Ову тему смо до сада много пута претресали. Оно што је мене навело на закључак, да су бројне речи германског порекла у словнском језику, пореклом из неке популације која је у словенској етногенези учествовала, је то, да су те речи заиста основне, тј. односе се на неке основне сфере живота, као што су осећања, трговина, пољопривреда (плуг) итд. Народ преузима и широко користи туђе речи за појмове које у свом језику нема. Једино ако владавина неког народа са туђим језиком потраје јако дуго, онда се догађа да туђе речи почну потискивати домаће.
Сад да се вратим на хаплогрупе и гране. У том времену зачетка словенског етноса, те популације су биле малобројније него данас. А и бројност ту не значи много. Имамо пример малобројних Мађара који су многобројним словенима Паноније потпуно успели да наметну језик. Ти процеси су сложени.Сасвим се лако могло десити да су припадници CTS10228 постали нека врста елите (сточари, војно организовани) који су на неком простору потчинили неку R1a популацију. То за сада не знамо а питање је хоћемо ли сазнати. Те германске речи су у словенском језику заиста фундаменталне и некако ми је нелогично да су у питању посуђене речи
Друже, Полићу, немам ништо против тога, да те што-што наводи на конклузије. Што год подстиче критично размишљање благо је дјело.
Потомачки језици прасловенскога иако користе исте речи разликују се по стилу реченичнога склопа или стилу изговора.
Твоје реченичне конструкције се ослањају на оне из немачкога, а у немачком исте вуку стил из латинскога.
Ти данас кажеш - Не признајем слављење светаца - не слутећи, да се у тој речи крије иностранност. Стари Словени ту реч не би разумели. Они би разумели само - исповедам слављење светаца.
Посредњевечни учени људи чувши, како учен Немац
каже anerkennen (an - при, (er)kennen-znati) склопи себи признати. Уосталом исто како је учен Немац склопио своје по узору на латинско agnoscere (ad-при, gnoscere - знати).
У словенском је духу казати "какова жена", но русски учени људи у време германофилије чувши како Немци говоре was für Frau начинише себи такав стил "что за женщина". Оваквих примера тзв. калкирања је веома много. Оно је некада заслужно за то, да гледаш у други словенски језик и видиш, да су речи словенске и познатога корена, ал не разумеш што желе рећи.
Најсилнији мотив људи, да поприме туђе изразе и туђи стил говора, није мешање народа, но тежња човека опонашати оно што сматра племенитим, успјешним, богатим. Нико никада Словинима није силом наметао туђе ријечи и стил, но су сами тако приимали у нади, да ће тим звучати племенитије.
Сјетимо се "
тате, маме, сега ви је оскудација. - Браво сине, виде га како е паметан."
Властела у Лондону није хтела јести swine meat него porc, јер swine једу сељаци, а porc једу господа.
Културна госпа данас нема пизду но вагину, а културан сељак данас не пиша, но уринира, иако је пизда са становишта науке предивна и прастара реч с IE кореном. Но због употребе исте ћу веројатно бити опоменут редарима, да сам вулгаран (да сам шта? - вулгаран. Користиш домаће речи на које смо накачили неке емоционе набоје негатива или позитива, иако они не постоје у реалности.)
Други утицајан сценарио је културна размена, трговина, нове идеје. Рало ти је рало, из дрва, саломљиво, а плуг ти је из железа. У тој новој речи садржано је оно " made in Germany".
Бран је бран, пар дашчица, ал штит је железни, непробојни, made in Germany.
Бодеж је за бодење, е ал франачки мач је халал му вера, хеб'о сабур.
Кад Милашин полобза мило је, ал кад Свенвалд намигне е то ти је ласка.
Нема ти то везе с наметањем, ни с влашћу. Однос Словена и Гота био је такав, да се готска елита усели у градић и сва околна сеоца плате порез. Осим тога и Готи су људи, па тргују, па се жене словенкама, па сами уче словенски језик и детца им тако говоре. Па он учи словенскога сина ( с очевом хаплогрупом) како се кује оно што Словени немају - мач, па му приповеда како живи један, оно што словени немају витинг, витез. Одјек тога су данашњи I1 међу Словенима. А је ли то био Гот или Вандал или Лангобард или тко ини, важно је онолико колико данас је ли ти отац Крајишник, Херцеговац или Црногорац - у суштини иста ствар,само је у моди имат клан.
Речи говоре много о прошлости и односима (социолингвистика), само треба имат свести, маште и чистоту од предрассуда, при чем ово задње је најтеже.