Од срдца се захваљуйем Йовици, поставившему књигу о Будисављевићих.
Поред њене повѣстне и народоописне врѣдности, налазим йе изузетно користном за стицање увида о правом србском йезику, неунакаженом уништавачким и уназађивачким дѣловањем аустрийскога слуге Вука са турским презименом.
Поред обиља обликов каснийе Титом забрањених простих прошлих глаголских врѣмен (тзв. "аорист" и "имперфецт"), койими дѣло одише (йер йе писано правим србским, а не загорским или каснийим англосрПским йезиком), примѣтих и неколике облике данас бечким подрепашем забрањених падежев, за койе йе изрод упорношћу свойственом само неписмену човѣку тврдио да нѣсу "срПски" него "словенски".
Навешћу неколике примѣре из дѣла: "...код свойе куће у Пећанийех". Ово йе примѣр мѣстнога падежа множине (о ком, о чем), данас забрањенога за коришћење. А зашто йе забрањен, када га имайу сви сѣверни словенски йезици и Словенци приде? Па, зато што га нѣйе знала тршићка баба Йегда, по чийой неписмености и искварености се ми данас морамо равнати. Зна се и зашто. И ко йе за то био добио новаца, и од кога.
Други примѣр: "...и оте се са говеди Турком", из пѣсме.
Овдѣ имамо йедан до другога йош два забрањена падежа множине, "говеди" йе изворан словенски и србски творитељни падеж множине (са ким, са чим), док йе "Турком" датељни множине (кому, чему).
Када видимо колико йе изрод тога уништио, не само од йезика, граматике, писма него и од књижевности наше, поставља се питање како га ико добронамѣран према србскому народу за то може славити и дизати у небеса? А многи га и дан данас славе и величайу. А када их питате зашто, ћуте. Или понављайу неколике отрцане изразе напамет научене у титовской основной школи.
Страшно на шта спадосмо. Када ми славимо оваквога скота, зашто онда Италияни не славе Вандале, или Нерона, запалившега Рим? Одговор йе ясан свакому ко има бар мало мозга у глави.
