Архивски извори за Србе у Бачкој и Барањи

[Be like Bill]

U Politici je 28.11.1998 objavljen jedan nastavak feljtona "Ljudi, godine, život" Bogdana Ibrajtera, putopisca i hroničara panonske nizije. Ovaj se bavio hajducima i "svakojakim bećarima" koji su se pojavili nakon bune 1848/1849, a nosi naslov "Priča o Maksimu". Maksim koga spominje je Maksim Mačvanski iz Parabuća, današnjeg Ratkova, a spominje i neke druge, kao što su Rade Kokan iz Bingula, Deda Sava iz Rančeva, Rožu Šandora i Patka Bandija Potkovicu. Pokušavao sam naći nešto više o njima na internetu ali nigde nisu spomenuti.
Spominju se i neke jatačke porodice kao što je porodica Ristić iz Lalića.

Nadam se da će biti zanimljivo starim Bačvanima

https://drive.google.com/file/d/1jwReRhn2N8zLS5TPG4brBkTnmKFFzf12/view?usp=sharing

[Crni Kralj]

Занимљив фељтон. :)Ја сам читао доста литературе о историји Сомбора и села у околини.

Што се тиче буне 1848. године у Сомбору,остало је пуно анегдота.Наиме,сомборски Срби су били на страни Беча,а Буњевци на страни Мађара.

На околним салашима,кад би мађарска војска наилазила,Срби би се сакривали у трсци.Тако и обрнуто код Буњеваца,кад би наишла "бечка" војска.Било је и пљачкања,па су тако и салашари наилазили на траг расуте пшенице које је водило до суседних салаша (било је на примера на обе стране).

[Be like Bill]

U Politikinom zabavniku objavljenom 19.02.2010 objavljen je zanimljiv tekst o susretu Srba iseljenih u tadašnju Rusiju i kozaka Zaporožaca. Na žalost, taj susret nije najbolje prošao, bilo je sukoba, a srpski pukovi učestvovali su u gašenju i raseljavanju zaporoškog seča. Jedan deo Zaporožaca potražio je sreću na prostoru tadašnje Habsburške monarhije, na prostoru sa koga su prethodno odselili Srbi u njihov komšiluk u Rusiji. Na žalost, nisu se najbolje prilagodili austrijskoj upravi, pa je najveći deo potražio sreću van našeg područja, no možda je, sticajem okolnosti, neko ipak preostao i uklopio se u srpski naciju.

Нови регрути размештени су у Сенти, Сомбору и Суботици, а касније су премештени ближе турској граници – у Петроварадински шанац (данас Нови Сад), Тител, Ковиљ и Панчево. Део козака распоређен је у Немачко-банатски пук, део у Шајкашки батаљон а они неспособни за ратну службу – у „паоре” дужне да по потреби попуњавају редове градске милиције у Суботици, Новом Саду, Сомбору и Трговишту у Бачкој жупанији, и у неколико насеља Потиског дистрикта.

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/taras-buljba-u-banatu

Da li je moguće ovaj i moj prethodni post o Maksimu izdvojiti u posebnu temu, npr Banat i Bačka u starim novinama, da ne zatrpavaju temu o arhivima