Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Црна Гуја]

Димитријевић, Јовањдан, Орахово, Рашка

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се дубља подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Ближа поклапања има само са двојицом тестираних из базе Српског ДНК пројекта, од Павловића из Крушевица код Херцег Новог (слава Ђурђевдан) разликује се на 3 од 23 маркера, а од Мрдића из Требиња (слава Митровдан) на 4 од 23. Њих тројица деле неколико карактеристичних вредности (DYS438=12, DYS533=13 и DYS389=14-31), па нема сумње да припадају истој грани. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Ораховца у Метохији, међутим у литератури се за Димитријевиће каже да су старији досељеници непознатог порекла:

"Скробовићи, Димитријевићи, 3 куће, Св. Јован, су старији досељеници непознате матице."

https://www.poreklo.rs/2018/02/24/poreklo-prezimena-selo-orahovo-raska/

Препорука за даље тестирање је првенствено потврда припадности грани Z280, а у случају потврде и тестирање Z280 панела како би се утврдила најдубља могућа подграна:

SNP Z91=Z280

Z280 панел

[Atlantische]

Станојевић, Аранђеловдан, Неготин

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Од хаплотипова са 37 маркера у табели пројекта му је најближи Илић из Церове код Крупња који слави Ђурђевдан, разликују се на DYS449, DYS464 (где Станојевић има петоструку уместо четвороструке модалне вредности) и CDYa. Изузев две последње наведене вредности остатак Станојевићевог хаплотипа је модалан. На мањем броју маркера као и сви Y128028 хаплотипови има велики број поклапања широм српског етничког простора, па се конкретнији закључци у овом тренутку не могу извлачити.

Деда тестираног био је Никола Станојевић који је рођен 1890. у Неготину, док место рођења прадеде није познато. У нашој дигиталној библиотеци сам на више места наилазио на помињање разних Никола Станојевића у Неготину током 18. и 19. века, конкретно у књизи Шематизам округа крајинског 1839-1924, Историјски архив Неготин, Неготин, 2005. Како су у питању често патронимско презиме и слава, као и градско место рођења, тешко је повезати деду тестираног са неким од њих без јаснијих информација из матичних књига. По причи оца тестираног, Станојевићи су пореклом из Црне Горе.

Станојевићу би саветовао или да тестира нижи снп Y60799 који је у овом тренутку карактеристичан за српску динарску струју, или да сачека BigY-700 и YFull анализу резултата Бојанића из Доњег Полимља како би се искристалисала ситуација испод Y128028.  Наравно, у идеалном случају BigY-700 Станојевића би био најбоље решење.

[Лепеничанин]

Петровић, Јовањдан, Земун, R1b-L23>L584>FGC14590

Тестирани Петровић поседује повишену вредност 25 (уместо 24) на дис390 и смањену 13 (уместо 14) на дис19, као и још неке посебне вредности на СТР маркерима, што све заједно чини да нема никог блиског међу до сада тестираним Србима.

Невген даје највећу вероватноћу да тестирани припада грани FGC14590, коју поседују углавном Јермени, али би једино СНП тест дао одговор којој грани Петровић заиста припада.

Он сам упознат је само са тим да има претке који су живели у самом Земуну, те нема претпоставке које им је старије место порекла.

[Лепеничанин]

Он сам упознат је само са тим да има претке који су живели у самом Земуну

Од помоћи би било уколико господин Петровић може да наведе и породични надимак - шпицнаме.

[Zor]

Петровић, Јовањдан, Земун, R1b-L23>L584>FGC14590

Тестирани Петровић поседује повишену вредност 25 (уместо 24) на дис390 и смањену 13 (уместо 14) на дис19, као и још неке посебне вредности на СТР маркерима, што све заједно чини да нема никог блиског међу до сада тестираним Србима.

Невген даје највећу вероватноћу да тестирани припада грани FGC14590, коју поседују углавном Јермени, али би једино СНП тест дао одговор којој грани Петровић заиста припада.

Он сам упознат је само са тим да има претке који су живели у самом Земуну, те нема претпоставке које им је старије место порекла.

 Изгледа да припада грани R-L584>FGC14590>Y19434>A12332. YF08509 је Арумун из Мокскопоља, Албанија и тај кластер карактерише dys390=25 + dys19=13. dys19=13 је иначе карактеристика A12332. Тај кластер такођер има и 392=12, а и 389=14-31 најчешће. Јавља се и у Румунији, Румун Aghinitei са FTDNA, и још неколико из анонимних база Румуније и Молдавије, као и пар из Грчке, и један анонимни Гег. Друга грана A12332 са 390=25 је R-Y159888, али они имају и 392=14 итд.

 Ово је једна од ријетких грана која се јавља и код Арумуна и код Румуна. Сви осим једног из Румуније имају 390=25, он има стару 24, па сам мислио да би можда ту могла имати матицу међутим ово презиме Румуна више вуче на грчко/арумунско подручје. Генерално сви имају сличне хаплотипове и вјероватни нижи TMRCA.

[Atom Ant]

Петровић, Јовањдан, Земун, R1b-L23>L584>FGC14590

Поздрав, ја сам тестирани Петровић.
Захваљујем на Вашим коментарима!

Као што је наведено у коментару, требало би да припадам грани А12332.
Из преписке са тестираним Арманом из Москопоља, сазнао сам да су они у тај град дошли средином 18. Века, у време када је тај град доживљавао процват. Иначе, до тада су са сигурношћу живели, у данашњој Грчкој, у области Загори близу града Јањина.
Имамо само две разлике на 37 маркера, ту је такође и већ поменути Румун, са 4 четири разлике. Познато је да је и он досељен. Пронашао сам још два Грка, са четири разлике. Међутим, са њима нисам ступио у контакт.
Грана се везује и за понтијске Грке, али за то још увек нема довољно тестираних на већи број маркера.

Додао бих да сам урадио и тест аутосомалне днк, резултати су занимљиви, даљи род су Грци, Румуни, Македонци, Албанци и Црногорци. Код свих доминира изражен Greek-Balkan ген 60%-100% док је код мене East Europe на 85% и ту се пуно разликујемо.

Нажалост, немам више података са очеве стране, па тако ни о породичном надимку. Потрудићу се да сазнам више кроз архив у Београду па ћу радо поделити сазнања.

Хвала још једном.

[Небојша]

Петровић има и једно веома блиско поклапање са Албанцем са севера Албаније (Геге).

истраживање: Y-STR variation in Albanian populations: implications on the match probabilities and the genetic legacy of the minority claiming an Egyptian descent, 2010

[Милош]

Поповић, Илиндан, Загора, Грбаљ, Котор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити: 19=17, 391=10, 389I=14, 456=16, 481=28, 643=22. Најближи на пројекту му је један тестирани из околине Билеће, са славом Ђурђевдан. Имају две разлике (једна двострука) на 23 упоредива маркера. Такође обојици су релативно блиски и Шоботи из Дрвара, који славе Митровдан. Иако има доста разлика и то на карактеристичним маркетима, не бих до краја искључио везу Поповића са Милојком из Побрђа код Котора, јер деле неке карактеристике и географски су близу.

Поповићи имају предање да су дошли из Загарача. Ранија слава им је била Василијевдан.

[Clavdivs]

Радовић, Ђурђевдан, Рујиште, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираног Радивојевића из истог села, као и од Живковића из Војимислића се разликује на 2 од упоредива 23 маркера.

Тестирани је навео да је предак Јаков дошао из Жабара (Косовска Митровица) у Рујиште почетком 19. века, као и да имају предање о доласку из Дробњака и да им је претходно презиме Јаковљевић.

[gillle]

Радовић, Ђурђевдан, Рујиште, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираног Радивојевића из истог села, као и од Живковића из Војимислића се разликује на 2 од упоредива 23 маркера.

Тестирани је навео да је предак Јаков дошао из Жабара (Косовска Митровица) у Рујиште почетком 19. века, као и да имају предање о доласку из Дробњака и да им је претходно презиме Јаковљевић.

Фала, Нино!

Заједнички предак Радовића и Радивојевића је Јаков, старији Живков брат, тако да је сасвим очигледно да на основу тестирана 23 маркера не може поуздано да се одреди ближа сродност.

[Иван Вукићевић]

Стојановић, Аранђеловдан, Баточина, E-V22

Има потпуно поклапање на 17 маркера са једним тестираним из околине Лесковца.

Тестирани је навео да према предању потичу из Црне Траве, док се у радовима Тодора Радивојевића о Лепенице спомиње следеће:
Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:
...
Крџалићи (Ђорђевићи, Јовановићи, Крџалићи и Стојановићи), Трн (Бугарска), Аранђеловдан.

Црна Трава и Трн су суседне општине, тако да овај род вероватно потиче из неког села које се налази између две споменуте вароши.

[Лепеничанин]

Вукановић, Никољдан, Бобани, Требиње R1b>L51>P312>U152>L2>Z49>Y4355

Имајући у виду да се убрзо, током 2020. године, очекује објављивање књиге у издању друштва "Порекло",
о ДНК генеалогији Херцеговине, можда не би требало у овом тренутку написати ком тачно роду припада
тестирани господин Вукановић, али пошто је то већ наведено у стручној литератури, рећи ћу ипак
да се Вукановић од носиоца изворног презимена тог рода, Зотовића из Домашева, на упоредивих 23 маркера
разликује на само једном маркеру (на dys 391 има вредност 10 уместо 11).

Може се закључити да је генетика у овом случају потврдила предање забележено у литератури.

Има више познатих припадника овог рода, међу њима и спортиста:

http://nebojsavukanovic.info/i-zvezdin-as-aleksa-vukanovic-hercegovac-sa-bobana-kod-trebinja/

[Иван Вукићевић]

Вукановић, Никољдан, Бобани, Требиње R1b>L51>P312>U152>L2>Z49>Y4355

Имајући у виду да се убрзо, током 2020. године, очекује објављивање књиге у издању друштва "Порекло",
о ДНК генеалогији Херцеговине, можда не би требало у овом тренутку написати ком тачно роду припада
тестирани господин Вукановић, али пошто је то већ наведено у стручној литератури, рећи ћу ипак
да се Вукановић од носиоца изворног презимена тог рода, Зотовића из Домашева, на упоредивих 23 маркера
разликује на само једном маркеру (на dys 391 има вредност 10 уместо 11).

Може се закључити да је генетика у овом случају потврдила предање забележено у литератури.

Има више познатих припадника овог рода, међу њима и спортиста:

http://nebojsavukanovic.info/i-zvezdin-as-aleksa-vukanovic-hercegovac-sa-bobana-kod-trebinja/

У Бобанима постоје две породице Вукановић које су различитог порекла. Бројнији Вукановићи живе у Сливници и славе Јовањдан, а овде је у питању породица Вукановић из села Горогаше за коју је Дедијер забележио следеће:
Вукановић прије се звао Зотовић, а доселио се из Љубомира. Слави Св. Николу.

Дедијер је дакле пописао само једну кућу ових Вукановића, а према попису из 1991. године их више није било у Горогашама.
Вукановићи су живели у засеоку Добромири. Место порекла је исправљено у табели.

[Селаковић]

Обрадовић, Никољдан, Доња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Обрадовић припада роду Гувељића, који према Радомиру Илићу потичу из Сјенице.

На тефтеру чибука из 1823. можемо видети уписаног Павла Кувелу, који је наредне две године уписиван као Павле Савић.

Тестирани по свој прилици има делецију на DYS448 сегменту Y-хромозома, тако да нажалост не знамо да ли је Динарик Север или Југ. Самим тим, теже је и претпоставити ко би му могао бити близак. Формално, најближи су му Бошков (I2>PH908, Томиндан) из Баваништа код Ковина (разлика на споменутом DYS448 и DYS385b, подударност 21/23) и Вучковић (I2>PH908, Петровдан) из Заблаћа код Чачка (разлика на DYS448, DYS385b и DYS570, подударност 20/23). Тестирани Вучковић навео је да им је породична слава, по предању, раније била Никољдан.

Тестираном препоручујем да евентуално тестира СНП PH908, или још боље, уколико је у могућности, да уради М423 панел код Yseq-а.

[Иван Вукићевић]

Вуковић, католик, Суботица, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Нема блиских поклапања на пројекту и доста је удаљен од свих осталих припадника ове гране који су груписани у општи род А. Од Гуге из Вршца и Седлана из Кијана код Грачца, који припадају овој грани се разликује на 5 од 23 маркера, а они су му уједно и најмање удаљени на пројекту. Вуковић са Гугом дели и специфичну вредност DYS576=20.

Није генетски близак претходно тестираном Вуковићу из Суботице који је такође Буњевац и припада грани E-V13.

Тестирани је навео су стара суботичка породица, као и да су забележени још 1687. године. Да ли се тај податак односи баш на ове Вуковиће није нешто што можемо лако проверити.

[Селаковић]

Кастратовић, Ћириловдан, Рајац, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.

За Кастратовиће је Радован Маринковић написао:

Кастратовићи (5 кућа, славе Ћириловдан) су дошли 1809. године из Шекулара (на шта упућује и карактеристично презиме). Домаћинства су засновали и у Чачку, Атеници, Буковици код Краљева, Каони (Драгачево), Жаочанима и Трнави. Било их је, као домазета, и у драгачевском селу Горачићима, али су тамо изумрли по мушкој линији.

Резултат је, међутим, показао да је, као и много пута до сада, слава „старија“ од презимена. Биће да су Кастратовићи дошли 1809. из сјеничког краја, позната је та сеоба повезана са Карађорђевим походом ка југо-западу. Док је повезивање са Шекуларом вероватно конструисано на основу карактеристичног презимена.

Петар Кастрага помиње се на тефтеру чибука из 1824. Исељеници Кастратовића могли би бити Милошевићи из Водња код Смедерева, док је непосредно порекло тестираног из Жаочана.

Срећан Бадњи дан, Луко!   

[Uzi]

Малешевић, Јовањдан, Ваган, Гламоч, БиХ, хаплогрупа N1a-P189.2

Малешевић се доста добро уклапа у општи род P189.2, једине значајније разлике има на маркерима DYS385b (17 уместо 16) и DYS549 (14 уместо 12). У књизи Боривоја Милојевића, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље, Малешевићи се помињу у Гламочу и неколико околних села, а матица им је била у Вагану, где је било 10 кућа Малешевића. За ове Малешевиће из Вагана се каже да су се доселили из Бјелајског Поља у Прибељу, и одатле у Ваган-Подкрај почетком 19. века.

На ФТДНА поклапањима за N2 припаднике се појаво Зубовић. Зубовићи имају предање да су од Малешевића из Гламоча. То предање је вероватно тачно пошто ново тестирани Зубовић такође има DYS385b (17 уместо 16).

[boka78]

На ФТДНА поклапањима за N2 припаднике се појаво Зубовић. Зубовићи имају предање да су од Малешевића из Гламоча. То предање је вероватно тачно пошто ново тестирани Зубовић такође има DYS385b (17 уместо 16).

Узи да ли се овде у ствари ради о Зубић-има ?

[Uzi]

Узи да ли се овде у ствари ради о Зубић-има ?

Да, извињавам се, Зубићи су у питању.

[Uzi]

Неочекиван резултат. Посебно јер су поред Гаговића и Ђачићи N2, а и они би требали бити род са Николићима, од којих је Бајо Пивљанин. Било би добро да се тестирају и сами Николићи.

Бајовић, Никољдан, Безује, Пива

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. У потпуности се уклапа у род А, а најближа поклапања има са Медићем из Бастаса код Дрвара (1/23), и Медићем из Мартин Брода (1/18). Ово би могло значити да имамо извориште још једног крајишког рода у Црној Гори, мада је наравно могуће и да је миграција ишла у обрнутом смеру. За Бајовиће једно од предања каже да потичу од Гаговића, што је овај резултат дефинитивно оповргао јер Гаговићи припадају хаплогрупи N2-Y6503>FGC28435. По другом (вероватнијем) предању су потомци Баја Пивљанина.

Обзиром на наводе Обрена Благојевића да "У Пиви постоји више верзија предања о поријеклу ове породице. По једној је она од браће Баја Пивљанина, по другој од неког сељака Чепура, који је послије одметања Баја и његове браће остао на њиховом имању, док су по трећој верзији Бајовићи, који су се до 1887. године заиста и звали Чепурима, грана истог стабла од кога су и Врачари и Таушани, дакле блиски Гаговићима ..", поред једног тестираног Николића из Пиве можда би било занимљиво имати резултате Марковића (старо презиме Николић-Пивљанин) и Срејовића (старо презиме Гломазић) из Шумадијског села Љуљаци општине Кнић смјештено на јужним обронцима планине Рудник ?

Љуљаци - прилог Марка Марковића из Љуљака сајту Котража који се бави пореклом породица из Шумадије.

Фељтон: Ко су Шумадинци (51) - фељтон Портала Порекло са живом дискусијом и мноштвом коментара потомака Баје Пивљанина из Љуљака.

Порекло презимена, село Љуљаци (Кнић) - прилог сарадника Портала Порекло Милодана, према књизи Михаила Драгића „Гружа“.


На првој слици су Александар Ж. Марковић и његов млађи брат Сава из гружанског села Љуљаци. Артиљеријски наредник Александар Марковић је био учесник Балканских ратова, Великог рата, похода преко Албаније, Солунског фронта. Пјешадијски поднаредник Сава Марковић је погинуо 1915. године на подручју Јелашнице у 19. години живота у окршају са Бугарима. (http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/74581/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata)

Академик Драгослав Срејовић, један од наших најчувенијих археолога, је од ових љуљачких Срејовића (старо презиме Гломазић), а имамо тестираног Гломазића N2.
(http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/kroz-lica-muzeja/dragoslav-srejovic-1931-1996/)

E-V13
Срејовић, Јовањдан, Љуљаци, Кнић (даље Марковићи, старином из Пиве)

Изгледа да Срејовићи ипак нису од Гломазића. 

Још увек се чека да се тестира неко од Николића из Рудиница. Верујем да би могли испасти N2, што би значило да Бајовићи (Чепури) или нису од Баје Пивљанина или да Бајо Пивљанин није од Николића из Пиве.