Vezir Ibrahim paša serdar nad Bosanskom vojskom piše vojvodi Marku Serdanoviću, kako je čuo, da se Primorje caru odmentulo i predalo Latinom; navodi posljedice ovakvog pos tupka, i naredjuje, da mu javi, jeli to istinito.
Od nas vezir Ibrahim paše, serdara nad vojskom bosanskom. Dajemo na znanje vojvodi Marku Serdanoviću: neka znate, kako nam listi dohode od sandžaka hercegovačkoga Ahmet paše. Piše nam, da se Primorje odnevirilo i Latinom pridalo, a mi tomu ne mogosmo sa svim virovati. Kad bi tako bilo, valjalo bi, da izgubite sva svoja dobra i starine; zašto, ko ima pamet, dobro zna, da vi to ne morete živiti, ni u rat ni u mir, priko volje čestitoga Otmanovića. Ako se župa po sili i po ričih latinskih za nevolju pridala, u sili sramote nije, to vam se neće za zlo primiti, biti ćete opet pomilovani s carske strane, bolje odsele nego dosele. To je čas i kiler črstitoga cara, na sramotu niko ne može s tim voljan biti, niti je dosele carsko ništo ostalo u Latinih, niti će to ostati. Zato nam istino pišete i dajte na znanje, je li istina kako piše Ahmet paša; sebi život ni počtenje ne gubite, niti nas tamo trudite. Što se dosele zgodilo, moremo vam razumiti, da vam nije po dobroj volji bilo; i dosele se tako nahodilo i prašćalo (sa) strane čestitoga cara, i vi ćete biti opet ki ste i bili, i svim bolje pomilovani, i s carevim hlibom usamlini biti. Na vrime vašu pravu misal nam kažite, da i mi istini glas u Portu pišemo i nastojimo čestitoga cara prave sluge odpraviti i pomilovati a ko bi nevirni bio i njega čim je dostojan narediti, i ne drugo. Nadamo se, da ćete poći onom stazom, kako vam su i otci hodili i na vrime nam istini glas dali, i ne drugo.
Na hrbtu: Da se dade u ruke vojvodi Maru Serdanoviću u Kučiće, iliti di se naše.
Izvornik u S. Ljubiša. Na početku listine lijevo u polju turski pečat, a pod njim kifra pozlaćena. I zada stoji i italianska suvremena bilježka: “littera del bassà al conte Mano Sardanovich”.
