Има ту само један проблем, већ у 14. вијеку су Бањани записани као власи и сточари. Значи нису могли у тако кратком периоду промијенити ни статус ни занимање.
Осим тога, Монголи средином 13. вијека, нису на Карпатима покренули само Сасе и рударе, већ и неке друге популације. За Бањане је кључан управо овај влашки статус, тј. кад је та правна сталешка форма настала, да ли је у 13. вијеку постојала и на Карпатима.
Напомене ради, први власи забиљежени на српским просторима су у селу Трпеза, Витина у Косовском Поморављу и то у хиландарској повељи Стефана Немање 1198. године. неки аутори сматрају да су они ту чували границу према Грцима тј. да су између осталог имали и војну функцију.
Рударење је подразумијевало организацију више занимања: финансијери, кутари, рупници топионичари, угљари, поносници .....Већ се зна да је до уопштавања и широке примјене појма Саси дошло зато што су њемачки Саксони били најбројнији у Румуњским канцеларијама. Када се тиче етничког поријекла тих елитних рудара, зна се да их је најмање било из Саске а пуно више из других крајева Њемачке, па и из Француске, а било је и Јевреја. Но те искусне рударе су пратили људи разних занимања, па тиме и разних етноса. Потпуно је напуштено мишљење да су то били искључиво Њемци и ако су у говору имали пуно њемачких ријечи, поготову оних који су се оносили на технику и право. Врло озбиљни историчари су давно уочили да је већина њих дошло из старијих саских рудничких насеља у Спишу и Ердељу. Према топонимима у области некадашњег Брскова се може и наслутит којим језицима су говорили. Чини се да их је било највише оних који су говорили језиком сличним данашњем чешком, словачком и словеначком језику. Затим иде мање бројна група која је говорила мађарским језиком и чини се да су то већином били људи које данас зову Секељи. По топонимима би се могло претпоставити да је бројна била и група која је говорила влашким језиком и да су насељавали брда погодна за бављење угљарством али неки други подаци говоре да су могли бити и богати подузетници и трговци. Само мали број топонима говори гдје су живјели етнички Њемци и постоји на интернету списак насеља које су баш они основали. Овдје треба додати да је у јужној Пољској и постојала традиција вађења и топљења жељеза, а поготову соли, и прије доласка Саса. Дакле, Саси је оквирни назив за рударе, некада су их називали по етничким групама па смо имали: Аламане, Шљезе, Лехе, Русине, Влахе....
Васил Кънчов, у једном од својих дјела, пише како су бивши рудари, Мрваши и Лехи, у солунској области мијењајући занимање а тиме и статус. Ови "берачи" жељеза су, када је рударство замирало, прво постајали угљари а касније кириџије и поносници. Забиљежи је промјену етноса кроз промјену занимања, ови људи су преласком на сточарсво су неминовно прелазили у Влахе а да, најчешће, нијесу мијењали језик којим говоре.