cу ce oдpжaлa cвe дo 570. Toкoм влaдaвинe визaнтиjcкoг цapa Jуcтиниjaнa (527-565) пoчeлa je oбнoвa cтapиx гpaдoвa, aли и гpaдњa нoвиx. Ta изгpaдњa пoчињe нaкoн упaдa Бугapa 540. Oбнaвљajу ce Singidunum, Viminacium, гpaди ce Iustiniana Prima и нa тeмeљимa cтape Ulpiane гpaди ce Iustiniana Secunda. Нa тoм пoдpучjу je oбнoвиo шeздeceт твpђaвa и изгpaдиo ocaм нoвиx. Упpaвo тa тepитopиja je у вojнoм cмиcлу зaштићeнa, aли и у пoпулaциoнoм ocнaжeнa. Oнa je пocтaлa jeзгpo poмaнcкoг cтaнoвништвa, кoje ћe ту дoчeкaти и дoлaзaк Cлoвeнa. Ta тepитopиja ce пoклaпa ca oнoм тepитopиjoм кojу нaзивaмo Шoплук. Дoлacкoм Cлoвeнa ти гpaдoви бивajу нaпуштeни, a cтaнoвништвo бeжи кa пpимocpким гpaдoвимa, дoк дpуги дeo ce пoвлaчи кa плaнинcким пpeдeлимa, пpeпуcтajући Cлoвeнимa жупcкe пpeдeлe. У " Чудимa Cв. Димитpиja" II ce кaжe дa je Coлун, иaкo oкpужeн Cлoвeнимa, и дaљe пpимao избeглицe. Дaљe ce кaжe дa cу избeглицe из Naissusa и Serdike. To ce cвe дeшaвaлo oкo 618. Пepcиjcки пoxoд из 615. je биo тaj кojи je пocpeднo Cлoвeнимa oтвopиo вpaтa. Пpви тaлac нaceљaвaњa Cлoвeнa je уcлeдиo oкo 615. a дpуги oкo 630. дoлacкoм Cpбa. Кaдa cу ce Cpби нaceлили jужнo oд Дунaвa, poмaнcкo cтaнoвништвo ce вeћ  cклoнилo у Дaлмaциjу (дaнaшњу) и oкo Дpaчa, пoд нajeздoм Aвapa. O тoмe нac oбaвeштaвa Пopфиpoгeнит. Cтичe ce утиcaк дa cу ce Cpби нaceлили нa пуcтoj зeмљи. Toмe у пpилoг иду тepмини Гpaдинa и Гpaдиштe зa утвpђeњa кoja cу Cpби зaтeкли, a кojимa ce изгубиo кacнoaнтички нaзив, уcлeд oдcутнocти cтapoceдeлaчкoг cтaнoвништвa. C дpугe cтpaнe, гдe je дoшлo дo кoнтaктa Cpбa и poмaнcкoг cтaнoвништвa, нaзиви гpaдoвa cу пpeузeти и пpилaгoђeни cpпcкoм oднocнo cлoвeнcкoм jeзику, уcлeд мeтaтeзe ликвидa, пa тaкo имaмo Arsa-Pac, Naiss-Ниш, Ulpiana-Липљaн... Нa пpocтopу oд Tимoкa дo Teтoвa нaилaзимo и нa jeдaн cнoп изoглoca, cтap бap xиљaду гoдинa. Ta jeзичкa paceлинa измeђу зaпaдниx и иcтoчниx jужнocлoвeнcкиx гpупa jeдинo ce мoжe тумaчити дa ce нa пoмeнутoм пpocтopу зaдpжaлo бpojнo poмaнcкo cтaнoвништвo. Paди ce пpe cвeгa o пpeлaзу ШT у ШЋ, кojи ce ocим у бугapcкoм и cpпcкoм, jaвљa и у pумунcкoм. Дaклe у тим oблacтимa je poмaнcкo cтaнoвништвo билo знaтнo бpojниje нeгo у ocтaлим пpeдeлимa кoje cу Cpби нacтaњивaли. Oнo je билo cкoнцeнтpиcaнo у плaнинcким пpeдeлимa, oдaклe ce вpeмeнoм пoчeлo oдceљaвaти. Штo ce тичe aнтpoпoлoшкиx иcтpaживaњa, пoзнaтa cу двa лoкaлитeтa из paнoг cpeдњeг вeкa- Ђoнaj кoд Пpизpeнa и Пecaк кoд Кopбoвe нa Дунaву у близини Клaдoвa. Aнтpoпoлoшкa мepeњa у Ђoнajу je oбaвиo Живкo Микић, кacниx 70-иx. Нa ocнoву пpиcуcтвa мeзoкpaниx и дoлиxoкpaниx лoбaњa, зaкључиo je дa динapcки тип ниje пpиcутaн мeђу cкeлeтимa и дa oнe пpипaдajу cлoвeнcкoj пoпулaциjи. Oдcуcтвo динapcкoг типa укaзуje нa cтpoгу пoдeљeнocт cлoвeнcкoг и cтapoceдeлaчкoг cтaнoвништвa. C дpугe cтpaнe, лoкaлитeт Пecaк je пoкaзao нajвeћу зacтупљeнocт дoлиxoкpaниje, aли и бpaxикpaниje и xипepбpaxикpaниje, штo пoкaзуje дa je нa тoм тepeну дoшлo дo мeшaњa cтaнoвништвa. Дoк je у Ђoнajу "гpaницa" пocтajaлa тoкoм XI вeкa у Пecку je дo мeшaњa дoшлo joш тoкoм дpугe пoлoвинe X вeкa. Пoштo ce лoкaлитeт Пecaк пoклaпa ca cпoмeнутoм jeзичкoм paceлинoм, мoжe ce зaкључити дa je poмaнcкo cтaнoвништвo тoкoм X вeкa oтпoчeлo мигpaциje пpeмa дoлинaмa или ceвepнo oд Дунaвa, cтвapajући jeзгpo будућeг pумунcкoг нapoдa. Пocмaтpajући иcтopиjcкe извope, лингвиcтику и aнтpoпoлoгиjу, мoжe ce зaкључити дa ce нa пpocтopу oд Tимoкa дo Teтoвa нaлaзилa кoмпaктнa мaca cтapoceдeлaцa, кoja je чинилa бapиjepу измeђу Cpбa и Бугapa и кoja ce мacoвниje пoчeлa иceљaвaти тoкoм X вeкa, нajвишe кa ceвepу, aли и пpeмa jугу.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јул 26, 2016, 01:16:04 поподне
Дoдao биx joш пap cтвapи (aкo ce имa штa дoдaти нa oвo Никoлинo излaгaњe), кoje мoгу joш вишe пoтвpдити oву пpичу.
Xуни 441. ocвajajу Viminacium и Margum, a 442. и Naissus. O тoмe нac oбaвeштaвa Пpиcк, диплoмaтa и иcтopичap. Иaкo je cтaнoвништвo гpaдoвa дeceткoвaнo, ceocкo cтaнoвништвo je чинилo вeћину. Oнo je oпcтaлo, jep cу били нeпpиcтупaчни xунcким кoњaницимa. Дa je oнo oпcтaлo, гoвopи и пoдaтaк дa je Aтилa пocлao пocлaнcтвo цapу Teoдocиjу II ca зaxтeвoм дa poмaнcкo cтaнoвништвo пpecтaнe дa oбpaђуje зeмљу кojу cу Xуни ocвojили. Taj зaxтeв je тaкoђe знaчиo и пoмepaњe лимeca дo Нишa. Чим je oтклoњeнa oпacнocт oд Xунa, тo ceљaчкo cтaнoвништвo пoчињe дa нaceљaвa гpaдoвe, чимe пoчињe "pуpaлизaциja" уpбaниx цeнтapa, кoje oдликуjу cиpoмaшнo гpaђeнe кућe oд блaтa и лoшeг мaтepиjaлa. Влaдиcлaв Пoпoвић je пpeмa нaлaзимa нoвцa у Гaмзигpaду, гдe cу и paђeнa apxeoлoшкa иcпитивaњa из пepиoдa "pуpaлизaциje", утвpдиo дa ce paди o пepиoду влaдaвинe Лaвa I (457-474). Oвaквa нaceљa cу ce oдpжaлa cвe дo 570. Toкoм влaдaвинe визaнтиjcкoг цapa Jуcтиниjaнa (527-565) пoчeлa je oбнoвa cтapиx гpaдoвa, aли и гpaдњa нoвиx. Ta изгpaдњa пoчињe нaкoн упaдa Бугapa 540. Oбнaвљajу ce Singidunum, Viminacium, гpaди ce Iustiniana Prima и нa тeмeљимa cтape Ulpiane гpaди ce Iustiniana Secunda. Нa тoм пoдpучjу je oбнoвиo шeздeceт твpђaвa и изгpaдиo ocaм нoвиx. Упpaвo тa тepитopиja je у вojнoм cмиcлу зaштићeнa, aли и у пoпулaциoнoм ocнaжeнa. Oнa je пocтaлa jeзгpo poмaнcкoг cтaнoвништвa, кoje ћe ту дoчeкaти и дoлaзaк Cлoвeнa. Ta тepитopиja ce пoклaпa ca oнoм тepитopиjoм кojу нaзивaмo Шoплук. Дoлacкoм Cлoвeнa ти гpaдoви бивajу нaпуштeни, a cтaнoвништвo бeжи кa пpимocpким гpaдoвимa, дoк дpуги дeo ce пoвлaчи кa плaнинcким пpeдeлимa, пpeпуcтajући Cлoвeнимa жупcкe пpeдeлe. У " Чудимa Cв. Димитpиja" II ce кaжe дa je Coлун, иaкo oкpужeн Cлoвeнимa, и дaљe пpимao избeглицe. Дaљe ce кaжe дa cу избeглицe из Naissusa и Serdike. To ce cвe дeшaвaлo oкo 618. Пepcиjcки пoxoд из 615. je биo тaj кojи je пocpeднo Cлoвeнимa oтвopиo вpaтa. Пpви тaлac нaceљaвaњa Cлoвeнa je уcлeдиo oкo 615. a дpуги oкo 630. дoлacкoм Cpбa. Кaдa cу ce Cpби нaceлили jужнo oд Дунaвa, poмaнcкo cтaнoвништвo ce вeћ  cклoнилo у Дaлмaциjу (дaнaшњу) и oкo Дpaчa, пoд нajeздoм Aвapa. O тoмe нac oбaвeштaвa Пopфиpoгeнит. Cтичe ce утиcaк дa cу ce Cpби нaceлили нa пуcтoj зeмљи. Toмe у пpилoг иду тepмини Гpaдинa и Гpaдиштe зa утвpђeњa кoja cу Cpби зaтeкли, a кojимa ce изгубиo кacнoaнтички нaзив, уcлeд oдcутнocти cтapoceдeлaчкoг cтaнoвништвa. C дpугe cтpaнe, гдe je дoшлo дo кoнтaктa Cpбa и poмaнcкoг cтaнoвништвa, нaзиви гpaдoвa cу пpeузeти и пpилaгoђeни cpпcкoм oднocнo cлoвeнcкoм jeзику, уcлeд мeтaтeзe ликвидa, пa тaкo имaмo Arsa-Pac, Naiss-Ниш, Ulpiana-Липљaн... Нa пpocтopу oд Tимoкa дo Teтoвa нaилaзимo и нa jeдaн cнoп изoглoca, cтap бap xиљaду гoдинa. Ta jeзичкa paceлинa измeђу зaпaдниx и иcтoчниx jужнocлoвeнcкиx гpупa jeдинo ce мoжe тумaчити дa ce нa пoмeнутoм пpocтopу зaдpжaлo бpojнo poмaнcкo cтaнoвништвo. Paди ce пpe cвeгa o пpeлaзу ШT у ШЋ, кojи ce ocим у бугapcкoм и cpпcкoм, jaвљa и у pумунcкoм. Дaклe у тим oблacтимa je poмaнcкo cтaнoвништвo билo знaтнo бpojниje нeгo у ocтaлим пpeдeлимa кoje cу Cpби нacтaњивaли. Oнo je билo cкoнцeнтpиcaнo у плaнинcким пpeдeлимa, oдaклe ce вpeмeнoм пoчeлo oдceљaвaти. Штo ce тичe aнтpoпoлoшкиx иcтpaживaњa, пoзнaтa cу двa лoкaлитeтa из paнoг cpeдњeг вeкa- Ђoнaj кoд Пpизpeнa и Пecaк кoд Кopбoвe нa Дунaву у близини Клaдoвa. Aнтpoпoлoшкa мepeњa у Ђoнajу je oбaвиo Живкo Микић, кacниx 70-иx. Нa ocнoву пpиcуcтвa мeзoкpaниx и дoлиxoкpaниx лoбaњa, зaкључиo je дa динapcки тип ниje пpиcутaн мeђу cкeлeтимa и дa oнe пpипaдajу cлoвeнcкoj пoпулaциjи. Oдcуcтвo динapcкoг типa укaзуje нa cтpoгу пoдeљeнocт cлoвeнcкoг и cтapoceдeлaчкoг cтaнoвништвa. C дpугe cтpaнe, лoкaлитeт Пecaк je пoкaзao нajвeћу зacтупљeнocт дoлиxoкpaниje, aли и бpaxикpaниje и xипepбpaxикpaниje, штo пoкaзуje дa je нa тoм тepeну дoшлo дo мeшaњa cтaнoвништвa. Дoк je у Ђoнajу "гpaницa" пocтajaлa тoкoм XI вeкa у Пecку je дo мeшaњa дoшлo joш тoкoм дpугe пoлoвинe X вeкa. Пoштo ce лoкaлитeт Пecaк пoклaпa ca cпoмeнутoм jeзичкoм paceлинoм, мoжe ce зaкључити дa je poмaнcкo cтaнoвништвo тoкoм X вeкa oтпoчeлo мигpaциje пpeмa дoлинaмa или ceвepнo oд Дунaвa, cтвapajући jeзгpo будућeг pумунcкoг нapoдa. Пocмaтpajући иcтopиjcкe извope, лингвиcтику и aнтpoпoлoгиjу, мoжe ce зaкључити дa ce нa пpocтopу oд Tимoкa дo Teтoвa нaлaзилa кoмпaктнa мaca cтapoceдeлaцa, кoja je чинилa бapиjepу измeђу Cpбa и Бугapa и кoja ce мacoвниje пoчeлa иceљaвaти тoкoм X вeкa, нajвишe кa ceвepу, aли и пpeмa jугу.

Управо тако. Још бих само додао да су у Прокопијевом De Aedificis набројане тврђаве које је Јустинијан подигао или обновио на простору целог византијског Балкана, и да укупан број таквих утврђења (не само строго војних, већ и утврђених цивилних насеља), колико се сећам, износи око 600. Археолошким рекогносцирањима се увидело да је овај број много већи, до сада је идентификовано преко 1000 таквих локалитета на простору целог Балкана, и тај број се непрекидно повећава. То значи да је Прокопије у свој списак уврстио изгледа само значајније локалитете, што је и логично, јер у 6. веку се начин живота већ потпуно изменио, на Балкану је мало становништва живело у несигурној низији, већина је већ неко време боравила у брдским и планинским утврђеним селима и градовима, тако да он сигурно није могао да запише баш свако утврђено село већ као што сам напоменуо само важније регионалне центре, саобраћајна чворишта, утврђења која су чувала руднике, итд.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: шкрњо Јул 26, 2016, 01:47:13 поподне
Штo ce тичe aнтpoпoлoшкиx иcтpaживaњa, пoзнaтa cу двa лoкaлитeтa из paнoг cpeдњeг вeкa- Ђoнaj кoд Пpизpeнa и Пecaк кoд Кopбoвe нa Дунaву у близини Клaдoвa. Aнтpoпoлoшкa мepeњa у Ђoнajу je oбaвиo Живкo Микић, кacниx 70-иx. Нa ocнoву пpиcуcтвa мeзoкpaниx и дoлиxoкpaниx лoбaњa, зaкључиo je дa динapcки тип ниje пpиcутaн мeђу cкeлeтимa и дa oнe пpипaдajу cлoвeнcкoj пoпулaциjи. Oдcуcтвo динapcкoг типa укaзуje нa cтpoгу пoдeљeнocт cлoвeнcкoг и cтapoceдeлaчкoг cтaнoвништвa. C дpугe cтpaнe, лoкaлитeт Пecaк je пoкaзao нajвeћу зacтупљeнocт дoлиxoкpaниje, aли и бpaxикpaниje и xипepбpaxикpaниje, штo пoкaзуje дa je нa тoм тepeну дoшлo дo мeшaњa cтaнoвништвa.
На том подручју су долихо и мезокефални медитерански типови били присутни међу старосједиоцима, чак можда и више него динарски тип, тако да није добро тако нешто тврдити искључиво на основу кефалног индекса.
Код наших антрополога је изражена склоност да извлаче разне закључке искључиво на основу К.И (који сам по себи не значи апсолутно ништа), нпр. да све долихокефалне скелете тог периода повезују са халштат нордидима= Словенима (овај тип није тако чест ни међу данашњим сјеверним Словенима), а све брахикефалне са динарцима=старосједиоцима (иако имамо још најмање 3-4 брахикрана типа у Европи, и иако су, поред динарца, међу старосједиоцима били присутни разни долихокрани медитерански типови).
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Небојша Јул 26, 2016, 02:22:31 поподне
На том подручју су долихо и мезокефални медитерански типови били присутни међу старосједиоцима, чак можда и више него динарски тип, тако да није добро тако нешто тврдити искључиво на основу кефалног индекса.
Код наших антрополога је изражена склоност да извлаче разне закључке искључиво на основу К.И (који сам по себи не значи апсолутно ништа), нпр. да све долихокефалне скелете тог периода повезују са халштат нордидима= Словенима (овај тип није тако чест ни међу данашњим сјеверним Словенима), а све брахикефалне са динарцима=старосједиоцима (иако имамо још најмање 3-4 брахикрана типа у Европи, и иако су, поред динарца, међу старосједиоцима били присутни разни долихокрани медитерански типови).

Јасна ми је твоја жеља да староседелачко становништво Балкана представиш као медитеранско, а досељене Словене и Германе као брахикефале Бореби типа, али та теорија просто није одржива (посено повезивање једне ХГ са неким расним типом).

Све словенске некрополе из средњег века показују мезокефалне и долихокефалне лобање колико знам. Динарске и медитеранске лобање су присутне у гласиначкој серији (Илири), а проналази их и Живко Микић.

Нису код северних Словена толико ретки мезокефали и долихокефали. Чито си Куна и знаш да и данас код Пољака и Украјинаца доминира тај мезокефални тип (релативно мале лобање, веза са тзв. "Danubian" типом, итд.).

Чини се да су Словени по досељавању на Балкан (били они I2a, или R1a) изгледали управо као њихови северни рођаци данас (Пољаци, Урајинци, Чеси...).

Наслов: Одг: Румуни
Порука од: шкрњо Јул 26, 2016, 03:33:22 поподне
Јасна ми је твоја жеља да староседелачко становништво Балкана представиш као медитеранско, а досељене Словене и Германе као брахикефале Бореби типа, али та теорија просто није одржива (посено повезивање једне ХГ са неким расним типом).

Све словенске некрополе из средњег века показују мезокефалне и долихокефалне лобање колико знам. Динарске и медитеранске лобање су присутне у гласиначкој серији (Илири), а проналази их и Живко Микић.

Нису код северних Словена толико ретки мезокефали и долихокефали. Чито си Куна и знаш да и данас код Пољака и Украјинаца доминира тај мезокефални тип (релативно мале лобање, веза са тзв. "Danubian" типом, итд.).

Чини се да су Словени по досељавању на Балкан (били они I2a, или R1a) изгледали управо као њихови северни рођаци данас (Пољаци, Урајинци, Чеси...).
Ништа ја не "желим", из малобројних илирских скелета (гласиничких нпр.) знамо да је медитерански тип међу Илирима био веома заступљен. Динарски тип јесте старосједилачки, али далеко од тога да је био једини.

Не знам уопште чему та опсједнутост кефалним индексом, и кориштење истог као одлучујућег чиниоца у одређивању антрополошког типа. Кефални индекс у цијелој Европи је драстично варирао током задњих пар вјекова.
У палеолитској западној Европи имамо скелете са кефалним индексима од 65 до 87, тј. од изузетно изражене долихокефалије до исте такве брахикефалије, а сви они су изузетно блиски једни другима и припадају истом типу.

Тако да нема везе к.и. сјеверних Словена, који данас добрим дијелом припадају "нео-данубиан" типу, који је у суштини Ладоган тип (редуковани источни кромањонац са ситним монголоидним примјесама) измијешан са неолитским "дунавским" типом.

По твојој логици Бугари су антрополошки ближи старим Словенима од данашњих сјеверних Словена, јер им је кефални индекс нижи.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Небојша Јул 26, 2016, 03:48:18 поподне
Ништа ја не "желим", из малобројних илирских скелета (гласиничких нпр.) знамо да је медитерански тип међу Илирима био веома заступљен. Динарски тип јесте старосједилачки, али далеко од тога да је био једини.

Не знам уопште чему та опсједнутост кефалним индексом, и кориштење истог као одлучујућег чиниоца у одређивању антрополошког типа. Кефални индекс у цијелој Европи је драстично варирао током задњих пар вјекова.
У палеолитској западној Европи имамо скелете са кефалним индексима од 65 до 87, тј. од изузетно изражене долихокефалије до исте такве брахикефалије, а сви они су изузетно блиски једни другима и припадају истом типу.

Тако да нема везе к.и. сјеверних Словена, који данас добрим дијелом припадају "нео-данубиан" типу, који је у суштини Ладоган тип (редуковани источни кромањонац са ситним монголоидним примјесама) измијешан са неолитским "дунавским" типом.

По твојој логици Бугари су антрополошки ближи старим Словенима од данашњих сјеверних Словена, јер им је кефални индекс нижи.

Ја нисам генерализовао на основу CI, а и чисто сумњам да су се наши антрополози само тиме служили у случају старих ископина.

Иначе, Бугари и имају тог словенског "Neo-Danubian" типа више него нпр. Срби, што је и нормално с обзиром на њихов положај. Имају зато и више медитеранског утицаја и у просеку доста нижи кефални индекс.

На простору ист. Балкана није било те јаке "брахикефалне подлоге", за разлику од динарских крајева.

У погледу Јужних и северних Словена ситуација је антрополошки прилично чиста, мистерија је једино у том Бореби типу, који је код нас доста чест, а практично не постоји код северних Словена.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: шкрњо Јул 26, 2016, 04:26:14 поподне
Ја нисам генерализовао на основу CI, а и чисто сумњам да су се наши антрополози само тиме служили у случају старих ископина.

Иначе, Бугари и имају тог словенског "Neo-Danubian" типа више него нпр. Срби, што је и нормално с обзиром на њихов положај. Имају зато и више медитеранског утицаја и у просеку доста нижи кефални индекс.

На простору ист. Балкана није било те јаке "брахикефалне подлоге", за разлику од динарских крајева.

У погледу Јужних и северних Словена ситуација је антрополошки прилично чиста, мистерија је једино у том Бореби типу, који је код нас доста чест, а практично не постоји код северних Словена.
Ситуација код сјеверних Словена и није баш чиста. Остаци првобитних Словена показују да су сви они били нордиди (више "кордед" варијанта, него западњачка халштат).
Загонетно је изненадно јављање тог нео-данубиан типа које отпочиње у 11-12. вијеку, и који на крају постаје "типични словенски тип", иако га нема међу скелетима старих Словена.
Једно могуће објашњење је утицај балтичких народа (јер је источни балтид сродан нео-данубиан типу), али ни оно није задовољавајуће.

Што се тиче бореби типа, већ се расправљало о свим могућностима. Нема га код Словена, нити код изразитих старосједилачких популација, а није га лако везати ни са Германима, јер иако га данас код њих доста има, досадашња (прилично малобројна) испитивања источногерманских скелета говоре да је код њих био доминантан неки нордид-кромањонски помијешани тип, а не чист кромањонац (као бореби). Можда је кромањонац из те мјешавине постао доминантан игром случаја, као што је динарски тип временом надјачао медитерански међу старосједиоцима западног Балкана.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Небојша Јул 26, 2016, 04:42:11 поподне
Ситуација код сјеверних Словена и није баш чиста. Остаци првобитних Словена показују да су сви они били нордиди (више "кордед" варијанта, него западњачка халштат).
Загонетно је изненадно јављање тог нео-данубиан типа које отпочиње у 11-12. вијеку, и који на крају постаје "типични словенски тип", иако га нема међу скелетима старих Словена.
Једно могуће објашњење је утицај балтичких народа (јер је источни балтид сродан нео-данубиан типу), али ни оно није задовољавајуће.

Што се тиче бореби типа, већ се расправљало о свим могућностима. Нема га код Словена, нити код изразитих старосједилачких популација, а није га лако везати ни са Германима, јер иако га данас код њих доста има, досадашња (прилично малобројна) испитивања источногерманских скелета говоре да је код њих био доминантан неки нордид-кромањонски помијешани тип, а не чист кромањонац (као бореби). Можда је кромањонац из те мјешавине постао доминантан игром случаја, као што је динарски тип временом надјачао медитерански међу старосједиоцима западног Балкана.

Мислио сам на однос између Јужних и Северних Словена.

За Бореби тип ми ниједно решење не делује реално тренутно. Ако гледамо уско место "настанка" неких I2a подграна, намеће се питање да ли је на тај начин овај расни тип могао стићи на Балкан.

Ипак, има ту и доста нелогичности. Пре свега одсуство овог типа код Северних Словена, где је хаплогрупа I2a широко распрострањена. Такође, у Бугарској I2a у неким крајевима прелази 20%, а нема превише Бореби типова тамо (или их има у траговима). Са друге стране у Црној Гори овај тип доминира у многим областима, а проценат хаплогрупе I2a је тек нешто већи него у неким крајевима Бугарске (Шоплук).

Кромањонске лобање, брахикефалне и долихокефалне, идентификоване су на ширем подручју Балкана, па ни "староседелачка" опција није искључена.



Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Јул 27, 2016, 05:50:55 поподне
Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania

Провукао сам резултате на 17 маркера кроз Невген (мислим да их нико овде још није анализирао).
Укупно тестирано 122 особе, 115 хаплотипова (без оних који се понављају).
Ако сам све добро одрадио проценти хаплогрупа су следећи:
I1   6   5,22%
J2-M241   3   2,61%
J2a   12   10,43%
I2a2a M223   2   1,74%
I2a1b3   25   21,74%
R1b   14   12,17%
N1c   3   2,61%
G2a   8   6,96%
I2c   2   1,74%
R1a   11   9,57%
E1b1b   23   20,00%
H1a M82   6   5,22%
Укупно   115   

Није лоше да неко ко више зна о хаплогупама од мене проанализира резултате и види колико има сличности са нашим тестиранима из СДНК пројекта.

https://drive.google.com/file/d/0BzQ7ajrn9vY6VHlMdTh2Y2hCdVE/view?usp=sharing

На линку су прекопирани резултати из студије, поредак на 17 ознака. Редослед је исти као у студији, недостају места порекла и редни бројеви, а додата је припадност хаплогрупи.



Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Небојша Јул 27, 2016, 05:59:13 поподне
Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania

Провукао сам резултате на 17 маркера кроз Невген (мислим да их нико овде још није анализирао).
Укупно тестирано 122 особе, 115 хаплотипова (без оних који се понављају).
Ако сам све добро одрадио проценти хаплогрупа су следећи:
I1   6   5,22%
J2-M241   3   2,61%
J2a   12   10,43%
I2a2a M223   2   1,74%
I2a1b3   25   21,74%
R1b   14   12,17%
N1c   3   2,61%
G2a   8   6,96%
I2c   2   1,74%
R1a   11   9,57%
E1b1b   23   20,00%
H1a M82   6   5,22%
Укупно   115   

Није лоше да неко ко више зна о хаплогупама од мене проанализира резултате и види колико има сличности са нашим тестиранима из СДНК пројекта.

https://drive.google.com/file/d/0BzQ7ajrn9vY6VHlMdTh2Y2hCdVE/view?usp=sharing

На линку су прекопирани резултати из студије, поредак на 17 ознака. Редослед је исти као у студији, недостају места порекла и редни бројеви, а додата је припадност хаплогрупи.

Хвала на подацима, Владице. Видим да је I2a DN око 12%, а I2a DS око 8%.

Имам негде резултате из рада: Y-chromosome STR haplotype diversity in three ethnically isolated population from North-Western Romania


Гледаћу да их поставим овде.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Небојша Јул 27, 2016, 09:32:51 поподне
Нађох те резултате, али тамо најмање има Румуна. Изгледа да ми фале управо њихови хаплотипови, али поставићу резултате мањина.

Орадеа, Бихор (северозападна Румунија):

Румуни, узорак 73
Словаци, узорак 35
Роми, узорак 35
Немци, узорак 32


Словаци (Sinteu)

R1a (21) - 60%
I2a Din. (4) - 11.4%
E1b (3) - 8.6%
R1b (2) - 5.7%
J2b M241 (2) - 5.7%
N1c (1) - 2.9%
G2a (1) - 2.9%
J1 (1) - 2.9%


Роми (Tileagd)

H (34) - 97.1%
E1b (1) - 2.9%


Немци (Palota)

R1b (18) - 56.3%
I2a Din. (7) - 21.9%
I2-M223 (3) - 9.4%
E1b (2) - 6.3%
I1 (1) - 3.1%
G2a (1) - 3.1%


Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Јул 27, 2016, 10:50:31 поподне
Хвала на подацима, Владице. Видим да је I2a DN око 12%, а I2a DS око 8%.

Имам негде резултате из рада: Y-chromosome STR haplotype diversity in three ethnically isolated population from North-Western Romania


Нема на чему Небојша, и хвала за податке о мањинама
Када наиђеш на податке за Румуне постави их.

Динарик би требао бити најачи на истоку Румуније.
Подаци из рада https://edoc.ub.uni-muenchen.de/5868/1/Varzari_Alexander.pdf страна 56.

I1b-P37 40.7%
R1a1-M17 20.4
R1b3-M269 13%
E3b1-M78 7.4%
G-M201 5.6%
I1a-M253 3.7%
I1c-M223 1.9%
J2*-M172 1.9%
J2a1b1-M92 1.9%
J2b-M12 1.9%

Узорак је мали само 54 тестирана из два града (Buhusi, Piatra-Neamt), на већем узорку за очекивати је да проценат I2а буде мањи од 40.7%
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Небојша Новембар 15, 2016, 07:39:30 пре подне
Нађох те резултате, али тамо најмање има Румуна. Изгледа да ми фале управо њихови хаплотипови, али поставићу резултате мањина.

Орадеа, Бихор (северозападна Румунија, 73):

Румуни, узорак 73
Словаци, узорак 35
Роми, узорак 35
Немци, узорак 32


Словаци (Sinteu)

R1a (21) - 60%
I2a Din. (4) - 11.4%
E1b (3) - 8.6%
R1b (2) - 5.7%
J2b M241 (2) - 5.7%
N1c (1) - 2.9%
G2a (1) - 2.9%
J1 (1) - 2.9%


Роми (Tileagd)

H (34) - 97.1%
E1b (1) - 2.9%


Немци (Palota)

R1b (18) - 56.3%
I2a Din. (7) - 21.9%
I2-M223 (3) - 9.4%
E1b (2) - 6.3%
I1 (1) - 3.1%
G2a (1) - 3.1%

Остао сам дужан резлтате за општу популацију Бихора (СЗ Румунија)

We analyzed apparently healthy, randomly selected male individuals from four different population groups: a randomly selected group of unrelated male individuals (n = 73) from the general population in Oradea (Bihor county, North-Western Romania), and three other groups consisting of three ethnically isolated populations of the same county: (1) Sinteu, comprised of Slovak-origin individuals (n = 35); (2) Tileagd, comprised of Romani individuals (n = 35); and (3) Palota, comprised of German-origin individuals (n = 32). All three populations are well characterized by ethnic criteria of genetic isolation. The history of these isolates is, however, different. The Sinteu isolate was formed at the end of the 18th century by Slovak people who emigrated from Slovakia, then living geographically and ethnically isolated from the autochthon population and also isolated from other Slovak immigrant communities. The Tileagd isolate consists of a Gypsy community who immigrated 45 years ago (1965) from a different location within Romania to the Tileagd area (an old Romanian-Hungarian village), forming a closed community of individuals, without admixture with the local population or other gypsy communities; thus, the vast majority of marriages were and remain endogamous. The Palota isolate consists of a population of German origin established here in 1786 and ethnically isolated from the autochthon population.

распоред маркера: DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385 DYS438 DYS439 DYS437   

H1   1   15   13   30   25   9   11   13   11,14   11   10   14   R1a
H2   1   14   14   30   24   11   13   12   11,14   12   12   16   R1b
H3   1   13   14   33   23   11   15   13   15,17   11   12   13   Q
H4   1   16   13   31   24   12   11   13   14,15   10   13   15   I2a (xI2a1)
H5   4   13   13   30   24   10   11   13   16,18   10   9   14   E1b1b
H6   1   17   13   30   25   10   11   13   10,14   11   10   14   R1a
H7   1   16   13   30   23   10   11   13   10,14   11   11   14   R1a
H8   1   16   13   30   25   10   11   13   12,14   11   11   14   R1a
H9   2   16   13   30   25   10   11   13   11,14   11   11   14   R1a
H10   1   14   13   30   24   10   11   12   16,18   10   11   14   J1/E1b1b
H11   1   17   13   29   23   10   13   15   15,15   10   11   15   I2b1
H12   1   15   13   29   24   10   11   13   12,14   11   11   14   R1a
H13   1   14   13   29   25   10   13   14   11,14   12   11   14   R1b
H14   1   14   13   31   23   10   11   12   13,20   10   11   14   J1
H15   2   14   13   28   23   10   10   14   13,19   11   12   14   Q
H16   1   14   13   29   24   10   11   12   14,17   10   12   14   E1b1b
H17   1   15   13   29   24   10   11   13   14,15   10   12   15   I2a (xI2a1)
H18   1   16   13   29   26   10   11   13   11,13   11   12   14   R1a
H19   2   14   13   29   24   10   12   13   11,14   12   12   15   R1b
H20   1   14   13   29   23   10   13   13   11,14   12   12   15   R1b
H21   1   15   13   29   24   10   13   13   11,14   12   12   15   R1b
H22   1   13   13   30   24   10   11   13   16,18   10   12   14   E1b1b
H23   3   14   13   30   24   10   13   13   11,14   12   12   15   R1b
H24   1   13   13   31   24   10   11   13   16,18   10   12   14   E1b1b
H25   1   15   13   31   24   10   11   14   14,15   10   12   15   I2a (xI2a1)
H26   1   16   13   29   24   10   11   13   15,15   10   13   15   I2a (xI2a1)
H27   1   16   13   33   24   10   11   13   14,16   10   13   15   I2a (xI2a1)
H28   2   15   14   30   22   10   11   12   15,16   9   11   14   H
H29   1   15   14   30   22   10   11   12   15,17   9   11   14   H
H30   2   14   14   31   23   10   11   12   13,15   9   11   14   J2a1b
H31   1   14   14   31   23   10   11   12   13,16   9   11   14   J2a1b
H32   1   13   14   31   24   10   11   13   16,18   10   11   14   E1b1b
H33   1   16   14   31   25   10   11   13   11,14   11   11   14   R1a
H34   1   15   14   30   23   10   12   12   15,19   9   12   14   J2b/J2a1x
H35   1   13   14   31   24   10   11   13   17,18   10   13   14   E1b1b
H36   1   16   15   32   23   10   12   15   14,16   10   11   14   I2b1
H37   1   14   12   29   25   11   11   13   11,14   11   10   14   R1a
H38   1   14   12   28   24   11   13   13   11,14   12   14   15   R1b
H39   1   15   12   29   23   10   11   13   14,15   10   12   16   I1
H40   1   15   13   30   24   11   11   13   17,18   10   10   14   E1b1b
H41   1   14   13   30   24   11   11   13   11,14   11   10   14   R1a
H42   1   16   13   28   23   11   12   14   14,15   10   11   14   I2b1
H43   1   16   13   30   23   11   11   13   14,15   10   11   15   I2a (xI2a1)
H44   1   14   12   28   24   10   11   12   14,17   9   12   16   J2b
H45   1   16   13   30   25   11   11   13   11,14   11   11   14   R1a
H46   1   13   13   29   23   11   11   12   14,18   9   12   15   J2a1x
H47   1   15   13   30   24   11   11   13   14,15   10   12   15   I2a (xI2a1)
H48   1   15   13   29   23   11   13   13   11,14   12   12   15   R1b
H49   1   15   13   29   24   11   13   13   12,14   12   12   15   R1b
H50   1   15   13   29   24   11   13   12   12,14   13   12   15   R1b
H51   1   15   13   30   24   11   11   13   14,15   10   12   15   I2a (xI2a1)
H52   1   15   13   31   24   11   11   13   14,15   10   12   14   I2a (xI2a1)
H53   1   14   13   31   23   11   11   13   11,14   13   12   15   R1b
H54   1   17   13   30   24   11   11   13   14,15   10   13   15   I2a (xI2a1)
H55   1   15   13   32   24   11   11   13   14,15   10   13   15   I2a (xI2a1)
H56   1   15   12   27   24   10   11   12   14,16   9   13   16   J2b
H57   2   16   13   31   24   11   11   13   14,16   10   13   15   I2a (xI2a1)
H58   1   17   13   32   24   11   11   12   14,15   10   14   15   I2a (xI2a1)
H59   3   17   13   32   24   11   11   13   14,15   10   14   15   I2a (xI2a1)
H60   1   14   14   30   23   11   13   13   11,14   12   12   15   R1b

I2a - 23.29%
R1b - 20.55%
R1a - 16.44%
E1b - 15.07%
J2a - 6.85%
I2-M223 - 4.11%
Q - 4.11%
H - 4.11%
J2b - 2.74%
I1 - 1.37%
J - 1.37%

Висок проценат I2a, што је вероватно нормално за овај део Румуније. У овом крају је изгледа било и пуно Рома, што се огледа кроз висок проценат хаплогрпе H (4.11%).

Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Полић Новембар 15, 2016, 10:44:19 пре подне
Немци (Palota)

R1b (18) - 56.3%
I2a Din. (7) - 21.9%
I2-M223 (3) - 9.4%
E1b (2) - 6.3%
I1 (1) - 3.1%
G2a (1) - 3.1%

Ово за Немце је мало изненађујуће с обзиром да пише да су популације генетски изоловане једна од друге...онда следи да су Немци овако висок проценат И2 донели одакле су дошли...
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Новембар 15, 2016, 11:07:44 пре подне
Ово за Немце је мало изненађујуће с обзиром да пише да су популације генетски изоловане једна од друге...онда следи да су Немци овако висок проценат И2 донели одакле су дошли...

Или су мушкарци И2а привлачнији Немицама од носиоца Р1б  ;)

Шалу на страну, у том делу Румуније И2а је вероватно најдоминантнији, јавља се и код Мађара из Трансилваније. За многе изоловане популације се на основу резултата може поставити питање колико су стварно биле изоловане.
Словаци по овим резултатима имају сличан однос словенских хаплогрупа, док је Р1б чини ми се нешто нижи.
Узорци нису велики, тако да је могуће веће одступање у процентима код неких хаплогрупа.

Да ли се зна одакле су досељени ти Немци? У јужним деловима Немачке има динарика.
Недостатак Р1а код Немаца је такође упитан.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Небојша Новембар 15, 2016, 11:50:57 пре подне
Или су мушкарци И2а привлачнији Немицама од носиоца Р1б ;)

Мислиш R1a, пошто је R1b код Немаца 56.3%. :)

Шалу на страну, у том делу Румуније И2а је вероватно најдоминантнији, јавља се и код Мађара из Трансилваније. За многе изоловане популације се на основу резултата може поставити питање колико су стварно биле изоловане.
Словаци по овим резултатима имају сличан однос словенских хаплогрупа, док је Р1б чини ми се нешто нижи.
Узорци нису велики, тако да је могуће веће одступање у процентима код неких хаплогрупа.

Да ли се зна одакле су досељени ти Немци? У јужним деловима Немачке има динарика.
Недостатак Р1а код Немаца је такође упитан.

Узорци за мањине су мали, па може бити нелогичности. Нисам сигуран одакле су пореклом ови румунски Немци. Претпостављам слично као и Подунавски Немци, из јужнијих крајева.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Новембар 15, 2016, 11:56:34 пре подне
Мислиш R1a, пошто је R1b код Немаца 56.3%. :)


У праву си! Тако нешто сам мислио! У смислу неодољиви, или први избор када желе преварити мужеве.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Bane Новембар 15, 2016, 01:51:25 поподне
Пре извесног времена сам на карти означио области у којима за Румунију најзначајније хаплогрупе имају своје највише фреквенције. Овакав приказ не значи да је нпр E-V13 хаплогрупа са највишом фреквенцијом на југоистоку у односу на друге хаплогрупе, већ да у односу на друге делове Румуније E-V13 ту има највишу фреквенцију (тзв. hot-spot). На југоистоку као и на већем делу истока најзаступљенија је I-CTS10228.
Не сећам се где сам то писао па ако нисам овде интересантно је напоменути да је R-L51 у Трансилванији заиста заступљенија од свих других хаплогрупа.

(http://i.imgur.com/YTUtP1r.jpg)

Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Новембар 15, 2016, 03:20:38 поподне
Пре извесног времена сам на карти означио области у којима за Румунију најзначајније хаплогрупе имају своје највише фреквенције. Овакав приказ не значи да је нпр E-V13 хаплогрупа са највишом фреквенцијом на југоистоку у односу на друге хаплогрупе, већ да у односу на друге делове Румуније E-V13 ту има највишу фреквенцију (тзв. hot-spot). На југоистоку као и на већем делу истока најзаступљенија је I-CTS10228.
Не сећам се где сам то писао па ако нисам овде интересантно је напоменути да је R-L51 у Трансилванији заиста заступљенија од свих других хаплогрупа.

Бане, писао си о томе на једној од претходних страница у оквиру теме.
Висок проценат E-V13 са обе стране Дунава потврђују резултати тестираних из ЈИ Румуније и Бугарске.
Позиција I-CTS10228 и R-Z283 вероватно одговара стварно стању иако су резултати на малом броју тестираних.
Једино ми је некако изненађење слаба E-V13 и слабија I2a. Мада то можда није изненађење ако се погледају етничке мапе Румуније, нпр. из 1930, која је приближна оној из 2011:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/da/Romania_1930_ethnic_map_EN.png)

Нажалост Румунија остаје и даље земља обрађена на малим узорцима у односу на бројну и разноврну популацију.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Bane Новембар 15, 2016, 03:59:03 поподне
Једино ми је некако изненађење слаба E-V13 и слабија I2a.

И ја сам раније очекивао више E-V13 на западу земље.
Иначе верујем да су Карпати као природна препрека битно утицали да дистрибуција хаплогрупа буде оваква какву данас имамо.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Фебруар 21, 2017, 09:55:47 поподне
Румунија (општа популација) из рада "Origins, admixture and founder lineages in European Roma":

E-M123   1   0,69%
E-V13   22   15,28%
E-V22   2   1,39%
G-P15   3   2,08%
I-M223   4   2,78%
I-M253   5   3,47%
I-P109   4   2,78%
I-P215   5   3,47%
I-P37.2   23   15,97%  DYS448=19   9   6,3%    DYS448=20   14   9,7%
I-P41.2   1   0,69%
J-M241   7   4,86%
J-M267   2   1,39%
J-M410   8   5,56%
J-M67   3   2,08%
J-M92   1   0,69%
N-M231   1   0,69%
Q-M242   1   0,69%
R-L2           3   2,08%
R-L21   1   0,69%
R-L23   8   5,56%   11-11      2   1,4%
R-L48   1   0,69%
R-M17   25   17,36%
R-M458   7   4,86%
R-U106   3   2,08%
R-U152   1   0,69%
R-U198   1   0,69%
T-M70   1   0,69%
Укупно   144   
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: vojinenad Фебруар 21, 2017, 10:02:04 поподне
Румунија (општа популација) из рада "Origins, admixture and founder lineages in European Roma":

E-M123   1   0,69%
E-V13   22   15,28%
E-V22   2   1,39%
G-P15   3   2,08%
I-M223   4   2,78%
I-M253   5   3,47%
I-P109   4   2,78%
I-P215   5   3,47%
I-P37.2   23   15,97%  DYS448=19   9   6,3%    DYS448=20   14   9,7%
I-P41.2   1   0,69%
J-M241   7   4,86%
J-M267   2   1,39%
J-M410   8   5,56%
J-M67   3   2,08%
J-M92   1   0,69%
N-M231   1   0,69%
Q-M242   1   0,69%
R-L2           3   2,08%
R-L21   1   0,69%
R-L23   8   5,56%   11-11      2   1,4%
R-L48   1   0,69%
R-M17   25   17,36%
R-M458   7   4,86%
R-U106   3   2,08%
R-U152   1   0,69%
R-U198   1   0,69%
T-M70   1   0,69%
Укупно   144
Некако ми је и логично да је код браће Румуна нешто више присутна грана ''северњака'', али ми је помало изненађујуће висок проценат ''јужњака''.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Фебруар 21, 2017, 10:06:21 поподне
Некако ми је и логично да је код браће Румуна нешто више присутна грана ''северњака'', али ми је помало изненађујуће висок проценат ''јужњака''.

Чек да видиш браћу Бугаре  ;)

Код Румуна је динарик мало изнеђујуће низак, па се удео једних и других смањио.

Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Фебруар 28, 2017, 05:47:13 поподне
Румуни (општа популација) из рада "Origins, admixture and founder lineages in European Roma" за које сам дао статистику у претходном посту преузети су из рада "Y-Chromosome Analysis in Individuals Bearing the Basarab Name of the First Dynasty of Wallachian Kings". Избачени су 29 тестираних са презименом Басараб и они који су имали пар неуспелих маркера, осталима је дорађен маркер 385аб.
Сви остали, осим ових са поменутим презименом, су насумично изабрани по областима Клуж, Брашов, Мехадинци и Долж.
Укупно 149 тестираних, без дуплих хаплотипова без дуплих хаплотипова 122.

Осим ове студије, постоје још пар које се баве генетиком Румуна:
Y-chromosome STR haplotype diversity in three ethnically isolated population from North-Western Romania
Тестираних 73 из Бихора, без дуплих 60. Небојша је већ постављао хаплотипове на 12 маркера проценте.

Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania
Тестираних 122 из Олта, Дамбовице, Прахова, Арђеша, Калараш, Јаломница, Констанца и Вранча.

Population History of the Dniester-Carpathians
Тестираних 54 из Њамца и Бухушија, без дуплих 45.

Укупно тестираних 398, без дуплих у оквиру једне области 346.
За најбројнији нацију у ЈИ Европи узорак је премали за било какву озбиљнију анализу, поготову што на малим узорцима у различитим деловима земље има доста разлика у резултатима.
(https://s2.postimg.org/9j3cfpaah/Romania.jpg) (https://postimg.org/image/vi9r2wr4l/)greenshot (https://postimage.org/app.php)

Груба статистика:
(https://s22.postimg.org/h7mwsukpt/image.jpg) (https://postimg.org/image/oaus8gq59/)adult photo sharing (https://pixxxels.org/)

Пре комантарисања по областима, поменуо бих још два рада која су се дотакла Румуније:
The phylogenetic and geographic structure of Y-chromosome haplogroup R1a
N=335 R1a(49) 14.6%: Z282 (13) 3.9%; M458 (18) 5.4%; M558 (18) 5.4%

A major Y-chromosome haplogroup R1b Holocene era founder effect in Central and Western Europe
N=330 R1b (40) 12.1%:  M269(xL23) (9) 2.7%; L23(xM412) (15) 4.5%; U106(xU198) (4) 1.2%;
S116*(xM529xU152) (4) 1.2%; M529(xM222) (2) 0.6%; U152 (3) 1.8%.






Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Фебруар 28, 2017, 06:13:44 поподне
Западна Румунија (Клуж и Бихор)

Клуж (н=50):
E-M123   1   2,00%                  
E-V13   9   18,00%                  
G-P15   3   6,00%                  
I-M253   2   4,00%                  
I-P37.2   6   12,00%   DYS448=19   2   4,00%   DYS448=20   3   6,00%
I-P41.2   1   2,00%                  
J-M267   1   2,00%                  
J-M410   4   8,00%                  
J-M67   1   2,00%                  
N-M231   1   2,00%                  
R-L2           1   2,00%                  
R-L21   1   2,00%                  
R-M269   3   6,00%                  
R-L48   1   2,00%                  
R-M17   10   20,00%                  
R-M458   3   6,00%                  
R-U198   1   2,00%                  
T-M70   1   2,00%                  
Укупно    50   100,00%                  

Без дуплих Клуж 49:
E-M123   1   2,0%                  
E-V13   8   16,3%                  
G-P15   3   6,1%                  
I-M253   2   4,1%                  
I-P37.2   6   12,2%   DYS448=19   2   4,08%   DYS448=20   3   6,12%
I-P41.2   1   2,0%                  
J-M267   1   2,0%                  
J-M410   4   8,2%                  
J-M67   1   2,0%                  
N-M231   1   2,0%                  
R-L2           1   2,0%                  
R-L21   1   2,0%                  
R-M269   3   6,1%   R-L23/Z2103               
R-L48   1   2,0%                  
R-M17   10   20,4%                  
R-M458   3   6,1%                  
R-U198   1   2,0%                  
T-M70   1   2,0%                  
Укупно    49   

R-M17 (10), Невген за 5 даје сигурну грану Z280, за осталих 5 даје разне проценте.
Код R-M458 (3) један несигуран, и по један L260 и L1029>YP417

Бихор и Клуж, заједно као два суседна округа, без дуплих хаплотипова 109.    
I2a1b   20   18,35%
R1a   24   22,02%
R1b   19   17,43%
E1b   17   15,60%
J2   11   10,09%
J1   2   1,83%
Q   2   1,83%
I-M223   3   2,75%
I1   3   2,75%
I2   1   0,92%
H   2   1,83%
G2a   3   2,75%
N1c   1   0,92%
T   1   0,92%
Укупно   109   


                  
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Фебруар 28, 2017, 06:47:24 поподне
Североисток Румуније:

Њамц и Бухуши, 54 тестирана на 17 маркера без DYS448:
E-M78(xV13)   1   1,9%
E-V13   3   5,6%
G-P15(xU8)   2   3,7%
G-U8   1   1,9%
H-M52   1   1,9%
I-M253   2   3,7%
I-M423   22   40,7%
I-M223   1   1,9%
J-M172(xM12, M47, M67)   1   1,9%
J-M92   1   1,9%
J-M12   1   1,9%
R-M17(xM458)   9   16,7%
R-M458   2   3,7%
R-M412(xM405)   3   5,6%
R-M405/U106   4   7,4%
Укупно:   54   100,0%

Без дуплих 45:
E-M78(xV13)   1   2,22%
E-V13   3   6,67%
G-P15(xU8)   2   4,44%
G-U8   1   2,22%
H-M52   1   2,22%
I-M253   2   4,44%
I-M423   20   44,44%
I-M223   1   2,22%
J-M172(xM12, M47, M67)   1   2,22%
J-M92   1   2,22%
J-M12   1   2,22%
R-M17(xM458)   6   13,33%
R-M458   2   4,44%
R-M412(xM405)   2   4,44% М312
R-M405/U106   1   2,22%
Укупно:   45   100,00%

I-M253 су могући I-P109.
R-M458 по један Л260 и Л1029.
Код R-M312, невген једном даје веће шансе за ДФ27 другом Л21.
За Ј-М92: J2a1 L26>Z500> M92> PF7412
Док за J-M172(xM12, M47, M67) невген каже J2a1 Z7671> CTS900> CTS6804
На распореду маркера који је дат у студији Невген даје слаба предвиђања.

Динарик је најјачи у овој области, штета што немају барем маркер 448.
Аутори студије су навели да хаплотипови из ове области немају на минималном хаплотипу поклапања са Украјинцима и Молдавцима из исте студије, већ на Западном Балкану. Међутим без СНП тестова или барем већег броја маркера тешко је било шта рећи. Генерално немају немају неких поклапања са окружењем, можда неке сличности са тестиранима из Брашова.

Вранча, налази се североисточно од Букурешта, 28 тестираних:

I1   4   14,29%                  
J2a1   4   14,29%   (Z7700> FGC9883;  Z7700> L192; Z7671> CTS900 х2)            
J2-M241 Z638   1   3,57%                  
R1b M73   1   3,57%                  
R1b (P312)   1   3,57%                  
R1b (L51)   2   7,14%                  
R1b U106    1   3,57%                  
I2c1   1   3,57%                  
I2a1b Dinaric   3   10,71%   dys448=19   1   3,57%   Dys448=20   2   7,14%
R1a Z280   2   7,14%   (CTS8816>>Y3226; CTS3402>Y2613)               
E1b   4   14,29%                  
H1a M82   2   7,14%                  
G2a2b2a1   1   3,57%                  
N1c   1   3,57%                  
Укупно    28                     

Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Фебруар 28, 2017, 07:18:52 поподне
Брашов, Централна Румунија, 50 тестираних:

E-V13   7   14,0%                  
E-V22   2   4,0%                  
I-M223   1   2,0%                  
I-P109   4   8,0%                  
I-P37.2   13   26,0%   DYS448=19   4   8,0%   DYS448=20+   9   18,0%
J-M241   3   6,0%                  
J-M267   2   4,0%                  
J-M410   4   8,0%                  
J-M92   1   2,0%                  
Q-M242   1   2,0%                  
R-M269   2   4,0%                  
R-M17   7   14,0%                  
R-U106   3   6,0%                  
Укупно    50   100,0%                  

Без понављања:
E-V13   4   12,50%                  
E-V22   2   6,25%                  
I-M223   1   3,13%                  
I-P109   3   9,38%                  
I-P37.2   9   28,13%   DYS488=19   3   9,4%   DYS448=20   6   18,8%
J-M241   1   3,13%    J2b2 M241>>Z638               
J-M267   2   6,25%                 
J-M410   1   3,13% J2a2 PF5008                  
J-M92   1   3,13%                  
Q-M242   1   3,13%                  
R-M269   1   3,13%  R1b-L23 Z2103>Z2106               
R-M17   5   15,63%                  
R-U106   1   3,13%                  
Укупно   32   

Предвиђања подграна које Невген даје за М17:
R1a Z93>Z94> Z2122>Y57         
R1a Z282>Z280> Z92>>YP270   или R1a Z282>Z280>> CTS3402>>YP951      
R1a Z282>Z280> Z92>>YP270   Х3               
R1a Z282>Z280> CTS3402>Y2613   Х2      
         
Динарик север хаплотипови имају на 385аб неке вредности које се појављују у Централној Бугарској, као што су 14-14, 15-15, 15-16, и још неке сличности. У сваком случају без СНП тестова тешко је говорити о вези.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Фебруар 28, 2017, 07:57:42 поподне
Калараш, Јаломница и Констанца 59 тестираних, крајњи југоисток Румуније.
Без дуплих 57, постоје три иста H1a M82, нећу појединачно рачунати постотке.

I1 Z58>Z138>S2293>Z2541   1   1,75%               
I1 Z63>CTS6364> S4795   1   1,75%               
N1c   2   3,51%               
G2a2b2a1 L140/S316   3   5,26%               
R1a Z93   2   3,51%               
R1a Z280   2   3,51%   за један  Z282>Z280> CTS1211>YP343>> YP371            
R1a M458   3   5,26%   L1029            
I2a1b3 Dinaric   13   22,81%   DYS449=19   2   3,51%   DYS448=20  11   19,30%
I2c1   1   1,75%               
I2a2a M223   1   1,75%               
E1b1b   12   21,05%               
J-M241 Z638 60%   CTS3617 40%   1   1,75%               
J2a1    6   10,53%               
H1a M82   4   7,02%               
R1b  (Z2103)   1   1,75%               
R1b L51   2   3,51%               
R1b U152   2   3,51%               
Укупно   57   

Предвиђања Невгена за J2a1:
J2a1 Z7700> FGC9883 60%
J2a1b Z7671> CTS900 CTS6804
J2a1 xHB Z6049> Z6048
J2a1h2 Z387>L70
J2a1 L26>Z500> M92> PF7412            
J2a1 xHB Z6065 60%   M67 40%

Области се налазе одмах југоисточно од Букурешта.
На ово мало тестираних приметно је да у Јужној Румунији учешће динарик југа у оквиру динарика слаби  нагло код Букурешта.
R1a Z280 свуда прати I2a динарик. Док из још неких студија, главни правац простирања R1a M458 иде од Централне Украјине, поред Црног Мора до Централне Бугарске и даље.

Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Фебруар 28, 2017, 08:28:57 поподне
Јужна Румунија, одмах западно од Букурешта

Олт, Дамбовица, Прахова и Арђеш 35 тестираних, без дуплих 34 (један динарик југ се јавља 2 пута).
J2-M241 Z638   1   2,94%                  
J2b2 / J2a1b   1   2,94%                  
J2a1   3   8,82%                  
G2a2b2a1 L140/S316   2   5,88%                  
G2a2b1 - M406   2   5,88%                  
I1 Z63>CTS6364   1   2,94%                  
I2a2a M223   1   2,94%                  
I2a1b3 Dinaric   10   29,41%   DYS448=19   7   20,59%   DYS448=20   3   8,82%
R1a Z280   2   5,88%                  
R1b U106   2   5,88%                  
R1b Z2103>Z2106/BY611   1   2,94%                  
R1b Z2103/ PF7562/L51??   1   2,94%                  
E1b   7   20,59%                  
Укупно    34   

Предвиђања за J2a1b (Невген):
J2a1b Z7671> CTS900> CTS6804
J2a1b M67 35%   Z7700 30%  Z7671 20%
J2a1 xHB Z6065 60%   M67 40%


Мехадинци и Долж, крајњи запад влашке регије, 49 тестираних:
E-V13   6   12,24%                  
I-M223   3   6,12%                  
I-M253   4   8,16%                  
I-P215   5   10,20%                  
I-P37.2   6   12,24%   DYS448=19   4   8,16%   DYS448=20   2   4,08%
J-M241   4   8,16%                  
J-M67   2   4,08%                  
R-L2           2   4,08%                  
R-M269   3   6,12%   BY611   2   4,1%         
R-M17   9   18,37%                  
R-M458   4   8,16%                  
R-U152   1   2,04%                  
Укупно   49   100,00%   

Без понављања:
E-V13   6   14,63%                  
I-M223   2   4,88%                  
I-M253   3   7,32%                  
I-P215   2   4,88%                  
I-P37.2   6   14,63%   DYS448=19   4   9,76%   DYS448=20   2   4,9%
J-M241   4   9,76%                  
J-M67   2   4,88%                  
R-L2           2   4,88%                  
R-M269   2   4,88%   Z2103>L584   и  BY611            
R-M17   7   17,07%                  
R-M458   4   9,76%                  
R-U152   1   2,44%                  
Укупно     41                     
               
Предвиђања грана М17
R1a Z282>Z280>> L1280>YP611   Х6                  
R1a Y2395>Z284   Z280 20%   Х2               
R1a Y2395>Z284>S6842

R-M458  L1029 х4, два YP417 30%

Сви тестирани BY611 (3) имају DYS393=12   DYS458=15 и блиски су тестиранима са Зап. Балкана:  Сер-7, Јуран и Хашимбеговић.

Просек за динарик DYS448=19 западно од Букурешта 11/75 14.66%

То би требало да је све што се тиче Румуна. Нећу више досађивати са њима, барем неко време.



            

   
            
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Atlantische Фебруар 28, 2017, 08:31:13 поподне
G2a2b2a1 L140/S316   2   5,88%                  
Јесу ли доступни маркери? :)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Фебруар 28, 2017, 08:47:01 поподне
Јесу ли доступни маркери? :)

Распоред на 17 ознака:
RO17 DB 1   15 12 22 29 16 15 14 14 14 10 11 20 11 12 15 10 21   G2a2b2a1 L140/S316
RO18 TR 1   15 12 23 28 19 15 12 13 13 10 12 22 11 11 16 10 21   G2a2b2a1 L140/S316
RO16 CL 1   15 12 22 29 16 15 14 14 13 10 12 20 11 11 16 10 21   G2a2b2a1 L140/S316
RO20 CL 1   15 13 22 30 16 15 13 14 14 10 11 20 11 12 16 10 21   G2a2b2a1 L140/S316
RO21 CL 1   15 13 22 30 18 15 14 14 14 10 11 20 11 12 16 10 21   G2a2b2a1 L140/S316
RO72 VN 1   16 12 23 30 18 15 13 14 14 10 11 21 11 13 16 10 22   G2a2b2a1

Ти ћеш то проценити боље.
Имаш и два:
RO69 OT 1   16 12 21 28 16 15 13 13 14 11 12 22 11 11 16 10 23   G2a2b1 - M406
RO70 OT 1   16 12 21 29 16 15 13 13 14 11 12 23 11 11 16 10 23   G2a2b1 - M406

G-P15   
Population   DYS393   DYS390   DYS19   DYS391   DYS385a   DYS385b   DYS426   DYS388   DYS439   DYS389I   DYS392   DYS389II   DYS458   DYS437   DYS448   DYSGATAH4   DYS456   DYS438   DYS635
RU258   Clu   14   21   15   11   13   16   11   12   12   12   11   29   16   16   23   11   16   10   22
RU261   Clu   14   23   15   10   13   15   11   12   11   13   11   30   18   16   21   12   15   10   22
RU293   Clu   14   22   15   10   13   13   11   12   11   12   11   28   19   16   21   12   16   10   21

И један G-P15(xU8) у Њамцу на распореду:
DYS393   DYS390   DYS19   DYS391   DYS385a/b   DYS426   DYS388   DYS439   DYS389I   DYS392   DYS389II   DYS437   DYS438   DYS436   DYS434   DYS435
14   23   15   10   15-15   11   12   14   12   9   28   15   10   12   9   11

Надам се да нисам испустио неког  Г2а  :)


Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Atlantische Фебруар 28, 2017, 09:09:32 поподне
Распоред на 17 ознака:
RO17 DB 1   15 12 22 29 16 15 14 14 14 10 11 20 11 12 15 10 21   G2a2b2a1 L140/S316
RO18 TR 1   15 12 23 28 19 15 12 13 13 10 12 22 11 11 16 10 21   G2a2b2a1 L140/S316
RO16 CL 1   15 12 22 29 16 15 14 14 13 10 12 20 11 11 16 10 21   G2a2b2a1 L140/S316
RO20 CL 1   15 13 22 30 16 15 13 14 14 10 11 20 11 12 16 10 21   G2a2b2a1 L140/S316
RO21 CL 1   15 13 22 30 18 15 14 14 14 10 11 20 11 12 16 10 21   G2a2b2a1 L140/S316
RO72 VN 1   16 12 23 30 18 15 13 14 14 10 11 21 11 13 16 10 22   G2a2b2a1

Ти ћеш то проценити боље.
Имаш и два:
RO69 OT 1   16 12 21 28 16 15 13 13 14 11 12 22 11 11 16 10 23   G2a2b1 - M406
RO70 OT 1   16 12 21 29 16 15 13 13 14 11 12 23 11 11 16 10 23   G2a2b1 - M406

G-P15   
Population   DYS393   DYS390   DYS19   DYS391   DYS385a   DYS385b   DYS426   DYS388   DYS439   DYS389I   DYS392   DYS389II   DYS458   DYS437   DYS448   DYSGATAH4   DYS456   DYS438   DYS635
RU258   Clu   14   21   15   11   13   16   11   12   12   12   11   29   16   16   23   11   16   10   22
RU261   Clu   14   23   15   10   13   15   11   12   11   13   11   30   18   16   21   12   15   10   22
RU293   Clu   14   22   15   10   13   13   11   12   11   12   11   28   19   16   21   12   16   10   21

И један G-P15(xU8) у Њамцу на распореду:
DYS393   DYS390   DYS19   DYS391   DYS385a/b   DYS426   DYS388   DYS439   DYS389I   DYS392   DYS389II   DYS437   DYS438   DYS436   DYS434   DYS435
14   23   15   10   15-15   11   12   14   12   9   28   15   10   12   9   11

Надам се да нисам испустио неког  Г2а  :)
Одлично, хвала.  :)
Нешто ми вечерас није до упоређивања маркера, тако да сам само бацио око на овог последњег, да видим шта Невген за њега каже.
Уколико нисам неки маркер зезнуо, Невген му овакве резултате даје. :)
(https://s5.postimg.org/ljmbtxdqv/57590.jpg)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Фебруар 28, 2017, 09:49:49 поподне
Одлично, хвала.  :)
Нешто ми вечерас није до упоређивања маркера, тако да сам само бацио око на овог последњег, да видим шта Невген за њега каже.
Уколико нисам неки маркер зезнуо, Невген му овакве резултате даје. :)

Г1, а требао би испасти Г2. Могуће да на том распореду маркере Невген даје слабије предвиђање, слично је и код других хаплогрупа из истог истраживања. Недовољан је број кључних маркера.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Синиша Јерковић Март 01, 2017, 09:23:27 пре подне
Владице, хвала на труду и информацијама. Добро је ово све имати сабрано на једном мјесту.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Март 01, 2017, 09:31:30 поподне
Владице, хвала на труду и информацијама. Добро је ово све имати сабрано на једном мјесту.

Нема на чему, Синиша!
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Sergio Март 23, 2017, 03:32:27 поподне
Линк:
DNA study shows Romanians are divided by genetic roots and affinities (http://www.romania-insider.com/genetic-study-research-dna-romania/)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Март 23, 2017, 03:37:12 поподне
Линк:
DNA study shows Romanians are divided by genetic roots and affinities (http://www.romania-insider.com/genetic-study-research-dna-romania/)


Ево и директног линка за студију:
http://bmcgenet.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12863-017-0487-5

Ради се о мтДНК.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Sergio Март 23, 2017, 03:43:24 поподне
Ево и директног линка за студију:
http://bmcgenet.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12863-017-0487-5

Ради се о мтДНК.

Хвала.  :)

Баш ових дана читам о мтДНК. О Y-ДНК сам похватао бар неке основе захваљујући овом форуму, али о мтДНК знам врло мало.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: симо Август 30, 2017, 11:30:04 пре подне
2010. године тестиране су 122 особе из југоисточне Румуније (17 маркера).

Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1344622310000891#

Број тестираних по регионима:

We analyzed one hundred twenty-two unrelated males from nine counties of the Romania South-East region, as follows: Argeş (2 samples), Călăraşi (52), Constanţa (5), Dâmboviţa (6), Ialomiţa (2), Olt (19), Prahova (4), Teleorman (4) and Vrancea (28). The region of the Romanian capital city, Bucharest, was excluded from the study.

На основу ових резултата, аутори су дошли до закључка да су Румунима генетски најближи Македонци, Срби, Бошњаци и Хрвати.

Ово је истраживање области око Букурешта и мислим да је некако најрепрезентативније за Румуне. Сем тога 17 маркера ипак допушта да се колико толико одреде неке подгране. Иако је Владица, чини ми се, већ пролазио кроз ове хаплотипове, прегледао сам их још једном да видим да ли показују некакву директнију везу са нашим просторима. Прво ћу представити резултате, па ћу послије прокомнетарисати.

n=122

E хаплогрупа укупно 18,85%
E-V13   16,39
E-M123   1,64
E-V22   0,82

G2a хаплогрупа укупно 6,56%
G2a   0,82
G2a-L497   3,28
G2a-M406   1,64
G2a-U1   0,82

H хаплогрупа укупно 6,56%
H-M82   6,56

I1 хаплогрупа укупно 5,74%
I1-M253   5,74

I2 хапплогрупа разна укупно 3,28%
I2c-L596   0,82
I2-M223>L801>CTS6433   1,64
I2a   0,82

I2-YP196 хаплогрупа укупно 22,13%
I2-YP196   13,11
I2-PH908   9,02

J2a хаплогрупа укупно 11,47%

J2b хаплогрупа укупно 2,46%
J2b-M241   2,46

N хаплогрупа укупно 2,46%
N1c-VL29   2,46

R1a хаплогрупа укупно 9,02%
R1a-Z280   4,92
R1a-M458   2,46
R1a-Z93   1,64

R1b хаплогрупа укупно 11,48%
R1b-L51   7,38
R1b-M73   0,82
R1b   3,28
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: симо Август 30, 2017, 11:43:42 пре подне
На први поглед, очигледно је да међу Румунима нема неке доминантне хаплогрупе. Можда је чак I2-YP196 и најкомпактнија група. Укупан збир словенских хаплогрупа међу Румунима не прелази 30%.

Структура I2-YP196 показује значајан проценат I2-PH908 иако сјевер преовлађује. Ова чињеница уз још неке гране R1a показује да је основана претпоставка да је главна словенска маса из које су се издвојили и Срби била по свој прилици дио тзв. Влашких Словена, који су касније постали дио подунавског словенства. Иако је низак проценат R1a међу Румунима, ту налазимо оне подгране, али и хаплотипове које можемо наћи међу Србима: M458>L1029, Z92, YP4278, Y2902>Y3219, Y2613. Гране Y2902>Y3219 и Y2613 налазимо и код чакавских Хрвата на острвима, па је и племенска група прото-Хрвата вјероватно такође прошла преко Влашке. За Србе мислим да треба обратити пажњу на R1a-YP4278 као једну од динарских (али и шопских) грана хаплогрупе R1a. Ове гране налазимо присутне и међу грчким R1a па нема сумње да се радило о истом таласу Словена.

На 17 маркера не можемо разазнати подгране "Динарик сјевера". Можемо само претпостављати да је добар дио I2-Z17855.

Словенски удио међу Румунима дакле, како је и очекивано, повезан је добрим дијелом са Словенима који су се у 6. и 7. вијеку населили на Балкану и у Подунављу.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Sergio Август 30, 2017, 12:00:12 поподне
E хаплогрупа укупно 18,85%
E-V13   16,39
E-M123   1,64
E-V22   0,82

G2a хаплогрупа укупно 6,56%
G2a   0,82
G2a-L497   3,28
G2a-M406   1,64
G2a-U1   0,82

H хаплогрупа укупно 6,56%
H-M82   6,56

I1 хаплогрупа укупно 5,74%
I1-M253   5,74

I2 хапплогрупа разна укупно 3,28%
I2c-L596   0,82
I2-M223>L801>CTS6433   1,64
I2a   0,82

I2-YP196 хаплогрупа укупно 22,13%
I2-YP196   13,11
I2-PH908   9,02

J2a хаплогрупа укупно 11,47%

J2b хаплогрупа укупно 2,46%
J2b-M241   2,46

N хаплогрупа укупно 2,46%
N1c-VL29   2,46

R1a хаплогрупа укупно 9,02%
R1a-Z280   4,92
R1a-M458   2,46
R1a-Z93   1,64

R1b хаплогрупа укупно 11,48%
R1b-L51   7,38
R1b-M73   0,82
R1b   3,28

Рeлативно висок проценат Ј2а.  Да ли I1 тестирани у овом случају углавном припадају оној ромској грани I1-Z58>Z140 или би могле бити неке друге гране?
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: симо Август 30, 2017, 12:10:28 поподне
Уколико узмемо као основану тезу да су несловенски преци данашњих Румуна живјели јужно од Дунава и да су потомци романизованих дакомезијских племена, интересантно би било видјети које хаплогрупе би могле бити насљеђе тог слоја румунског становништва.

Најбројнија, условно говорећи несловенска хаплогрупа међу Румунима је E-V13. Хаплотипови не показују јасну везу са брдским или малисорским племенима, мада сам примјетио два хаплотипа која су донекле подсјећала на хаплотип Куча. Доста E-V13 хаплотипова међу Румунима је имало ближе на подручју Србије, али је питање колико је то поуздано без одређења подгране на само 17 маркера.

У сваком случају може се претпоставити да је хаплогрупа E-V13 представљала значајан дио романизованог дакомезијског становништва.

Међу Румунима је са преко 10% заступљена хаплогрупа Ј2а, по чему се Румуни јасно издвајају у односу на Србе. Осим тога Ј2а је међу Румунима прилично разноврсна. Зна се да Ј2а расте према приобалним дијеловима Црног Мора, па не знам да ли виши проценат ове хаплогрупе може бити утицај и тога.

Ј2b је заступљена само кроз грану М241 и то прилично слабо. Уколико узмемо у обзир да је и источни R1b слабо заступљен међу Румунима, веза са "тракијским" популацијама савремених Бугара и евентуално Арбанаса је прилично танка. Засад једина повезница између потенцијално "тракијских" и потенцијално "дакомезијских" популација је преко E-V13, мада и ту би требала детаљнија анализа по гранама.

Главнина румунске R1b је западна R1b. Иако је заступљена и U106 чини ми се да је онај остатак највећим дијелом U152>L2. Ако то посматрамо и кроз присуство G2a-L497 мора се поставити и питање о присуству одређеног галороманског слоја у старом романизованом становништву из ког су проистекли Румуни. У укупном збиру овог слоја би могло да буде и до 10%.

Међу Румунима има и разних нетипичних хаплогрупа, што опет поставља питање да ли су етногенезу Румуна ушли и неки блискоисточни слојеви који су могли бити дио и досељених римских колониста у великим градовима: Виминацијуму, Наисусу и др. Међу ове хаплогрупе би могли убројити: Е-М123, E-V22, I2c-L596, један дио Ј2а.

С обзиром на разне народе који су прошли територијом савремене Румуније не треба да нас чуди ни присуство R1a-Z93, централноазијске R1b-M73, балтичке N1c.


Очекиван и проценат I1, којој се нажалост не може одредити подграна, велик број германских племена је прешао управо преко румунске територије.

Свеукупно гледано несловенска компонента савремених Румуна и сама дјелује као нека ромејска мјешавина. Ниједна се груапција посебно не намеће као доминантна.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: симо Август 30, 2017, 12:20:00 поподне
На крају бих споменуо висок проценат ромске H-M82.

Чак и да је у истраживању захваћен један дио етничких Рома мислим да то не може објаснити евидентно висок проценат од преко 6% хаплогрупа H-M82.

Мислим да је неког мијешања ту било,а и неки подаци указују на то. Наиме наше крајеве су у 18. вијеку преплавили бјегунци из Румуније, управо Влашке, који су познати под називима Бањаши, Бајаши или Каравласи. Наши истраживачи су их сматрали румунским Циганима, док је код неких румунских етнографа било тежње да се они представе као румунска дијаспора.

Каравласи су изгубили ромски језик и говоре румунским. Истраживање Бајаша у Хрватској је показало да они имају значајан проценат хаплогрупе H-M82, али посједују и остале хаплогрупе, што такође јасно говори да је неког мијешања између Цигана и Румуна било.

Мало је познато да је у Румунији један дужи период било присутно класично ропство, гдје су румунски велепосједници, добрим дијелом цинцарског поријекла, држали у ропском односу  Цигане и најсиромашније Румуне, међу којима је због идентичног социјалног положаја долазило до мијешања. Управо из овог слоја "робова" у Влашкој потичу Каравласи и Бањаши на нашим просторима.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: filipi Август 30, 2017, 12:49:36 поподне
Na ovome projektu rumunskom, na FTDNA procenat I-CTS10228 (Y3120) je manji i nema ih puno sa 19 na DYS448.Od "sjeveraca" vise su zastupljene druge grane nego Z17855 koju imamo samo kod ovih par sto su oznaceni kao Madjarska.

https://www.familytreedna.com/public/Romania?iframe=ycolorized
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Август 30, 2017, 01:21:37 поподне
Na ovome projektu rumunskom, na FTDNA procenat I-CTS10228 (Y3120) je manji i nema ih puno sa 19 na DYS448.Od "sjeveraca" vise su zastupljene druge grane nego Z17855 koju imamo samo kod ovih par sto su oznaceni kao Madjarska.

https://www.familytreedna.com/public/Romania?iframe=ycolorized

Румуна (етничких) има јако мало тестираних. Тај пројекат и није много значајан за сада, ту има више Мађара, Јевреја, неких словенских народности и ко зна кога све, док Румуна најмање.

Пре неког времена сам упоређивао хаплотипове њиховог Динарик севера, оне које сам нашао у анонимним студијама, ФТдна и Ysearch. Мени њихов север највећем броју случајева личи на I-Z16971.

Једино тестирани из Брашова подсећају на Z17855, мада лако могу бити и Y4460, наравно и нешто треће.

Балкански хаплотипови Z17855 имају највише сличности са хаплотиповима из Панонско-Карпатског Басена (западно од Карпата), и по неким из Зап. Украјине (ту има баш свега).
Код тестираних из Молдавије и Западне Украјине (Рашков) http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0053731 на мањем броју маркера без 448 примећују се неке вредности које се јављају код балканских Z17855. С обзиром да нема пуно јавно тестираних а ни неке озбиљније студије тог подручја тешко се може било шта са неком сигурношћу закључити.

Румуни су сами по себи енигма, најприхватљивија теорија њихове етногенезе каже да су са територије јужно од Дунава прешли на простор Западне Влашке и одатле на остале делове где и данас живе (Молдавија, Буковина, Трансилванија). Међутим када се погледају резултати анонимних тестирања разни делови румунског етничког простора делују као да су тестирани припадници из различитих држава и народности. Некако нема уједначености генетике, која би се очекивала.


Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Sergio Август 30, 2017, 01:29:38 поподне
Међутим када се погледају резултати анонимних тестирања разни делови румунског етничког простора делују као да су тестирани припадници из различитих држава и народности. Некако нема уједначености генетике, која би се очекивала.

Исто као код данашњих Турака.  Мешавина свега и свачега.  ;D
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Полић Август 30, 2017, 01:32:28 поподне
Међутим када се погледају резултати анонимних тестирања разни делови румунског етничког простора делују као да су тестирани припадници из различитих држава и народности. Некако нема уједначености генетике, која би се очекивала.

Није било великог сељакања и мешања, треба прећи преко карпата :)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Amicus Август 30, 2017, 07:10:10 поподне
Нешто гледах у вези етничког састава Румуније, а у контексту ових резултата за југо-источну Румунију, па успут приметих необичну разлику између последња два пописа за Букурешт.

(https://s26.postimg.org/i7a80x3u1/Screen_Shot_08-30-17_at_06.56_PM.png)

Да ли неко има идеју зашто се безмало 200.000 Румуна из пописа 2002. на попису из 2011. године одбило изјаснити у националном погледу?
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ... Август 30, 2017, 09:46:27 поподне
Није било великог сељакања и мешања, треба прећи преко карпата :)

Исто као код данашњих Турака.  Мешавина свега и свачега.  ;D

Највероватније, ко што је Симо написао разна романизована дакомезијска племена са највише E-V13.
Штета што нема једне велике и озбиљне студије из Румуније.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Свевлад Новембар 18, 2017, 07:44:27 поподне
(http://i.imgur.com/lSpyMeG.png)

Румуни имају до 45% условно речено словенске Y ДНК (I2a Din+R1a).  I2 је 28% али треба одузети 1-2% зато што толико вероватно има неких других грана I2 које немају везе са Словенима као што су I2c и I2b.
Не треба искључити и постојање не-словенских грана R1a, али и ако постоје то су врло мали проценти, вероватно на нивоу статистичке грешке.

Ајде да заокружим да Румуни имају 45% условно речено словенске Y ДНК што значи да имају више словенске Y DNK од Бугара код којих је око 37%, док је код Срба неких 52-53%.

Дакле Срби има више словенске Y ДНК од Румуна отприлике колико Румуни од Бугара.
Аутосомална ДНК показује да Срби имају мало више северне генетике од Румуна, а Румуни од Бугара отприке пропорционално уделу словенских и других северњачки хаплогрупа, па онда нека каже да хаплогрупе нису повезане са укупном аутосомалном мешавином.  ;D
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Новембар 18, 2017, 08:15:23 поподне
(http://i.imgur.com/lSpyMeG.png)

Румуни имају до 45% условно речено словенске Y ДНК (I2a Din+R1a).  I2 је 28% али треба одузети 1-2% зато што толико вероватно има неких других грана I2 које немају везе са Словенима као што су I2c и I2b.
Не треба искључити и постојање не-словенских грана R1a, али и ако постоје то су врло мали проценти, вероватно на нивоу статистичке грешке.

Ајде да заокружим да Румуни имају 45% условно речено словенске Y ДНК што значи да имају више словенске Y DNK од Бугара код којих је око 37%, док је код Срба неких 52-53%.

Дакле Срби има више словенске Y ДНК од Румуна отприлике колико Румуни од Бугара.
Аутосомална ДНК показује да Срби имају мало више северне генетике од Румуна, а Румуни од Бугара отприке пропорционално уделу словенских и других северњачки хаплогрупа, па онда нека каже да хаплогрупе нису повезане са укупном аутосомалном мешавином.  ;D
Мене занима само, како то да се баш тамо усадио романски језик и опстао до данас, на територији која је изолована од Италије...Трајан је тамо извршио инвазију, али сама дужина римске владавине је била краћа него у Илирику (римска владавина у Дакији је трајала од 106. до 275. године, што и није неки период да би неки народ прихватио идентитет тог освајача)...Како се одржао и оджавао романски говор у тој практично енклави (јер је једини романски језик на државном нивоу који се не граничи са осталим романским језицима и њиховим државама, а само разграничење са осталим романским језицима се десило 275. године, тј. престанком римске власти)...Ово би био можда и историјски рекорд у смислу прихватања идентитета оних који су владали само 170. година , а чија владавина се окончала 1600 година пре формирања Румуније као државе и избора тог имена за државу...Свака част Трајане, ти си рекордер :)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Новембар 18, 2017, 08:27:16 поподне
Мене занима само, како то да се баш тамо усадио романски језик и опстао до данас, на територији која је изолована од Италије..

Управо зато што (лингвистички) преци Румуна нису потекли на територији данашње Румуније.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Свевлад Новембар 18, 2017, 08:30:06 поподне
Мене занима само, како то да се баш тамо усадио романски језик и опстао до данас, на територији која је изолована од Италије...Трајан је тамо извршио инвазију, али сама дужина римске владавине је била краћа него у Илирику (римска владавина у Дакији је трајала од 106. до 275. године, што и није неки период да би неки народ прихватио идентитет тог освајача)...Како се одржао и оджавао романски говор у тој практично енклави (јер је једини романски језик на државном нивоу који се не граничи са осталим романским језицима и њиховим државама, а само разграничење са осталим романским језицима се десило 275. године, тј. престанком римске власти)...Ово би био можда и историјски рекорд у смислу прихватања идентитета оних који су владали само 170. година , а чија владавина се окончала 1600 година пре формирања Румуније као државе и избора тог имена за државу...Свака част Трајане, ти си рекордер :)

Романофони преци Румуна су се највероватније доселили у Влашку низију из Бугарске и са југа Балкана током средњег века и то вероватно у више сеоба између 11-ог и 14-ог века, они су успели да лингвистички и политички да асимилирају Словене које су затекли у Влашкој низији. Романофони Власи су постепено мигрирали и у Трансилванију која је у то време била под мађарском влашћу. 

Римљани су владали Дакијом само 170 година, уз то она није била атрактивна за насељавање римских колониста (главни носиоци романизације) из више разлога.  Прво што је стално била изложена упадима варвара са севера, затим због претежно планинског карактера провинције а уз то и клима у Дакији је пуно оштрија него у Италији.  У Дакији није било ништа примамљиво због чега би римски колонисти долазили из Италије.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Новембар 18, 2017, 08:42:16 поподне
Управо зато што (лингвистички) преци Румуна нису потекли на територији данашње Румуније.
Ако се процес романизације дешавао око 1000 година после римске власти, то значи да би Румуни били романски народ и причали романским језиком и у случају да Рим никада није владао том територијом...јесте баналан закључак са моје стране, али сам раније повезивао оно на шта се сами Румуни позивају (Трајан у химни итд.) , а њихово романство испада да нема везе са оним Римљанима што су владали Дакијом, него са Власима...Добро, посредно да , сродни језици су у питању, али су се у 19. веку позвали на старе Римљане кад су формирали нацију
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Новембар 18, 2017, 09:36:47 поподне
(http://www.ceupress.com/books/pictures/historyandmyth.jpg)
Lucian Boia, University of Bucharest

"History and Myth represents one of the most sophisticated archeologies in Romanian historiography, past and present. With the insight of both the native and the scholar, Romanian historian Lucian Boia nuancedly presents and - without "demythologizing," as the author himself declares - deconstructs the Romanian "imaginary" as a matter of myths expressed in public and private, formal and informal discursive spaces. The two Introductions to the first and second Romanian editions that preface this volume are extremely valuable since they (re)iterate the topic of the book - "history as discourse" - and (re)contextualize some newer myths of the late 1990s, which captured the public eye after the first edition was issued.

The book is a 'must read' for anyone attempting to unravel the sometimes conflicting 'histories' of Romania. And even for Romanians themselves who feel that their school history textbook was infallible and presented the only true history of Romania." - Amazon (customer review)
Очигледно да се ова књига бави демитологизацијом румунске историје, а у коментару испод пише, ако сам добро разумео, да је и за оне Румуне који мисле да су њихови школски уџбеници историје непогрешиви :) Занима ме како у школи уче о настанку румунске нације (форсирање дачко-романске аутохтонистичке тезе или ова средњевековна влашка миграција са југа? ...можда је ова прва опција код њих у школама доминантнија :)  )



Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Новембар 18, 2017, 09:40:49 поподне
Ако се процес романизације дешавао око 1000 година после римске власти, то значи да би Румуни били романски народ и причали романским језиком и у случају да Рим никада није владао том територијом...јесте баналан закључак са моје стране, али сам раније повезивао оно на шта се сами Румуни позивају (Трајан у химни итд.) , а њихово романство испада да нема везе са оним Римљанима што су владали Дакијом, него са Власима...Добро, посредно да , сродни језици су у питању, али су се у 19. веку позвали на старе Римљане кад су формирали нацију

Позивали су се у циљу изграђивања нације и "славне прошлости", али и због тога да покажу да су у Трансилванији "били пре" Мађара. Заправо су у том смислу слични са Албанцима, прибегли су митологизовању своје прошлости ради политичких циљева. Док су Албанци истицали своје "илирство", они су истицали своје "романство", а потискивали су оно што их је повезивало са Словенима, нарочито изузетно јаке језичко-културне везе, све наравно у циљу доказивања да су "они били ту пре других". Лепо је Свевлад написао, римска власт у Дакији није трајала ни пуна два века, додуше било је насељавања становништва из разних области великог царства, а нарочито из балканских провинција (посебно Далмације), јер ипак је неко морао да обрађује земљу и експлоатише богате руднике Дакије (због којих су и водили рат са Децебалом), а домаће становништво је било десетковано или је избегло ван провинцијских граница. Који нису до осме деценије 3. века побегли из Дакије услед разорних варварских инвазија су групно евакуисани за владавине цара Аурелијана у новоосноване Дакију Рипенсис и Дакију Медитеранеу (Приобалну и Средоземну Дакију), које су се налазиле на централном Балкану. Румунски историчари говоре како се нису сви евакуисали и како је наводно сеоско романизовано становништво остало у старој Дакији и истрпело разне варварске господаре (Готе, Алане, Хуне, Словене итд.), који су над њима владали дуже него Римљани, не изгубивши свој романски идентитет, што је бесмислица и са логичке и са археолошко-лингвистичке тачке гледишта, осмишљена само као подршка њиховом аутохтонизму (ради тога су доста "штеловали" археолошке налазе из тог периода, нарочито у време комунизма). Заправо њихов највећи проблем је што се Власи на простору данашње Румуније са сигурношћу помињу тек од 12-13. века (паралела са Албанцима-они се са сигурношћу на територији Албаније помињу тек од 11. века), отуд та тежња за аутохтонизмом. Све то би могло да се подведе под "протохронизам", који је изданак овог "романо-национализма", са много већим нагласком на самим Дачанима а не Римљанима, што је довело чак до невероватних тврдњи да су Ромул и Рем, легендарни оснивачи Рима заправо били - Дачани.  :D

https://en.wikipedia.org/wiki/Protochronism
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Новембар 18, 2017, 09:45:57 поподне
(http://www.ceupress.com/books/pictures/historyandmyth.jpg)
Очигледно да се ова књига бави демитологизацијом румунске историје, а у коментару испод пише, ако сам добро разумео, да је и за оне Румуне који мисле да су њихови школски уџбеници историје непогрешиви :) Занима ме како у школи уче о настанку румунске нације (форсирање дачко-романске аутохтонистичке тезе или ова средњевековна влашка миграција са југа? ...можда је ова прва опција код њих у школама доминантнија :)  )

То би било као да замислимо да Албанци у школи уче две верзије своје историје - једну илирску, а другу трачку или било коју другу теорију о њиховом постанку.  :) Дакле, зна се, уче да су они потомци романизованих Дачана и да ту непрекидно живе још од праисторије.  ;) Друга теорија је код њих омрзнута и сматрају је "мађарском", јер су је Мађари форсирали, опет ради својих политичких циљева ("историјско право на Трансилванију").
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Новембар 18, 2017, 10:10:14 поподне
То би било као да замислимо да Албанци у школи уче две верзије своје историје - једну илирску, а другу трачку или било коју другу теорију о њиховом постанку.  :) Дакле, зна се, уче да су они потомци романизованих Дачана и да ту непрекидно живе још од праисторије.  ;) Друга теорија је код њих омрзнута и сматрају је "мађарском", јер су је Мађари форсирали, опет ради својих политичких циљева ("историјско право на Трансилванију").
Да,  Румуни су због Мађара приморани да буду Деретлије   :-\  :D
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Zor Новембар 18, 2017, 10:31:21 поподне
 ГГ је код Румуна на ниском нивоу. На румунском фтдна пројекту од видљивих 191 од укупно 489, има 60 Румуна (са пар Молдаваца), те 59 Јевреја. :D
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: filipi Новембар 19, 2017, 02:44:14 поподне
ГГ је код Румуна на ниском нивоу. На румунском фтдна пројекту од видљивих 191 од укупно 489, има 60 Румуна (са пар Молдаваца), те 59 Јевреја. :D
Evo pojavio se i prvi iz RumUNIJE i2a Y4882,i naravno etnicki Madjar :)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: filipi Фебруар 28, 2018, 09:00:49 пре подне
Genetic affinities among the historical provinces of Romania and Central Europe as revealed by an mtDNA analysis

https://bmcgenet.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12863-017-0487-5

(https://s14.postimg.org/wouluobrl/12863_2017_487_Fig3_HTML.gif)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Zor Јул 11, 2018, 07:34:45 поподне
На крају бих споменуо висок проценат ромске H-M82.

Чак и да је у истраживању захваћен један дио етничких Рома мислим да то не може објаснити евидентно висок проценат од преко 6% хаплогрупа H-M82.

 Занимљиво је јављање на узорку од 96 Румуна из Влашке 6 H-M82. Но нису то једини ромски хаплотипови.  У истом узорку јављају се и 2 ромска I-Z141*, као и један ромски J-M92 (који се уз I-Z141* такође сматра једним од основних "founder" ромских хаплотипова из студије о Ромима).

 Такођер из исте студије 'Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania.' се у Румунској Молдавији на узорку од 40 Румуна јављају 4 H-M82, уз један ромски I-Z141.

 Дакле ромски хаплотипови су у Влашкој 9.4 %, Западној Молдавији 12.5 %..

 У истој студији постоји и мали узорак из Трансилваније (14), ту се јављају 1 H-M82, 1 I-Z141 и 1 ромски J-M67.

 Из студије о Бесарабима, код регионалних узорака Румуна нема ромских хаплотипова, једино се среће један ромски J-M67 код носиоца Басараб презимена (којих има разних хг).
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: симо Јул 12, 2018, 08:34:35 пре подне
Занимљиво је јављање на узорку од 96 Румуна из Влашке 6 H-M82. Но нису то једини ромски хаплотипови.  У истом узорку јављају се и 2 ромска I-Z141*, као и један ромски J-M92 (који се уз I-Z141* такође сматра једним од основних "founder" ромских хаплотипова из студије о Ромима).

 Такођер из исте студије 'Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania.' се у Румунској Молдавији на узорку од 40 Румуна јављају 4 H-M82, уз један ромски I-Z141.

 Дакле ромски хаплотипови су у Влашкој 9.4 %, Западној Молдавији 12.5 %..

 У истој студији постоји и мали узорак из Трансилваније (14), ту се јављају 1 H-M82, 1 I-Z141 и 1 ромски J-M67.

 Из студије о Бесарабима, код регионалних узорака Румуна нема ромских хаплотипова, једино се среће један ромски J-M67 код носиоца Басараб презимена (којих има разних хг).

Већ сам писао о томе (јер ми је сам феномен робовласничког система у Румунији био интересантан) да је у Румунији због специфичних социјално-економских односа, дошло до стапања најнижих слојева румунског друштва и Рома. Румунски Цигани тј. Бањаши или Каравласи, којих има и у нашим крајевима, производ су тог стапања. Они су углавном изгубили свој ромски језик и говоре румунски. Због овог су их поједини румунски истраживачи крајем 19. вијека сматрали Румунима,а не Ромима. Најновија генетска испитивања истих су показала високе проценте карактеристичних ромских хаплогрупа, али и значајан удио неромских.

Како је у Бањаше ушло неромске генетике, тако је сасвим извјесно и у Румуне (поготово у Влашкој) ушло и ромске генетике, јер је стапање на неком нивоу обостран процес. Отуд не треба превише да чуди нешто виши проценат H1a-M82 међу Румунима. Има то своју историјску логику.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Одисеј Јул 12, 2018, 11:27:48 пре подне
Већ сам писао о томе (јер ми је сам феномен робовласничког система у Румунији био интересантан) да је у Румунији због специфичних социјално-економских односа, дошло до стапања најнижих слојева румунског друштва и Рома. Румунски Цигани тј. Бањаши или Каравласи, којих има и у нашим крајевима, производ су тог стапања. Они су углавном изгубили свој ромски језик и говоре румунски. Због овог су их поједини румунски истраживачи крајем 19. вијека сматрали Румунима,а не Ромима. Најновија генетска испитивања истих су показала високе проценте карактеристичних ромских хаплогрупа, али и значајан удио неромских.

Како је у Бањаше ушло неромске генетике, тако је сасвим извјесно и у Румуне (поготово у Влашкој) ушло и ромске генетике, јер је стапање на неком нивоу обостран процес. Отуд не треба превише да чуди нешто виши проценат H1a-M82 међу Румунима. Има то своју историјску логику.

Као што је сигурно и у самој Индији дошло до брачних веза између најнижих слојева индоаријског друштва и Дравида, па се је ромска популација на тај начин и формирала. Роми су и аутосомално и по мушким линијама доминантно дравидског поријекла, али су по женским линијама доминантно индоаријског. То сам читао у једној новијој научној студији, мислим да сам чак на овом форуму нашао тај линк.
Исто тако је могуће да већина румунских и уопште балканских Рома који антрополошки и језички одударају од ромског прототипа (а који се идентификују као Роми) потиче од гађе мушкараца који су ступали у брачне или ванбрачне везе са Ромкињама.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Zor Јул 12, 2018, 03:41:05 поподне
Већ сам писао о томе (јер ми је сам феномен робовласничког система у Румунији био интересантан) да је у Румунији због специфичних социјално-економских односа, дошло до стапања најнижих слојева румунског друштва и Рома. Румунски Цигани тј. Бањаши или Каравласи, којих има и у нашим крајевима, производ су тог стапања. Они су углавном изгубили свој ромски језик и говоре румунски. Због овог су их поједини румунски истраживачи крајем 19. вијека сматрали Румунима,а не Ромима. Најновија генетска испитивања истих су показала високе проценте карактеристичних ромских хаплогрупа, али и значајан удио неромских.

Како је у Бањаше ушло неромске генетике, тако је сасвим извјесно и у Румуне (поготово у Влашкој) ушло и ромске генетике, јер је стапање на неком нивоу обостран процес. Отуд не треба превише да чуди нешто виши проценат H1a-M82 међу Румунима. Има то своју историјску логику.

 Да, очигледно је тај систем у Румунији имао утицаја и на генетску слику. Код Рома из Румуније из студије имамо ову слику:
узорак (87)
H-M82   49.4 %  (43)
J-M67 (ромски) 31.0 % (27)
I2-PH908  4.6 %
I-P259>Z141*  3.4 %
I-M253  2.3 %
R-M269>PF7562  2.3 %
R-L23   1.1 %
R-L2     1.1 %
I-M223  1.1 %
E-V13    1.1 %
J-M241   1.1 %

 Дакле карактеристични ромски хаплотипови доминирају са 84 %. Оно што ми је чудно јесте што је популација етничких Румуна за поређење била из Басараб студије и није имала ромских хаплотипова. (осим једног Басараба који ту нису били присутни). 
 Ако одемо до других студија Румуније видимо да то није баш тако. На узорку од 36 из Плоештија у студији о Цинцарима постоји један H-M82, који потврђује ово јављање H-M82 у Влашкој. Такођер на узорку од 56 из Њамца и Бухусија (студија о Молдавији), Западна Молдавија постоји један H-M82 који потврђује јављање на другом узорку тамо 4 H-M82. Такођер у Бихору се јављају 3 H-M82 (4.1 %).

 Ако спојимо све узорке Румуна из студија и додајући ове који су етнички Румуни са фтдна опет проценат само H-M82 код Румуна износи 2.2 % (са повећаном концентрацијом у Влашкој, Западној Молдавији и Бихору).
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Милош Н. Јул 12, 2018, 11:10:08 поподне
https://www.youtube.com/v/_QgmjabZTGg&t=221s
https://www.youtube.com/v/e-_xMU4ULZ0&t=414s
https://www.youtube.com/v/obss4QMmzcw
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Свевлад Септембар 07, 2018, 09:25:22 пре подне
Презиме Сербан је у Румунији на 19-ом месту по заступљености locatemyname.com/topsurnames.php?country=romania (http://locatemyname.com/topsurnames.php?country=romania)

Има ли неко идеју о пореклу презимена Сербан код Румуна?  Да ли се ради о асимилованим/румунизованим Србима?

Баш занимљивих презимена има у Румунији. Занимљива су ми она која имају националну одредници или словенску основу:
Русу (Рус), Стан, Коман (Куман), Стојка, Драгомир, Драган, Богдан, Добре, Влад, Војку, Стојан, Поп, Попа, Попеску, Раду...

Имају и словенских имена. Некад су имали пуно више словенских имена, али у задњих 100 форсирају латинска/римска имена типа: Флоријан, Трајан, Аурелијан, Тиберије, Виктор, Јустинијан... 
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Септембар 07, 2018, 11:42:29 пре подне
Презиме Сербан је у Румунији на 19-ом месту по заступљености locatemyname.com/topsurnames.php?country=romania (http://locatemyname.com/topsurnames.php?country=romania)

Има ли неко идеју о пореклу презимена Сербан код Румуна?  Да ли се ради о асимилованим/румунизованим Србима?

Баш занимљивих презимена има у Румунији. Занимљива су ми она која имају националну одредници или словенску основу:
Русу (Рус), Стан, Коман (Куман), Стојка, Драгомир, Драган, Богдан, Добре, Влад, Војку, Стојан, Поп, Попа, Попеску, Раду...

Имају и словенских имена. Некад су имали пуно више словенских имена, али у задњих 100 форсирају латинска/римска имена типа: Флоријан, Трајан, Аурелијан, Тиберије, Виктор, Јустинијан...

У питању је Шербан (Șerban), а не Сербан. У румунском се за кмета (тежака, зависног сељака) каже șerb, чији корен лежи у латинском servus (роб); могуће је да је ова реч корен презимена. Ово презиме је носило више кнезова Влашке (Раду Шербан, Константин Шербан), а постојао је и један кнез Влашке коме је ово било лично име - Шербан Кантакузино. Иначе се у румунском за Србина каже sârb (или sîrb по старијој ортографији); глас â/î у румунском се изговара исто као тврдо јер (Ъ) у руском и бугарском.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Полић Септембар 07, 2018, 12:15:41 поподне
У питању је Шербан (Șerban), а не Сербан. У румунском се за кмета (тежака, зависног сељака) каже șerb, чији корен лежи у латинском servus (роб); могуће је да је ова реч корен презимена. Ово презиме је носило више кнезова Влашке (Раду Шербан, Константин Шербан), а постојао је и један кнез Влашке коме је ово било лично име - Шербан Кантакузино. Иначе се у румунском за Србина каже sârb (или sîrb по старијој ортографији); глас â/î у румунском се изговара исто као тврдо јер (Ъ) у руском и бугарском.
U rumunskom se za igru kolo kaže sarba a izgovara se kao s'rba
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Свевлад Септембар 07, 2018, 01:17:36 поподне
У питању је Шербан (Șerban), а не Сербан. У румунском се за кмета (тежака, зависног сељака) каже șerb, чији корен лежи у латинском servus (роб); могуће је да је ова реч корен презимена. Ово презиме је носило више кнезова Влашке (Раду Шербан, Константин Шербан), а постојао је и један кнез Влашке коме је ово било лично име - Шербан Кантакузино. Иначе се у румунском за Србина каже sârb (или sîrb по старијој ортографији); глас â/î у румунском се изговара исто као тврдо јер (Ъ) у руском и бугарском.

Написали су Serban са S, а не са Ş које се чита као Ш  locatemyname.com/topsurnames.php?counrty=romania (http://locatemyname.com/topsurnames.php?counrty=romania)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Септембар 07, 2018, 01:19:41 поподне
Написали су Serban са S, а не са Ş које се чита као Ш  lacatemyname.com/topsurnames.php?country=romania (http://lacatemyname.com/topsurnames.php?country=romania)

Ја ти кажем да постоји само облик са Ш. Воле и они да "шишају" своју латиницу, као и ми гајевицу.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Свевлад Септембар 07, 2018, 01:23:40 поподне
Ја ти кажем да постоји само облик са Ш. Воле и они да "шишају" своју латиницу, као и ми гајевицу.

Одакле им презиме Rusu (Рус), и то је на високом 13-ом месту по заступљености?

Кад погледам румунску генетику, језик, историју, ономастику, топонимију итд. могу слободно да кажем да су они "фејк" палео-Балканци.  ;)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Септембар 07, 2018, 01:36:14 поподне
Одакле им презиме Rusu (Рус), и то је на високом 13-ом месту по заступљености?

Кад погледам румунску генетику, језик, историју, ономастику, топонимију итд. могу слободно да кажем да су они "фејк" палео-Балканци.  ;)

За то не знам, можда је по Русима (rus, rusă), мада постоји град на бугарској страни Дунава, Русе (прекопута, у Румунији, је град Ђурђу); ту се налази мост који је до скоро био једини на дунавском делу румунско-бугарске границе. Можда су то презиме давали онима који воде порекло из русенског краја, мада ми се чини да је руска опција реалнија. Можда грешим.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Zor Децембар 20, 2018, 10:06:34 поподне
 Гледао сам неке хаплотипове из Басараби студије, и нпр. има 9 Басараби тестираних J-L283 са веома специфичним хаплотипом који има дис388=16, дис389=13-29, и они су у вези са Грком који недавно радио Биг Иписилон а који је са Тачи-Корби кластером како ми рече Фљор на 8/111, и одмах се види да су мигрирали са Власима у 12./13. вијеку преко Дунава.
 Даље 4 Басараба E-V13, један од два кластера ове хг. имају идентичан хаплотип а и поклапања на кључним вриједностима са Грком Z5017>BY4684 из Тракије и још једним Грком из Трикале, очигледно се ради о Власима јер им је даљи рођак у Бугарској.

 Има још оваквих примјера, није чудо што се Румуни слабо тестирају па се морају гледати више студије него њихов пројекат, јер би се срушила ова митологија о дако-румунском континуитету као кула од карата.:) То не значи да нема потомака Дачана међу Румунима, има као што има потомака Германа и разних других народа међу Србима, али итекако су примјетне јасне индикације за недавну миграцију са југа код многих хаплотипова..
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Милан Петровић Децембар 21, 2018, 05:16:25 пре подне
У питању је Шербан (Șerban), а не Сербан. У румунском се за кмета (тежака, зависног сељака) каже șerb, чији корен лежи у латинском servus (роб); могуће је да је ова реч корен презимена. Ово презиме је носило више кнезова Влашке (Раду Шербан, Константин Шербан), а постојао је и један кнез Влашке коме је ово било лично име - Шербан Кантакузино. Иначе се у румунском за Србина каже sârb (или sîrb по старијој ортографији); глас â/î у румунском се изговара исто као тврдо јер (Ъ) у руском и бугарском.

Радије су себе називали роб или слуга, него по Србима, нпр. по Старини Новаку који је код њих национални херој?  :)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Децембар 21, 2018, 09:19:28 пре подне
Радије су себе називали роб или слуга, него по Србима, нпр. по Старини Новаку који је код њих национални херој?  :)

Као што сам већ написао у делу који сте цитирали, име Шербан (Șerban) нема никакве везе са Србима; румунска реч за Србина је sârb (СЪрб). Као што видите, ти облици се прилично разликују. Замислите да вас неко назове "Мељак" уместо "Милан" и да потом каже како је то једно те исто? Такав случај је и овде. Осим тога, реч "слуга" или "роб" не мора увек да носи негативне и понижавајуће конотације (као нпр. у кованици "раб Божији").
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Милан Петровић Децембар 21, 2018, 09:51:39 пре подне
Као што сам већ написао у делу који сте цитирали, име Шербан (Șerban) нема никакве везе са Србима; румунска реч за Србина је sârb (СЪрб). Као што видите, ти облици се прилично разликују. Замислите да вас неко назове "Мељак" уместо "Милан" и да потом каже како је то једно те исто? Такав случај је и овде. Осим тога, реч "слуга" или "роб" не мора увек да носи негативне и понижавајуће конотације (као нпр. у кованици "раб Божији").

Да, заиста има смисла. Постоји код нас презиме Шербула, можда има везе са "шербан".
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Децембар 21, 2018, 12:07:52 поподне
Да, заиста има смисла. Постоји код нас презиме Шербула, можда има везе са "шербан".

Мислим да због карактеристичног суфикса (-ул) има сигурно везе са румунским, односно са источнороманским дијалектима/језицима.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Азот Децембар 23, 2018, 03:53:48 поподне
Шербан је и профеcорка  Биолошког факултета
На википедији се спомиње и она и њен отац уметник
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%9B%D0%B0_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0 (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%9B%D0%B0_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0)
Легат Миленка Шербана представља други значајан поклон Кући легата. Поклонодавци легата су његова супруга Софија – Соња, костимограф, и ћерка Нада Шербан, професор Биолошког факултета у Београду. Овај легат формиран је и очуван захваљујући њиховом огромном ангажовању и прегалачком раду. Легат Миленка Шербана поклоњен је Кући легата 28. децембра 2006. године.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Zor Мај 01, 2019, 04:53:04 поподне
 Занимљиво код носиоца Басараб презимена који припадају кластеру 388=16, 389=13-29 J-Z631 (Z8424-, Z1043?) у студији чак 8 њих је из Сибиња у централној Румунији, имају сви скоро исти хаплотип и повезани су сигурно у задњих 200-тињак година. Но један 9-ти припадник овог кластера из студије је из округа Горж југозападно. Он се са овима из Сибиња разликује на 2 спорија маркера и изгледа сигурно удаљенији. Обзиром на везу са Тачи-Корби кластером чини се да је то миграциони правац ове гране дакле да је у Сибињ дошла са југозапада.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Душан Мај 10, 2019, 07:57:34 поподне
Румуне сматрам нашим најбољим комшијама, са којима у прошлости никада нисмо имали никакав конфликт, а надам се да ће тако остати у будућности.
Учествујем на једном европском форуму где са румунским форумашима имамо више него пријатељске односе.

Међутим, када им се спомене знатно словенско порекло, ту се нагло окреће плоча...
Али генетика се не може заварати.

Аутосомални резултати једне Румунке, изузетно блиски румунском просеку (дистанца свега 2,17 од просека)

Admix Results (sorted):

#   Population   Percent

1   Baltic   24.8
2   North_Atlantic   23.72
3   East_Med   18.42
4   West_Med   15.29
5   West_Asian   11.07
6   Red_Sea   2.95
7   Amerindian   1.28
8   Siberian   1.25
9   East_Asian   0.62
10   South_Asian   0.6

Single Population Sharing:

#   Population (source)   Distance

1   Romanian   2.17
2   Bulgarian   3.79
3   Serbian   4.95
4   Moldavian   10.58
5   Greek_Thessaly   11.6
6   Hungarian   12.71
7   Croatian   13.4
8   Austrian   15.79
9   Tuscan   16.63
10   North_Italian   16.86
11   Italian_Abruzzo   17.45
12   East_German   17.67
13   Central_Greek   18.35
14   West_Sicilian   19.19
15   West_German   19.47
16   East_Sicilian   19.53
17   Ukrainian_Lviv   19.67
18   French   20.05
19   South_Polish   20.38
20   Ashkenazi   20.79

Mixed Mode Population Sharing:

#   Primary Population (source)   Secondary Population (source)   Distance

1   57.7%   Italian_Abruzzo   +   42.3%   Southwest_Russian   @   1.31
2   62.7%   Central_Greek   +   37.3%   Estonian   @   1.63
3   60.2%   Italian_Abruzzo   +   39.8%   Estonian_Polish   @   1.69
4   57.6%   South_Italian   +   42.4%   Estonian   @   1.73
5   64.4%   Italian_Abruzzo   +   35.6%   Lithuanian   @   1.79
6   98.2%   Romanian   +   1.8%   West_Greenlander   @   1.8
7   97.5%   Romanian   +   2.5%   MA-1   @   1.83
8   89.8%   Serbian   +   10.2%   Kurdish_Jewish   @   1.83
9   58%   Italian_Abruzzo   +   42%   Ukrainian_Belgorod   @   1.84
10   98.5%   Romanian   +   1.5%   East_Greenlander   @   1.84
11   89.7%   Serbian   +   10.3%   Iranian_Jewish   @   1.85
12   89.4%   Serbian   +   10.6%   Assyrian   @   1.86
13   96.7%   Romanian   +   3.3%   Chuvash   @   1.87
14   98.9%   Romanian   +   1.1%   North_Amerindian   @   1.88
15   97.2%   Romanian   +   2.8%   Mari   @   1.88
16   95.7%   Romanian   +   4.3%   Tatar   @   1.9
17   97.9%   Romanian   +   2.1%   Saudi   @   1.91
18   72.6%   Hungarian   +   27.4%   Cyprian   @   1.91
19   98.7%   Romanian   +   1.3%   Chukchi   @   1.92
20   98.1%   Romanian   +   1.9%   Shors   @   1.92

Учешће потпуне словенске генетике преко 40%.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Душан Мај 10, 2019, 08:08:01 поподне
Код Молдаваца удео словенске аутосомалне генетике је још израженији и достиже 60%.

Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Иван Вукићевић Мај 10, 2019, 09:31:00 поподне
Код Молдаваца удео словенске аутосомалне генетике је још израженији и достиже 60%.

Код етничких Молдаваца (тј. Румуна) или у Молдавији уопште? Питам јер етнички Молдавци не чине ни 70% становништва на целокупној територији Молдавије укључујући и Придњестровље.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Душан Мај 10, 2019, 11:32:56 поподне
Код етничких Молдаваца (тј. Румуна) или у Молдавији уопште? Питам јер етнички Молдавци не чине ни 70% становништва на целокупној територији Молдавије укључујући и Придњестровље.


Претпостављам код етничких Молдаваца, јер један члан форума молдавске (тј. румунске) националности ми је рекао да су нам резултати идентични.

А ја сам на првом месту на калкулаторима Еврогени K13 и К15 добио управо Молдавију.

#       Primary Population (source)   Secondary Population (source)   Distance
1       93.4%   Moldavian   +   6.6%   Sardinian   @   3.52
2       60.5%   Ukrainian   +   39.5%   Greek_Thessaly   @   3.89
3       67.8%   Ukrainian   +   32.2%   Central_Greek   @   4.09
4       54.2%   Bulgarian   +   45.8%   Ukrainian   @   4.12
5       94.6%   Moldavian   +   5.4%   Algerian_Jewish   @   4.15
6       72.2%   Ukrainian_Belgorod   +   27.8%   Sardinian   @   4.16
7       90.5%   Moldavian   +   9.5%   Greek_Thessaly   @   4.16
8       71.1%   Ukrainian   +   28.9%   South_Italian   @   4.17
9       84.3%   Moldavian   +   15.7%   Bulgarian   @   4.19
10       93.9%   Moldavian   +   6.1%   Ashkenazi   @   4.23
11       68.8%   Ukrainian   +   31.2%   East_Sicilian   @   4.23
12       62.8%   Ukrainian_Lviv   +   37.2%   Greek_Thessaly   @   4.24
13       95.1%   Moldavian   +   4.9%   Italian_Jewish   @   4.24
14       93.7%   Moldavian   +   6.3%   Central_Greek   @   4.27
15       93.9%   Moldavian   +   6.1%   East_Sicilian   @   4.27
16       94.6%   Moldavian   +   5.4%   South_Italian   @   4.27
17       94%   Moldavian   +   6%   West_Sicilian   @   4.28
18       95.9%   Moldavian   +   4.1%   Cyprian   @   4.29
19       95.9%   Moldavian   +   4.1%   Tunisian   @   4.29
20       96%   Moldavian   +   4%   Moroccan   @   4.3

Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Nebo Август 22, 2019, 09:22:05 поподне
Ако занемаримо нека претеривања и застрањивања (Срби-Дачани и проглашавање Србима свег словенског становништва Дакије итсл), има у овом видеу занимљивих ствари:

https://www.youtube.com/v/9kaVLLH6x6M
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Небо_Сав Јануар 02, 2020, 04:53:22 поподне

Наиђох на интересантан запис на www.quora.com, из пера америчког дипломате. Запис је пун типичних псеудо-књижевних обрта (типа: "сиромашни, али богати", "јаки, али слаби", "шармантни, али сурови"...) који су му вероватно сугерисани од стране Румуна  - са том њиховом  романтичном представом о себи самима - као наследницима Рима,  Ромејима, западњацима, франкофилима...,     несрећно окружених неуким и варварским Словенима.  Мој познаник из Молдавије, школован у Москви (етнички Молдавац коме је молдавски односно румунски  језик - матерњи )  ми је једном приликом рекао да му је неподношљив тај патос који (већина) Румуна, на нивоу колективног идентитета,  гаје о себи самима.

What are Romanians like?
Dana Huidu, Biologist
Quora, Answered Sep 4

Donald Dunham, an American diplomat stationed in Bucharest, said this about Romanians in 1948, and I think it's somehow still true:

“The Romanians are a social phenomenon. As a nation among nations, they are westerners evolved in the East. They are Latins surrounded by Slavs. They are Romans two thousand years away from Rome. They are contemporaries re-produced on Trajan’s Column.

They are peasants with the utmost in sophistication. They farm instinctively, but are suspicious of machinery. They speak a language like Italian but the majority of their words are Slavonic. They are superstitious but religious at the same time. They are astutely intelligent, but refuse to be intellectual. They submit to invasion but preserve their identity. They support great wealth and extreme poverty. They produce striking beauty yet can live in filth.

As a collective personality, the Romanians are Oriental in their souls although Latin on the surface. Their patience is almost unending but they are quick to explode in argument; they are peace-loving yet would disintegrate without controversy. They are passive but strong in their resistance; spontaneously adaptable, still difficult to influence. They are romantic but never escape from reality.

They are charming yet cruel in their ridicule, warmly emotional but calculating, generous yet concentrate on the ‘main chance.’ They are opportunistic but lose interest after they have gained the advantage; they seize the moment, still adopt the long view.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Јануар 02, 2020, 08:23:04 поподне
Наиђох на интересантан запис на www.quora.com, из пера америчког дипломате. Запис је пун типичних псеудо-књижевних обрта (типа: "сиромашни, али богати", "јаки, али слаби", "шармантни, али сурови"...) који су му вероватно сугерисани од стране Румуна  - са том њиховом  романтичном представом о себи самима - као наследницима Рима,  Ромејима, западњацима, франкофилима...,     несрећно окружених неуким и варварским Словенима.  Мој познаник из Молдавије, школован у Москви (етнички Молдавац коме је молдавски односно румунски  језик - матерњи )  ми је једном приликом рекао да му је неподношљив тај патос који (већина) Румуна, на нивоу колективног идентитета,  гаје о себи самима.

What are Romanians like?
Dana Huidu, Biologist
Quora, Answered Sep 4

Donald Dunham, an American diplomat stationed in Bucharest, said this about Romanians in 1948, and I think it's somehow still true:

“The Romanians are a social phenomenon. As a nation among nations, they are westerners evolved in the East. They are Latins surrounded by Slavs. They are Romans two thousand years away from Rome. They are contemporaries re-produced on Trajan’s Column.

They are peasants with the utmost in sophistication. They farm instinctively, but are suspicious of machinery. They speak a language like Italian but the majority of their words are Slavonic. They are superstitious but religious at the same time. They are astutely intelligent, but refuse to be intellectual. They submit to invasion but preserve their identity. They support great wealth and extreme poverty. They produce striking beauty yet can live in filth.

As a collective personality, the Romanians are Oriental in their souls although Latin on the surface. Their patience is almost unending but they are quick to explode in argument; they are peace-loving yet would disintegrate without controversy. They are passive but strong in their resistance; spontaneously adaptable, still difficult to influence. They are romantic but never escape from reality.

They are charming yet cruel in their ridicule, warmly emotional but calculating, generous yet concentrate on the ‘main chance.’ They are opportunistic but lose interest after they have gained the advantage; they seize the moment, still adopt the long view.
Румунима и Албанцима су западњаци легализовали митоманију (потомци "Римљана" и потомци "Илира"). Олакшавајућа околност за њих (у смислу митоманије као греха против науке) је то што они нису ни смислили ту митоманију, него западњаци, а ови су рекли "важи"
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Јануар 02, 2020, 08:46:53 поподне
Румунима и Албанцима су западњаци легализовали митоманију (потомци "Римљана" и потомци "Илира"). Олакшавајућа околност за њих (у смислу митоманије као греха против науке) је то што они нису ни смислили ту митоманију, него западњаци, а ови су рекли "важи"
Ово јесте упрошћено додуше...поставља се питање, када су они сами себе почели да називају "Румунима", тј. када се та свест да се тако зову појавила код њих?
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Јануар 02, 2020, 09:10:48 поподне
Ово јесте упрошћено додуше...поставља се питање, када су они сами себе почели да називају "Румунима", тј. када се та свест да се тако зову појавила код њих?
Other first-hand evidence about the name Romanians used to call themselves comes from authors having lived in Transylvania and/or Romanian principalities: the learned Lutheran preacher and first Transylvanian Saxon historiograph Johann Lebel attests in 1542 that common Romanians call themselves "Romuini",[11], the Polish Humanist Stanislaus Orichovius notes as late as 1554 that "these left behind Dacians in their own language are called Romini, after the Romans, and Walachi in Polish, after the Italians",[12]. Another humanist, who took up residence in Transylvania as a bishop of Alba Iulia, the Dalmatian Antonius Verantio, who later would become cardinal and viceroy of Habsburg Hungary, also states in 1570 that "the Wallachians call themselves Romans" and provides an example: "When they ask somebody whether they can speak Wallachian, they say: do you speak Roman? and [when they ask] whether one is Wallachian they say: are you Roman?" [13] while the Jesuit Theology professor Martinus Szent-Ivany cites in 1699 Romanian expressions: "Sie noi sentem Rumeni" (modern standard Romanian "Și noi suntem români") and "Noi sentem di sange Rumena" (in modern standard Romanian "Noi suntem de sânge român")
https://en.wikipedia.org/wiki/Name_of_Romania
То су извори из 16, 17. века, које помињу странци који су посећивали Трансилванију...не знам да ли постоји неки документ директно од неког влашког владара, који помиње "румунски народ", а малу сумњу у присуство румунске свести код народа Влашке ми буди и то што имамо миграције из Влашке у источну Србију, а да су они имали ту свест у то време, себе би данас називали Румунима, а не Власима. Па се питам , да ли су ти извори из времена хуманизма од стране пољских, језуитских, италијанских путописаца имајли дозу "романтичне тенденције" или је народ Влашке, Молдавије и у то време имао ту свест о себи? (неки извор из "прве руке" напр., од њих самих,а не само од страних путописаца)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Јануар 02, 2020, 09:37:45 поподне
National revival in Romania, 1848-1866

Sources of nationalism

Until the 1700s, Romanian personal identity was defined by village residence, religion (Orthodox vs. Muslim), and class (boyar vs. peasant). Awareness of national ethnic identity grew through the influence of internal and external factors.
An early step was awareness of conflicts with the Greek Phanariots. The princely hospodars were elected from the boyar class, but in 1711 the Moldavian prince collaborated with an invading Russian army. To punish this disloyalty, the sultan stopped selecting Romanian boyars as princes and turned instead to the Phanariot Greeks. In the 1600s, Greeks already occupied many church posts in Romania. Romania was Orthodox but church services were conducted in Old Church Slavonic, not in Greek.
Thanks to their Latin-based language, Romanians found a second alternative cultural model in Italy. In the later 1700s some Uniate Catholic Romanians from Transylvania went to Rome to study with the Jesuits. They learned enough about the Roman history of Dacia to identify themselves as descendants of the Latin-speaking Romans. Trajan's Column especially excited them, with its images of the Dacians and the Roman conquest of the Romanian region. Literate Romanians soon gave up the Cyrillic alphabet in favor of the Latin, and purged the language of Greek and Slavic loan-words.

Friction with Magyars in Transylvania was a third source of nationalist sentiment. In the 1800s, ambitious Romanians often left Transylvania because of the growth of Hungarian national chauvinism. Better educated than most Romanians in the Principalities, these immigrants supplied the majority of school teachers for Wallachia and Moldavia. Their background made them advocates of Romanian ethnic rights and unification of the Romanian people.

A fourth model was France. Russian officers spoke French and introduced French culture during their occupation of the area, and some Romanian students went to Paris. Romanians identified with France as another civilization with Roman roots, and paid close attention to the French Revolution and Napoleon. Among French ideas, the ideal of nationalism had special appeal. In the 1820s and 1830s, Romanian students identified with insurgent peoples like the Italians and Poles. Because Russia opposed various Polish uprisings, Romanian interest in the Russian model waned while sympathy for France grew.
https://staff.lib.msu.edu/sowards/balkan/lect08.htm
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Хреља Јануар 02, 2020, 09:41:55 поподне
Румуне сматрам нашим најбољим комшијама, са којима у прошлости никада нисмо имали никакав конфликт, а надам се да ће тако остати у будућности.
Са Румунима је било неколико конфликта.
Румунска Црква је једина црква која је признавала Павелићеву тзв. "Хрватску православну цркву", и због тог су наше две Цркве биле у расколу, мада им је СПЦ то опростила, иако се они за то нису покајали.

И данас је Румунска Црква позната по великорумунским идејама и угрожава интересе Српске Цркве на истоку Србије, и Руске Цркве у држави Молдавији.

Наравно, Румуни као народ су добри, али не треба идеализовати ствари. Сви гледају своје интересе, па и Румуни своје.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јануар 02, 2020, 10:00:55 поподне
Ово јесте упрошћено додуше...поставља се питање, када су они сами себе почели да називају "Румунима", тј. када се та свест да се тако зову појавила код њих?

Њихово самоназвање (аутоним) је Român (до 19. века је било Rumân), тако да они сами себе тако зову вековима, од почетка своје самосвести.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јануар 02, 2020, 10:06:48 поподне
То су извори из 16, 17. века, које помињу странци који су посећивали Трансилванију...не знам да ли постоји неки документ директно од неког влашког владара, који помиње "румунски народ", а малу сумњу у присуство румунске свести код народа Влашке ми буди и то што имамо миграције из Влашке у источну Србију, а да су они имали ту свест у то време, себе би данас називали Румунима, а не Власима. Па се питам , да ли су ти извори из времена хуманизма од стране пољских, језуитских, италијанских путописаца имајли дозу "романтичне тенденције" или је народ Влашке, Молдавије и у то време имао ту свест о себи? (неки извор из "прве руке" напр., од њих самих,а не само од страних путописаца)

Власи источне Србије сами себе и свој језик зову Rumân, rumână, rumâńască. То је ендоним, а "Власи, влашки" је егзоним.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јануар 02, 2020, 10:10:42 поподне
Romania was Orthodox but church services were conducted in Old Church Slavonic, not in Greek.

Осим црквенословенског, Румуни су користили и свој језик који је писан ћирилицом, посебно прилагођеном за гласове и особености румунског језика. Тако је било све до половине 19. века, када су званично и потпуно прешли на латиницу.

https://en.wikipedia.org/wiki/Romanian_Cyrillic_alphabet
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Хреља Јануар 02, 2020, 10:21:36 поподне
или је народ Влашке, Молдавије и у то време имао ту свест о себи?
Колико је мени познато румунски идентитет се креира у 19. веку.
До тада су они били Власи, Молдавци, Трансилванци, итд.
Сједињењем у једну државу промовише се нови идентитет, а због исте вере и сличног језика генерисање новог идентитета бива успешно изведено.
Сви они који су остали ван граница Румуније задржали су своје идентитете, Власи су Власи, а Молдавци су Молдавци.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јануар 02, 2020, 10:31:03 поподне
Колико је мени познато румунски идентитет се креира у 19. веку.
До тада су они били Власи, Молдавци, Трансилванци, итд.
Сједињењем у једну државу промовише се нови идентитет, а због исте вере и сличног језика генерисање новог идентитета бива успешно изведено.
Сви они који су остали ван граница Румуније задржали су своје идентитете, Власи су Власи, а Молдавци су Молдавци.

Од 19. века се креира румунска нација, то је неспорно. Међутим, говорници источнороманских дијалеката на подручју данашње Румуније су ипак имали посебан идентитет у односу на иноплеменике (Мађаре, Словене, Немце, итд.) и пре 19. века, што се јасно види и по цитатима које је Душан поставио. Нпр. на румунском (влашком) језику се кнежевина Влашка (данашња Мунтенија и Олтенија) звала "Цара Романеска" (Țara românească, "румунска (влашка) земља"). По њој се данашњи источносрбијански Власи из долине Тимока називају Царанима, јер су се у источну Србију доселили из Олтеније а не из Ердеља, одакле потичу Унгурјани (из Угарске, пошто се у то време Ердељ сматрао саставним делом Мађарске-Угарске).
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Јануар 02, 2020, 10:48:50 поподне
Од 19. века се креира румунска нација, то је неспорно. Међутим, говорници источнороманских дијалеката на подручју данашње Румуније су ипак имали посебан идентитет у односу на иноплеменике (Мађаре, Словене, Немце, итд.) и пре 19. века, што се јасно види и по цитатима које је Душан поставио. Нпр. на румунском (влашком) језику се кнежевина Влашка (данашња Мунтенија и Олтенија) звала "Цара Романеска" (Țara românească, "румунска (влашка) земља"). По њој се данашњи источносрбијански Власи из долине Тимока називају Царанима, јер су се у источну Србију доселили из Олтеније а не из Ердеља, одакле потичу Унгурјани (из Угарске, пошто се у то време Ердељ сматрао саставним делом Мађарске-Угарске).
Да, и у 12.веку се помиње:
A reference to the name Romanian could be contained in the Nibelungenlied (written between 1180 and 1210), where a "Duke Ramunc of Walachia,/with seven hundred vassals, galloped up before her/like flying wild birds men saw them ride".[2] It is argued that "Ramunc" could describe a symbolic figure, representing Romanians.[3] In a document issued about the same period (1190 ?) by King Béla III of Hungary the then recent uprising of the Bulgarians and Vlachs is mentioned with the words "against the fury of the Bulgarians and Romanians"
https://en.wikipedia.org/wiki/Name_of_Romania

То би значило да су ипак имали колективну свест без обзира на различите државе (Молдавију, Влашку, Угарску)...Мени је ипак фасцинантно, да овде имамо спој језика који је романски (од Римљана су га добили) и митоманије да су они потомци Римљана...ајде да кажемо, ако се и у 12. веку помиње појам "Румуни", шта се издешавало у међупериоду (од краја римске власти па до тог 12. века), да се формира та свест, а опет, да то не буде довољно и да званичну историју Румуна (као потомака Римљана) сматрамо митоманијом? Говоримо о читавом народу ...Можда је то неки "вакум" био пресудан између краја римске власти (271.) и доласка Словена
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Јануар 02, 2020, 11:04:20 поподне
Можда је то неки "вакум" био пресудан између краја римске власти (271.) и доласка Словена
Хоћу да кажем да то значи да имамо једну поприлично "зацементирану" ситуацију што се тиче језика (не узимам у обзир велики проценат словенских речи у румунском језику) од 271. и то у једној компактној маси на не малом подручју које је изоловано од осталих романских језика. (што је раритет ако узимамо у обзир скоро 1800 година дистанце од последњег контакта са државом од које су узели језик)...Да се језик римске администрације толико укоренио у народу, да то није могло да поремети нико од оних који су касније пролазили или владали ту касније (осим усвајања нових речи)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јануар 02, 2020, 11:21:10 поподне
Хоћу да кажем да то значи да имамо једну поприлично "зацементирану" ситуацију што се тиче језика (не узимам у обзир велики проценат словенских речи у румунском језику) од 271. и то у једној компактној маси на не малом подручју које је изоловано од осталих романских језика.

Њихов језик, због саме његове природе (настао у планинским областима, окружен језицима који му нису сродни, понајвише словенским), јесте дуго времена био изолован у односу на остале романске језике те је успео да сачува и доста карактеристика латинског језика које су код западнијих романских језика нестале. Митоманија је свакако наратив о непрекинутом континуитету романизованих Дачана на територији данашње Румуније од Трајановог освајања па све до савременог доба. Постоји чак и назив за ту њихову специфичну митоманију - протохронизам:

https://en.wikipedia.org/wiki/Protochronism
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Đorđo Јануар 02, 2020, 11:31:48 поподне
Ја сам најсклонији да верујем да Румуни живели на централном Балкану па су се одселили преко Дунава некад у раном средњем веку. Не видим шта има спорно у томе да су Румуни језички наследници старог романског становништва. Словенски утицај су трпели када су били под Бугарским Царством
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Starovlah Јануар 02, 2020, 11:46:55 поподне
Са Румунима је било неколико конфликта.
Румунска Црква је једина црква која је признавала Павелићеву тзв. "Хрватску православну цркву", и због тог су наше две Цркве биле у расколу, мада им је СПЦ то опростила, иако се они за то нису покајали.

И данас је Румунска Црква позната по великорумунским идејама и угрожава интересе Српске Цркве на истоку Србије, и Руске Цркве у држави Молдавији.

Наравно, Румуни као народ су добри, али не треба идеализовати ствари. Сви гледају своје интересе, па и Румуни своје.
Идеја о признању тзв. "Хрватске православне цркве", колико је мени познато, потекла је од епископа темишварског (или ердељског) иза које није стао Синод румунске цркве. Тадашњи медији, нарочито у НДХ, брзо су проширили вијест и ствар је тако кренула.
Великорумунских идеја у Источној Србији заправо нема (поуздано знам јер живим у том крају) осим изолованих и појединачних случајева у околини Неготина који су иницирани вербалним сукобима пресједника црквеног одбора и локалног свештенства.
Ово сам написао само истине ради без намјере да ширим даље причу, поготово не у смјеру заоштравања дискусије.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: ДушанВучко Јануар 03, 2020, 12:00:10 пре подне
Њихов језик, због саме његове природе (настао у планинским областима, окружен језицима који му нису сродни, понајвише словенским), јесте дуго времена био изолован у односу на остале романске језике те је успео да сачува и доста карактеристика латинског језика које су код западнијих романских језика нестале. Митоманија је свакако наратив о непрекинутом континуитету романизованих Дачана на територији данашње Румуније од Трајановог освајања па све до савременог доба. Постоји чак и назив за ту њихову специфичну митоманију - протохронизам:

https://en.wikipedia.org/wiki/Protochronism
То значи да је топонимија, тј. географија одиграла пресудну улогу у очувању језика (нешто као на микро нивоу, очување Ретророманског у Швајцарској)
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: НиколаВук Јануар 03, 2020, 12:15:52 пре подне
То значи да је топонимија, тј. географија одиграла пресудну улогу у очувању језика (нешто као на микро нивоу, очување Ретророманског у Швајцарској)

Рељеф свакако, али већи утицај су имале привредне активности, односно специјализованост за трансхумантно (полуномадско планинско) сточарство. Те активности су омогућиле и велику мобилност, добијање посебног статуса (влашки статус) а у специфичним околностима и наметање румунског (влашког) језика као доминантног - што је био случај на територији данашње Румуније, с обзиром да се већина Словена који су ту живели барем од времена Велике сеобе народа постепено румунизовала.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Zor Март 24, 2020, 11:55:35 поподне
 Етничких Румуна (са Молдавцима) је комерцијално тестирано (FTDNA + остали без 23andme) само око 120, међутим гледајући студије уз ове могу се код њих уочити неки занимљиви кластери који иду у прилог доласку прото-Румуна преко Дунава у средњем вијеку. Ради се о хаплотиповима који имају блиска поклапања са Бугарима, Македонцима, Грцима, Србима, Цинцарима, Албанцима.

1. J-L283>Z631>Z1043* (13)
8 Басараба из Сибиња, 1 Басараб из Горжа, 1 Румун из Пиатра Њамца, 1 Румун из Плоештија, 2 Румуна из 2 узорка без локалитета.
 Чини се да би ово могао бити један од најважнијих кластера у етногенези Румуна (иако нема још комерцијално тестираних Румуна нађен у 5 студија). Први разлог је бројност, други што се ради о кластеру најчешћим код носиоца презимена Басараб, а због тога што је ово једини Басараб кластер који је нађен на двије локације, ово је први кандидат за генетику рода Басараб, ако наравно презиме повлачи и потомство од тог рода. Томе у прилог иде и што је Басараб из Горжа мало генетски удаљенији од осталих.
 Овај кластер је генетски у блиској вези са албанским Тачи-Корби кластером, постоји још и Грк, Хрват, Бошњак из Цазинске крајине.

2.  G-M406>Z17887>L645>BY61547 (6)
 Отешани, Влашка (FTDNA); Пиатра Њамц, Констанца, Клуж, Олт (2).
 Овај кластер има блиске рођаке у Бугарској, Грчкој Македонији. А сви осим Румуна из Отешана имају повратну мутацију на 393, што значи из Влашке су се раширили, након преласка Дунава.

3. R-PF7580>A12332  (5)
 Румун из Молдавије, два Молдавца (Карахасани), Долж, Клуж. Блиски генетски рођаци код Цинцара (сви су у вези са Аромуном YF08509), Грка, Срба.

4. R-Z2705>BY147912>BY61976  (5)
 1 Румун комерцијални, Олт, Долж (2), 1 без локалитета (Barbarii et al). Блиски рођаци код Цинцара, Албанаца, Грка, Бугара, Срба. Посљедња 3 су неки румунски кластер (391=12).

5. E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173/BY4280 (dys439=9)  (5)
 Овај кластер је регионалан. Орадеа (4), и један Румун са FTDNA недалеко (Oroszfalva). Доста рођака на Балкану, посебно код Грка из Македоније и других Грка, Бугари, Албанци, Срби.

6. E-V13>Z5017>BY4684>Z17424  (4)
 Сви Басараби из Сибиња. Блиски рођаци међу Грцима, један Албанац (у кластеру између Грка). Даљи рођак у Бугарској.

7. R-PF7563>BY16680>Y140899   (4)
 Румун, Темишвар (FTDNA), Калараши; Софија, Молдавија (2). Рођаци у Бугарској, Србији. Као и даљих од паралелних грана.

 8.  J-L24>L84  (4)
 Брашов (4). Они су у блиској вези са Македонцем/Бугарином са  FTDNA који је тамо једини припадник ове гране која је паралелна са PF2254 и Y22662 на YFull-у.

9. E-V13>Z5018>FGC33621>A10158>BY77647>Y60987 (3)
 Клуж (2), Телеорман. Блиске STR везе са Македонцем Y60987, и анонимним Грком из Македоније. Ово је нова грана са више специфичних вриједности па се и ови Румуни могу прилично поуздано класификовати.

10. E-V13>Z5017>CTS9320*  (3)
 Пиатра Њамц, Долж, Орадеа. Секељ + Војводина (Румун, Мађар). Блиски рођаци код Бугара, Македонаца. Но чини се најзанимљивији хаплотип је овај из Војводине (који се чини старијим) који је Румун или Мађар (јер је нема код Срба). Нисам сигуран шта је поријекло ове гране (сјеверно или јужно од Дунава). Можда може имати везе са Сермезијанцима.

 Ово су само кластери са 3 и више припадника који се могу идентификовати. Но постоје разне друге везе са једним или двојицом преко нпр.:
E-V13>Z5018>Y3183>BY5350 (1) (Бугари, Македонци),
E-V13>Z5018>Y3183>BY174450 (1) (Бугари, Грци)
E-V13>Z5018>FGC11450>Y146086 (2) (Албанци)
E-V13>Z5017>CTS9320* кластер B (1) (Бугари)
J-M205>Y22059 (2) (Срби, Бугари, покоји Бошњак, Хрват, Албанац)
G-Z45683 (2) (Грци удаљени око 2700 г.)
J-L283>Y37121 (2) (Бугари блиски)
J-P58 кластер (2) (Бугари, Грци)
J-L283>Y20899 (2) (Албанци)

 И овдје се махом ради о блиским поклапањима или већ потврђеним везама која иду у Средњи вијек осим G-Z45683.

 Оно што је занимљиво је да су румунски несловенски кластери они који имају ближе везе са Балканом (и великом већином то нису сигурно дачке хг. кад се види њихов контекст). Кад се ради о Румунима несловенских хг. који су вјероватно гето-дачког поријекла ту се углавном ради о изолованим случајевима. Нпр.
 Румун из Молдавије E-V13>Z5018>Y145455>Z17293>Y157412>BY6238 је у даљој вези (позно Бронзано доба) са Украјинцем из Закарпатја који је BY6238>FT13371, а још даљи им је Бугарин E-Z17293>BY183689. Овај Румун има гомилу специфичних вриједности и нема рођака међу Румунима из студија.

 Логично они Румуни чији су преци прешли Дунав прије око 1000 +/- г. би као носиоци прото-румунског језика имали више демографског успјеха. Румуни изгледног дачког поријекла обично имају рођаке код Мађара, Русина, западних Украјинаца, а њих је мање од оних који се могу идентификовати и имају мање кластера.

 Од словенских хаплогрупа код Румуна некако се издваја R-L1280/R-L1280>Y5647>YP611 са 13 вјероватних припадника по студијама (још без комерцијално тестираних), и то из 4 различите студије/узорка. Румунски дијеле са српским R-YP3987 једну од 2 мутације на YP3987 нивоу на мање маркера, и вјероватно њихова удаљеност сеже до времена словенских сеоба.

 Од заступљенијих младих кластера су и ромски H-PH124 (11), као и ромски J-Y18402 (12) (17.9 % румунских J2a).

 Као што рекох мало Румуна је тестирано, ово је комбинација тих 120 са још око 740 румунских/молдавских хаплотипова из студија.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Zor Март 31, 2020, 01:52:05 пре подне
Ово су само кластери са 3 и више припадника који се могу идентификовати. Но постоје разне друге везе са једним или двојицом преко нпр.:

 Ево још :):
J-L283>BY81991  Румун са YFull-а из Мунтеније близак Бугарину из Тарнова, много ближи од ових 1850 г. што је удаљеност са Талијаном. (7/37 насупрот 13/37 и дијели кључне маркере).
E-M34>Y46710, Румун из Клужа близак Албанцу
E-V13>Z5018>A2192>BY6100, Молдавац у кластеру са Турчином из Бугарске (7/37), вјероватно (рани ?) средњи вијек.
E-V13>S7461>BY5022>389b=29 Румун, Вранчеа, и Бугари, Хасково
E-V13>Z5017>Z38456>BY4459 Румун, Вранчеа, и Албанци
E-V13>Z5018>L241>A7065 Румун, Клараши уз овог на YFull-у, A7065 се јавља и на Балкану (Мијаци, Албанци) али се не зна прецизна удаљеност од ових.
E-V13>Y37092>Y81468 (3) Молдавци, Карахасани вјероватно припадају грани Y81468 којој припада Душмани (Албанија), тешко је рећи удаљеност но грана има TMRCA од 2600 г.
R-L51> 385b=16, 438=13 (2) Констанца, блиски Аромунима. Тешко предвидјети грану овдје.
R-Y32147* Са YFull-а.

 Заборавих једног E-Y3183>BY5350, са FTDNA.

 Има ли критична маса популације која би мигрирала у средњем вијеку преко Дунава и латинизовала тамошње становнике, итекако има, и поред што нема пуно комерцијално тестираних Румуна. Ови што јесу тестирани често имају рођаке по студијама.

 Обзиром да румунски V13 имају доста поклапања са Балканом, ево нпр. неки гдје немају:
E-V13>Y37092>BY14150 Молдавац, Софија , блиски Русин, Украјинац (далеки од Македонца BY14150)
E-V13>Z5017>CTS9320>BY4526* Молдавац, блиски Русини, Мађар

 Обје гране/кластера се јављају код Русина те нису "романизовани Дачани" већ прије романизовани Словени који даље потичу од Дачана, вјероватно дио повећаног словенског елемента код Молдаваца (R1a поготово).
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Zor Април 03, 2020, 12:58:17 пре подне
1. J-L283>Z631>Z1043* (13)
8 Басараба из Сибиња, 1 Басараб из Горжа, 1 Румун из Пиатра Њамца, 1 Румун из Плоештија, 2 Румуна из 2 узорка без локалитета.

 Ова грана је сад издвојена. Резултат изгледа Бошњака (мислим Цазинска крајина) који са Грком чини грану J-Z1043>BY101837. Дијеле 12 SNP-ова. А и на YFull-у ће се појавити након анализе. Дефинишу је 388=16 + 389=13-29, врло могуће да Голијани припадају овој грани али немају 388.. Чуди да Албанци који су јако добро тестирани још немају BigY од Тачи-Корби кластера. Ако бих погађао шта је носио Влад Цепеш ово би ми била прва опција. :)

 Занимљиво, изоставио сам Румуна J-Z8429* јер сам претпоставио да је нека старија миграција, кад нови апдејт стабла:
https://www.yfull.com/tree/J-Y191359/

 Ето га са Албанцем, TMRCA 1150 ybp. :) Има доста веза и преко J-L283. Уз то има један Румун PH1602+ и мислим да је позитиван (YSEQ) на бар неке мутације на J-Y40288 нивоу гдје су Србин и Бугарин.
https://www.yfull.com/tree/J-Y40288/
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Livnjak Април 03, 2020, 09:21:29 пре подне
Ова грана је сад издвојена. Резултат изгледа Бошњака (мислим Цазинска крајина) који са Грком чини грану J-Z1043>BY101837. Дијеле 12 SNP-ова. А и на YFull-у ће се појавити након анализе. Дефинишу је 388=16 + 389=13-29, врло могуће да Голијани припадају овој грани али немају 388.. Чуди да Албанци који су јако добро тестирани још немају BigY од Тачи-Корби кластера. Ако бих погађао шта је носио Влад Цепеш ово би ми била прва опција. :)

Nije to Bosnjak nego Hrvat.
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: Zor Март 14, 2021, 07:43:04 поподне
 Још занимљивих резултата Румуна, са вјероватним поријеклом са југа.

R-A19725>BY39307 којој припадају Румун Василе и Енглез, а није далеко ни Италијан изнад. Срби Крупежи имају блиска поклапања са Василеом 13/111, те ће извјесно је формирати грану. Осим што се такви хаплотипови јављају код двојице Румуна из Констанце јављају се и код Аромуна из Штипа и Крушева. Још једна веза Румуна и Цинцара и то овај пут римска по свему судећи (због другог удаљенијег Талијана YF80482).

I-Y3120>A1328  Појавио се Румун  Avasilcutei који је урадио SNP Pack, по маркерима DYS510 и DYS712 који одређују I-Y177643 може се предвидјети као Y177643+, а притом блиско поклапање има са Врањешевићем 7/111. Са FT109194 је удаљенији 15/111 и 17/111.
 
Наслов: Одг: Румуни
Порука од: drajver Новембар 29, 2021, 02:13:27 поподне
Налетих на снимак прилично необичног обичаја машкара са подручја Буковине, који изводе етнички Румуни за православну Нову Годину. Ради се о тзв. Маланки. Иако је то источнословенски назив за Мали Божић или Српску Нову годину, Румуни су преузели тај назив, али је њихова прослава специфична, рекло би се несловенска. Веома живописне маске, још мало па као карневал у Рију  :) . Да ли је то дио њиховог романског наслеђа, па све мора да буде израженије. Словени су, чини ми се некако више спутани у сличним обичајима.

Посебно су ми интересантни "крилати медвједи". Требало је то смислити, а и маске су добре, достојне хорор-филма.

Међутим, мимо маскараде, мени су у овом кратком филму запали за око детаљи. Ради се о прослави Румуна, мањине у Украјини. Односи Румуна и Украјинаца у Буковини су били далеко од идиличних, међутим чини се да сад Румуни немају ништа против Украјине. Или се то само тако чини. Само нека су скинули Русе са врата, то је најбитније, са Украјинцима ће већ лако. У једној од пјесама у филму чак пјевају нешто типа да им Рус буде што даље. Са друге стране сви ови Румуни не говоре украјински већ руски, који је постао својеврсни lingua franca сјеверне Евроазије. Румунски триколор је свуда на одијелима и на маскама, а један од маскираних је огрнут и америчком заставом, што одсликава тренутне политичке афинитете. Главни ликови у маскаради су "јевреј", "циган", што опет открива традиционалне "друге" за Румуне у Буковини.

https://www.youtube.com/v/I8ypv-K47m4