Ја не знам да ли Власи имају генетске везе са Келтима, али знам да су речи ''Влах'' и реч ''Велс'' у основици истог значења и да су настале од речи ''valah/valach'' коју су германи користили за све романске народе.
Раније сам се доста бавио етимологијом назива Влах, па сам скрпио следеће (прихватам замерке ако сам нешто погрешно схватио):
Влах у ствари не значи ништа друго него – Келт. Односно, ради се о два назива за исту античку популацију, а и етимологија назива је иста.
Најстарији назив за Протокелте (La Tene), који су сами себе звали Кимри (Кимeрци), био је Галати, тако називани од староседелаца Балкана и Мале Азије (од једног таласа келтских освајача из 3. века пре Христа, који су се трајно населили у делу Мале Азије, читава област названа је Галатија). Од овог имена, Хелени су направили назив Келтои, по чему данас многи народи у Европи ову европску групу народа зову Келти. Данас и у словенским језицима прихваћен је тај облик, од старијег британског назив Kelts, Celts, а примљен је преко Римљана.
С друге стране, међу самим Келтима у западној Европи развио се од оног Галати назив Гали (Gale, Gaul), па од њега међу Ирцима Гели (Gael, Gaelic, као и Galicia, Galegos, на Пиринејском полуострву).
Антички Германи су, опет преко Римљана и романизованих Келта, примили галску варијанту, па је у њиховој транскрипцији она испала Wale, Walhe, Walhas. Према другој верзији, назив Walhas је од старогерманске речи walha што значи странац (мени је ближа прва варијанта). Тај облик су од Германа примили словенски народи, као Валхи, Влахи.
По досељењу на Балкан, Срби су све затечене романизоване староседеце назвали просто - Власима. И нама и Балкану далеки народи попут Велшана (Welsh) и Валонаца (Waloon) у западној Европи, носе и данас исто то име у чијем корену је германска варијанта назива за Келте. А Велшани, рецимо, и дан данас своју земљу зову својим древним именом - Кимри (Cymry).