Добро си то приметио Александре, тако је, последња колона се односи на језик који се говори у селу. Наравно, ја сам овде поставио само странице са називима места, а табела заправо садржи још једну страницу података о сваком месту посебно.
Кад сам писао за ова нека места која се више не спомињу као рацка у наведеном делу, одем да погледам може ли се нешто рацко наћи у околини Ужгорода. После краћег времена нађем два рацка топонима источно од Ужгорода, ради се о селима
Kis Raska и
Nagy Raska, односно како још стоји на
Mala Rakovicze и
Velika Rakovicze, или данас како се зову
Male и
Velike Raškovice.
Хтео бих још да додам краћи наставак на коментар са четврте стране.
Можда најбоље сведочанство о бројности Срба на простору јужно од Блатног језера је Попис џемаета Влаха у Копањском санџаку, који је спровео турски дефердар Омер Челебија 1581. године, а у коме се наводе 82 села (Копањ, Сокол, Пула, Буча, Рагоч, Игал, Сакч, Карад, Кер, Марцал...) у 5 нахиха (1. Копањ, 2. Домбо, 3. Карад, 4. Керш, 5. Марцал), у којима су пописани власи (ивласи).
(Стеван Михалџић, Наведено дело, стр. 220-223)
Овом попису треба додати и попис Шимоторњског санџака, који имаде нахије: Шимонторња 1338 кућа; Озора 148 к; Тамаши 140 к; Ендред 361 к. - Главнија места су Озора 10 к.; Дад 15 к.; Орхиба 43 к.; Сокол 59 к.; Корумсо 11 к.; Ендред варош 17 к.; Килити 35 к.; итд. Михалџић овом додаје да су ово биле само опорезоване куће, а да је свакако било и кућа ослобођених од пореза, пре свега оне које су давале војнике, али и спахилука који су поклоњени одличним Турцима, како каже прота Михалџић.
(Наведено дело, стр. 224)
Овде је интересантно поменути село Килити, које је како Михалџић каже почетак српског насеља на источној страни Блатног језера, а које ће 124 године касније (1705) постати село крај кога ће своје снаге утаборити Шандор Карољи, које ће 31. марта те године спалити и чију ће војску разбити домаћи Срби на челу са царским генералом Сигбертом Хајстером.
Хајстера је овде битно споменути због његове преписке са Миклошем Берчењијем, где обојица овај крај називају Рацком земљом, Берчењи у својим писмима овај крај назива
Rácz ország, а Хајстер га назива
Ratzenland.
Раци о којима се овде говори, заправо су потомци оних који су пописани 1581. године у Копањском и Шимонторњском санџаку.
Још нешто! Читајући о Русинима и Ужгородској унији, уочио сам податак де је презиме Грабар присутно код Русина.
Вероватно да му је основа таква да то може бити и русинско презиме, мада није искључено да су и неки наши Грабари, који су утопљени у Русине како смо већ навели да је Лацко писао.