Аутор Тема: Свакодневни живот у Османском царству  (Прочитано 11053 пута)

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #40 послато: Фебруар 17, 2022, 10:46:27 поподне »
Шеријат је, поред ислама, дозвољавао и немуслиманима подаништво у муслиманској земљи, али само, мислим да је израз „народима књиге" - мисли се на хришћане и јевреје, пре свега (мислим да ово значи да нису све религије толерисане). У сваком случају, сви немуслимански поданици су поданици подређени у односу на муслимане у свим сферама живота.
Шеријат прописује да се не смеју обнављати цркве без изричите царске дозволе (о градњи нових да и не причамо), и тада се прописују димензије и да се укопају у земљу (рецимо метар) да не смеју упадати у очи муслиманима, да не буду у главној улици. Такође, немуслиманима се наређује да не могу становати у градовима у близини џамија.
Даље, немуслимани су се морали скањати муслиманима са пута, нису смели носити муслиманску одећу (сембуз посебну дозволу када су путовали у караванима и то им је било дозвољено због њихове безбедности).
« Последња измена: Фебруар 17, 2022, 10:52:06 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #41 послато: Фебруар 17, 2022, 10:53:21 поподне »


Из тог разлога се чак и подстиче да немуслимани користе свој језик.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #42 послато: Фебруар 17, 2022, 11:05:22 поподне »
Када Османлије освоје нову територију (ово важи и за побуњене па поново освојене крајеве), сви његови становници имају статус робља.
Њима султан посебном наредбом даје статус слободних поданика немуслимана  - статус зимије.

У овом инсерту, после Првог српског устанка, Милош са осталим Србима прихвата статус зимије па кажу "Бићемо цару покорни (6:55)"

<a href="https://youtube.com/v/ilLzYbFWnGY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/ilLzYbFWnGY</a>
https://youtu.be/ilLzYbFWnGY

Било је и робова муслимана, с тим што никако немуслиман није могао поседовати роба муслимана.
Посебна врста су царски робови (кога занима нек прочита).

« Последња измена: Фебруар 17, 2022, 11:58:21 поподне НиколаВук »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #43 послато: Мај 07, 2024, 03:16:59 поподне »
Vezir Ibrahim paša serdar nad Bosanskom vojskom piše vojvodi Marku Serdanoviću, kako je čuo, da se Primorje caru odmentulo i predalo Latinom; navodi posljedice ovakvog pos tupka, i naredjuje, da mu javi, jeli to istinito.

Od nas vezir Ibrahim paše, serdara nad vojskom bosanskom. Dajemo na znanje vojvodi Marku Serdanoviću: neka znate, kako nam listi dohode od sandžaka hercegovačkoga Ahmet paše. Piše nam, da se Primorje odnevirilo i Latinom pridalo, a mi tomu ne mogosmo sa svim virovati. Kad bi tako bilo, valjalo bi, da izgubite sva svoja dobra i starine; zašto, ko ima pamet, dobro zna, da vi to ne morete živiti, ni u rat ni u mir, priko volje čestitoga Otmanovića. Ako se župa po sili i po ričih latinskih za nevolju pridala, u sili sramote nije, to vam se neće za zlo primiti, biti ćete opet pomilovani s carske strane, bolje odsele nego dosele. To je čas i kiler črstitoga cara, na sramotu niko ne može s tim voljan biti, niti je dosele carsko ništo ostalo u Latinih, niti će to ostati. Zato nam istino pišete i dajte na znanje, je li istina kako piše Ahmet paša; sebi život ni počtenje ne gubite, niti nas tamo trudite. Što se dosele zgodilo, moremo vam razumiti, da vam nije po dobroj volji bilo; i dosele se tako nahodilo i prašćalo (sa) strane čestitoga cara, i vi ćete biti opet ki ste i bili, i svim bolje pomilovani, i s carevim hlibom usamlini biti. Na vrime vašu pravu misal nam kažite, da i mi istini glas u Portu pišemo i nastojimo čestitoga cara prave sluge odpraviti i pomilovati a ko bi nevirni bio i njega čim je dostojan narediti, i ne drugo. Nadamo se, da ćete poći onom stazom, kako vam su i otci hodili i na vrime nam istini glas dali, i ne drugo.

Na hrbtu: Da se dade u ruke vojvodi Maru Serdanoviću u Kučiće, iliti di se naše.

Izvornik u S. Ljubiša. Na početku listine lijevo u polju turski pečat, a pod njim kifra pozlaćena. I zada stoji i italianska suvremena bilježka: “littera del bassà al conte Mano Sardanovich”.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #44 послато: данас у 10:47:37 пре подне »
Шта се дешавало, ако се умре током боравка у иностранству?

Босански господар даје Махмуту попратно писмо којим моли Дубровчане, да даду имовину умрлога босанскога трговца Дели Хамзе брату му Махмуту и ортаку Јусуфу. Писмо гласи овако:

Од господара босанскога Феризбега у свем много почтованому и сваке части и високе фале од Бога дарованому а нашему драгоме пријатељу кнезу изабранијем властелом дубровничкијем од Бога да имате велику милост а од нас ви много љубимо поздрављење.
Паке да ви је у знање, како је био овдје један наш трговац, име му Дели Хамза, и био пош тамо у град тргом да тргује и тамо је сга умро а овамо му је остао један брат Махмут и што му је био ортак у тргу, Јусуф. И они пред нас дођоше и књижицу од нас вашој милости искаше и ми им књижицу дадосмо, да зга се такој надамо од ваше милости, покле нашу њижицу примите, што годе буде пратежи Хамзине или готове, све да се липо види и да му се преда брату му Махмуту и ортаку му Јусуфу, да им не мањка ниједна аспра, него да их лијепо намирите из наше воље ради и каконо бисмо учинили вашијем трговцем, ко би пред нас дошо. Умножи ви Бог све дане у части. Амин. Писа се мјесеца дећеврија 27 дан у Сарају 1512.

Занимљив је и језик и како се за савремену ријеч "колега" користи турско "ортак".

« Последња измена: данас у 10:54:19 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #45 послато: данас у 11:16:22 пре подне »
Један примјер како се правично рјешава међународни судски спор. Босански господар сам преговара с Дубровачким властима, али напомиње, да ако се Дубровчани замјере Босни, да су се замјерили самому Цару у Стамболу. Писмо писано 1486.


 Занимљиво је колико је језик с краја 15. вијека налик данашњему с покојом староликом рјечју, каконо је "одвјет" што се у других словјенских језика и данас користи у смислу "одговор".


Од мене Скендербаше, господара босанскога, племенитијем и мудријем и всаке хвале и части богом дарованијем нашијем почтенијем пријатељем и сусједом обраному кнезу и властелом град Дубровника много здравје и хертизање да прим племенство би паке а то ћете видети што ви пише големи господин и велик амир султан-цара Фајазитбег и посила (шаље) свога цклава Ехтимана за цијећ (цијећ=ради) Марка Кожишића да га дадете на суд преда ме и пред кадију да стане на суду Саари Јакуфом да видимо судом божијим ако му буде дужан како Јакуф говори тијехе тридесет и три тисуће и четири стотине аспри да му даде јере то и није имање Саари Јакуфа, имање је господина цара и да знате племенства ви, дошао ми је барат, а у њем пише господин цар како је слао к вам и писао пређе да дадете реченога Марка на суд Саари Јакупом или да дадете имање царево које повједа Јакуф и Марка. А ви ни Марка дајете ни имања царова. Да знате а то је послал к вам цклава Ехтимана и своју књигу царству да такој ви заповједам заповјестју и страхом господина цара или дајте реченога Марка на суд преда ме и пред кадију Врхбосанскога или дајте цклаву имање царево које повједа Јакуф и Марка јере од ти двоје, ако једну не намирите цклаву, да знајете рекао ми је господин цар и књигу писао, да тој имање наплатимо на вашијех слугах које стоје на Врхбосању. Како ви не морете наћи свога грађанина који је у вашијех руках и његов дом. Друговја да таки одвјет не пишете господину цару, пазит се, јере господин цар море узети своје имање. Дајте Марка да стане на суд с Јакуфом. Ако буде дужан хоће платити, ако ли не буде, хоће поћи здраво-весело к свому дому каконо и инијем слугам вашијем правда и одправа у русагу господина цара на все стране. То ли не усхоћете веће ви немамо ни слати ни писати него учинити што нам је заповјед големога господара. Да знате такој!
Написа божијом помоћу Скендер.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?