Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Црна Гуја]

Милићевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Брскут, Подгорица

Припада хаплогрупи Q2-L275>L245>Y2209>BZ3000>FT42424, роду Братоножића. Поседује две специфичне вредности у односу на већину осталих припадника овог рода, снижену DYS439=12 и повишену DYS448=20. Најближа поклапања има са два нејавна резултата из околине Подгорице и Берана, од којих се разликује на 2 од 17 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Добрашиновића из Заостра код Берана, Шошкића из Улотине код Андријевице, Станковића из Грачанице код Андријевице, Ђукића из Равни код Колашина, Недића из Дубнице код Сјенице, Ђоковића из Ивањице и Бојовића из Радошева код Ариља, а на 3 од 17 маркера од Спасојевића из Доброг Дола код Куршумлије, који такође слави Зачеће Св. Јована Крститеља. Од још једног нејавног резултата из Брскута разликује се на 3 од 23 маркера, а то је уједно и једини припадник овог рода који са Милићевићем дели вредност DYS439=12. Од Чађеновића из истог села разликује се на 4 од 23 маркера.

Тестирани је у упитнику навео да су Милићевићи по предању пореклом од Дармановића из Брскута, што је овај тест и потврдио. Низ од родоначелника братства би требао изгледати овако: Брато>Нико>Лазо>Вучета>Прог(он)>Дарман.

Прву групу »Братових“ потомака чине дакле Чађеновићи, којих има 1 породица у Кисјелици и 20 породица у Брскуту, и уз њих Ђурићи (3 пород. на Пелеву Бријегу а недавно одсељених у Подгорвцу, у Загарач и у Крњицу у Зети). Друга су група Своштичани, Љумови потомци, воји се таво зову по овоме селу Своштици, у коме и данас сви станују. Деле се на два главна »трбуха“: Велимировиће и Станковиће. Велимировићи опет имају два „трбушчића“ или »трбушка«: Бошковиће, Љаковиће, а тако исто и Станковићи: Радошевиће и Станишиће. Сеоштичана има у Сеоштици 35 породица. Одсељени су: 3 пород. у Србију (1 у »Карановац«, дакле у Краљево, 2 »у добитак«, т. ј. у Нове Крајеве), 3 пор. у Зету, 2 у Подгорицу, 1 у Загорич код Подгорице, 1 у Заград у Бихору (у Васојевићима). Трећа су трупа Прогоновићи, које зову Клопоћанима по њихову главном селу Клопоту. Они су се овако разгранали. Њихов предак Прого (Прогон) Вучетин је имао три сина: Раслава, Дармана и Ђуку, са којима је, пошто се са братом Баљем поделио, предигао из Виоца у Клопот. Раслав Прогов је имао два сина: Јована и Стамата. Јован Раславов је имао такође два сина: Јанка и Ђуришу. Јанко Јованов је пак родио пет синова: Пренташа, Павића, Батрића, Томаша и Јована. Пренташ Јанков је имао синове: Тошка и Љака. Тошко Пренташев је предигао у Брскут и од њега су тамо Јанковићи на Лазима. Љако Пренташев је имао сина Радоша, а Радош синове: Грују, Илију и Петра, од којих су данашњи: Грујићи (10 пород. у Клопоту, 1 за Горицом, 1 у Подгорици и 6 у Србији), Илићи (4 пород., све у Клопоту) и Петровићи (5 пор.све у Клопоту). Од Павића Јанкова су Вучелићи (3 пород. у Клопоту, 1 пор. у Загоричу, 1 у Брскуту, 1 у Подгорнци и 2 у Васојевићској Нахији). Батрић Јанков је предигао у Брскут и од њега су тамо Тољевићи. Од Томаша Јанкова су Кековићи у Клопоту (5 пород.). Од Стамата, сина Раслава Прогова, потомци су сви сад у Брскуту и деле се на Секуловиће (Симовиће), Нововиће и Шајиновиће (Ракетиће, Лукиће и Ћетковиће). Потомци од два млађа Прогова сина, од Дармана и од Ђуке, сви су дигли у Брскут и од њих су тамошњи Дармановићи и Ђукићи. Од ових Ђукића су мухамеданци Шајиновићи у Гусињу.

https://www.poreklo.rs/2013/06/13/pleme-bratono%C5%BEi%C4%87i/

[Селаковић]

Ивковић, Никољдан, Друговац, Смедерево

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Према предању, Ивковићи потичу од претка Ивка, чији је отац Деја дошао у Друговац. Старо презиме им је било Дејић.

У литератури се за њих каже: "Дејићи (Мирковићи, Ивковићи, Стевановићи, Глишићи (21 к., св. Никола). Доселили се из Топлице, а тамо са Косова."

Ивковић има карактеристичан хаплотип због комбинације две приближно подједнако ретке вредности DYS390 = 25 и DYS385 = 15-15. Сем њега, ову комбинацију има још само један Мратинданац из Мачванског округа, али остаци хаплотипа им се разликују.

Не би се могло са сигурношћу рећи ко му је близак. Формално, најближи је са Петруновим (Аранђеловдан) из околине Сурдулице и са једним тестираним Стевањштаком из околине Требиња са истраживања Херцеговине (поклапање 20/23 са обојицом).

Постоји и један род са истраживања КиМ (Штрпце, Липљан) где фигурише и слава Никољдан и чији припадници деле неке карактеристичне вредности са Ивковићем, али има и неких разлика, па је велико питање да ли постоји веза.

[Црна Гуја]

Вујовић, Аранђеловдан, Комарно, Бар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, роду И у табели пројекта. Од Јаблана из Добрског Села код Цетиња разликује се на 4 од 23 маркера, а од још два нејавна резултата из околине Цетиња на 3 и 5 од 23. Карактеристична вредност коју деле сви припадници овог рода је DYS385=11-13.

Вујовићи (Аранђелов-дан) у Мужовићима и Доњим селима су потомци спахије Вуја Раичева, који је крајем 16. столећа добио царски ферман да управља Црном Гором. Наведен је и у Боличином попису из 1614. године, као Вуко Раичев, и у неким другим оновременим документима.

Вујо, према братственом предању, потиче од властеоске куће Војиновића, потомак је војводе Алтомана из времена власти деспота Ђурђа Бранковића. Унук Алтоманов, Вук[6], доведен је као дечак код Црнојевића након пропасти средњевековне Србије (1462. године) из матичног Вучитрна. Вујо је Вуков чукунунук. Све до успона Петровића почетком 18. столећа, кућа Вујовића је владала нахијама Старе Црне Горе. Спахилук Вујовића престао је смрћу спахије Вука Маркова 1746. године, а војводство укинуто 1891. године (последњи војвода био је Петар Филипов).

Постоји више верзија о доласку предака Вујовића у Љуботињ. Ковијанић наводи писмо браће Павла и Филипа Вујовића из Љуботиња, који су били добри познаваоци повести свог братства. По њима, преци Вујовићи нису дошли са Косова право у Љуботињ. Вук – Вујо Брајанов се доселио у Морачу, где је живео до своје смрти, а тако и његов син Новак. Марко Новаков и његов син Раич, прешли су у Братоножиће. Раич Марков је одржавао добре односе са турском влашћу, те је добио звање војводе, а затим и спахије. Тек он долази у Љуботињ, пре 1580, а његов син Вујо га наслеђује око 1584. године. Вујов отац Раич наводи се у једном которском документу из 1580. године као војвода Љуботиња.

Вујовићи су се доста насељавали и у суседним областима Црмнице, те тамо има њихових огранака: Вујовића (Трново, Комарно), Лекића (Комарно) и Лалића (Лимљани).

У турским дефтерима из 1521. и 1523. године село Мужовићи не постоји, вероватно је пописано под именом Драгосалићи. Међутим, ни ту ни у другим љуботињским селима, не наводи се Вук Војиновић, који је према предању у то време још увек био у животу, што вероватно потврђује ону верзију по којој су преци Вујовића у Љуботињ дошли касније.

https://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/?fbclid=IwAR1lbljccbtsiUVz143goVo5XyW3DlHKi0iAXeXmRwftjsgWSZmDDzYrJuc

[NeboSav]

Српском пројекту на FTDNA је приступио:


Савић, Ђурђевдан, Козјак (заселак Савићи), Лозница, J2a-L26>Z6055>Y14439

Тестирани је навео предање о пореклу из Херцеговине. Исти подаци о пореклу Савића могу се пронаћи и у литератури

"1) У другој половини 18. века:

–Савићи су из Бруснице у Херцеговини. Од њих има одсељених у Прњавору (Ћирковићи), не каже се коју славу славе."
https://www.poreklo.rs/2014/07/04/poreklo-prezimena-selo-kozjak-loznica/

Савићи упадају у генетички род J-Y14439, који је присутан на простору Дробњака и Источне Херцеговине. Више на:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5971.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=472.1120

Генетички су Савићима блиски практично сви из тог рода. Иначе је код њих карактеристично да имају мала одступања у маркерима. На FTDNA постоји једно потпуно поклапање на 12 маркера са неким Козићима (вероватно Зворник) и Јокама (могуће Крајишници). Од странаца најближи је један Италијан из Напуља (2 разлике на 37 маркера).

Još jednom se zahvaljujem na objavi rezultata  našao sam još par zanimljivosti, iako nisam siguran koliko je MyTrueAncestry pouzdan izvor. No prema njihovim analizama sam pronašao poklapanja u "deep dive" rezultatima vezanim za J2a haplogrupu. Ono što mi je još interesantnije  je da najveće poklapanje kod njih imam sa Sungircem:

https://imgur.com/a/y72XT33

[Драган Обреновић]

Još jednom se zahvaljujem na objavi rezultata  našao sam još par zanimljivosti, iako nisam siguran koliko je MyTrueAncestry pouzdan izvor. No prema njihovim analizama sam pronašao poklapanja u "deep dive" rezultatima vezanim za J2a haplogrupu. Ono što mi je još interesantnije  je da najveće poklapanje kod njih imam sa Sungircem:

https://imgur.com/a/y72XT33

MyTrueAncestry није баш познат по релевантности и поузданости својих тумачења, али са оним резултатом где имате поклапање од 84 центиморгана и најдужи сегмент од 17 центиморгана са човеком који је живео у 12. веку превазишли су себе

[NeboSav]

MyTrueAncestry није баш познат по релевантности и поузданости својих тумачења, али са оним резултатом где имате поклапање од 84 центиморгана и најдужи сегмент од 17 центиморгана са човеком који је живео у 12. веку превазишли су себе

Pretpostavio sam hvala puno.

[Небојша]

Još jednom se zahvaljujem na objavi rezultata  našao sam još par zanimljivosti, iako nisam siguran koliko je MyTrueAncestry pouzdan izvor. No prema njihovim analizama sam pronašao poklapanja u "deep dive" rezultatima vezanim za J2a haplogrupu. Ono što mi je još interesantnije  je da najveće poklapanje kod njih imam sa Sungircem:

https://imgur.com/a/y72XT33

Као што рече Драган, не бих се уздао у ове процене на основу основног SNP-a и старих узорака. Држаћемо се опипљивих ствари, за сада.

Новост је, или није можда новост, али сам ја тек сада видео, Бугарин Бешовски, из плевенске области (Бреница), који припада J-Y14439. Радио је BIGY, а недавно се појавио и на Yfull (https://www.yfull.com/tree/J-Y14434/). Смештен је, могуће привремено пошто је резултат тек пристигао, у J-Y14434>Y14439>Y14339* заједно са једним тестираним из Кувајта. Већина тестираних са FTDNA, у оквиру овог кластера, води порекло са простора Западног Медитерана.

Иако постоји одређена разлика у маркерима у односу на српску групу, рекао бих да је Бугарин даљи рођак и да ће бити слично позиционирани и наши J-Y14439. Ово би уједно могло да објасни присуство ове подгране у југоисточној Србији и Северној Македонији. Иначе J-Y14439 је само једна у низу српских подграна које се срећу у динарским крајевима и на истоку Балкана (Бугарска).

[Небо_Сав]

Pretpostavio sam hvala puno.

Napomena:
"Nebo_Sav" i "NeboSav" су две различите особе на форуму!  Нисам ни слутио да ово може  бити  тако често комбинација слова..)

[Драган Обреновић]

Као што рече Драган, не бих се уздао у ове процене на основу основног SNP-a и старих узорака. Држаћемо се опипљивих ствари, за сада.

Ма нису приблем стари узорци када би се гледао Y хромозом, то је сасвим ОК, али они су му тражили најбоље аутозомално поклапање са археогенетским узорцима...

НебоСаве, јесам ли у праву? Јесте ли им слали autoзомалне резултате са FTDNA (FamilyFinder) или BAM фајл (чије генерисање се доплаћује 100 долара)?

[Милош]

Чворо, Лучиндан, Миошићи, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y56203>Y134578 роду Тарских Никшића. Поседује карактеристичну вредност 437=14, коју дели са Карличићем (Лучиндан) и Шућуром (Ћириловдан). Са обојицом има по три разлике на упоредива 23 маркера. Ако занемаримо 437=14, најближи му је Утвић из Калудре у И. Колашину. Са њим има једну разлику на упоредива 23 маркера и то управо на маркеру 437. Са њим дели и две карактеристичне вредности у роду 458=18 и 570=19. Па је моје мишљење да су са њима најближи у оквиру овог генетичког рода.

Чворо потиче од Чворовића из Заграда. По предању су се у Миошиће доселила три брата крајем 18. века: Неђељко, Јован и Ристо. По једној верзији доселили су се из Роваца, а по другој, заступљенијом, из самог Заграда. Сами Чворовићи из Заграда имају предање да потичу од Марка Чвора.

Како резултат упућује на Потарје, код Пековића у књизи "Никшићка жупа" , спомиње се предање које каже да се Марко Чворо због некакве свађе иселио из Заграда у Потарје, где је засновао породицу, а онда се након десет година вратио у Заград. Уколико и Чворовићи из Заграда буду некада потврђени као Y56203>Y134578, онда спомињање Таре има смисла, али као место одакле је предак Чворовића доселио у Заград.

Пошто се ради о генетичком роду којем и сам припадам, предлажем наравно даља истраживања и напреднија тестирања.

[Рус]

Вујовић, Аранђеловдан, Комарно, Бар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, роду И у табели пројекта. Од Јаблана из Добрског Села код Цетиња разликује се на 4 од 23 маркера, а од још два нејавна резултата из околине Цетиња на 3 и 5 од 23. Карактеристична вредност коју деле сви припадници овог рода је DYS385=11-13.

https://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/?fbclid=IwAR1lbljccbtsiUVz143goVo5XyW3DlHKi0iAXeXmRwftjsgWSZmDDzYrJuc

Zanimljivo jesu li pripadnici grane Yp417>Yp6047?

[Небојша]

Кајевић, муслиман, Ивезићи, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

За Кајевиће у литератури стоји да су досељени 1930. године из Вранеша.
https://www.poreklo.rs/2017/09/16/poreklo-prezimena-selo-ivezici-prijepolje/

У ДНК пројекту им је генетички најближа једна српска породица из околине Нове Вароши (слава Стевањдан). Ово је онај хаплотип који више упућује на J-Y22063, па је Кајевић сврстан у род А. Поменуо сам сличне хаплотипове код објаве неких J-Y22059 резултата из околине Чачка:

151. Ћирић, Стевањдан, Горња Горевница, Чачак, J2b-M205>Y22059

Ћирић је навео да је најстарији познати предак, Ћиро Манојловић Морачанин, погинуо у бици на Љубићу. Овај надимак могуће открива и даље порекло породице. Генетички је Ћирићу најближа једна породица из околине Нове Вароши (слава такође Стевањдан), са којом има потпуно поклапање и дели специфичне вредности 570=17 и 481=24. Оно што је за ову причу интересантно, генетички не стоје далеко ни две породице из околине Чачка, Бошковићи и Стевановићи, који такође славе Стевањдан и поседују исте вредности на 570 и 481. Проблем је што на основу оних "одређујућих" маркера, Ћирић упада у род А, док су Стевановић и Бошковић у роду Б (кричка подграна). Говорило смо већ о нестабилности појединих маркера код J-Y22059 (пре свега 385b и 458). С обзиром на досадашњу поделу, нека Ћирић остане у оквиру рода А, али су овакви резултати више него корисни за преиспитивање неких закључака на основу појединих маркера.

У Западној Србији и Шумадији, постоје одређена жаришта хаплогрупе J2b-Y22059. Ово је донекле и очекивано с обзиром на досељеничку струју из Старе Херцеговине. Углавном је реч о подграни из Затарја (J-Y155375), али је осетно заступљена и J-Y22063.

Конкретно из општине Чачак тестирано је 80 Срба од тога на хаплогрупу J2b-M205>Y22059 одлази чак 10%.

Ово је још један показатељ да је вероватно било J-Y22063 хаплотипова у Затарју и окружењу, мада смо такву потврду на неки начин добили и SNP тестирањем Дедејића (J-Y22063+). Треба напоменути да не постоји веза по мушкој линији са Кајевићима из Велике Жупе крај Пријепоља и Кајевићима из Бијелог Поља, који припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.

[Небојша]

Кајевић, муслиман, Ивезићи, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

За Кајевиће у литератури стоји да су досељени 1930. године из Вранеша.
https://www.poreklo.rs/2017/09/16/poreklo-prezimena-selo-ivezici-prijepolje/

У ДНК пројекту им је генетички најближа једна српска породица из околине Нове Вароши (слава Стевањдан). Ово је онај хаплотип који више упућује на J-Y22063, па је Кајевић сврстан у род А. Поменуо сам сличне хаплотипове код објаве неких J-Y22059 резултата из околине Чачка:

Ово је још један показатељ да је вероватно било J-Y22063 хаплотипова у Затарју и окружењу, мада смо такву потврду на неки начин добили и SNP тестирањем Дедејића (J-Y22063+). Треба напоменути да не постоји веза по мушкој линији са Кајевићима из Велике Жупе крај Пријепоља и Кајевићима из Бијелог Поља, који припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.

Сад видех да у Ивезићима има српских породица које су поуздано J-Y22059. Голубовићи и Ћировићи вероватно отпадају пошто припадају J-Y155375, док су Зајаци (Зејаци?) веома интересантни, будући да су огранак Дедејића и имају јако сличан хаплотип Кајевићевом. Дакле препорука за овакве хаплотипове је свакако прво тест на J-Y22063, па затим J-Y155375.

[Exiled]

Поповић, Јовањдан, Липа, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, могуће подграни MF2888>A873. Највероватније је повезан са осталим припадницима рода А хаплогрупе I2-PH908>MF2888 на нашем пројекту, „Бездановићима" из Комана и Црнојевићима из Грађана.

О Поповићима из Липе у Цуцама у чланку нашег форумаша Небојше Бабића стоји:

„Липљани“ и „Проседољци“ су од претка који се доселио у 16. столећу из Чарађа у тада цуцки Доњи Крај. Двојица синова попа Јакова, Раслав и Петар, били су у оној групи Орловића које су Озринићи и Цуце протерали из Доњег Краја. Поп Раслав(ац) се тада настанио на Липе, по чему се његово потомство зове „Липљани“, а Петар у Просени До, по чему се његово потомство назива „Проседољци“. „Липљани“ се презивају Поповићи, а на уже се деле на Жутковиће, Мирковиће и Вујовиће. Проседољци се деле на Марковиће и Томашевиће. Иванишевић за Поповиће „Липљане“ наводи да су у Цуце дошли из Старе Србије.

https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Од овог братства је Крсто Зрнов Поповић.

Овај резултат ми је промако. Погледах му податке и каже се да је извор ФТДНА. Јели то значи да је тамо радио тестирање пошто га нема на пројектима у оквиру ФТДНА? И зна ли неко како доћи до овог човјека?

[Милош]

Катић, Никољдан, Солин, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип веома близак модалу. Самим тим има доста потпуних поклапања на упоредива 23 маркера. Са чак четворицом Никшића који припадају или вероватно припадају братству Булатовића, има потпуно поклапање.  Од оних који славе Никољдан најближи су му један из околине Рашке и један из околине Стоца у Херцеговини. Са овим последњим је можда веза најближа, јер је на путу миграција ка Далмацији.

Предање Катића каже да су из западне Србије у најпре доселили у Далматинску Загору, а затим 1684. године у Солин.

[Exiled]

Овај резултат ми је промако. Погледах му податке и каже се да је извор ФТДНА. Јели то значи да је тамо радио тестирање пошто га нема на пројектима у оквиру ФТДНА? И зна ли неко како доћи до овог човјека?

Након неких потрага могу само да кажем да одустајем од тражења података за овај род и уједно да честитам Невском на откривању новог рођака🙂

[Небојша]

Вукосављевић, Јовањдан, Грабовац, Обреновац, J2a-M92>SK1357

Вукосављевић је навео предање о пореклу из Старе Херцеговине, тачније из околине Никшића. Предање о пореклу из ових крајева делује доста уверљиво, с обзиром да тестирани припада генетичком роду Цуца-Пјешиваца. Изузев вредности 15-16 на 385ab, поседује модали хаплотип за овај род. Гледајући поменуту мутацију, најближи је Вуковић (Јовањдан) из околне Брчког (22/23). Што се матичних крајева тиче, Вукосављевићу су генетички веома блиски Кривокапићи из Цуца, затим две породице из Источне Херцеговине, Кнежевићи из околине Цетиња, као и Рајчевићи из околине Требиња.

[Небојша]

Радивојевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Никшић, J2a-M92>SK1357

Радивојевић је навео да је старије презиме гласило Мијушковић, или Контић. Како тестирани припада генетичком роду Цуца-Пјешиваца, може се рећи да је предање о пореклу тачно. И Мијушковићи, а вероватно и Контићи, припадају овој подграни J2a. Радивојевић поседује модални хаплотип, па самим тим има велики број потпуних и веома блиских поклапања у оквиру овог рода.

[Црна Гуја]

Вујовић, Петковдан, Штедим, Никшић

Припада хаплогрупи L1b-M349, најбројнијем роду А у табели. Поседује три специфичне вредности које се не срећу код осталих припадника овог рода (снижене Y-GATA-H4=9, DYS635=22 и DYS643=10), тако да нема претерано блиских поклапања. Најближи су му раније тестирани Вујовић из Новог Села код Даниловграда, Шћепановић из Загарача код Даниловграда и један тестирани из околине Требиња чији резултат није још увек јаван, од све тројице разликује се на 4 од 23 маркера. Сви наведени такође славе Петковдан. Вујовићи и Шћепановићи припадају роду Радмановића из Загарача:

Радмановићи живе у Доњем Загарачу. Деле се на два огранка: „Дубрављање“ и „Ђуриће“. Осим главног презимена Радмановић, неки огранци носе и следећа презимена: „Дубрављани“ су: Вујовићи, Ичевићи, Николићи и Пешићи (према Веселину Ђуричковићу, у „Дубрављане“ спадају и Радоњићи), а „Ђурићи“ су: Велимировићи[13], Оташевићи, Милошевићи и њихов огранак Стаматовићи, Ћупићи[14] и Шћепановићи (према Ђуричковићу, и: Мраковићи, Лазаревићи и Јанковићи). Према предању, братству Радмановића припадају и Беговићи, али ово није поуздано. Могуће је да су они старинци у Загарачу.

Према др Ђуру Вујовићу, „Ђурићи“ су: Шћепановићи и њихов огранак Беговићи, затим Велимировићи, Оташевићи, Пешовићи (који се деле на Мраковиће, Јанковиће и Лазаревиће), Стаматовићи и Ћупићи. „Дубрављани“ су Пешићи, Николићи, Вујовићи и Радоњићи-Карамани. Осим тога, он Ичевиће не сврстава у Радмановиће, већ посебно братство које је настало од једног потомка Вука Брђанина, који је ту дошао из Никшића, а његово потомство се прибратило „Дубрављанима“.

Према Ердељановићу, Радмановићи су пореклом из Братоножића, са Пелева Бријега, од братства Балевића. Предак или група сродника премешта се најпре у Пипере (где неки остају, и од њих су пиперски Вучинићи и Вукановићи), а затим у Шобајиће у Бјелопавлићима, где узимају за славу Свету Петку. Из Шобајића, због неке крви или разуре, група сродника прелази у Загарач, где део остаје, и од њих су Радмановићи. Према овој верзији порекла Радмановића, сродни су им Вукаловићи у Зубцима у Херцеговини и потомци Вука Брђанин: Звицери у Цуцама, Вујичићи у Грахову, Милошевићи у Херцеговини – Риоци, и у Боки: Ћетковићи у Ораховцу, и Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама. Исељење предака Радмановића из Братоножића могло је бити половином 15. столећа, што је у вези са турским освајањем Брда.

Радмановићи славе Свету Петку, а прислужују Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/

[Лука]

Пашановић, муслиман, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Има доста блиских поклапања са осталим припадницима FGC22045 гране на нашем пројекту, али ни једно потпуно.

О пореклу ових Пашановића нисам успео пронаћи ништа, па ако неко зна нешто, нека напише.