Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480531 пута)

Ван мреже Pikuc

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8100 послато: Мај 19, 2021, 04:35:41 поподне »
За квалитетну процену старости, нарочито код И2а-Динарика, потребно је да бар два из рода имају тестиран велики број маркера, нпр 111.

У вашој групацији сви имају доста блиске хаплотипове кад се посматрају 23 маркера, и ја верујем да је ваш заједнички предак живео у 15. или 16. веку, али то је само моја одокативна процена.
Vidim da se gore pominje velika sličnost Japundžića sa haplotipom "Љешњана-Војинића" iz Crne Gore a pronašao sam podatak da su se iz tog bratstva neki odselili u okolinu Peći na Metohiji. Pošto postoji predanje u monografiji o Mokrom Polju o poreklu Japundžića iz okoline Dečana da li postoje neki testirani poreklom iz Peći a da njihovi rezultati vode do porekla od Lješnjana/Vojinića i da li postoji vremenska odrednica kada su neki od bratstva Lješnjana/Vojinića doselili u Peć?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8101 послато: Мај 19, 2021, 04:43:26 поподне »
Vidim da se gore pominje velika sličnost Japundžića sa haplotipom "Љешњана-Војинића" iz Crne Gore a pronašao sam podatak da su se iz tog bratstva neki odselili u okolinu Peći na Metohiji. Pošto postoji predanje u monografiji o Mokrom Polju o poreklu Japundžića iz okoline Dečana da li postoje neki testirani poreklom iz Peći a da njihovi rezultati vode do porekla od Lješnjana/Vojinića i da li postoji vremenska odrednica kada su neki od bratstva Lješnjana/Vojinića doselili u Peć?

Преци Јапунџића и других из овог рода су очито у Крајини већ у 16. веку(?), а Љешњани-Војинићи се исељавају из Брда у Метохију (као и други брђански родови) онда када је то постало могуће и иоле повољно, а то је са паралелно са процесом пражњења Метохије од старог становништва кроз 18. и 19. век.

Занимљиво је да постоји предање о Дечанима ко Јапунџића, али то не треба везивати за миграције из Брда у Метохију, које су познији догађај (у највећој мери).

Ван мреже Pikuc

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8102 послато: Мај 19, 2021, 09:17:50 поподне »
Ovo postaje baš zanimljivo.
Vrlo je moguće da početne godine seobe predaka Japundžića sa Metohije iz predanja knjige monografija Mokrog Polja nisu baš sasvim tačne ali tu se pominje da je jedan deo toga bratstva izbegao i do Dubrovnika što se poklapa sa predanjima o izbegu jednog dela bratstva kosovskih Vojinovića od vojvode Vojina iz Vučitrna u Dubrovnik posle smrti Vojislava Vojinovića, sina vojvode Vojina 1363. godine, pre kosovske bitke odlaze sa Kosova i Metohije.
Pa je tako jedan od sinova Vojislava Vojinovića Bogdan Vojinović izbegao na Cetinje i od njega nastaju mnoga bratstva u Crnoj Gori.
Neki Vojinovići su sigurno i ostali na Kosovu i Metohiji.
To bi značilo da zajednički predak Japundžića a možda i Gaćeša sa jedne strane i svih bratstava od roda Vojinovića u Crnoj Gori sa druge strane imaju zajedničkog pretka koji je rođen pre oko 750. godina na Kosovu i Metohiji kao Vojislav Vojinović.
Dosta toga sam pronašao pri dnu ovog dugačkog teksta,
http://perpetuum-mobile.net/etc/poreklo-rovackog-plemena/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8103 послато: Мај 20, 2021, 01:44:08 поподне »
Јоветић, Стевањдан, Имљани, Кнежево

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, односно роду Тарских Никшића. Вредности 10 на 391 и 14 на 439 одступају од модалног хаплотипа за поменути род. Вредност 14 на 439 Јоветић једини у роду Тарских Никшића поседује.

У Имљанима највећи број породица слави Св. Симеуна Богопримца, па самим тим овакав резултат није изненађење. Могуће је да су и Јоветићи раније славили ту славу.
« Последња измена: Мај 20, 2021, 01:48:09 поподне Лука »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8104 послато: Мај 20, 2021, 02:20:29 поподне »
Јоветић, Стевањдан, Имљани, Кнежево

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, односно роду Тарских Никшића. Вредности 10 на 391 и 14 на 439 одступају од модалног хаплотипа за поменути род. Вредност 14 на 439 Јоветић једини у роду Тарских Никшића поседује.

У Имљанима највећи број породица слави Св. Симеуна Богопримца, па самим тим овакав резултат није изненађење. Могуће је да су и Јоветићи раније славили ту славу.

Мислим да би се слављење св. Стевана могло објаснити и овим детаљем који је забиљежио Карановић:

"Скоро половина становништава око Влашић-Планине слави Св. Симеуна Богопримца који пада 8 фебруара по ст. кал. И сви Имљанци славе ту славу и зову их кршњаци Симуњштаци. У Имљанима су породичне групе по 5 до 10 кућа и оне су раздалеко једне од других. Здоговоре се како ће и када ће који приредити славску гозбу. Сретање Славе или Службу почињу други дан Божића у очи св. Стевана. Један меће славску софру на Стевањдан, други на Мали Божић, трећи на Јовањдан, четврти на Крстовдан (сиромашнији), пети на Св. Саву, неки на Св. Три Јерарха, а неки на Сретење. Читају славу и ломе крсни колач. Учесници на слави зову се узови."

Значи, пошто су сви славили св.Симеона морали су на неки начин распоредити славље по домаћинима на различите дане. Осим тога имали су веома мали број дана на располагању, јер су као сточари након св. Симеона кретали на своје путовање у жупније крајеве.

Иначе Имљани су права планинска матица доброг дијела становништва између Врбаса и Босне. Ношња им је архаична, динарска. Говор прилично чист источно-херцеговачки.



Карановић је записао:
"Негда је била иста женска ношња од Скопске Црне Горе до Жумберка на граници Словеније, и од Далматинске Загоре па до реке Босне, обухвативши Зету, Стару Херцеговину и Црну Гору. Ту су биле везене, у више боја: марама на глави, кошуља са везеним рукавима, прсима „узвеза“ подну, затим зубун, везен свилом по комадима чохе, и напред прегача са утканим шарама. Од те старе ношње очувало се нешто у Жумберку, више старинског у Северној Далмацији и Змијању, а највише у Имљанима задржано највише од старине, потребно је коју рећи и о Имљанима и Имљанцима."

Генерално сам примјетио у Крајини,па и у простору између Босне и Врбаса, да је говор чистији источно-херцеговачки што је село забаченије и што је мање имало контакта са муслиманским становништвом у градовима.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8105 послато: Мај 22, 2021, 05:56:30 поподне »
Милићевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Брскут, Подгорица

Припада хаплогрупи Q2-L275>L245>Y2209>BZ3000>FT42424, роду Братоножића. Поседује две специфичне вредности у односу на већину осталих припадника овог рода, снижену DYS439=12 и повишену DYS448=20. Најближа поклапања има са два нејавна резултата из околине Подгорице и Берана, од којих се разликује на 2 од 17 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Добрашиновића из Заостра код Берана, Шошкића из Улотине код Андријевице, Станковића из Грачанице код Андријевице, Ђукића из Равни код Колашина, Недића из Дубнице код Сјенице, Ђоковића из Ивањице и Бојовића из Радошева код Ариља, а на 3 од 17 маркера од Спасојевића из Доброг Дола код Куршумлије, који такође слави Зачеће Св. Јована Крститеља. Од још једног нејавног резултата из Брскута разликује се на 3 од 23 маркера, а то је уједно и једини припадник овог рода који са Милићевићем дели вредност DYS439=12. Од Чађеновића из истог села разликује се на 4 од 23 маркера.

Тестирани је у упитнику навео да су Милићевићи по предању пореклом од Дармановића из Брскута, што је овај тест и потврдио. Низ од родоначелника братства би требао изгледати овако: Брато>Нико>Лазо>Вучета>Прог(он)>Дарман.

Цитат
Прву групу »Братових“ потомака чине дакле Чађеновићи, којих има 1 породица у Кисјелици и 20 породица у Брскуту, и уз њих Ђурићи (3 пород. на Пелеву Бријегу а недавно одсељених у Подгорвцу, у Загарач и у Крњицу у Зети). Друга су група Своштичани, Љумови потомци, воји се таво зову по овоме селу Своштици, у коме и данас сви станују. Деле се на два главна »трбуха“: Велимировиће и Станковиће. Велимировићи опет имају два „трбушчића“ или »трбушка«: Бошковиће, Љаковиће, а тако исто и Станковићи: Радошевиће и Станишиће. Сеоштичана има у Сеоштици 35 породица. Одсељени су: 3 пород. у Србију (1 у »Карановац«, дакле у Краљево, 2 »у добитак«, т. ј. у Нове Крајеве), 3 пор. у Зету, 2 у Подгорицу, 1 у Загорич код Подгорице, 1 у Заград у Бихору (у Васојевићима). Трећа су трупа Прогоновићи, које зову Клопоћанима по њихову главном селу Клопоту. Они су се овако разгранали. Њихов предак Прого (Прогон) Вучетин је имао три сина: Раслава, Дармана и Ђуку, са којима је, пошто се са братом Баљем поделио, предигао из Виоца у Клопот. Раслав Прогов је имао два сина: Јована и Стамата. Јован Раславов је имао такође два сина: Јанка и Ђуришу. Јанко Јованов је пак родио пет синова: Пренташа, Павића, Батрића, Томаша и Јована. Пренташ Јанков је имао синове: Тошка и Љака. Тошко Пренташев је предигао у Брскут и од њега су тамо Јанковићи на Лазима. Љако Пренташев је имао сина Радоша, а Радош синове: Грују, Илију и Петра, од којих су данашњи: Грујићи (10 пород. у Клопоту, 1 за Горицом, 1 у Подгорици и 6 у Србији), Илићи (4 пород., све у Клопоту) и Петровићи (5 пор.све у Клопоту). Од Павића Јанкова су Вучелићи (3 пород. у Клопоту, 1 пор. у Загоричу, 1 у Брскуту, 1 у Подгорнци и 2 у Васојевићској Нахији). Батрић Јанков је предигао у Брскут и од њега су тамо Тољевићи. Од Томаша Јанкова су Кековићи у Клопоту (5 пород.). Од Стамата, сина Раслава Прогова, потомци су сви сад у Брскуту и деле се на Секуловиће (Симовиће), Нововиће и Шајиновиће (Ракетиће, Лукиће и Ћетковиће). Потомци од два млађа Прогова сина, од Дармана и од Ђуке, сви су дигли у Брскут и од њих су тамошњи Дармановићи и Ђукићи. Од ових Ђукића су мухамеданци Шајиновићи у Гусињу.

https://www.poreklo.rs/2013/06/13/pleme-bratono%C5%BEi%C4%87i/

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8106 послато: Мај 23, 2021, 07:58:32 пре подне »
Ивковић, Никољдан, Друговац, Смедерево

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Према предању, Ивковићи потичу од претка Ивка, чији је отац Деја дошао у Друговац. Старо презиме им је било Дејић.

У литератури се за њих каже: "Дејићи (Мирковићи, Ивковићи, Стевановићи, Глишићи (21 к., св. Никола). Доселили се из Топлице, а тамо са Косова."

Ивковић има карактеристичан хаплотип због комбинације две приближно подједнако ретке вредности DYS390 = 25 и DYS385 = 15-15. Сем њега, ову комбинацију има још само један Мратинданац из Мачванског округа, али остаци хаплотипа им се разликују.

Не би се могло са сигурношћу рећи ко му је близак. Формално, најближи је са Петруновим (Аранђеловдан) из околине Сурдулице и са једним тестираним Стевањштаком из околине Требиња са истраживања Херцеговине (поклапање 20/23 са обојицом).

Постоји и један род са истраживања КиМ (Штрпце, Липљан) где фигурише и слава Никољдан и чији припадници деле неке карактеристичне вредности са Ивковићем, али има и неких разлика, па је велико питање да ли постоји веза.
« Последња измена: Мај 23, 2021, 08:20:26 пре подне Селаковић »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8107 послато: Мај 23, 2021, 02:53:33 поподне »
Вујовић, Аранђеловдан, Комарно, Бар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, роду И у табели пројекта. Од Јаблана из Добрског Села код Цетиња разликује се на 4 од 23 маркера, а од још два нејавна резултата из околине Цетиња на 3 и 5 од 23. Карактеристична вредност коју деле сви припадници овог рода је DYS385=11-13.

Цитат
Вујовићи (Аранђелов-дан) у Мужовићима и Доњим селима су потомци спахије Вуја Раичева, који је крајем 16. столећа добио царски ферман да управља Црном Гором. Наведен је и у Боличином попису из 1614. године, као Вуко Раичев, и у неким другим оновременим документима.

Вујо, према братственом предању, потиче од властеоске куће Војиновића, потомак је војводе Алтомана из времена власти деспота Ђурђа Бранковића. Унук Алтоманов, Вук[6], доведен је као дечак код Црнојевића након пропасти средњевековне Србије (1462. године) из матичног Вучитрна. Вујо је Вуков чукунунук. Све до успона Петровића почетком 18. столећа, кућа Вујовића је владала нахијама Старе Црне Горе. Спахилук Вујовића престао је смрћу спахије Вука Маркова 1746. године, а војводство укинуто 1891. године (последњи војвода био је Петар Филипов).

Постоји више верзија о доласку предака Вујовића у Љуботињ. Ковијанић наводи писмо браће Павла и Филипа Вујовића из Љуботиња, који су били добри познаваоци повести свог братства. По њима, преци Вујовићи нису дошли са Косова право у Љуботињ. Вук – Вујо Брајанов се доселио у Морачу, где је живео до своје смрти, а тако и његов син Новак. Марко Новаков и његов син Раич, прешли су у Братоножиће. Раич Марков је одржавао добре односе са турском влашћу, те је добио звање војводе, а затим и спахије. Тек он долази у Љуботињ, пре 1580, а његов син Вујо га наслеђује око 1584. године. Вујов отац Раич наводи се у једном которском документу из 1580. године као војвода Љуботиња.

Вујовићи су се доста насељавали и у суседним областима Црмнице, те тамо има њихових огранака: Вујовића (Трново, Комарно), Лекића (Комарно) и Лалића (Лимљани).

У турским дефтерима из 1521. и 1523. године село Мужовићи не постоји, вероватно је пописано под именом Драгосалићи. Међутим, ни ту ни у другим љуботињским селима, не наводи се Вук Војиновић, који је према предању у то време још увек био у животу, што вероватно потврђује ону верзију по којој су преци Вујовића у Љуботињ дошли касније.

https://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/?fbclid=IwAR1lbljccbtsiUVz143goVo5XyW3DlHKi0iAXeXmRwftjsgWSZmDDzYrJuc

Ван мреже NeboSav

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
  • Antropolog
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8108 послато: Мај 24, 2021, 01:48:22 поподне »
Српском пројекту на FTDNA је приступио:


Савић, Ђурђевдан, Козјак (заселак Савићи), Лозница, J2a-L26>Z6055>Y14439

Тестирани је навео предање о пореклу из Херцеговине. Исти подаци о пореклу Савића могу се пронаћи и у литератури

"1) У другој половини 18. века:

–Савићи су из Бруснице у Херцеговини. Од њих има одсељених у Прњавору (Ћирковићи), не каже се коју славу славе."
https://www.poreklo.rs/2014/07/04/poreklo-prezimena-selo-kozjak-loznica/

Савићи упадају у генетички род J-Y14439, који је присутан на простору Дробњака и Источне Херцеговине. Више на:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5971.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=472.1120

Генетички су Савићима блиски практично сви из тог рода. Иначе је код њих карактеристично да имају мала одступања у маркерима. На FTDNA постоји једно потпуно поклапање на 12 маркера са неким Козићима (вероватно Зворник) и Јокама (могуће Крајишници). Од странаца најближи је један Италијан из Напуља (2 разлике на 37 маркера).

Još jednom se zahvaljujem na objavi rezultata  :) našao sam još par zanimljivosti, iako nisam siguran koliko je MyTrueAncestry pouzdan izvor. No prema njihovim analizama sam pronašao poklapanja u "deep dive" rezultatima vezanim za J2a haplogrupu. Ono što mi je još interesantnije  je da najveće poklapanje kod njih imam sa Sungircem:

https://imgur.com/a/y72XT33
« Последња измена: Мај 24, 2021, 01:54:40 поподне NeboSav »

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8109 послато: Мај 24, 2021, 02:53:01 поподне »
Još jednom se zahvaljujem na objavi rezultata  :) našao sam još par zanimljivosti, iako nisam siguran koliko je MyTrueAncestry pouzdan izvor. No prema njihovim analizama sam pronašao poklapanja u "deep dive" rezultatima vezanim za J2a haplogrupu. Ono što mi je još interesantnije  je da najveće poklapanje kod njih imam sa Sungircem:

https://imgur.com/a/y72XT33

MyTrueAncestry није баш познат по релевантности и поузданости својих тумачења, али са оним резултатом где имате поклапање од 84 центиморгана и најдужи сегмент од 17 центиморгана са човеком који је живео у 12. веку превазишли су себе ;)

Ван мреже NeboSav

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
  • Antropolog
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8110 послато: Мај 24, 2021, 03:02:04 поподне »
MyTrueAncestry није баш познат по релевантности и поузданости својих тумачења, али са оним резултатом где имате поклапање од 84 центиморгана и најдужи сегмент од 17 центиморгана са човеком који је живео у 12. веку превазишли су себе ;)

Pretpostavio sam :) hvala puno.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8111 послато: Мај 24, 2021, 03:04:31 поподне »
Još jednom se zahvaljujem na objavi rezultata  :) našao sam još par zanimljivosti, iako nisam siguran koliko je MyTrueAncestry pouzdan izvor. No prema njihovim analizama sam pronašao poklapanja u "deep dive" rezultatima vezanim za J2a haplogrupu. Ono što mi je još interesantnije  je da najveće poklapanje kod njih imam sa Sungircem:

https://imgur.com/a/y72XT33

Као што рече Драган, не бих се уздао у ове процене на основу основног SNP-a и старих узорака. Држаћемо се опипљивих ствари, за сада.

Новост је, или није можда новост, али сам ја тек сада видео, Бугарин Бешовски, из плевенске области (Бреница), који припада J-Y14439. Радио је BIGY, а недавно се појавио и на Yfull (https://www.yfull.com/tree/J-Y14434/). Смештен је, могуће привремено пошто је резултат тек пристигао, у J-Y14434>Y14439>Y14339* заједно са једним тестираним из Кувајта. Већина тестираних са FTDNA, у оквиру овог кластера, води порекло са простора Западног Медитерана.

Иако постоји одређена разлика у маркерима у односу на српску групу, рекао бих да је Бугарин даљи рођак и да ће бити слично позиционирани и наши J-Y14439. Ово би уједно могло да објасни присуство ове подгране у југоисточној Србији и Северној Македонији. Иначе J-Y14439 је само једна у низу српских подграна које се срећу у динарским крајевима и на истоку Балкана (Бугарска).
« Последња измена: Мај 24, 2021, 03:15:40 поподне Небојша »

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8112 послато: Мај 24, 2021, 03:22:37 поподне »
Pretpostavio sam :) hvala puno.
Napomena:
"Nebo_Sav" i "NeboSav" су две различите особе на форуму!  Нисам ни слутио да ово може  бити  тако често комбинација слова..)

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8113 послато: Мај 24, 2021, 03:26:00 поподне »
Као што рече Драган, не бих се уздао у ове процене на основу основног SNP-a и старих узорака. Држаћемо се опипљивих ствари, за сада.

Ма нису приблем стари узорци када би се гледао Y хромозом, то је сасвим ОК, али они су му тражили најбоље аутозомално поклапање са археогенетским узорцима...

НебоСаве, јесам ли у праву? Јесте ли им слали autoзомалне резултате са FTDNA (FamilyFinder) или BAM фајл (чије генерисање се доплаћује 100 долара)?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8114 послато: Мај 24, 2021, 07:10:38 поподне »
Чворо, Лучиндан, Миошићи, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y56203>Y134578 роду Тарских Никшића. Поседује карактеристичну вредност 437=14, коју дели са Карличићем (Лучиндан) и Шућуром (Ћириловдан). Са обојицом има по три разлике на упоредива 23 маркера. Ако занемаримо 437=14, најближи му је Утвић из Калудре у И. Колашину. Са њим има једну разлику на упоредива 23 маркера и то управо на маркеру 437. Са њим дели и две карактеристичне вредности у роду 458=18 и 570=19. Па је моје мишљење да су са њима најближи у оквиру овог генетичког рода.

Чворо потиче од Чворовића из Заграда. По предању су се у Миошиће доселила три брата крајем 18. века: Неђељко, Јован и Ристо. По једној верзији доселили су се из Роваца, а по другој, заступљенијом, из самог Заграда. Сами Чворовићи из Заграда имају предање да потичу од Марка Чвора.

Како резултат упућује на Потарје, код Пековића у књизи "Никшићка жупа" , спомиње се предање које каже да се Марко Чворо због некакве свађе иселио из Заграда у Потарје, где је засновао породицу, а онда се након десет година вратио у Заград. Уколико и Чворовићи из Заграда буду некада потврђени као Y56203>Y134578, онда спомињање Таре има смисла, али као место одакле је предак Чворовића доселио у Заград.

Пошто се ради о генетичком роду којем и сам припадам, предлажем наравно даља истраживања и напреднија тестирања.

Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8115 послато: Мај 24, 2021, 07:40:45 поподне »
Вујовић, Аранђеловдан, Комарно, Бар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, роду И у табели пројекта. Од Јаблана из Добрског Села код Цетиња разликује се на 4 од 23 маркера, а од још два нејавна резултата из околине Цетиња на 3 и 5 од 23. Карактеристична вредност коју деле сви припадници овог рода је DYS385=11-13.

https://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/?fbclid=IwAR1lbljccbtsiUVz143goVo5XyW3DlHKi0iAXeXmRwftjsgWSZmDDzYrJuc
Zanimljivo jesu li pripadnici grane Yp417>Yp6047?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8116 послато: Мај 25, 2021, 05:26:40 поподне »
Кајевић, муслиман, Ивезићи, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

За Кајевиће у литератури стоји да су досељени 1930. године из Вранеша.
https://www.poreklo.rs/2017/09/16/poreklo-prezimena-selo-ivezici-prijepolje/

У ДНК пројекту им је генетички најближа једна српска породица из околине Нове Вароши (слава Стевањдан). Ово је онај хаплотип који више упућује на J-Y22063, па је Кајевић сврстан у род А. Поменуо сам сличне хаплотипове код објаве неких J-Y22059 резултата из околине Чачка:

151. Ћирић, Стевањдан, Горња Горевница, Чачак, J2b-M205>Y22059

Ћирић је навео да је најстарији познати предак, Ћиро Манојловић Морачанин, погинуо у бици на Љубићу. Овај надимак могуће открива и даље порекло породице. Генетички је Ћирићу најближа једна породица из околине Нове Вароши (слава такође Стевањдан), са којом има потпуно поклапање и дели специфичне вредности 570=17 и 481=24. Оно што је за ову причу интересантно, генетички не стоје далеко ни две породице из околине Чачка, Бошковићи и Стевановићи, који такође славе Стевањдан и поседују исте вредности на 570 и 481. Проблем је што на основу оних "одређујућих" маркера, Ћирић упада у род А, док су Стевановић и Бошковић у роду Б (кричка подграна). Говорило смо већ о нестабилности појединих маркера код J-Y22059 (пре свега 385b и 458). С обзиром на досадашњу поделу, нека Ћирић остане у оквиру рода А, али су овакви резултати више него корисни за преиспитивање неких закључака на основу појединих маркера.

У Западној Србији и Шумадији, постоје одређена жаришта хаплогрупе J2b-Y22059. Ово је донекле и очекивано с обзиром на досељеничку струју из Старе Херцеговине. Углавном је реч о подграни из Затарја (J-Y155375), али је осетно заступљена и J-Y22063.

Конкретно из општине Чачак тестирано је 80 Срба од тога на хаплогрупу J2b-M205>Y22059 одлази чак 10%.

Ово је још један показатељ да је вероватно било J-Y22063 хаплотипова у Затарју и окружењу, мада смо такву потврду на неки начин добили и SNP тестирањем Дедејића (J-Y22063+). Треба напоменути да не постоји веза по мушкој линији са Кајевићима из Велике Жупе крај Пријепоља и Кајевићима из Бијелог Поља, који припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8117 послато: Мај 25, 2021, 06:19:00 поподне »
Кајевић, муслиман, Ивезићи, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

За Кајевиће у литератури стоји да су досељени 1930. године из Вранеша.
https://www.poreklo.rs/2017/09/16/poreklo-prezimena-selo-ivezici-prijepolje/

У ДНК пројекту им је генетички најближа једна српска породица из околине Нове Вароши (слава Стевањдан). Ово је онај хаплотип који више упућује на J-Y22063, па је Кајевић сврстан у род А. Поменуо сам сличне хаплотипове код објаве неких J-Y22059 резултата из околине Чачка:

Ово је још један показатељ да је вероватно било J-Y22063 хаплотипова у Затарју и окружењу, мада смо такву потврду на неки начин добили и SNP тестирањем Дедејића (J-Y22063+). Треба напоменути да не постоји веза по мушкој линији са Кајевићима из Велике Жупе крај Пријепоља и Кајевићима из Бијелог Поља, који припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.

Сад видех да у Ивезићима има српских породица које су поуздано J-Y22059. Голубовићи и Ћировићи вероватно отпадају пошто припадају J-Y155375, док су Зајаци (Зејаци?) веома интересантни, будући да су огранак Дедејића и имају јако сличан хаплотип Кајевићевом. Дакле препорука за овакве хаплотипове је свакако прво тест на J-Y22063, па затим J-Y155375.
« Последња измена: Мај 25, 2021, 07:04:58 поподне Небојша »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8118 послато: Мај 26, 2021, 10:57:40 пре подне »
Поповић, Јовањдан, Липа, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, могуће подграни MF2888>A873. Највероватније је повезан са осталим припадницима рода А хаплогрупе I2-PH908>MF2888 на нашем пројекту, „Бездановићима" из Комана и Црнојевићима из Грађана.

О Поповићима из Липе у Цуцама у чланку нашег форумаша Небојше Бабића стоји:

„Липљани“ и „Проседољци“ су од претка који се доселио у 16. столећу из Чарађа у тада цуцки Доњи Крај. Двојица синова попа Јакова, Раслав и Петар, били су у оној групи Орловића које су Озринићи и Цуце протерали из Доњег Краја. Поп Раслав(ац) се тада настанио на Липе, по чему се његово потомство зове „Липљани“, а Петар у Просени До, по чему се његово потомство назива „Проседољци“. „Липљани“ се презивају Поповићи, а на уже се деле на Жутковиће, Мирковиће и Вујовиће. Проседољци се деле на Марковиће и Томашевиће. Иванишевић за Поповиће „Липљане“ наводи да су у Цуце дошли из Старе Србије.

https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Од овог братства је Крсто Зрнов Поповић.


Овај резултат ми је промако. Погледах му податке и каже се да је извор ФТДНА. Јели то значи да је тамо радио тестирање пошто га нема на пројектима у оквиру ФТДНА? И зна ли неко како доћи до овог човјека?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8119 послато: Мај 26, 2021, 04:32:05 поподне »
Катић, Никољдан, Солин, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип веома близак модалу. Самим тим има доста потпуних поклапања на упоредива 23 маркера. Са чак четворицом Никшића који припадају или вероватно припадају братству Булатовића, има потпуно поклапање.  Од оних који славе Никољдан најближи су му један из околине Рашке и један из околине Стоца у Херцеговини. Са овим последњим је можда веза најближа, јер је на путу миграција ка Далмацији.

Предање Катића каже да су из западне Србије у најпре доселили у Далматинску Загору, а затим 1684. године у Солин.
« Последња измена: Мај 26, 2021, 05:13:36 поподне Милош »