Још један битан закључак рада везан је и за коегзистенцију двије групе становништва током период Рима на тлу источне Србије. Једну домицилну (горе поменути Balkans Iron Age cluster) и другу досељену, римску, космполитску популацију. Ова друга група са јасним генетичким источномедитеранским и блискоисточним везама, није оставила значајнијег наслеђа данашњем становништву Србије. То је по свему судећи било градско, римско становништво Виминацијума и других градова. Они су се највише и нашли на удару Хуна, Германа и касније Авара и Словена. Неки су страдали, а неки се раселили. Домаће балканско становништво (као махом рурално) лакше је поднијело те ударе.
Аутосомално је то становништво било најближе данашњим Кипранима, Крићанима, острвским Грцима.
Судећи по раду, код њих су нађене сљедеће хаплогрупе: J1-BY94, T-L131, E-M123>L791, J2a-L70, G2a-L91>Y140827, I2-L596>Y16419, E-V13