Српски ДНК месец 2023

[Ojler]

57. Стефановић, Никољдан, Локањ/Зворник, I2-Y3120

Тестирани је навео да потиче из места Локањ у околини Лознице. Локањ се заправо налази у Републици Српској и припада општини Зворник, а данас је подељен на села Горњи и Доњи Локањ. У Локању нисам нашао породицу са презименом Стефановић, али има Стевановића који живе у засеоцима Лазаревићи, Араповићи, Савићи у Горњем Локању и у засеоку Гудура у Доњем Локању. Може бити да се ради о истој породици са нешто измењеним  презименом.

Стефановић припада роду у којем су још Милутиновић (Бошковићи/Зворник) и још један тестирани из Бистрице код Нове Вароши, чији резултат још увек није објављен, сва тројица са славом Никољдан. Милутиновић је навео да мисле да су се доселили из јужних делова, вероватно из старе Црне Горе, док је други тестирани као место поорекла навео Орју Луку у Црној Гори, па је могуће да у тој регији треба тражити и порекло овог рода. Модални хаплотип рода карактерише маркер DYS549=12, као и ређе вредности DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=22, које поседују сва тројица тестираних. Хаплотип Стефановића карактерише и маркер DYS449=34 за који код друге двојице припадника рода вредност није одређена.

[Милош]

28. Максимовић, Аранђеловдан, Чумић, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке посебне вредности које се могу издвојити, изузев можда 481=28. Нема ни толико блиска поклапања. Најближи по хаплотипу му је Петровић из околине Ниша са којим има две разлике на упоредива 25 маркера. Али како због миграција, геогрфаски, али и различите славе, велико је питање да ли овде постоји било каква веза.

Тестирани је навео да им је надимак рода био Плезићи и да су досељени пре Кочине Крајине из околине Бијелог Поља или Сјенице. Максим Илић, по коме носе презиме им је родоначелник. Наводно су Васојевићи, што је овај резултат демантовао.

Према литератури Максимовићи (Јаковљевићи, Стевановићи, Глишићи, Јанковићи (21 к., Св. Арханђео), су досељени између 1737-1787. године из Белог Поља у Старој Србији. (Из околине Подујева, Пећи или околине Истока).

https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-%C4%8Dumi%C4%87-kragujevac/

Препоруке за WGS тест...

[Милош]

29. Крнић, Јовањдан, Кикинда

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 481=32, 549=12, 643=9. Нема ближих поклапања на пројекту. Можда не би било на одмет споменути једног тестираног из Мохача у Барањи са истом славом и карактеристичном вредношћу 643=9. Али имају превише разлика, где су неке и троструке, па би узео ову могућу везу са резервом.

Крнић није навео ништа о свом пореклу, а ни ја нисам пронашао. Ако неко има неки податак више, нека напише.

Свакако препорука за WGS тест.

[Драган Максимовић]

28. Максимовић, Аранђеловдан, Чумић, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке посебне вредности које се могу издвојити, изузев можда 481=28. Нема ни толико блиска поклапања. Најближи по хаплотипу му је Петровић из околине Ниша са којим има две разлике на упоредива 25 маркера. Али како због миграција, геогрфаски, али и различите славе, велико је питање да ли овде постоји било каква веза.

Тестирани је навео да им је надимак рода био Плезићи и да су досељени пре Кочине Крајине из околине Бијелог Поља или Сјенице. Максим Илић, по коме носе презиме им је родоначелник. Наводно су Васојевићи, што је овај резултат демантовао.

Према литератури Максимовићи (Јаковљевићи, Стевановићи, Глишићи, Јанковићи (21 к., Св. Арханђео), су досељени између 1737-1787. године из Белог Поља у Старој Србији. (Из околине Подујева, Пећи или околине Истока).

https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-%C4%8Dumi%C4%87-kragujevac/

Препоруке за WGS тест...

Само мала допуна. Према породичном предању наши преци су се доселили са територије између Бијелог Поља (данас у Црној Гори) и Сјенице (данас у Србији). Тодор Радивојевић је у свом делу „Лепеница, антропогеографска испитивања” (Насеља српских земаља, књига VII, 1911, издање СКА) на 220. страни забележио да су се наши преци доселили из Белог Поља у Старој Србији што је у сагласности са породичним предањем јер је у време испитивања Радивојевића Бијело Поље било у Старој Србији а од првог балканског рата је у Црној Гори. У околини наведених места Подујево, Пећ и Исток заиста постоје села под називом Бело Поље, али мислим да је то само нагађање приређивача текста на датом линку (Александар Аксић Шарко) и у нашем случају је јако мало вероватно.
И на крају да разјасним у вези шаљивог презимена Плезић које је новијег датума и небитно је у погледу истраживања порекла породице.

[Милош]

Само мала допуна. Према породичном предању наши преци су се доселили са територије између Бијелог Поља (данас у Црној Гори) и Сјенице (данас у Србији). Тодор Радивојевић је у свом делу „Лепеница, антропогеографска испитивања” (Насеља српских земаља, књига VII, 1911, издање СКА) на 220. страни забележио да су се наши преци доселили из Белог Поља у Старој Србији што је у сагласности са породичним предањем јер је у време испитивања Радивојевића Бијело Поље било у Старој Србији а од првог балканског рата је у Црној Гори. У околини наведених места Подујево, Пећ и Исток заиста постоје села под називом Бело Поље, али мислим да је то само нагађање приређивача текста на датом линку (Александар Аксић Шарко) и у нашем случају је јако мало вероватно.
И на крају да разјасним у вези шаљивог презимена Плезић које је новијег датума и небитно је у погледу истраживања порекла породице.

Слажем се да је извесније да се ради о Бијелом Пољу у Црној Гори.

[Лепеничанин]

Драгане, немојте тек тако одбацивати могућност да потичете из краја око Пећи.                                 

Радивојевић је као место порекла забележио Бело Поље у Старој Србији, што се односи на цели тај брдски предео у који спада и Полимље, али пре свега Горњи Ибар и Север Метохије.

У околини Крагујевца, у Чумићу и Петровцу конкретно, има много фамилија насељених од Пећи у периоду тзв Друге сеобе. Најчешће се као постојбина помиње Студеница при чему није јасно да ли је то она код Пећи, у којој је било седиште митрополије хвостанске, али је то највероватнија могућност. Помиње се још и Мојстир, за који није извесно да ли је као топоним старији код Пећи или на Ибру, у пределу Трговишта, данашњег Рожаја. Помиње се и Дрен за који је извесно да јесте код Пећи….

Све у свему, чини ми се да је околина Пећи вероватнија постојбина него Бихор или Сјеница.

[ДушанВучко]

Само мала допуна. Према породичном предању наши преци су се доселили са територије између Бијелог Поља (данас у Црној Гори) и Сјенице (данас у Србији). Тодор Радивојевић је у свом делу „Лепеница, антропогеографска испитивања” (Насеља српских земаља, књига VII, 1911, издање СКА) на 220. страни забележио да су се наши преци доселили из Белог Поља у Старој Србији што је у сагласности са породичним предањем јер је у време испитивања Радивојевића Бијело Поље било у Старој Србији а од првог балканског рата је у Црној Гори. У околини наведених места Подујево, Пећ и Исток заиста постоје села под називом Бело Поље, али мислим да је то само нагађање приређивача текста на датом линку (Александар Аксић Шарко) и у нашем случају је јако мало вероватно.
И на крају да разјасним у вези шаљивог презимена Плезић које је новијег датума и небитно је у погледу истраживања порекла породице.

Мој другар из насеља из детињства је Павле Максимовић, из Чумића пореклом (сада је чини ми се у Шведској). Када је био рат 99те, био је рањен и пошто се опоравио, сам је хитао назад на Косово, вратио се аутостопом у Приштину. Нисам знао да су и Глишићи део истог рода, они су ми комшије са плаца . Ненад је био преводилац Миловану Рајевцу док је био селектор Гане. Из истог краја Чумића су и Васиљевићи (Никшићи), од којих је био и мој један ђак у музичкој школи. Баш ми је драго што се тестирао неко из Чумића кога занима порекло (моја генетска веза са Чумићем је преко бабе по мајци, Топаловићи, Св. Марта)

[Драган Максимовић]

Све у свему, чини ми се да је околина Пећи вероватнија постојбина него Бихор или Сјеница.

Хвала на сугестији. Никако не одбацујем и ове могуће локације, баш напротив, узимам их врло озбиљно. Само ми се чини да у садашњем тренутку вероватноћа је мало више на страни Бијелог поља (Ц.Гора) и Сјенице (Србија): у породичном предању се спомиње као локација у Црној Гори а да је у питању Пећ или Исток вероватније би смо запамтили као Метохију. Затим, да је у питању Бело Поље код Пећи или Истока, вероватно не би мешали Сјеницу већ би запамтили као село код ових већих места (посебно мислим да би спомињали Пећ).

Мој другар из насеља из детињства је Павле Максимовић, из Чумића пореклом (сада је чини ми се у Шведској). Када је био рат 99те, био је рањен и пошто се опоравио, сам је хитао назад на Косово, вратио се аутостопом у Приштину. Нисам знао да су и Глишићи део истог рода, они су ми комшије са плаца . Ненад је био преводилац Миловану Рајевцу док је био селектор Гане. Из истог краја Чумића су и Васиљевићи (Никшићи), од којих је био и мој један ђак у музичкој школи. Баш ми је драго што се тестирао неко из Чумића кога занима порекло (моја генетска веза са Чумићем је преко бабе по мајци, Топаловићи, Св. Марта)

У родослову Максимовића имам једног Павла Максимовића (отац Жарко, сестра Весна: http://www.maksimovic.rs/rod/maksimovicvasilijegraf.html). Моја грана Максимовића већ дуго не живи у Чумићу али зато гомилу података добијам од Стевана Р. Максимовића који живи у Чумићу и који је жива родословна енциклопедија.

[Неродимац]

Хвала на сугестији. Никако не одбацујем и ове могуће локације, баш напротив, узимам их врло озбиљно. Само ми се чини да у садашњем тренутку вероватноћа је мало више на страни Бијелог поља (Ц.Гора) и Сјенице (Србија): у породичном предању се спомиње као локација у Црној Гори а да је у питању Пећ или Исток вероватније би смо запамтили као Метохију. Затим, да је у питању Бело Поље код Пећи или Истока, вероватно не би мешали Сјеницу већ би запамтили као село код ових већих места (посебно мислим да би спомињали Пећ).
У родослову Максимовића имам једног Павла Максимовића (отац Жарко, сестра Весна: http://www.maksimovic.rs/rod/maksimovicvasilijegraf.html). Моја грана Максимовића већ дуго не живи у Чумићу али зато гомилу података добијам од Стевана Р. Максимовића који живи у Чумићу и који је жива родословна енциклопедија.

Оно што би Вас приближило и покушало да одгонетне даље порекло је WGS тест који ће сигирно дати неке смернице. Тренутно је попуст па ако сте размишљали о томе имате добру прилику за то.

[Драган Максимовић]

Оно што би Вас приближило и покушало да одгонетне даље порекло је WGS тест који ће сигирно дати неке смернице. Тренутно је попуст па ако сте размишљали о томе имате добру прилику за то.

Признајем да ме је мало разочарало и обесхрабрило то што није нађено неко ближе поклапање са постојећим подацима у Српском ДНК пројекту. Свакако ћу ипак пробати WGS или нешто слично, али не сада већ можда у наредних годину дана како би се боље припремио и информисао. Хвала на сугестији свакако.

[Ивица Јовановић]

Без бриге, огроман број људи приликом првог теста не пронађе. Имате сигурно поклапања јер припадате хаплогрупи I2-PH908 која је најчешћа хаплогрупа међ' Србима. WGS, који је сада на попусту у Dante Labs, би вам омогућио да та поклапања пронађете (када свој резултат окачите на Yfull стабло човечанства). Имате посебну тему Савети за тестирање. Оно што је за сада сигурно је то да нисте Васојевић. Они славе Аранђеловдан али су E-V13 а не I2. WGS обавезно ако сте у могућности. До тада ево линка са "рођацима" 2000 година уназад:

https://www.yfull.com/tree/I-PH908/

[Ojler]

69. Бузић, Аранђеловдан, Велика/Плав, I2-Y3120

У монографији о Великој и Величанима за Бузиће се наводи да су пореклом из Бјелопавлића и да су дошли кад и породице које су се доселиле из Цеклина, што је било око 1670. године. Први су се доселили Благоје и Спасоје. Од Благоја је Новица, а од Спасоја Мијајло. Вукота је ближи рођак Благојев и Спасојев. Имао је Радоту и Вуксана, чији су синови: Вујо, Слобо, Вукман и Ранко. Тестирани је упознат са предањем о пореклу из Бјелопавлића, а наводи да се помињу и везе са Бачевићима из Белог Поља код Пећи, али непознато какве.

Хаплотип тестираног припада хаплогрупи I2-Y3120, а вредност DYS448=20 га опредељује у групу грана I2а Динарик север. Резултат Бузића поседује само један маркер који значајније одступа од модалног хаплотипа гране I2а Динарик север, а то је DYS449=30. Ова вредност се јавља као модална код гране I2-PH908, тако да постоји могућност да Бузић припада грани I2-PH908, а да вредност DYS448=20 која је код њега присутна представља повратну мутацију. Што се тиче других значајних вредности овог хаплотипа, као карактеристична би се могла издвојити DYS19=17 уколико се ради о грани I2-PH908, док би се у супротном за овај маркер пре могло рећи да има ређу вредност. Као нешто ређа вредност може се поменути још DYS389ii=30.
Због овако специфичне и контрадикторне ситуације са опредељујућим маркерима, а непостојања неких других значајније карактеристичних вредности, тешко је извести неки поузданији закључак о хаплотиповима који би могли бити филогенетички блиски хаплотипу Бузића. Међу слављеницима Аранђеловдана технички му је најближи један необјављени хаплотип тестираног из села Полокце код Новог Пазара, који припада грани I2-PH908, са подударањем 21/23, а са истом генетичком удаљеношћу се разликује и од Балевића (Орах/Беране) који слави Никољдан.

За даљу анализу, Бузић би морао барем проверити мутацију PH908, а свакако да је WGS тест најбоље решење.

[MileT]

 Dragi prijatelji ja sam "onaj" Trubić što je "upao" u Nikšiće.Lično mislim da je  broj familija koje pripadaju plemenu Nikšić , a čije se nešto mladje poreklo vezuje za Bosnu daleko veći nego što pomenuste da su to samo dve familije.

[MileT]

Da zaboravih još familije koje svoje poreklo vode sa teritorije današnje Hrvatske, tako da će taj broj sigurno daleko premašiti trenutno stanje koje čine familije Trubić i Erceg.Pozdrav.

[Ojler]

89. Бранковић, Аранђеловдан, Орашје/Варварин, I2-Y3120

Тестирани није навео да познаје предање о даљем пореклу породице. У раду Станоја М. Мијатовића из 1905. године о области Темнић у коју спада и Орашје породица Бранковић у том месту није наведена, тако да је могуће да се ради о новијим досељеницима. Једина породица која је том приликом забележена у Орашју са славом Аранђеловдан били су Гавриловићи.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS643=11, DYS570=20 и DYS458=18, а поседује и нешто ређу вредност DYS19=17. Најближи овом резултату су хаплотипови двојице тестираних Грачанина из Сарајевског поља који такође славе Аранђеловдан. Ови хаплотипови са резултатом Бранковића имају поклапање 21/23 и 23/25, а поседују сва три поменута карактеристична маркера, при чему немају својих додатних карактеристичних вредности на упоредивих 23/25 позиција.
Иако се на први поглед чини да све ово говори у прилог претпоставци да се ради о припадницима истог генетичког рода, ситуација није баш тако једноставна. Наиме, недавно је један Грачанин урадио WGS тест и том приликом је установљено да припада грани I2-Y188845 у којој је род крајишких Пантелијевштака. Оно што је уочљиво код његовог хаплотипа је да је измутирао у односу на модални хаплотип рода крајишких Пантелијевштака на две карактеристичне вредности на којима има подударање са резултатом Бранковића, DYS643=11 и DYS570=20. То удаљава резултат Бранковића од рода крајишких Пантелијевштака и доводи у питање да ли је упечатљива сличност између његовог резултата и хаплотипа Грачанина заиста филогенетички значајна, посебно имајући у виду различите географске регије из којих потичу (Да поменем и да Грачанини имају предање да су се у Сарајевско поље доселили из Црне горе средином 19. века).

Препоручио бих Бранковићу да уради WGS тест. У корист му иде чињеница да је Грачанин тај тест већ урадио, па би без сумње била отклоњена дилема да ли припадају истом роду. Оно што такође може покушати је "гађање" СНП мутација карактеристичних за род крајичких пантелијевштака.

[Милош]

45. Костић, Јовањдан, Голобок, Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 391=10, 456=16, 481=29, 635=22. Нема потпуна поклапања, а ако бих бирао ко му је близак, то би по хаплотипу био Пантелић из Блазнаве код Тополе, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Деле одређене карактеристике, географски су релативно близу, једино што слава одудара. Од оних који славе Јовањдан, због неких карактеристика можда није лоше спименути Тимшића из Опарића код Рековца или Милићевића из Мирашевца код Раче, али са великом резервом због великог броја разлика са обојицом.

Тестирани је навео да им је старије презиме Костадиновић.

У литератури се наводи да су:

Вељковићи, Костићи (14 к., св. Јован) заједничког порекла са Јозићима.

Јозићи (15 к., св. Јован). Старином су са Косова. Њихов предак био сердар. Скривио нешто кнезу Милошу и он га протера на Космај, а одатле чак у Мачву. Доцније се вратио у Голобок.

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-golobok-smed-palanka/

Препорука је WGS тест или можда провера на Y109645 код Yseq-a.

[Иван Вукићевић]

109. Галић, Ђурђевдан, Шуица, Томиславград, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS393=14 и снижену вредност маркера DYS439=11. Нема блиских поклапања на пројекту.

Тестирани је навео да Галићи према предању потичу из Херцеговине.

Галића према попису становништва из 1991. године није било у Шуици, која је хрватско село. У околини је православних Галића било једино у Горњем Равном код Купреса.

Мало бих ову објаву допунио неким подацима који би могли бити занимљиви.
Изгледа да су Галићи из Горњег Равног које помиње Иван новији досељеници, јер их Боривоје Милојевић не налази међу становницима тог села током својих истраживања Купрешког, Вуковског, Равног и Гламочког поља са почетка двадесетих година XX века. Но, на подручју Дувна живели су још једни Срби Галићи, додуше тридесетак километара јужније од Шуице, у селу Липа. Галићи из Липе славили су Јовањдан, а после 2. светског рата их је нестало. Видим у упитнику да је тестирани навео да је и његова породица раније славила Јовањдан, па може бити да се ради о истом братству.

Тестирани је доставио детаљне податке о пореклу своје породице, на основу којих је место порекла у табели СДНКП измењено у "Пећиград/Цазин", с обзиром да наводимо стање из 1900. године. Правац миграција Галића:
Херцеговина > Шуица/Томиславград > Пећиград/Цазин > Доња Видовска/Велика Кладуша > Цетинград

[drajver]

44. Тојчић, Лучиндан, Славин/Вареш

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y183830, херцеговачком роду Милобратовића. Тојчић посједује карактеристичне маркере овог рода DYS19=15, DYS448=20, DYS576=19, DYS570=17 што га уз славу Лучиндан генетички потврђује као припадника рода Милобратовића. Од својих приватних вриједности Тојчић има само нешто нижу DYS635=21. Са појединачним припадницима рода Милобратовића, вриједност DYS439=12 га повезује са Јовељићем из Кореташа/Лопаре, а вриједност DYS635=21 са Божовићем из Надинића/Гацко. По укупном хаплотипу блиски су му сви припадници рода Милобратовића: Шешлије, Шиљеговићи, Бодироге из околине Фоче, али и Пантићи из истог мјеста Славина/Вареш.

У етнографској литератури је о њима записано сљедеће:
"Лазаревићи, Вељанчићи и Тојчићи (12) су заједничког порекла. Сродство је међу њима већ толико далеко, да међу собом ступају у брачне везе. Старином су Миобратовићи из Херцеговине. Даље порекло воде из Требеси код Никшића. Најпре су се били населили у Ћећу под Чемерним. Исте су године прешли на Рокоче. Имали су велики мал, али им се ни ту није земља допадала за стоку. Одатле су гледали Стијене над Планиницом, и мислили да ће им ту бити добро. Један од њих дође на Планиницу да види, и кад је чуо да има хали чифлук Бјелопољаков, отишао је до бега. Кад је Бјелолопољак чуо да имају силиу стоку (400 глава ситне стоке и 30 коња), дао им је чифлук, и тако су се они населили на Планиници. Била су их тада три брата: Стјепан, Панто и Јовеља. Ту су били кметови, али су почели куповати земљу по Славину, док нису купили цело село, и онда су неки прешли на Славин. Први је прешао Панто, од кога су сви Пантићи око Вареша. Његови потомци на Славину носе поменута презимена. Вељанчићи су прозвани по некој баби, која је била с Веле. Лазаревићи се зову по свом четвртом претку Лазару, који је био син или унук Пантин. Марко Лазаревић, коме је сада 60 година, зна ове своје претке: Нико—Никола –Лазар Панто. Сви служе Св. Луку."

Може се рећи да је наведено предање потврђено, а досад су тестирани из ове групе не само Тојчићи, већ и Пантићи и Јовељићи. Иако херцеговачки род Милобратовића у својим предањима помиње Требјесу код Никшића, биће изгледније да се ради о стариначком херцеговачком роду са подручја сјеверозападно од Билеће, који је у неком тренутку преузео дио никшићких предања (Никшићи припадају другој хаплогрупи). У прилог томе иде и чињеница да Милобратовићи дијеле посљедњу терминалну мутацију Y183830, средњовјековне старости,  са још једним старијим херцеговачким родом, Солдама из Сузине /Берковићи.

Род Милобратовића детаљно је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" а о хаплогрупи I2-PH908>FT16449 може детаљније да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2021/12/08/stablo-haplogrupe-i2-ph908ft16449/

Препорука је неки од дубинских тестова, како би се до краја испрофилисао род Милобратовића.

[Ojler]

95. Гојковић, Аранђеловдан, Горња Трепча/Чачак, I2-Y3120

Гојковићи су присутни у Горњој Трепчи од почетка 19. века, када су се према подацима из етнографске литературе доселили "од Сјенице", за време Првог српског устанка. Предак тестираног, Паун Гојковић преминуо је 1806. године од рана задобијених у борбама и сахрањен је у Горњој Трепчи. У тевтерима чибучким Рудничке нахије за трнавска и љубићка села из 1823, 1824 и 1825. године помињу се домаћини Илија, Милија и Јован Гојковић. Иако се у студији Радомира Илића "О љубићским селима" из 1903. године за Гојковиће наводи да славе Лучиндан, према наводима тестираног нема никакве сумње да је Аранђеловдан њихова слава и да није мењана, тако да је Илић у свом раду вероватно направио грешку.

Иако се разликује на четири маркера од модалног хаплотипа гране  I2-Y3120 DN, хаплотип тестираног је прилично модалан и поседује само једну нешто ређу вредност, DYS576=19. Због такве "просечности" постоји већи број хаплотипова који је близак овом резултату на 1 до 3 маркера разлике. Технички најближи, а уједно и етнографски најзанимљивији је један род са подручја Рашке, чији модални хаплотип са хаплотипом Гојковића има подударање 22/23. Нажалост, једина разлика је управо на маркеру DYS576 који је једини донекле карактеристичан за Гојковића. Ради се о роду који слави Лучиндан (?) и којем припадају Вељковићи (Попе и Суви До/Тутин) и Обрадовић, а ту су и Вучетић из Топлице (Велика Плана/Прокупље) и Булатовић из Брда (Бијела Црква/Рожаје), као и херцеговачки род Кадијевића и Шешеља који је обрађен у књизи о Генетичком пореклу Срба Старе Херцеговине. Ипак, и поред значајне генетичке блискости, с обзиром на различите крсне славе и приличну модалност хаплотипа овог рода, не бих се усудио да тврдим да му припадају и Гојковићи, али би ову могућност свакако ваљало проверити дубљим тестовима.

Постоји још један занимљив резултат за тестираног Гојковића, а рекао бих и чудна околност. На подручју Шумадије најближи његовом резултату је хаплотип претходно тестираног Гојковића из истог места који такође слави Аранђеловдан. Ова два хаплотипа имају поклапање 20/23 и оба поседују карактеристичну вредност DYS576=19 и у том смислу чини се да су можда и филопгенетички најближи. Рекло би се очекивано с обзиром да је реч о истој фамилији, да није податка да претходно тестирани Гојковић није биолошки потомак Гојковића, што је коментарисано овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3694.msg100262#msg100262. Свакако би било добро да се провери постоји ли и овде нека ближа веза.

[Црна Гуја]

123. Ракић, Митровдан, Прилужје, Вучитрн

Припада хаплогрупи I2-M223>L701>P78>S25733>A427. Хаплотип нема вредности које значајније одступају од модалних. Једина ближа поклапања има са двојицом тестираних чији резултати нису још увек јавни, један је из Прилужја а други из околине Врања, од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. Тестирани из Прилужја такође слави Митровдан, тако да нема сумње да Ракић и он припадају истом генетичком роду. С обзиром да још увек ниједан припадник гране А427 није дубински тестиран, препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест. Род Ракића је даљим пореклом из Лаба, одакле су досељени у Прилужје након 1840. године:

Ракићи (18 к., Митровдан). Доселили се из Лаба после Парлића.

https://www.poreklo.rs/2014/09/20/poreklo-prezimena-selo-priluzje-vucitrn/